Kripto 2, Drugi Kol
Settings
.
- 1.Naredba: keytool - export -alias DSAsertifikat -keystore /c:\Users\sadamovic\Desktop\skladiste.keystore -rfc -file /c:\Users\sadamovic\Desktop\DSAsertifikat.b64
- A.
Pregled genrisanih sertifikata u skladistu
- B.
Generisanje DSA sertifikata za digitalni potpis
- C.
Izvoz RSA sertifikata u DER formatu
- D.
Prikaz sadrzaja sertifikata
- E.
Pregled generisanih sertifikata u skladistu
- F.
Izvoz DSA sertifikata u BASE64 formatu
- G.
Generisanje RSA sertifikata
- H.
Generisanje para kljuceva (privatni i javni)
- 2.Izaberite tacnu tvrdnju:
- A.
Problem autentifikacije nije moguce resiti sa digitalnim potpisom
- B.
Problem autentifikacije je moguce resiti sa digitalnim potpisom
- C.
Problem autentifikacije je prakticno neresiv
- 3.Sta podrazumeva dokaziva racunarska bezbednost?
- A.
Da se za zadati kriptografski sistem moze rigorozno dokazati nominovana bezbednost u odnosu na protivnika koji raspolaze neogranicenim vremenskim resursima
- B.
Da se za zadati kriptografski sistem moze rigorozno dokazati nominovana bezbednost u odnosu na protivnika koji poseduje specificne vremenske i racunarske resurse
- C.
Da se za zadati kriptografski sistem moze rigorozno dokazati nominovana bezbednost u odnosu na protivnika koji poseduje specificne kljuceve i racunarske algoritme
- 4.Naredba: keytool -genkey -keyalg RSA -keysize 2048 -alias parKljuceva -keystore /c:\Users\sadamovic\Desktop\skladiste.keystore\DSAsertifikat.b64
- A.
Izvoz DSA sertifikata u BASE64 formatu
- B.
Generisanje DSA sertifikata za digitalni potpis
- C.
Izvoz RSA sertifikata u DER formatu
- D.
Pregled generisanih sertifikata u skladistu
- E.
Generisanje para kljuceva (privatni i javni)
- F.
Kreiranje zahteva za digitalni potpis od strane CA
- 5.Pozivom metoda getPublic().getEncoded() nad instancom KeyPair, metod ce vratiti:
- A.
Privatni kljuc u binarnom formatu
- B.
Privatni kljuc u Base 64
- C.
Tajni kljuc u binarnom formatu
- D.
Javni kljuc u Base64 formatu
- E.
Javni kljuc u formatu niz bajtova
- 6.Naredba: keytool -export -alias RSAsertifikat -keystore /c:\Users\sadamovic\Desktop\skladiste.keystore -file /c:\Users\sadamovic\Desktop\RSAsertifikat.der
- A.
Izvoz DSA sertifikata u BASE64 formatu
- B.
Pregled generisanih sertifikata u skladistu
- C.
Kreiranje zahteva za digitalni potpis od strane CA
- D.
Izvoz RSA sertifikata u DER formatu
- E.
Pregled generisanih sertifikata u skladistu
- F.
Prikaz sadrzaja sertifikata
- G.
Generisanje para kljuceva (privatni i javni)
- 7.Autentifikacija i tajnost su:
- A.
Prakticno nekompatabilni
- B.
Teorijski kompatabilni
- C.
Prakticno kompatabilne
- D.
Teorijski nekompatabilni
- 8.Sta podrazumeva racunarska ili prakticna bezbednost?
- A.
Bezbednost u odnosu na protivnika koji ima sifrat
- B.
Bezbednost u odnosu na protivnika koji ima otvoreni tekst
- C.
Bezbednost u odnosu na protivnika koji ima specificne ogranicene vremenske i racunarske resurse
- D.
Bezbednost u odnosu na protivnika koji raspolaze neograniceno vreme i racunarske resurse
- 9.Sta podrazumeva Senonov pseudo ideal tajnog komuniciranja?
- A.
Posiljalac - TRNG - primalac
- B.
Primalac - PRNG - posiljalac
- C.
Posiljalac - PRNG - primalac
- 10.Bez poznavanja kljuca perfektne sifre:
- A.
Sa svakim kljucem mozemo doci do otvorenog teksta
- B.
Svaki sifrat podjednko verovatno moze odgovarati bilo kom otvorenom tesktu
- C.
Svaki otvoreni tekst podjednako verovatno moze odgovarati bilo kom kljucu
- 11.Da bismo garantovali autentifikaciju, verovatnoca PI mora biti mala, a to znaci da uzajamna informacija izmedju sifrata i kljuca mora biti velika. S druge strane znamo da bismo obezbedili apsolutnu tajnost mora vaziti I(C;M)=0, sto je oprecno zahtevu autentifikacije:
- A.
Tvrdnja nije tacna
- B.
Tvrdnja je tacna
- 12.Primer iz prakse za otvaranje sefa sa dva kljuca, lansiranje rakete zahteva tri autorizacije i sl, je primer za scenario:
- A.
Perfektne tajnosti
- B.
Tajnog komuniciranja
- C.
Deljenje tajni
- 13.Ako su autentifikacija i tajnost dva nezavisna servisa, u tom slucaju kriptografski sistemi za apsolutnu tajnost:
- A.
Mogu obezbediti autenticnost
- B.
Ne mogu obezbediti autenticnost
- 14.Nakon razmene serijskog kljuca preko PFS, Alisa i Bob:
- A.
Ne mogu da rekonstruisu tajne parametre Difi-Helmana
- B.
Mogu da rekonstruisu tajne parametre Difi-Helmana
- C.
Mogu da rekonstruisu pod uslovom da su koristili i RSA
- 15.Naredba: keytool -list -keystore /c:\Users\sadamovic\Desktop\skladiste.keystore
- A.
Izvoz DSA sertifikata u BASE64 formatu
- B.
Prikaz sadrzaja sertifikata
- C.
Pregled generisanih sertifikata u skladistu
- D.
Izvoz RSA sertisikata u DER formatu
- E.
Kreiranje zahteva za digitalni potpis od strane CA
- F.
Generisanje para kljuceva (privatni i javni)
- 16.Pozivom verify() nad instancom klase Signature:
- A.
Verifikovan je digitalni potpis
- B.
Podatak je digitalno potpisan
- C.
Generisan je elektronski potpis
- D.
Podatak je sifrovan sa RSA
- E.
Generisan je otisak poruke
- 17.Metoda getFormat() nad klasom X509EncodedKeySpec daje:
- A.
Format i javnog i privatnog kljuca
- B.
Format javnog kljuca
- C.
Format privatnog kljuca
- D.
Algoritam sifrovanja
- 18.One-time pad sifra:
- A.
Veoma je prakticna za upotrebu u brzim racunarskim komunikacijama
- B.
Predstavlja bezuslovno bezbedan kripto sistem
- C.
Koristi tajne algoritme za sifrovanje podataka
- D.
Nista od navedenog
- E.
Veoma je neprakticna za upotrebu u racunarskim mrezama
- F.
Koristi se na mestima gde se zahteva visok nivo zastite
- 19.Za implementaciju PFS u zastitni protokol, koristi se:
- A.
Digitalni potpis
- B.
Difi-Helman
- C.
Forteza
- D.
Kerberos
- E.
TTP
- 20.Sta podrazumeva dokaziva bezuslovna bezbednost?
- A.
Da se za zadati kriptografski sistem moze rigorozno dokazati nominovana bezbednost u odnosu na protivnika koji raspolaze neogranicenim vremenskim resursima
- B.
Da se za zadati kriptografski sistem moze rigorozno dokazati nominovana bezbednost u odnosu na protivnika koji poseduje specificne vremenske i racunarske resurse
- C.
Da se za zadati kriptografski sistem moze rigorozno dokazati nominovana bezbednost u odnosu na protivnika koji poseduje sifrate i racunarske algoritme
- D.
Da se za zadati kriptografski sistem moze rigorozno dokazati nominovana bezbednost u odnosu na protivnika koji poseduje specificne kljuceve i racunarske algoritme
- 21.Klasu PKCS8EncodedKeySpec koristimo za:
- A.
Ucitavanje privatnog kljuca
- B.
Ucitavanje javnog kljuca
- C.
Generisanje para kljuceva prema X.509 formatu
- D.
Generisanje sertifikata X.509 standarda
- 22.Autentifikacija podrazumeva:
- A.
Proveru da je poruka poslata od druge osobe na osnovu CRC
- B.
Proveru da je poruka komprimovana
- C.
Proveru da je poruka hesovana
- D.
Proveru da li je primljeni kriptogram poslat od autorizovane osobe
- 23.Ako je sifrat One-time pad-a C=1000, a kljuc K=1111. sta je P?
- A.
P=1100
- B.
P=0111
- C.
P=01100
- D.
Nista od ponudjenog
- E.
P=0010
- F.
P=0110
- 24.Kriptosistem je perfektno tajan ako sifrat ne otkriva informaciju o:
- A.
S-BOX-u
- B.
Kriptografu
- C.
Kljucu
- D.
Drugom sifratu
- E.
Otvorenom tekstu
- F.
Algoritmu
- G.
Inicijalnom vektoru
- 25.Naredba: keytool -genkey -alias DSAsertifikat -v -keystore /c:\Users\sadamovic\Desktop\skladiste.keystore
- A.
Generisanje para kljuceva (privatni i javni)
- B.
Pregled generisanih sertifikata u skladistu
- C.
Kreiranje zahteva za digitalni potpis
- D.
Izvoz DSA sertifikata u BASE64 formatu
- E.
Pregled generisanih sertifikata u skladistu
- F.
Izvoz RSA sertifikata u DER formatu
- G.
Generisanje RSA sertifikata
- H.
Prikaz sadrzaja sertifikata
- I.
Generisanje DSA sertifikata za digitalni potpis
- 26.Kod scenarija za deljenje tajni:
- A.
Nije moguce rekonstruisati kljuc bez jednog dela kljuca
- B.
Moguce rekonstruisati kljuc bez jednog dela kljuca
- 27.Izaberite kriptografske protokole:
- A.
IP
- B.
DES
- C.
Kerberos
- D.
GSM
- E.
TTP
- F.
IPSek
- G.
SSL
- H.
AES
- 28.Izabrati pravilno koriscenu notaciju za opisani slucaj?
- A.
Desifrovati poruku M sa Alisinim privatnim kljucem : {C}Alisa d
- B.
Sifrovati poruku M sa Alisinim javnim kljucem: [M]Alisa N,e
- C.
Digitalno potpisati poruku sa Bobovim privatnim kljucem: {C}Bob d
- D.
Desifrovati poruku sa Bobovim javnim kljucem : {C}Bob d
- E.
Potpisati poruku M sa Alisinim privatnim kljucem: [M]Alisa d
- 29.Koje operacione scenarije ukljucuje nominovana bezbednost?
- A.
Performanse algoritma
- B.
Informacije poznate korisnicima sistema
- C.
Sve fizicke pretpostavke, u odnosu na ono sto korisnici sistema mogu da urade
- D.
Provera svih kriptoloskih kljuceva
- E.
Otpornost sistema na odredjene napade
- F.
Informacije poznate napadacu
- 30.Sifarski sistem je bezuslovno bezbedan ako:
- A.
Je sifrat nastao na nepoznatom jeziku
- B.
Nista od ponudjenod
- C.
Ne moze da bude razbijen ni uz pomoc neogranicenih racunarskih resursa
- D.
Je algoritam javan a kljuc tajan
- E.
Je kljuc genrisan na slucajan nacin
- 31.Izaberite tacnu definiciju perfektne sifre?
- A.
Postoji kljuc koji preslikava svaku poruku u bilo koji sifrat sa jednakom verovatnocom
- B.
Postoji kljuc koji preslikava svaku poruku u jedan sifrat sa specificnom verovatnocom
- C.
Postoji kljuc koji preslikava svaku poruku u bilo koji sifrat sa razlicitom verovatnocom
- 32.Na slici je prikazana sema:
- A.
Pseudo sitema za tajno komuniciranje
- B.
Opstog asimetricnog sistema tajnog komuniciranja
- C.
Opstog simetricnog sistema javnog komuniciranja
- D.
Za upotrebu zastitnih tehnika kodovanja
- E.
Opstog simetricnog sistema tajnog komuniciranja
- 33.Sta predstavlja protokol na slici?
- A.
Razmenu sesijskog kljuca sa uzajmnom autentifikacijom
- B.
Razmenu sesijskog kljuca preko javnog kljuca
- C.
Razmenu sesijskog kljuca bez uzajmne autentifikacije
- 34.U dizajnu protokola sa slike:
- A.
Kljuc K je sifrovan sa R pa potpisan
- B.
Kljuc K je sifrovan
- C.
Kljuc K je digitalno potpisan
- 35.Karakteristike koje sifre su prikazane na slici?
- A.
Racunarski sifarski algoritam
- B.
Cisto slucajni gnerator
- C.
Perfektni sifarski algoritam
- D.
Pseudo slucajni genrator
- 36.Dizajn kog protokola je prikazan na slici?
- A.
Za uzajamnu autentifikaciju sa javnim kljucem
- B.
Za uzajamnu autentifikaciju sa simetricnim kljucem
- C.
Za jednostavnu autentifikaciju sa simetricnim kljucem
- 37.Na sledecem java fragmentu koda prikazan je proces:
- A.
Genrisanje para kljuceva
- B.
Generisanja java keystore-a
- C.
Generisanje instance za RSA algoritam
- D.
Memorisanja genrisanog kriptoloskog kljuca
- E.
Promene lozinke java keystore-a
- F.
Ucitavanja kljuca
- 38.Na sledecem fragmentu java koda instance klase KeyPair sadrzi:
- A.
Samo privatni kljuc
- B.
Simetricni privatni i javni kljuc
- C.
Samo simetricni kljuc
- D.
Privatni i javni kljuc
- E.
Javni kljuc i javni eksponent
- 39.Koji scenario je prikazan na slici?
- A.
Bob potpisuje poruku i salje Alisi
- B.
Bob autentifikuje Alisu sa simetricnim kljucem
- C.
Alisa autentifikuje Boba sa asimetricnim kljucem
- D.
Alisa potpisuje poruku i salje Bobu
- 40.Na sledecem fragmentu java koda prikazan je:
- A.
Proces generisanja para kljuceva preko KePairGenerator java klase za RSA algoritam
- B.
Proces generisanja para kljuceva preko KeyPair java klase za RSA algoritam velicine 1024 bita
- C.
Proces generisanja para kljuceva preko KePair java klase za RSA algoritam
- 41.Na sledecem fragmentu java koda prikazan je proces:
- A.
Digitalnog potpisivanja sa RSA algoritmom
- B.
Desiforvanja sa RSA algoritmom
- C.
Sifrovanja sa RSA algoritmom
- D.
Verifikovanja digitalnog potpisa
- 42.Koji kriptografski protokol je prikazan na slici?
- A.
Protokol za jednostranu autentifikaciju koji ne implementira PFS
- B.
Protokol samo za obostranu autentifikaciju
- C.
Protokol za autentifikaciju sa simetricnim kljucem
- D.
Protokol za obostranu autentifikaciju koji implementira PFS
- 43.Prikazani protkol na slici obezbedjuje:
- A.
Razmenu privatnog kljuca
- B.
Razmenu simetricnog kljuca
- C.
Autentifikaciju Boba
- D.
Uzajamnu autentifikaciju
- E.
Autentifikaciju Alise
- 44.Koji napadi su moguci na protkol sa slike:
- A.
Mogucnost za kompromitovanje baze podataka sa lozinkama
- B.
Mogucnost za otkrivanje lozinke
- C.
Mogucnost ponovnog slanja
- 45.Na sledecem fragmentu java koda prikazan je proces:
- A.
Cuvanja sifrata u nizu bajtova
- B.
Proces sifrovanja AES algoritmom
- C.
Inicijalizacija inicijalnog vektora
- D.
Proces desifrovanja AES algoritmom
- 46.Izabrati tacnu tvrdnju?
- A.
Problem autentifikacije je moguce resiti sa digitalnim potpisom
- B.
Problem autentifikacije je prakticno neresiv
- C.
Problem autentifikacije nije moguce resiti sa digitalnim potpisom
- 47.U protokolu za autentifikaciju sa vremenskim pecatom prvo:
- A.
Desifrujemo, zatim racunamo T vremenski pecat i sifrujemo
- B.
Potpisujemo, zatim racunamo T vremenski pecat i sifrujemo
- C.
Sifrujemo, zatim racunamo T vremenski pecat i potpisujemo
- 48.Izaberi algoritam koji se moze koristiti za autentifikaciju asimetricnim kriptografskim funkcijama?
- A.
DES
- B.
Difi-Helman
- C.
RSA
- D.
AES
- 49.U protokolu na slici:
- A.
Bob mora da zna otisak lozinke
- B.
Alisa mora da zna lozinku
- C.
Alisa ne mora da zna lozinku
- D.
Bob mora da zna lozinku
- E.
Bob ne mora da zna lozinku
- 50.Osnovni uslovi koji reba da budu ispunjeni za pravilnu implementacju One-time pad sifre su:
- A.
Poruka treba da bude kompresovana
- B.
Entropija kljuca H=0,5
- C.
Kljuc se sme ponavljati
- D.
Kljuc se ne sme ponavljati
- E.
Kljuc mora biti iste duzine kao i poruka
- F.
Nista od ponudjenog
- G.
Entropija kljuca H=1
- 51.Cesto kaze da je dokaziva racunarska bezbednost:
- A.
Nemoguca ili mit
- B.
Moguca
- C.
Relativna u odnosu na napadaca
- 52.Naredba: -keytool -certreq -v -alias parKljuceva - keystore /c:\Users\sadamovic\Desktop\skladiste.keystore -file /c:\Users\sadamovic\Desktop\zahtev.csr
- A.
Pregled generisanih sertifakata u skladistu
- B.
Generisanje RSA sertifikata
- C.
Kreiranja zahteva za digitalni potpis od strane CA
- D.
Generisanje para kljuceva (privatni i javni)
- E.
Prikaz sadrzaja sertifakata
- F.
Izvoz RSA sertifikata u DER formatu
- G.
Generisanje DSA sertifikata za digitalni potpis
- H.
Izvoz DSA sertifikata u BASE64 formatu
- 53.Naredba: -keytool -genkey -alias -RSAsertifikat -v - keyalg RSA -keystore /c:\Users\sadamovic\Desktop\skladiste.keystore
- A.
Pregled generisanih sertifakata u skladistu
- B.
Generisanje RSA sertifikata
- C.
Kreiranja zahteva za digitalni potpis od strane CA
- D.
Generisanje para kljuceva (privatni i javni)
- E.
Prikaz sadrzaja sertifakata
- F.
Izvoz RSA sertifikata u DER formatu
- G.
Generisanje DSA sertifikata za digitalni potpis
- H.
Izvoz DSA sertifikata u BASE64 formatu
- 54.Autentifikacija je servis bezbednosti kojim se osigurava da je:
- A.
Sifrat nastao sa upotrebom pravog kljuca K
- B.
Poruka poslata od strane autorizovane osobe
- C.
Poruka poslata sifrovana od strane druge osobe
- D.
Poruka poslata od druge osobe
- 55.Na sledecem fragmentu java koda prikazan je proces:
- A.
Cuvanja sifrata u nizu bajtova
- B.
Proces sifrovanja AES algoritmom
- C.
Inicijalizacija inicijalnog vektora
- D.
Proces desifrovanja AES algoritmom
- 56.U dizajnu protokola na slici:
- A.
Bob moze da se predstavi kao Trudi
- B.
Trudi ne moze da se predstavi kao Alisa
- C.
Nista od pondjenog
- D.
Trudi moze da se predstavi kao Bob
- 57.Scenario sa deljenjem tajni podrazumeva da je potrebno vise:
- A.
Kljuceva za autorizaciju
- B.
Osoba za rekonstrukciju kljuca
- C.
Sifrata
- D.
Otvorenih tekstova
- E.
Kljuceva za autentifikaciju
- 58.Na sledecem fragmentu java koda prikazan je proces:
- A.
Cuvanje sifrata u nizu bajtova
- B.
Inicijalizacija inicijalnog vektora
- C.
Proces sifrovanja AES algoritmom
- D.
Proces desifrovanja AES algoritmom
- 59.U protokolu za autentifikaciju sa javnim kljucem:
- A.
Trudi moze da natera Alisu da desifruje bilo sta!
- B.
Trudi ne moze da natera Alisu da desifruje bilo sta!
- 60.Sta na grafiku oznacava plava horizonatalna isprekidana linija?
- A.
Algoritam zastite
- B.
Entropiju kljuca
- C.
Tezak problem
- D.
Cilj napadaca
- E.
Granicu napadaca
- F.
Bezuslovnu sigurnost
- 61.Cesto se kaze da je dokaziva bezuslovna bezbednost:
- A.
Moguca
- B.
Tesko ostvariva
- C.
Relativna u odnosu na napadaca
- D.
Mit
- E.
Nemoguca
- 62.Efikasnost kod zastitnih protokola podrazumeva:
- A.
Razvoj po NIST standardu
- B.
Radi cak i kada se promeni okruzenje
- C.
Minimizacija propusnog opsega
- D.
Mora raditi i kada napadac pokusava da ga prekine
- E.
Razvoj ANSI standardu
- F.
Minimizacija kasnjenja
- G.
Minimizacija racunarskih zahteva posebno u pogledu skupih operacija vezanih za javne kljuceve
- 63.Preko konstruktora klase Signature.getInstance("SHA1withRSA") mozemo:
- A.
Izracunati otisak poruke
- B.
Verifikovati digitalni potpis
- C.
Desifrovati sa RSA algoritmom
- D.
Sifrovati sa RSA algoritmom
- E.
Digitalno potpisati poruku
- 64.Dizajn protokola sa slike je:
- A.
Potpuno bezbedan
- B.
Umereno bezbedan
- C.
Alisa i Bob koriste simetricni kljuc za autentifikaciju
- D.
Nije bezbedan jer Trudi moze da desifruje potpis
- E.
Nije bezbedan jer Alisa koristi privatni kljuc za sifrovanje
- 65.Izaberi algoritam koji se moze koristit za autentifikaciju simetricnim kriptografskim funkcijama?
- A.
RSA
- B.
DES
- C.
AES
- 66.Pozivom metoda getPrivate() nad instancom KeyPair, metod ce vratiti:
- A.
Javni i privatni kljuc
- B.
Simetricni kljuc
- C.
Privatni kljuc
- D.
Javni eksponent
- E.
Javni kljuc
- 67.Izraz I(M;C)=0, garantuje da sifrat ne otkriva informaciju o:
- A.
Duzini kljuca
- B.
Kriptografu
- C.
Otvorenom tekstu
- D.
Sifratu
- E.
Kljucu
- F.
Inicijalnom vektoru
- 68.Koje dve vrste bezbednosti razlikuje Senon?
- A.
Racunarsku
- B.
Bezuslovnu
- C.
Matematicku
- D.
Asimetricnu
- E.
Kriptografsku
- F.
Simetricnu
- 69.U protokolu za autentifikaciju sa simetricnim kljucem:
- A.
Alisa i Bob unapred razmenjuju simetricni kljuc
- B.
Alisa i Bob ne moraju da dele iste klljuceve
- C.
Alisa i Bob unapred razmenjuju hes vrednosti kljuca
- 70.Na sledecem fragmentu java koda prikazan je proces:
- A.
Verifikovanja digitalnog potpisa
- B.
Digitalnog potpisa sa RSA algoritmom
- C.
Sifrovanja sa RSA algoritmom
- D.
Desifrovanja sa RSA algoritmom
- 71.Na sledecem java fragmentu koda prikazan je proces:
- A.
Generisanja instance za RSA algoritam
- B.
Ucitavanje kljuca
- C.
Generisanja para kljuceva
- D.
Generisanje java keystore-a
- E.
Promene lozinke java keystore-a
- F.
Memorisanje generisanog kriptoloskog kljuca
- 72.Izaberite karakteristike One-time pad sifre:
- A.
Nista od ponudjenog
- B.
Sifrat ne govori nista o kljucu
- C.
Poruka ne govori nista o sifratu
- D.
Kljuc ne govori nista o poruci
- E.
Sifrat ne govori nista o poruci
- 73.Na sledecem java fragmentu prikazan je proces:
- A.
Generisanja instance za RSA algoritam
- B.
Generisanje java keystore-a
- C.
Ucitavanje kljuca
- D.
Generisanje para kljuceva
- E.
Memorisanja generisanog kriptoloskog kljuca
- F.
Promene lozinke java keystore-a
- 74.Pozivom sign() nad instancom klase Signature:
- A.
Generisan je otisak poruke
- B.
Podatak je sifrovan sa RSA
- C.
Generisan je elektronski potpis
- D.
Podatak je digitalno potpisan
- E.
Verifikovan je potpis
- 75.Koji protkol je prikazan na slici?
- A.
Autentifikacija sa simetricnim kljucem
- B.
Autentifikacija sa simetricnim i asimetricnim kljucem
- C.
Autentifikacija sa asimetricnim kljucem
- 76.Sta podrazumeva Senonov ideal tajnog komuniciranja?
- A.
Posiljalac - TRNG - primalac
- B.
Posiljalac - PRNG - primalac
- C.
Primalac - TRNG - posiljalac
- 77.PFS podrazumeva:
- A.
Simetricni kljuc koji se koristi jednokratno ali se cuva u arhivu na bezbedan nacin
- B.
Sesijski kljuc koji se koristi jednokratno, a zatim trajno unistava
- C.
Privatni kljuc koji se koristi jednokratno, a zatim trajno unistava
- D.
Sesijski kljuc, i moze da se koristi vise puta
- 78.Perfektna tajnost (PFS) podrazumeva da Trudi:
- A.
Ne moze da sazna privatni kljuc
- B.
Ne moze kasnije da sifruje snimljeni sifrat
- C.
Ne moze sa jednim kljucem K desifrovati sve snimljene sifrate
- D.
Ne moze saznati kljuc ukoliko ima u posedu Alisin racunar
- 79.Vremenski pecat je najcesce koriscen u:
- A.
SSL
- B.
IPSec
- C.
Kerberosu
- 80.Protokol za autentifikaciju može zahtevati uspostavu
- A.
Javnog ključa
- B.
Asimetričnog ključa
- C.
Sesijskog ključa
- 81.Klasu X509EncodedKeySpec koristimo za
- A.
Učitivanje javnog ključa
- B.
Učitavanje privatnog ključa
- C.
Generisanje para ključeva prema X.509 formatu
- D.
Generisanje sertifikata X.509 standarda
- 82.Šta podrazumeva bezuslovna ili teorijska bezbednost?
- A.
Bezbednost u odnosu na protivnika koji ima poznat otvoreni tekst
- B.
Bezbednost u odnosu na protivnika koji ima specifične ograničene vremenske i računarske resurse
- C.
Bezbednost u odnosu na protivnika koji ima isti otvoreni tekst
- D.
Bezbednost u odnosu na protivnika koji raspolaže neograničeno vreme i računarske resurse
- E.
Bezbednost u odnosu na protivnika koji ima šifrat
- 83.Koje pravilo važi za bezuslovno bezbedne šifre?
- A.
Metodom pretrage svih javnih ključeva svi šifrati su jednako verovatni.
- B.
Metodom pretrage svih privatnih ključeva sve dobijene poruke su jednako verovatne.
- C.
Metodom pretrage svih ključeva nisu sve poruke jednako verovatne.
- D.
Metodom pretrage svih tajnih ključeva sve dobijene poruke su jednako verovatne.
- E.
Metodom pretrage svih ključeva svi šifrati su jednako verovatni.
- 84.TCP protokol
- A.
Samo u slučaju ako je autentifikacija u LAN okruženju (zbog manjeg broja IP adresa)
- B.
Je namenjen za autentifikaciju na mreži
- C.
Nije namenjen za autentifikaciju na mreži
- 85.Protokoli za uzajamnu autentifikaciju sa simetričnim ključevima
- A.
Nisu uvek bezbedni, ponekad je moguć napad
- B.
Potpuno su bezbedni ako koristimo javne ključeve
- C.
Nisu nikad bezbedni
- D.
Potpuno su bezbedni ako koristimo privatne ključeve
- 86.Autentifikacija preko mreže je daleko kompleksnija, razlog tome je:
- A.
Napadač može posedovati isti privatni ključ
- B.
Mogući su i pasivni napadi (umetanje, brisanje, promena poruke)
- C.
Napadač može pasivno da observira poruke
- D.
Mogući su i aktivni napadi (umetanje, brisanje, promena poruke)
- E.
Napadač može da ponovo reprodukuje poruku
- F.
Napadač može pasivno da izmeni poruku
- 87.Jedini uslov za bezbedan rad Vajnerovog Wire-Tap kanala je:
- A.
Da napadac prociscenu verziju signala legitimnog prijemnika?
- B.
Da napadac prima zasumljenu verziju signala legitimnog prijemnika
- C.
Da napadac snima signale od oba korisnika
- 88.Na slici je prikazan:
- A.
Random generator slucajnih binarnih sekvenci
- B.
Dogovor o javnom kljucu preko tajne diskusije
- C.
Dogovor o javnom kljucu preko javne diskusije
- D.
Dogovor o tajnom kljucu preko javne diskusije
- 89.Satelitski scenario je:
- A.
Nemoguc za realizaciju u bilo kom slucaju
- B.
Moguc ako je greska napadaca manja od greske legitimnih ucesnika u protokolu
- C.
Nemoguc ako je greska napadaca manja od greske legitimnih ucesnika u protokolu
- 90.Na slici je prikazan:
- A.
Senonov perfektni kanal za sifrovanje
- B.
Sema za generisanje slucajnih kljuceva
- C.
Vajnerov Wire-Tap kanal
- D.
Protocol za sifrovanje
- 91.Cemu je jednak kapacitet tajnosti Vajnerovog kanala?
- A.
Jednak je 0 ako je kanal predajne strane bolji od kanala prijemne strane I napadaca
- B.
Razlicit je od nule ako je kanal napadaca bolji od kanala predajne I prijemne strane
- C.
Jednak je 0 ako je kanal napadaca bolji od kanala legitimnih strana
- 92.Vajnerov Wire-Tap kanal je protocol za razmenu:
- A.
Parametara DH protokola
- B.
Sifrovanih podataka
- C.
Poruka
- D.
Javnih kljuceva
- E.
Simetricnih kljuceva
- F.
Asimetricnih kljuceva
- 93.Satelitski scenario nije moguc kada je:
- A.
Greska predajne strane veca od greske prijemne strane
- B.
Greska napadaca 0
- C.
Greska prijemne strane manja od greske napadaca
- D.
Greska prijemne strane veca od greske predajne strane
- 94.Satelitski scenatio sluzi za razmenu:
- A.
Sifrata javnim kanalom
- B.
Tajnog kljuca preko javnog kanala
- C.
Javnog kljuca preko tajnog kanala
- D.
Binarnih sekvenci
- 95.Koja faza protokola je prikazana na slici?
- A.
Generisanje kljuca
- B.
Pojacavanje privatnosti
- C.
Pojacavanje prisustva
- D.
Destilacija prednosti
- E.
Usaglasavanje informacije
- 96.Brzina tajnog kljuca je:
- A.
Minimilna brzina pri kojoj se A I B dogovore o tajnom kljucu S
- B.
Maksimalna brzina pri kojoj se A I B dogovore o tajnom kljucu S
- C.
Maksimalna brzina pri kojoj se A I B dogovore o javnom kljucu S
- D.
Minimalna brzina pri kojoj se A I B dogovore o javnom kljucu S
- 97.Satelitski scenario je protokol koji se sastoji iz:
- A.
4 faze
- B.
5 faza
- C.
Zavisi od broja ucesnika u scenariju
- D.
3 faze
- E.
6 faza
- 98.Koliko faza protokola je prikazano na slici:
- A.
3
- B.
2
- C.
5
- D.
4
- 99.Izaberi sve faze satelitskog scenarija:
- A.
Pojacavanje privatnosti
- B.
Usaglasavanje informacije
- C.
Uoblicavanje redudanse
- D.
Zastita integriteta poruke
- E.
Destilacija prednosti
- F.
Sinhronizacija greske
- 100.Tehnika koja se koristi za proces segmentacije je:
- A.
Hafov algoritam
- B.
Senonov algoritam
- C.
Hafmanov algoritam
- 101.U procesu za kodovanje irisa koristi se:
- A.
Hafovi vejvleti
- B.
Gabor vejvleti
- C.
Hafmanovi vejvleti
- 102.Da bismo garantovali autentifikaciju, verovatnoca PI mora biti velika, a to znaci da uzajamna informacija izmedju sifrata i kljuca mora biti velika. S druge strane znamo da bismo obezbedili apsolutnu tajnost mora vaziti I(C;M)=0, sto je oprecno zahtevu autentifikacije:
- A.
Tvrdnja nije tacna
- B.
Tvrdnja je tacna
Back to top