Operativni Sistemi(os1) -prvi Kolokvijum Viser

197 Questions

Settings
Please wait...
Operativni Sistemi(os1) -prvi Kolokvijum Viser

.


Questions and Answers
  • 1. 
    Naziv:Nema specijalno ime,opisuje proces ali mu ne daje nikakvo ime, bar ne sa liste ponudjenih odgovora. Rešenje ovog algoritma je: čisto hardversko. U kojoj liniji koja mu je entry section: Linija broj 2 Exit section mu je u liniji broj 4: Algoritam ne zavisi od Operativnog sistema Da li ima busy waiting? Uvek ima busy waiting I kakva je to TestAndSet instrukcija To je asemblerska tj masinska instrukcija.
  • 2. 
    U kojoj liniji koda mu je exit section? U sedmoj liniji koda U kojoj liniji koda mu je entry section? U trecoj liniji koda Koliko procesa može istovremeno da opslužuje? N procesa Algoritam ne zavisi od operativnog sistema Da li paty od busy-waiting? Ako je stariji da ako je noviji ne.  
  • 3. 
    Pitanja: Od tri semafora koja učestvuju u igri, samo jedan garantuje aktivnost jednog jedinog procesa u kritičnoj sekciji. To je- MUTEX. Ovakvo rešenje može da opslužuje: 1 proces proizvodjač i samo 1 proces potrošača. Rešenje je: čisto semaforsko rešenje. Za proces potrošač, koja ili koje linije predstavljaju exit section: Linije 7 i 8 Za proces proizvodjac, koja ili koje linije predstavljaju entry section: Linija broj 5 i 7
  • 4. 
    Semaphore mutex,wrt; Initialy mutex=1, wrt= 1, readcount=0 wait(wrt); /* no readers*/      …    writing is performed      …   signal(wrt); Reader wait(mutex);   readcount++;  if (readcount == 1) wait(wrt); /* prvi reader, čeka writer /*       else continue /*nije prvi, ima readers*/   signal(mutex);      …    reading is performed      …   wait(mutex);   readcount--;             if (readcount == 0) signal(wrt);            #no readers, freeing wrt         signal(mutex);  go to transactions 1. Semafor wrt, sinhroniše: Procese pisce i procese čitaoce između sebe. 2.Linije u kodu čitaoca gde se čitaoci sinhronišu sa piscima su: Linije 1 i 3 3.Semafor mutetext sinhronise: Samo procese čitaoce između sebe. 4.Linije u kodu pisca, gde pisci sinhroniše sa čitaocima su: Linije 1 i 5 5.Linije u kodu čitaoca, gde se čitaoci sinhronišu sa čitaocima su: Linije 1 i 3 6. Ovakvo rešenje je: Semaforsko rešenje. 7.Ovakvo rešenje može da opslužuje 1 proces pisac i jedan proces čitalac  
  • 5. 
    Ektor raspoloživosti:  Vektor dužine m. Ako je element available [j] = k, tada je k instanci resoursa R j raspoloživo    Matrica maksimalnih zahteva:  Ako je Max [i,j] = k, tada proces P i  može tražiti najviše k instanci resoursa R j      Matrica alokacije:  Ako je Allocation[i,j] = k tada je proces P i trenutno dobio k instanci resursa R j.    Matrica potreba:  Ako je Need[i,j] = k, tada proces P i  može tražiti još k instanci resursa R j da završi njegov posao   Need [i,j] = Max[i,j] – Allocation [i,j]. Bezbednosni algoritam (Safety Algorithm) 1. Neka Work i Finish budu vektori dužine m i n, respektivno. Inicijalizacija: Work = Available Finish [i] = false for i - 1,3, …, n. 2. Pronalaženje procesa Pi koji može da zadovolji svoje potrebe:   (a) Finish [i] = false (b) Need i   Work  /*trazi manje od raspolozivih R*/ Ako nema takvih procesa idi na korak 4   3. Work = Work + Allocation i   vraća resurse Finish[i] = true  (proces završio)      Idi na korak 2 4. Ako je Finish [i] == true za svako i, tada je sistem u stabilnom stanju.
  • 6. 
    Koju arhitekturu vidite na ovoj slici?
    • A. 

      Monolitnu

    • B. 

      Slojevitu  

    • C. 

      MikroKernel

    • D. 

      Client-server

    • E. 

      Distribuiranu

  • 7. 
    Koju arhitekturu vidite na ovoj slici?
    • A. 

      Cluster

    • B. 

      Client-Server

    • C. 

      Cloud Computing

    • D. 

      Time-sharing

    • E. 

      Paralelna(SMP-UMA)

    • F. 

      Paralelna(NUMA)

    • G. 

      Distributed systems

  • 8. 
    Koju arhitekturu vidite na ovoj slici?
    • A. 

      Client/server

    • B. 

      Cloud computing

    • C. 

      Time Sharing

    • D. 

      Paralelna-UMA

    • E. 

      Paralelna(NUMA)

    • F. 

      Distribuirani sistemi

  • 9. 
    Arhitektura prikazana na slici je idealna za razvoj ili učenje:
    • A. 

      C++ i java

    • B. 

      Aplikativnog softvera

    • C. 

      Operativnih sistema

    • D. 

      Sistemskog softvera

    • E. 

      Google chrome :')

  • 10. 
    Kojem operativnom sistemu najvise odgovara ova slika?
    • A. 

      Novell netware

    • B. 

      Dos

    • C. 

      Unix/Linux

    • D. 

      Sun/Solaris

    • E. 

      MS windows(NT based)

    • F. 

      Google chrome

  • 11. 
    Kojem operativnom sistemu najvise odgovara ova slika?
    • A. 

      Novel netware

    • B. 

      DOS

    • C. 

      Unix/Linux

    • D. 

      Sun solaris

    • E. 

      Ms windows (Nt based)

    • F. 

      Chrome

  • 12. 
    Sistemski poziv predstavlja interfejs između
    • A. 

      Procesa i memorije

    • B. 

      Procesa i CPU

    • C. 

      Procesa i kernela

    • D. 

      Procesa i aplikativnog sloja

  • 13. 
    Kolekcija procesora koja pre svega deli Ram memoriju predstavlja:
    • A. 

      Batch arhitekturu

    • B. 

      Interaktivnu arhitekturu

    • C. 

      Paralelnu multi-cpu arhitekturu

    • D. 

      Distribuiranu multi-computer arhitekturu

  • 14. 
    Koju arhitekturu vidite na slici?
    • A. 

      Cluster

    • B. 

      Client-server

    • C. 

      Cloud computing

    • D. 

      Time sharing

    • E. 

      NUMA

    • F. 

      UMA

    • G. 

      Distribuirani sistemi

  • 15. 
    U user modu, proces koristi:
    • A. 

      Bilo koje resurste sistema

    • B. 

      Samo cpu

    • C. 

      Samo ram

    • D. 

      Samo dva resursa: cpu i ram

    • E. 

      Samo 2 resursa cpu i datoteke

    • F. 

      Samo 3 resursa cpu ram i datoteke

  • 16. 
    Koji je najbolji prijatelj CPU i racunarskog sistema
    • A. 

      Kes memorija

    • B. 

      Flash memorija

    • C. 

      Cooler

    • D. 

      MDA

    • E. 

      Network card

    • F. 

      Mouse

    • G. 

      Timer

    • H. 

      Hard disk

  • 17. 
    Potpunu CPU izolaciju u odnosu na i/o akcije omogucavaju dva hardverska uredjaja. To su:
    • A. 

      MMU I DMA

    • B. 

      MMU i timer

    • C. 

      MDA i timer

    • D. 

      MDA I PIC

    • E. 

      PIC i mrezna kartica

    • F. 

      MMU I PIC

  • 18. 
    Na ovoj slici vidi se prelazak iz:
    • A. 

      User mode u kernelski mod pod dejstvom SC i proces je svestan te situacije

    • B. 

      User mode u kernelski mod pod dejstvom SC i proces nije svestan te situacije

    • C. 

      User mode u kernelski mod pod dejstvom prekida i proces je svestan te situacije

    • D. 

      Kernelskog moda u user mod pod dejsktvom prekida i proces je svestan te situacije

    • E. 

      Kerneskog moda u user mod pod dejstvom prekida i proces nije svestan te situacije

  • 19. 
    Kod TS fundamentalni resurs koji se deli je:
    • A. 

      PIC

    • B. 

      RAM

    • C. 

      CPU time

    • D. 

      DMA

    • E. 

      Network

  • 20. 
    Najtipicniji predstavnik TS(timesharing systems) je:
    • A. 

      MS windows

    • B. 

      DOS

    • C. 

      UNIX/LINUX

    • D. 

      Cloud computing

    • E. 

      Chrome

  • 21. 
    U situaciji sa slike štiti se jedan resurs. To je:
    • A. 

      CPU

    • B. 

      RAM memorija

    • C. 

      Hard disk

    • D. 

      Mrežna kartica

    • E. 

      I-O system

    • F. 

      FLash memorija

  • 22. 
    U situaciji na slici učestvuju ili ne sledeće hardverske komponente:
    • A. 

      DMA učestvuje, PIC ne učestvuje

    • B. 

      DMA ne učestvuje, PIC ne učestvuje

    • C. 

      DMA učestvuje, PIC učestvuje

    • D. 

      Ne može da se zaključi

  • 23. 
    U strukturnoj šemi računarskog sistema, OS je neposredno iznad
    • A. 

      Sistemskog softvera

    • B. 

      Aplikativnog softvera

    • C. 

      Mrežnog sloja

    • D. 

      Kernelskog sloja

    • E. 

      Hardvera

  • 24. 
    Šta vidite na ovoj slici?
    • A. 

      DMA ciklus

    • B. 

      PIC ciklus

    • C. 

      Time-sharing OS

    • D. 

      Real-TIME OS

    • E. 

      Multiprograming

    • F. 

      Multi-mode operations

  • 25. 
    Na ovoj slici se vidi prelazak iz:
    • A. 

      User mod u kernel mod pod dejstom prekida i proces nije svestan te situacije

    • B. 

      User mod u kernel mod pod dejstom prekida i proces je svestan te situacije

    • C. 

      Kernel mod u user mod pod dejstom prekida i proces nije svestan te situacije

    • D. 

      Kernel mod u user mod pod dejstom prekida i proces je svestan te situacije

  • 26. 
    I/O se u računarskim sistemima obično štite preko
    • A. 

      Segment tabele

    • B. 

      Page tabele

    • C. 

      Base i limit registara

    • D. 

      Ne privilegovanih memorijskih instrukcija

    • E. 

      Privilegovanih memorijskih instrukcija

    • F. 

      Privilegovanih I/O instrukcija

    • G. 

      Ne privilegovanih  I/O instrukcija  

  • 27. 
    U strukturnoj šemi OS-a, najkvalitetniji i fundamentalni deo naziva se:
    • A. 

      MMU

    • B. 

      Device driver

    • C. 

      Kernel

    • D. 

      TCP-IP

    • E. 

      Interrupt routine

  • 28. 
    OS je po pitanju alokacija i upravljanja računarskim resursima:
    • A. 

      Samo resource allocator

    • B. 

      Istovremeno i resource allocator i resource maganer

    • C. 

      Samo resource manager

    • D. 

      Na nekim sistemima resource allocator a na nekim resource manager

  • 29. 
    Kod Time-sharing sistema
    • A. 

      Multiprograming nije obavezan, on-line komunikacija je obavezna  

    • B. 

      Multiprograming je obavezan, on-line komunikacija nije  obavezna  

    • C. 

      Multiprograming je obavezan, on-line komunikacija je obavezna

    • D. 

      Multiprograming nije obavezan, online komunikacija nije obavezna

  • 30. 
    Multiprograming
    • A. 

      Koristi se kod batching sistema, ne koristi se kod interaktivnih sistema

    • B. 

      Ne koristi se ni kod jednih ni kod drugih sistema

    • C. 

      Ne koristi se kod batching sistema, koristi se kod interaktivnih sistema

    • D. 

      Koristi se kod batching sisstema, koristi se kod interaktivnih sisteam

  • 31. 
    Memorija se u računarskim sistemima obično štiti preko
    • A. 

      Page tabele

    • B. 

      Privilegovanih memorijskih instrukcija

    • C. 

      Ne privilegovanih memorijskih instrukcija

    • D. 

      Segment tabele

    • E. 

      Base i limit registara

  • 32. 
    Online komunikacija sa sistemom
    • A. 

      Je obavezna kod batching sistema, nije obavezna kod interaktivnih sistema

    • B. 

      Je obavezna kod batching sistema, je obavezna kod interaktivnih sisttema

    • C. 

      Nije obavezna kod batching sistema, je obavezna kod interaktivnih sistema

    • D. 

      Nije obavezna ni kod jednog ni drugog sistema

  • 33. 
    Kojem OS najvise odgovara ova slika:
    • A. 

      Nowel Netware

    • B. 

      Sun Solaris

    • C. 

      Dos-UNIX

    • D. 

      MS windows(NT based)

  • 34. 
    Koju arhitekturu vidite na slici:
    • A. 

      Mikrokernel

    • B. 

      Distribuirana

    • C. 

      Klijent-server

    • D. 

      Slojevita

    • E. 

      Monolitna

  • 35. 
    Koji operativni sistem je prikazan na slici:
    • A. 

      Nowel Netware

    • B. 

      Dos

    • C. 

      Linux

    • D. 

      Unix

    • E. 

      Sun Solaris

    • F. 

      Windows(NT based)

  • 36. 
    U kernelskom modu, proces koristi:
    • A. 

      Bilo koje resurse sistema

    • B. 

      Bilo koje resurse sistema koje je trazio i za koje ima pravo koriscenja

    • C. 

      Samo RAM

    • D. 

      Samo 2 resursa: CPU I RAM

    • E. 

      Samo CPU

  • 37. 
    Kako se štiti CPU u računarskim sistemima? Koji je hardverski uređaj najpogodniji za CPU zaštitu:
    • A. 

      Timer

    • B. 

      Kes memorija

    • C. 

      Flash memorija

    • D. 

      Dma

    • E. 

      Network Card

  • 38. 
    Šta vidite na ovoj slici:
    • A. 

      Real-time OS

    • B. 

      PIC ciklus

    • C. 

      Time-sharing OS

    • D. 

      Multiprograming

    • E. 

      DMA ciklus

  • 39. 
    Koju arhitekturu vidite na slici?
    • A. 

      Time sharing

    • B. 

      Cloud computing

    • C. 

      Client-server

    • D. 

      Cluster

    • E. 

      Distribuirani sistemi

  • 40. 
    Kojem OS najviše odgovara ova slika:
    • A. 

      Windows

    • B. 

      Linux

    • C. 

      Unix

    • D. 

      Google Chrome :")

    • E. 

      Dos

  • 41. 
    Kolekcija procesora od kojih svaki ima sopstvenu memoriju i RTC, a poveyani su preko mreze predstavlja:
    • A. 

      Distribuiranu multicomputer arhitekturu

    • B. 

      Paralelnu multi cpu arhitekturu

    • C. 

      Batch arhitekturu

    • D. 

      Cluster arhitekturu

    • E. 

      Interaktivnu arhitekturu

  • 42. 
    U situaciji na slici štiti se jedan resurs, a to je:
    • A. 

      Hard disk

    • B. 

      Mrežna kartica

    • C. 

      Ram memorija

    • D. 

      Input Output system

    • E. 

      CPU

  • 43. 
    U arhitekturu koju vidite na ovoj slici:
    • A. 

      Sloj M može da koristi samo soptsvene usluge

    • B. 

      Sloj M može tražiti uslugu bilo kog sloja

    • C. 

      Sloj M može tražiti uslugu samo slojeva ispod sebe(M-1)

    • D. 

      Sloj M može tražiti uslugu samo slojevima iznad sebe

  • 44. 
    Na ovoj slici se može videti:
    • A. 

      Dualni mod memorijskih operacija

    • B. 

      Dualni mod PIC operacija

    • C. 

      Dualni mod DMA operacija

    • D. 

      Dualni mod rada procesa

    • E. 

      Dualni mod I-O operacija

  • 45. 
    Na ovoj slici vidi se:
    • A. 

      Dualni mod IO operacija

    • B. 

      Dualni mod memorisjkih operacija

    • C. 

      Dualni mod DMA operacija

    • D. 

      Dualni mod PIC operacija

    • E. 

      Dualni mod rada procesa

  • 46. 
    U situaciji na slici štiti se jedan hardverski resurs: To je:
    • A. 

      Mrežna kartica

    • B. 

      CPU

    • C. 

      Input Output system

    • D. 

      Ram memorija

    • E. 

      Hard disk

  • 47. 
    Izaberite tacan odgovor
    • A. 

      Jedini način da proces dobije bilo kakav resurs

    • B. 

      Jedini način da proces dobije cpu

    • C. 

      Najbolji ali ne i jedini način da proces dobije bilo kakav hardverski resurs

    • D. 

      Option4

  • 48. 
    U strukturnoj šemi računarskog sistema, OS je neposredno ispod:
    • A. 

      User sloja

    • B. 

      Mrežnog sloja

    • C. 

      Kernelskog sloja

    • D. 

      Sistemskog softvera i aplikativnog softvera

    • E. 

      Hardvera

  • 49. 
    Kolekcija procesora koja pre svega deli storage prostor predstavlja:
    • A. 

      Klaster arhitekturu

    • B. 

      Distribuiranu multi-computer arhitekturu

    • C. 

      Interaktivnu arhitekturu

    • D. 

      Paralelnu multi cpu arhitekturu

    • E. 

      Batch arhitekturu

  • 50. 
    U osnovnoj dijagramu stanja procesa, sa slike učestvuju neki od rasporedjivača. To su:
    • A. 

      Short term scheduler

    • B. 

      Long term scheduler

    • C. 

      Medium term scheduler

    • D. 

      Svi

    • E. 

      Nijedan

  • 51. 
    U osnovnom dijagramu stanja procesa, sa slike, proces poseduje ili ne poseduje neke resurse. KOnkretno u stanju ready, proces ima sve osim:
    • A. 

      CPU

    • B. 

      RAM

    • C. 

      CPU I RAM

    • D. 

      Ima sve resurse

    • E. 

      Cpu i datoteke

  • 52. 
    U situaciji na slici, tranziciju na koju ukazuje crvena strelica izaziva:
    • A. 

      DMA

    • B. 

      PIC

    • C. 

      Nedostatak RAM memorije

    • D. 

      Nedostatak podataka ili resursa koji se dugo ceka

    • E. 

      Samo proces

    • F. 

      OS

  • 53. 
    Tranzicija na koju ukazuje crvena strelica
    • A. 

      To je sigurno preemption

    • B. 

      To može biti preemtion ali ne mora

    • C. 

      Na linuxu jeste premption, na windows nije

    • D. 

      Sigurno nije preemption

    • E. 

      Nema dovoljno elemenata da se utvrdi postojanje preemption

    • F. 

      Na windowsu jeste premption, a na linuxu nije

  • 54. 
    Na slici vidite veoma bitnu strukturu OS. To je?
    • A. 

      PCS

    • B. 

      PMS

    • C. 

      PCA

    • D. 

      PIC

    • E. 

      PCB

  • 55. 
    U situaciji na slici učestvuju neki od kernelskih procesa. To su :
    • A. 

      Samo short term scheduler

    • B. 

      Samo dispacher

    • C. 

      Samo meidum term scheduler

    • D. 

      Samo long term scheduler

    • E. 

      Short term scheduler i dispatcher

    • F. 

      Medium term scheduler i dispatcher

  • 56. 
    U situaciji na slici, ako učestvuje kernelski proces dispečer njegov posao je da:
    • A. 

      Bezbedno zaustavi P0

    • B. 

      Bezbedno startuje P1

    • C. 

      Izabere P1 iz ready queque

    • D. 

      Bezbedno zaustavi P0, bezbedno startuje P1

    • E. 

      Nema aktivnosti na ovoj slici

  • 57. 
    U situaciji na slici u jednoj grani se sigurno dogodila preemption. To je :
    • A. 

       Prva grana i-o request

    • B. 

      Druga grana(time slice expired)

    • C. 

      Treca grana fork a child

    • D. 

      Cetvrta grana

    • E. 

      Svaka grana

    • F. 

      Na slici se vidi samo kratki rasporedjivac

    • G. 

      Nijedna grana ne odgovara

  • 58. 
    Na slici su prikazana 2 mehanizma
    • A. 

      Levi mehanizam je direktni IPC, levi je indirektni IPC

    • B. 

      Levi mehanizam je indirektni IPC, desni mehanizam je direktni IPC

    • C. 

      Oba mehanizma su direktni IPC

    • D. 

      Oba mehanizma su indirektni IPC

    • E. 

      Oba mehanizma mogu biti i direktni i indirektni IPC

  • 59. 
    Na ovoj slici vidi se:
    • A. 

      Jedan od IPC mehanizama koji su pogodni za mrezni IPC

    • B. 

      Jedan od IPC mehanizama koji nisu pogodni za mrezni IPC

    • C. 

      Jedini IPC mehanizam koji je pogodan za mrežni IPC

    • D. 

      Jedini IPC mehanizam koji nije pogodan za mrežni IPC

  • 60. 
    U multithread modelu procesa, globalni podaci su:
    • A. 

      Zajednički deljivi za sve niti

    • B. 

      Unikatni nedeljivi za svaku nit pojedinačno

    • C. 

      Zajednički deljivi samo za pojedine niti

    • D. 

      Deljivost zavisi od OS

  • 61. 
    Model na slici je:
    • A. 

      One to one

    • B. 

      Many to many

    • C. 

      Many to one

    • D. 

      Ne moze se zakljuciti

  • 62. 
    Model na slici je:
    • A. 

      Moderan kernel, moderna aplikacija

    • B. 

      Moderan kernel, zastarela aplikacija

    • C. 

      Zastareli kernel, moderna aplikacija

    • D. 

      Zastarela aplikacija, zastareo kernel

    • E. 

      Ne može se zakljjučiti

  • 63. 
    Čiji je ovo many-to-many model
    • A. 

      Ms Windows

    • B. 

      Linux

    • C. 

      Novel Netware

    • D. 

      Sun Solaris

    • E. 

      Android

    • F. 

      Chrome :(

  • 64. 
    Identifikujte koji je ovo short term scheduler algoritam, pa ga ocenite po pitanju zakucavanja
    • A. 

      Odličan

    • B. 

      Jako dobar

    • C. 

      Veoma dobar

    • D. 

      Veoma slab

    • E. 

      Zavisi od Os

  • 65. 
    Identifikujte short term scheduler algoritam, pa ga ocenite po pitanju preemption
    • A. 

      Zavisi od Os

    • B. 

      Preemptive

    • C. 

      Ne moze se odrediti

    • D. 

      Non preemptive

    • E. 

      Uslovno preemptive

  • 66. 
    Identifikujte koji je ovo short term scheduler algoritam, pa ga ocenite po pitanju performani
    • A. 

      4 jako dobar

    • B. 

      1 veoma slab

    • C. 

      Zavisi od os

    • D. 

      Odlican

    • E. 

      3 vrlo dobar

  • 67. 
    Koji je ovo short term scheduler algoritam
    • A. 

      SRTF

    • B. 

      SJF

    • C. 

      FCFS(FIFO)

    • D. 

      MultiLevel with Feedback

    • E. 

      RR

    • F. 

      MultiLevel without feedback

    • G. 

      Priority

  • 68. 
    DIskutujte AWT(average waiting time). Identifikujte, koji algoritam je najbolji po pitanju awt
    • A. 

      FCFS(FIFO)

    • B. 

      RR

    • C. 

      SJF

    • D. 

      Priority

    • E. 

      SRTF

  • 69. 
    Identifikujte koji je ovo short term scheduler algoritam, pa ga ocenite po pitanju zakucavanja
    • A. 

      4 jako dobar

    • B. 

      1 veoma slab

    • C. 

      Zavisi od os

    • D. 

      5 odlican

    • E. 

      3 vrlo dobar

  • 70. 
    Situacija sa slike je sustinski vazna za jednu klasu OS. za tu klasu OS, identifikujte short term scheduler algoritam koji je najbolji za njih
    • A. 

      Fifo

    • B. 

      RR

    • C. 

      Priority

    • D. 

      SJF

    • E. 

      SRTF

  • 71. 
    Identifikujte koji je ovo short term scheduler alogirtam, pa ga ocenite po pitanju performansi
    • A. 

      Zavisi od OS

    • B. 

      Uslovno preemptive

    • C. 

      Ne moze da se odredi

    • D. 

      Preemptive

    • E. 

      Non preemptive

  • 72. 
    Za time sharing sisteme, kao što su UNIX i linux, identifikujte short term scheduler alogirtam, koji je najbolji za njih:
    • A. 

      FCFS-FIFO

    • B. 

      RR

    • C. 

      Priority

    • D. 

      SJF

    • E. 

      SRTF

  • 73. 
    U modelu na slici, kada neka od korisničkih niti predje u stanje waiting:
    • A. 

      Sve druge korisničke niti iz grupe su blokirane

    • B. 

      Sve druge korisničke niti nastavljaju aktivnosti normalno

    • C. 

      Samo slične niti su blokirane

    • D. 

      Ne može se zaključiti

  • 74. 
    U multithread modelu procesa, programski kod je:
    • A. 

      Zajednički-deljiv za sve niti

    • B. 

      Unikatan

    • C. 

      Zajednički- deljiv samo za pojedine niti

    • D. 

      Deljivost zavisi od operativnog sistema

  • 75. 
    Tehnika aging u short temrm scheduler algoritmima se koristi za
    • A. 

      Povecanje performansi

    • B. 

      Poboljsanje vremena odziva

    • C. 

      Smanjenje zakucavanja

    • D. 

      Poboljasavanje propusne moci os

  • 76. 
    Identifikujte koji je ovo short term scheduler algoritam, pa ga ocenite po pitanju preemption
    • A. 

      Zavisi od OS

    • B. 

      Uslovno preemptive

    • C. 

      Preemptive

    • D. 

      Non preemptive

    • E. 

      Ne moze se odrediti

  • 77. 
    Koji je ovo short term algoritam, pa ga ocenite po pitanju zakucavanja
    • A. 

      4 jako dobar

    • B. 

      1 veoma slab

    • C. 

      5 Odličan

    • D. 

      Zavisi od OS

    • E. 

      3 Vrlo dobar

  • 78. 
    Tehnika prikazana na slici koristi se kod jednog algoritma:
    • A. 

      FCFS FIFO

    • B. 

      RR

    • C. 

      Priority

    • D. 

      SJF

    • E. 

      SRTF

    • F. 

      Multilevel without feedback

    • G. 

      Multilevel with feedbak

  • 79. 
    Identifikujte koji je ovo short term scheduler algoritam, pa ga ocenite po pitanju performansi
    • A. 

      4 jako dobar

    • B. 

      1 veoma slab

    • C. 

      Zavisi od OS

    • D. 

      Odličan 5

    • E. 

      3 vrlo dobar

  • 80. 
    Identifikujte koji je ovo short term scheduler algoritam , pa ga ocenite po pitanju performansi
    • A. 

      4 jako dobar

    • B. 

      1 veoma slab

    • C. 

      Zavisi od OS

    • D. 

      5 odličan

    • E. 

      3 vrlo dobar

  • 81. 
    U osnovnom dijagramu stanja procesa, sa slike uočite tranziciju running-exit-terminated. Da li se u toj tranziciji poziva shorm term scheduler
    • A. 

      Obavezno

    • B. 

      Sigurno ne

    • C. 

      Zavisi od OS

    • D. 

      Ne moze se odrediti

    • E. 

      NEkada se poziva, a nekada ne

  • 82. 
    Identifikujte koji je ovo short term scheduler algoritam, pa ga ocenite po pitanju performansi
    • A. 

      4 jako dobar

    • B. 

      5 odlican

    • C. 

      1 veoma slab

    • D. 

      Zavisi od Os

    • E. 

      3 vrlo dobar

  • 83. 
    Diskutujte RT. Iddentifikujte koji je ovo short term scheduler alogirtam, najbolji po pitanju RT
    • A. 

      FCFS(FIFO)

    • B. 

      RR

    • C. 

      Priority

    • D. 

      SJF

    • E. 

      SRTF

  • 84. 
    Identifikujte koji je ovo short term scheduler algoritam, pa mu izaberite OS za koji je on najbolji
    • A. 

      Unix-Linux

    • B. 

      Sun  Solaris

    • C. 

      Dos

    • D. 

      Nijedan

    • E. 

      Chrome

    • F. 

      Novel netware

    • G. 

      Windows

    • H. 

      RTOS

  • 85. 
    Tranziciju na koju ukazuje crvena strelica izaziva
    • A. 

      Proces dete

    • B. 

      PIC

    • C. 

      Proces roditelji

    • D. 

      Nedostatak RAM memorije

    • E. 

      Nedostatak podataka ili resursa na koji se dugo čeka

  • 86. 
    U situaciji na slici, tranziciju na koju ukazuje crvena strelica izaziva:
    • A. 

      DMA

    • B. 

      PIC

    • C. 

      Samo proces

    • D. 

      Nedostatak podataka

  • 87. 
    Na slici vidite jednu veoma bitnu strukturu OS. Sa tom strukturom najčešće manipuliše jedan kernelski proces. To je:
    • A. 

      Long term scheduler

    • B. 

      Medium term scheduler

    • C. 

      Dispatcher

    • D. 

      Swapper

    • E. 

      Short term scheduler

  • 88. 
    U osnovnom dijagramu stanja procesa, sa slike uočite tranziciju running interrupt ready. Da li se u toj tranziciji poziva short term scheduler.
    • A. 

      Zavisi od os

    • B. 

      Sigurno ne

    • C. 

      Obavezno

    • D. 

      Nekada da nekada ne

    • E. 

      Ne može se odrediti

  • 89. 
    Na osnovu dijagrama stanja procesa, sa slike uočite tranziciju running i-o ewent wait-waiting. Da li se u toj tranziciji dogodio premtion?
    • A. 

      Zavisi od OS

    • B. 

      Sigurno ne

    • C. 

      Obavezno

    • D. 

      Nekada se poziva a nekada ne

    • E. 

      Ne moze se odrediti

  • 90. 
    Identifikujte koji je ovo short term scheduler algoritam, pa mu izaberite OS za koji je on najbolji
    • A. 

      Unix-linux

    • B. 

      Sun solaris

    • C. 

      Dos

    • D. 

      Za vecinu os

    • E. 

      Nijedan

    • F. 

      Chrome

    • G. 

      Novel netware

    • H. 

      Ms windows

    • I. 

      Rtos

  • 91. 
    Sa slike uočite tranziciju waiting-IO or event completion-ready. Da li se u toj tranziciji dogodio preemption:
    • A. 

      Zavisi od OS

    • B. 

      Sigurno ne

    • C. 

      Obavezno

    • D. 

      Nekada se poziva a nekada ne

    • E. 

      Ne moze da se odredi

  • 92. 
    Koji je ovo short term scheduler algoritam. Odrediti TQ
    • A. 

      57

    • B. 

      37

    • C. 

      20

    • D. 

      17

    • E. 

      0

    • F. 

      1

  • 93. 
    Identifikujete koji je ovo short term scheduler algoritam, pa ga ocenite po pitanju preemption
    • A. 

      Zavisi od OS

    • B. 

      Preemptive

    • C. 

      Ne može da se odredi

    • D. 

      Non-premptive

    • E. 

      Uslovno premptive

  • 94. 
    Koji je ovo short term scheduler algoritam. Diskutuje TQ
    • A. 

      Gotovo da nema uticaj na performanse

    • B. 

      Povećava performanse

    • C. 

      Zavisi od OS

    • D. 

      Smanjuje performanse

  • 95. 
    Diskutujte ATAT. Identifikujte short term scheduler algoritam, koji je najgori po pitanju ATAT.
    • A. 

      FCFS

    • B. 

      Priority

    • C. 

      RR

    • D. 

      SJF

    • E. 

      SRTF

  • 96. 
    Koji je ovo short term scheduler algoritam, i ocenite ga po pitanju zakucavanja
    • A. 

      4 jako dobar

    • B. 

      1 veoma slab

    • C. 

      Zavisi od OS

    • D. 

      5 odlican

    • E. 

      3 vrlo dobar

  • 97. 
    Identifikujte koji je ovo short term scheduler algoritam, pa ga ocenite po pitanju preemption
    • A. 

      Zavisi od OS

    • B. 

      Preemptive

    • C. 

      Ne može da se odredi

    • D. 

      Non-premptive

    • E. 

      Uslovno preemptive

  • 98. 
    Koji je ovo short term scheduler algoritam Vreme izvrsavanja 7,4,1,4
    • A. 

      FCFS

    • B. 

      RR

    • C. 

      Priority

    • D. 

      SJF

    • E. 

      SRTF

    • F. 

      MultiLevel without feedback

  • 99. 
    Ocenite ga po pitanju zakucavanja:
    • A. 

      4 jako dobar

    • B. 

      1 veoma slab

    • C. 

      Vrlo dobar

    • D. 

      Odlican 5

  • 100. 
    Za koji OS je najbolji?
    • A. 

      Dos

    • B. 

      Real time

    • C. 

      Sun Solaris

    • D. 

      Google chrome

    • E. 

      Unix-linux

    • F. 

      Nijedan

    • G. 

      Windows

  • 101. 
    Identifikujte koji je ovo short term scheduler algoritam, pa ga ocenite po pitanju performansi (Zakucavanje 1, jeste preemptive)
    • A. 

      4 veoma dobar

    • B. 

      Veoma slab

    • C. 

      Zavisi od OS

    • D. 

       5 odlican

  • 102. 
    Identifikujte koji je ovo  short term scheduler algoritam, pa ga ocenite po pitanju preemption(proveri)
    • A. 

      FCFS

    • B. 

      RR

    • C. 

      SJF

    • D. 

      Priority

    • E. 

      Srtf

    • F. 

      Multilevel without feedback

  • 103. 
    Za hard real time sisteme, identifikujte short term scheduler algoritam koji je najbolji za njih
    • A. 

      FCFS

    • B. 

      RR

    • C. 

      Priority

    • D. 

      SJF

    • E. 

      SRTF

  • 104. 
    Prethodni algoritam(nepoznato ime) koliko procesa može da opslužuje
    • A. 

      N procesa

    • B. 

      Samo 2 procesa

    • C. 

      1 proces

    • D. 

      0 procesa

    • E. 

      Samo tri procesa

  • 105. 
    Kako se zove struktura na slici:
    • A. 

      Memory allocation graph

    • B. 

      Graph of processes

    • C. 

      Resource of allocation graph

    • D. 

      Waith for graph

  • 106. 
    Cemu služi struktura sa slike
    • A. 

      Za modelovanje sistema u cilju merenja performansi

    • B. 

      Za modelovanje sistema u cilju ispitivanja pouzdanosti

    • C. 

      Za modelovanje sistema u cilju ispitivanja deadlocka

    • D. 

      Za modelovanje sistema u cilju ispitivanja utroska vremena

  • 107. 
    U situaciji na slici jasno se vide krugovi. Na prvi pogled, da li je to deadlock
    • A. 

      Ne moze pouzdano da se utvrdi na prvi pogled

    • B. 

      Da li je deadlock zavisi od vrste operativnog sistema

    • C. 

      To je sigurno deadlock

    • D. 

      Sigurno nije deadlock

  • 108. 
    U otkrivanju pojave deadlocka je vrlo pouzdana i jednostavna
    • A. 

      Veoma pouzdan i jednostavan samo ako resursi sadrže više instanci

    • B. 

      Uvek

    • C. 

      Nije pouzdan

    • D. 

      Veoma pouzdan i jednostavan samo ako resursi sadrže po jednu instancu

  • 109. 
    NAZIV OVOG ALGORITMA JE ?
    • A. 

      SPA algorithm

    • B. 

      Bakery algorithm

    • C. 

      Dekker Peterson algorithm

    • D. 

      Belady algorithm

    • E. 

      RiP algorithm

  • 110. 
    Deker Piterson algoritam je:(kakvo resenje)
    • A. 

      Semaforsko rešenje

    • B. 

      Kombinovano rešenje

    • C. 

      Čisto hardversko rešenje

    • D. 

      Čisto softverko rešenje

  • 111. 
    Kod Deker Pitersona, u kojoj liniji koda mu je exit section:
    • A. 

      Linija 1

    • B. 

      Linija 1 2

    • C. 

      Linija 3

    • D. 

      Linija 1 2 3 4

    • E. 

      Linija 8

  • 112. 
    Kod Deker Pitersona, kakva je veza izmedju algoritma i operativnog sistema
    • A. 

      Veza zavisi od OS

    • B. 

      Algoritam delimicno zavisi od Os

    • C. 

      Potpuno je baziran na OS

    • D. 

      Algoritam ne zavisi od OS

  • 113. 
    Da li Deker Piterson algoritam ima busy waiting?
    • A. 

      Uvek ima busy waiting

    • B. 

      NIkada nema busy waiting

    • C. 

      Može imati, a i ne mora

    • D. 

      Zavisi od os

  • 114. 
    U kojoj liniji koda mu je entry section
    • A. 

      Linija 1

    • B. 

      Linija 1 i 2

    • C. 

      Linija broj 3 ili 4(proveri tacno koja)

    • D. 

      Linija broj 8

  • 115. 
    Deker piterson koliko procesa istovremeno može da opslužuje
    • A. 

      Samo 2 procesa

    • B. 

      N procesa

    • C. 

      0 procesa

    • D. 

      1 proces

    • E. 

      3 procesa

  • 116. 
    Koji je ovo algoritam?
    • A. 

      Bakery algoritam

    • B. 

      Spa algoritam

    • C. 

      Dekker piterson

    • D. 

      Belady algorithm

    • E. 

      RIP algorithm

  • 117. 
    Koliko procesa pekarski algoritam(Bakery) može da opslužuje?
    • A. 

      0 procesa

    • B. 

      1 proces

    • C. 

      2 procesa

    • D. 

      3 procesa

    • E. 

      N procesa

  • 118. 
    U kojoj liniji koda mu je entry section: ?(Bakery algoritam)
    • A. 

      Linije broj 9,10,11,12

    • B. 

      Linija broj 10

    • C. 

      Linija broj 11

    • D. 

      Linije broj 5,6,7

  • 119. 
    Kod Bakery algoritma, u kojoj liniji koda mu je exit section
    • A. 

      Linija broj 10

    • B. 

      Linija broj 15

    • C. 

      Linija broj 9,10,11,12

    • D. 

      Linija broj 11

  • 120. 
    Koliko je Bakery algoritam zavistan od OS
    • A. 

      Delimično zavistan od OS

    • B. 

      Potpuno baziran na OS

    • C. 

      Ne zavisi od OS

    • D. 

      Veza zavisi od OS

  • 121. 
    Koji je ovo algoritam, po pitanju klase?(Bakery algoritam)
    • A. 

      Čisto softversko rešenje

    • B. 

      Kombinovano

    • C. 

      Semaforsko rešenje

    • D. 

      Rešenje uz pomoć viših programskih jezika

  • 122. 
    Struktura na slici uglavnom služi:
    • A. 

      Za modelovanje sistema u cilju merenja performansi

    • B. 

      Za modelovanje sistema u cilju merenja pouzdanosti

    • C. 

      Za modelovanje sistema u cilju merenja deadlocka

    • D. 

      Za modelovanje sistema u cilju ispitivanja utroska resursa

  • 123. 
    Select the ones you like
    • A. 

      Graph of process

    • B. 

      Wait for graff

    • C. 

      Memory allocation graph

    • D. 

      Resource allocation graph

  • 124. 
    U otkrivanju pojave deadlocka je vrlo pouzdana i jednostavna
    • A. 

      Uvek

    • B. 

      Nikad nije pouzdan

    • C. 

      Veoma pouzdan i jednostavan samo ako resursi sadrže samo po jednu instancu

    • D. 

      Veoma pouzdan i jednostavan samo ako resursi sadrže više instanci

  • 125. 
    Sema koja u odnosu na ovu sliku, koja na svaki zahtev prvo obavi proračun, a tek onda odobrava i privremeno odbija zahtev naziva se
    • A. 

      Deadlock detection algorithm

    • B. 

      Banker algorithm

    • C. 

      Deadlock prevention algorithm

    • D. 

      Ostrich algorithm

  • 126. 
    Dozvoljava da sistem predje safe i unsafe liniju, pa cak i da udje u belu zonu, ali ima resenje i za taj slucaj naziva se
    • A. 

      Deadlock detection algorithm

    • B. 

      Banker algorithm

    • C. 

      Ostrich algorithm

    • D. 

      Deadlock prevention algorithm

  • 127. 
    Ne dozvoljava da sistem predje safe, unsafe liniju, naziva se
    • A. 

      Deadlock detection algorithm

    • B. 

      Banker algorithm

    • C. 

      Deadlock prevention algorithm

    • D. 

      Ostrich algorithm

  • 128. 
    Koja odobrava svaki zahtev, a obavlja proracun u kom stanju su procesi naziva se:
    • A. 

      Ostrich algorithm

    • B. 

      Deadlock detection algorithm

    • C. 

      Banker algorithm

    • D. 

      Deadlock prevention algorithm

  • 129. 
    Zahteva od procesa da se izjasne na samom pocetku koriscenja svih tj maksimalnih resursa naziva se
    • A. 

      Ostrich algoritam

    • B. 

      Deadlock detection algorithm

    • C. 

      Banker algorithm

    • D. 

      Deadlock prevention algorithm

  • 130. 
    Kom algoritmu odgovara ovaj slučaj: I da li mu se moze odobriti zahrev P(0,2,0)
    • A. 

      Deadlock detection

    • B. 

      Banker algoritam, ne moze mu se odobriti zahtev

    • C. 

      Deadlock prevention algorithm

    • D. 

      Ostrich algorithm

  • 131. 
    U slučaju ulaska nekih procesa u deadlock, sistem se deadlock detection algoritmom u slučaju modernih računarskih sistema
    • A. 

      Detektuje krug i razbija ceo krug uništavajući jedan ili više procesa

    • B. 

      Detektuje krug i razbija ceo krug obavljajući roll back za jedan ili više procesa

    • C. 

      Ovakav sistem nece nikad uci u deadlock

    • D. 

      SIstem zabija glavu u pesak

  • 132. 
    U slučaju ulaska u DeadLock, Sistem sa deadlock detection algoritmom u slučaju ne bas modernih starijih računarskih sistema
    • A. 

      Detektuje krug i razbija ceo krug uništavajući jedan ili više procesa

    • B. 

      Ovakav sistem nikad nece uci u deadlock

    • C. 

      SIstem zabija glavu u pesak

    • D. 

      Detektuje krug i razbija ceo krug i obavlja roll back za jedan ili vise procesa

  • 133. 
    Šema na ovoj slici, naziva se
    • A. 

      Deadlock Detection Algoritam

    • B. 

      Banker algoritam

    • C. 

      Deadlock prevention algoritam

    • D. 

      Ostrich algoritam

  • 134. 
    Kom algoritmu odgovara ovaj slucaj od P0 do P4 A(7 instanci) B(2 instance) C(6 instanci) Stanje sistema u trenutku t0
    • A. 

      Deadlock detection algorithm

    • B. 

      Banker algorithm

    • C. 

      Deadlock prevention algorithm

    • D. 

      Ostrich algorithm

  • 135. 
    Postoje 4 uslova vezana za pojavu deadlocka: 1.Mutual Exclusion 2.hold and wait 3.Deadlock prevention algorithm 4.Ostrich algorithm Deadlock ce biti ispunjen
    • A. 

      Ako je ispunjen bar jedan od 4 uslova

    • B. 

      Ako su istovremeno ispunjena bar 2 uslova

    • C. 

      Ako su istvoremeno ispunjena sva 4 uslova

    • D. 

      Ako su istovremeno ispunjena bar 2 od 4 uslova

  • 136. 
    U slučaju ulaska nekih procesa u deadlock, za sistem sa Deadlock detection algoritmom, najbolja metoda je:
    • A. 

      Rollback

    • B. 

      Ovakav sistem nikada nece uci u deadlock

    • C. 

      Detekcija kruga i razbijanje kruga unistavajuci sve procese u krugu

    • D. 

      Detekcija kruga i razbijanje unistavajuci jedan ili vise procesa

  • 137. 
    U slučaju ulaska nekih procesa u deadlock, sistem sa deadlock detection algoritmom u slučaju modernih računarskih sistema
    • A. 

      Ovakav sistem nikada neće ući u deadlock

    • B. 

      Detektuje krug i razbija ceo krug uništavajući jedan ili više procesa

    • C. 

      Sistem zabija glavu u pesak

    • D. 

      Detektuje krug i razbija ceo krug obavljajući roll back za jedan ili vise procesa

  • 138. 
    Instrukcija na slici je: boolean TestAndSet(boolean &target) { boolean rv=target target=true return rv }
    • A. 

      Memorijski bazirana i moze se prekinuti u bilo kojoj fazi

    • B. 

      Registarski bazirana i moze se prekinuti u bilo kojoj fazi

    • C. 

      Registarski bazirana i ne moze se prekinuti

    • D. 

      Memorijski bazirana i ne moze se prekinuti

  • 139. 
    U kodu sa dva procesa Pi i Pj i dva dogadjaja A i B: semafor fleg je inicijalizovan na 0 Pi Pj MM A wait(flag) signal(flag)B
    • A. 

      Dogadjaj A i B se izvrsava istovremeno

    • B. 

      Dogadjaj A i b se desavaju slucajno na bazi rasporedjivanja procesa

    • C. 

      Dogadjaj A se sigurno izvrsava posle B

    • D. 

      Doadjaj A se sigurno izvrsava pre B

  • 140. 
    Na slici je prikazano resenje problema Bounded Buffer Deljeni podaci: struct buffer #all in structure is shader { int pool[in]; int count,in,out; } Producer region buffer when(count
    • A. 

      Samo pool[n]

    • B. 

      Pool[n],count in,out

    • C. 

      Samo in

    • D. 

      Samo out

    • E. 

      Samo count

  • 141. 
    Bound Buffer resenje moze da opsluzuje
    • A. 

      N procesa proizvodjaca i n procesa potrosaca

    • B. 

      N procesa proizvodjaca i samo 1 proces potrosac

    • C. 

      Samo 1 proces proizvodjac i samo 1 proces potrosaca

    • D. 

      Samo 1 proces proizvodjas i n proces potrosaca

  • 142. 
    Bound Buffer resenje(proveri tacan odgovor)
    • A. 

      Ne zavisi od OS i semaforski je bazirano

    • B. 

      Zaivsi od OS i semaforski je bazirano

    • C. 

      Ne zavisi od OS i nije samoforski bazirano

    • D. 

      Zavisi od OS i nije semaforski bazirano

  • 143. 
    Objekat Semafor S, sa operacijama wait(S) while S £ 0 do no-op; S--; Signal(S) s++; je:
    • A. 

      Moderni semafor i ima pojavu busy waiting

    • B. 

      Moderni semafor i nema pojavu busy waiting

    • C. 

      Klasicni semafor i ima pojavu busy waiting

    • D. 

      Klasicni semafor i nema pojavu busy waiting

  • 144. 
    U kodu, sa dva procesa Pi i Pj i dva semafora S i Q Neka S i Q budu dva semafora inicijalizovana na 1 Pi Pj wait(S),wait(Q); wait(Q),wait(S); : : : signal(S),signal(Q); signal(Q),signal(S);
    • A. 

      Nema dovoljno koda da se pouzdano utvrdi o mogucem deadlocku

    • B. 

      Procesi Pi i Pj ce sigurno uleti u deadlock, ali ne moraju

    • C. 

      Procesi Pi i Pj sigurno ulecu u Deadlock

    • D. 

      Procesi Pi i Pj nikada nece uleteti u Deadlock

  • 145. 
    Objekat Semafor S, sa operacijama
    • A. 

      Moderni semafor i ima pojavu busy waiting

    • B. 

      Klasicni semafor i nema pojavu busy waiting

    • C. 

      Klasicni semafor i ima pojavu busy waiting

    • D. 

      Moderni semafor i nema pojavu busy waiting

  • 146. 
    Objasniti MVT.Od koje vrste fragmentacije pati algoritam MVT?
    • A. 

      Od interne framentacije

    • B. 

      Od eksterne fragmentacije

    • C. 

      Od obe

    • D. 

      Od nijedne

  • 147. 
    3 procesa izvrsavaju isti editor teksta koji je velicine 20k. Za privatne data podatke potrebno je 3k. Odrediti koliko je memorije potrebno za paging sa velicinom stranice od 2k. Upisati broj u KB
    • A. 

      36

    • B. 

      32

    • C. 

      40

    • D. 

      45

  • 148. 
    Analizirati straničenje, Imate veličinu stranice od 1k(1024 bajta). Ako povećate veličinu stranice, šta se dešava sa tabelom stranica
    • A. 

      Povećava se

    • B. 

      Smanjuje se

    • C. 

      Ne menja se

    • D. 

      I jedno i drugo

  • 149. 
    MMU šema na slici se naziva:
    • A. 

      Paging

    • B. 

      Inverted paging

    • C. 

      Hash paging

    • D. 

      Hierarcical paging

  • 150. 
    Analizirati straničenje. Od koje vrste fragmentacije pati straničenje?
    • A. 

      Od inertne fragmentacije

    • B. 

      Od eksterne fragmentacije

    • C. 

      Od obe

    • D. 

      Od nijedne

  • 151. 
    Analizirati straničenje. Šta se dešava sa performansama uvođenjem straničenja?
    • A. 

      Povećavaju se 100%

    • B. 

      Smanjuju se 100%

    • C. 

      Ne menjaju se

    • D. 

      Ostaju iste

  • 152. 
    Analizirati straničenje. Slika sadrži pored straničenja i jednu strukturu koja se nalazi u samom CPU, i koja služi za poboljšanje performansi koje drastično padaju uvođenjem straničenja. Ta strukutra je u osnovi:
    • A. 

      Obična statička memorija

    • B. 

      Obična dinamička memorija

    • C. 

      Asocijativna memorija

    • D. 

      Flash memorija

  • 153. 
    Objasniti MVT. Koji algoritmi za MVT moraju analizirati se postojeće šupljine, prilikom alokacije memorije.
    • A. 

      First fit best fit

    • B. 

      First fit i worst fit

    • C. 

      Best fit i worst fit

  • 154. 
    Page tabela na slici predstavlja:
    • A. 

      Grupe procesa imaju posebne page tabele

    • B. 

      Inverted paging

    • C. 

      Zavisi od Os

    • D. 

      Svi procesi imaju jednu istu page tabelu

    • E. 

      Svaki proces ima posebnu page tabelu

  • 155. 
    Analizirati straničenje. Za poboljšanje performansi koje drastično padaju uvođenjem straničenja, koristi se TLB keš memorija. Osnova za TLB je:
    • A. 

      Obična dinamička memorija

    • B. 

      Asocijativna memorija

    • C. 

      Obična statička memorija

    • D. 

      Option4

  • 156. 
    MMU na slici naziva se:
    • A. 

      MFT

    • B. 

      MVT

    • C. 

      Paging

    • D. 

      Segmentation

    • E. 

      Paging with segmentation

  • 157. 
    Analizirati straničenje. Imate veličinu stranice od 2k(2048 bajta). Kolika je maksimalna interna fragmentacija za ovaj slučaj
  • 158. 
    Analizirati segmentaciju. Koje vrste fragmentacije, segmentacija nema uopste
    • A. 

      Nema obe

    • B. 

      Internu fragmentaciju

    • C. 

      Ima obe

    • D. 

      Eksternu fragmentaciju

  • 159. 
    Analizirati straničenje. Imate veličinu stranice od 8K(8192 bajta). Kolika je minimalna interna fregmentacija za ovaj slučaj.
    • A. 

      511 bajtova

    • B. 

      512 bajtova

    • C. 

      0 bajtova

    • D. 

      1023 bajta

  • 160. 
    Analizirati segmentaciju. Imate veličinu stranice od 1350 bajtova. KOliko je minimalna interna fragmentacija za ovaj slučaj?(odgovor u bajtovima)
    • A. 

      511

    • B. 

      512

    • C. 

      0

    • D. 

      1023

  • 161. 
    Deljivost memorije između različitih procesa kod straničenja je moguća, na nivou:
    • A. 

      Bita

    • B. 

      Bajta

    • C. 

      32 bitnih reči

    • D. 

      Segmenata

    • E. 

      Stranice

  • 162. 
    Analizirati straničenje. AKo se koriste tehnike, kao što su hijerarhijsko straničenje, hashing ili invertovane tabele stranica, šta se dešava sa veličinom tabele stranica.
    • A. 

      Povećava se

    • B. 

      Smanjuje se

    • C. 

      Ne menja se

  • 163. 
    Analizirati straničenje. imate veličinu stranice od 1k(1024 bajta). KOlika je maksimalna interna fragmentacija za ovaj slučaj?
    • A. 

      1024 bajta

    • B. 

      1023 bajta

    • C. 

      0 bajta

    • D. 

      511 bajtova

  • 164. 
    Sledeća slika predstavlja:
    • A. 

      Linked lists

    • B. 

      Buddy sistems

    • C. 

      Swap area

    • D. 

      Bit maps

  • 165. 
    Analizirati segmentaciju. Imate segment od 1350 bajtova. Kolika je maksimalna interna fragmentacija za ovaj slučaj.
    • A. 

      0

    • B. 

      1350

    • C. 

      511

    • D. 

      1349

  • 166. 
    3 procesa izvrsavaju isti editor teksta koji je velicine 20k. Za privatne data podatke potrebno je 3k. Odrediti koliko je memorije potrebno za MVT. Izabrati broj u kb
    • A. 

      69

    • B. 

      70

    • C. 

      60

    • D. 

      59

  • 167. 
    Imate MMU sa relokacionim registrom. Generisana logička adresa iznosi 100, a vrednost relokacionog registra za proces je 8000. Izračunati fizičku adresu
    • A. 

      8000

    • B. 

      8050

    • C. 

      7500

    • D. 

      8100

  • 168. 
    Slika predstavlja:
    • A. 

      Device driver

    • B. 

      Dynamic Loading

    • C. 

      Dynamic Linking

    • D. 

      Kernelski podsistem

  • 169. 
    Na slici je prikazana deljivost:
    • A. 

      Bitova

    • B. 

      Bajtova

    • C. 

      32 bitnih reci

    • D. 

      Stranica

    • E. 

      Segmenata

  • 170. 
    MMU na slici naziva se:
    • A. 

      MMU sa relokacionim registrom

    • B. 

      Segmentation

    • C. 

      Paging

    • D. 

      MFT

    • E. 

      MVT

  • 171. 
    Analizirati straničenje. Imate veličinu stranice od 4k(4096 bajta). Ako smanjite veličinu stranice, šta se dešava sa internom fragmentacijom.
    • A. 

      Povećava se

    • B. 

      Smanjuje se

    • C. 

      Ne dešava se

  • 172. 
    Na Intel procesorima, IA-32 arhitektura, primenjena je sledeća memorijska šema:
    • A. 

      čisto straničenje, jedan nivo

    • B. 

      Segmentacija+straničenje u dva nivoa

    • C. 

      čista segmentacija

    • D. 

      čisto straničenje, dva nivoa

  • 173. 
    Objasniti dinamičko punjenje? Ko je glavni i odgovorni za dinamičko punjenje.
    • A. 

      Dugi rasporedjivač

    • B. 

      Kratki rasporedjivač

    • C. 

      Operativni sistem

    • D. 

      Programer

  • 174. 
    Na slici je prikazana deljivost:
    • A. 

      Segmenata

    • B. 

      Bitova

    • C. 

      Bajtova

    • D. 

      Stranica

    • E. 

      32 bitnih reči

  • 175. 
    Imate MMU sa relokacionim registrom. Generisana logička adresa iznosi 150, a vrednost relokacionog registra za proces je 10000. Izračunati fizičku adresu
  • 176. 
    Objasniti MVT. Koji algoritam za MVT ne mora da analizira postojeće šupljine, prilikom alokacije memorije.
    • A. 

      First-fit

    • B. 

      Best fit

    • C. 

      Worst fit

  • 177. 
    MMU na slici naziva se:(videti odgovor)
    • A. 

      Option1

    • B. 

      Option2

    • C. 

      Option3

    • D. 

      Option4

  • 178. 
    Analizirati straničenje. Straničenje je napravljeno
    • A. 

      Da bi se smanjila eksterna fragmentacija

    • B. 

      Da bi se izbegla interna fragmentacija

    • C. 

      Da bi se izbegla eksterna fragmentacija

    • D. 

      Da bi se smanjila interna fragmentacija

  • 179. 
    Deljivost memorije između različitih procesa je kod segmentacije moguća, na nivou:
    • A. 

      Stranice

    • B. 

      Bajta

    • C. 

      32 bitnih reči

    • D. 

      Segmenata

  • 180. 
    Analizirati straničenje. Šta se dešava sa performansama uvođenjem straničenja u dva nivoa. Koliko imate memorijskih ciklusa, prilikom jednog ciklusa čitanja
    • A. 

      Dva

    • B. 

      Tri

    • C. 

      Jedan

    • D. 

      Pet

  • 181. 
    Analizirati Segmentaciju. Od koje vrste fragmentacije pati segmentacija?
    • A. 

      Od nijedne

    • B. 

      Od eksterne fragmentacije

    • C. 

      Od interne fragmentacije

    • D. 

      Od obe

  • 182. 
    MMU na slici se naziva?
    • A. 

      Paging with segmentation

    • B. 

      MFT

    • C. 

      MVT

    • D. 

      Segmentation

    • E. 

      MMU sa relokacionim registrom

  • 183. 
    MMU šema na slici je napravljena
    • A. 

      Da bi se osetno smanjile page tabele po procesu

    • B. 

      Da bi se povećale performanse za paging

    • C. 

      Da bi se smanjila eksterna fragmentacija

    • D. 

      Da bi se smanjila interna fragmentacija

    • E. 

      Da bi se osetno povećale page tabele po procesu

  • 184. 
    Šta je prikazano na slici
    • A. 

      Linked Lists

    • B. 

      Buddy Systems

    • C. 

      Bitmaps

    • D. 

      Klaster

  • 185. 
    Analizirati straničenje. Kod straničenja je logički adresni prostor
    • A. 

      Diskontinualan

    • B. 

      Kontinualan

    • C. 

      I jedno i drugo

  • 186. 
    Objasniti dinamičko linkovanje? Da li dinamičko linkovanje zahteva pomoć operativnog sistema?
    • A. 

      Samo na linux sistemima

    • B. 

      Da

    • C. 

      Ne

    • D. 

      Na nekim Os zahteva, a na nekim ne

  • 187. 
    BitMap, LinkedLists, Buddy systems
    • A. 

      Algoritmi za ubrzavanje rada memorije

    • B. 

      Algoritmi za virtuelnu memoriju

    • C. 

      Algoritmi za evidenciju deljive memorije

    • D. 

      Algoritmi za evidenciju slobodnog prostora u memoriji

  • 188. 
    Analizirati straničenje. Kako poboljšati performanse koje drastično padaju uvođenjem straničenja.
    • A. 

      Povećava se broj nivoa u hijerarhijskom straničenju

    • B. 

      Koristi se TLB

    • C. 

      Povećava se veličina memorije

    • D. 

      Koristi se keš na nivou cpu memorija

  • 189. 
    Na intelovim procesorima, poslednja adresa razrešava se u bloku:
    • A. 

      Segment descriptor

    • B. 

      Page table frame

    • C. 

      Page directory

    • D. 

      Sva 3

  • 190. 
    Analizirati straničenje. Imate veličinu stranice od 1k(1024 bajta). Ako povećate veličinu stranice šta se dešava sa internom fragmentacijom
    • A. 

      Smanjuje se

    • B. 

      Povećava se

    • C. 

      Ne menja se

    • D. 

      Prosiruje se

  • 191. 
    Analizirati straničenje. Šta se dešava sa performansama uvođenjem straničenja. Koliko imate memorijskih ciklusa, prilikom jednog ciklusa upisa
    • A. 

      Jedan

    • B. 

      Dva

    • C. 

      Tri

    • D. 

      Nije uvek isto

  • 192. 
    Analizirati straničenje. Imate veličinu stranice od 4096 bajta. Ako smanjite veličinu stranice, šta se dešava sa tabelom stranica.
    • A. 

      Povećava se

    • B. 

      Smanjuje se

    • C. 

      Ne menja se

  • 193. 
    Objasniti MVT. Koju vrstu fragmentacije algoritam MVT nema uopste.
    • A. 

      Eksternu fragmentaciju

    • B. 

      Ima obe

    • C. 

      Nema obe

    • D. 

      Internu fragmentaciju

  • 194. 
    Objasnite MVT. Koji algoritam za mvt ima najbrže pretraživanje u pogledu šupljine izbora
    • A. 

      First fit

    • B. 

      Best fit

    • C. 

      Worst fit

  • 195. 
    Objasnite dinamičko punjenje? Da li dinamičko punjenje zahteva pomoc od OS
    • A. 

      Da

    • B. 

      Ne

    • C. 

      Na nekim Os zahteva, a na nekim ne

  • 196. 
    Kada morate procesu da dodelite više memorije od onoga što je tražio, to je onda
    • A. 

      Interna fragmentacija

    • B. 

      Može biti i jedna i druga fragmentacija

    • C. 

      Eksterna fragmentacija

  • 197. 
    Objasniti overlay tehniku? U koju kategoriju spada overlay tehnika
    • A. 

      Kernelski podsistem

    • B. 

      Dinamičko linkovanje

    • C. 

      Aplikativni softver

    • D. 

      Dinamičko punjenje