Operativni Sistemi 1(Drugi Kolokvijum 2 Deo)

141 Questions | Total Attempts: 217

SettingsSettingsSettings
Please wait...
Operativni Sistemi 1(Drugi Kolokvijum 2 Deo)

.


Questions and Answers
  • 1. 
     Detekcija greške in DS: Osnovna osobina distribuiranih sistema jeste visoka Fault tolerancija. Ukoliko neka komponenta otkaže, mora da se javi neka druga koja de da je zameni i nastavi. Poruke koje Distribuirani sistemi međusobno razmenjuju da bi se uzajamno ustanovljavalo prisustvo i rad-nazivaju se Heart beats (otkucaji srca)
  • 2. 
     Šta je DCD? Disk Caching Disk. Disk koji kešira disk. Sve što je stiglo sa mreže stavljamo na naš lokalni disk, a da bismo to mogli da konzumiramo, treba da utvrdimo da li je bilo promena. Ukoliko jeste, ne možemo to  da koristimo. Ukoliko promena nije bilo-možemo. Preko Remote service-a bez cache-a što je jedan  način. Tada čitamo i upisujemo direktno. Može i preko cache-a
  • 3. 
    Imenovanje U centralizovanom File System-u imamo tri komponente: File System, directory path i ime datoteke (file path). U Distribuiranom File System-u imamo pet komponenata: hostname (računar na kojem se Datoteka nalazi, FS, direktorijumska putanja, ime datoteke i replike te datoteke-tj. umnošci te datoteke na raznim drugim računarima da bismo se osigurali od gubitka podataka-da imamo rezervu. DFS nikad ne sme da stane)  
  • 4. 
     Šta vidite na ovoj slici Razližite mrežne topologije  
  • 5. 
    Replikacija datoteka? Datoteke se umnožavaju na više fizički nezavisnih računara. Imamo visoku pouzdanost,  visoke performanse čitanja, jer ako je datoteka na više mesta, možemo da čitamo sa naše najbliže pozicije. Međutim, performanse upisa su vrlo nezgodne, jer po pisu na jednom mestu sve mora da se sravni kroz sve replike  
  • 6. 
    Šta vidite na ovoj slici? Vidimo kritičnu sekciju distribuirane sinhronizacije rešenu na centralizovan način. To prepoznajemo po prisustvu koordinatora. Da bi neko ušao u kritičnu sekciju, potrebno je da pošalje poruku koordinatoru. Ukoliko je koordinator procenio da je taj proces najjprioritetniji i da niko nije u kritičnoj sekciji, odgovoride na zahtev sa reply. Proces mora da poznaje koordinatora, ali ako koordinator padne, niko više nije u stanju da ga zameni.
  • 7. 
    Šta vidite na ovoj slici: Vidimo kritičnu sekciju distribuirane sinhronizacije rešenu na centralizovan način. To prepoznajemo po prisustvu koordinatora. Da bi neko ušao u kritičnu sekciju, potrebno je da pošalje poruku koordinatoru. Ukoliko je koordinator procenio da je taj proces najjprioritetniji i da niko nije u kritičnoj sekciji, odgovoride nazahtev sa reply. Proces mora da poznaje koordinatora, ali ako koordinator padne, niko više nije u stanju da ga zameni.  
  • 8. 
    Ovo su šeme za rešenje konflikta u transakciji. Da bismo čitali, tražimo Shared lock, ali da bismo upisivali potreban nam je Exclusive Lock; dobijamo ga samo pod uslovom da nikakav upis nije trenutno u toku.  
  • 9. 
    Šta vidite na ovoj slici? Resenje: Kritična sekcija kao puno distribuirano rešenje. Nema koordinatora. Svako generiše svoj request,  sebe i vremensku oznaku kad se javio i to šalje svima. U kritičnu sekciju ulazi tek pošto sakupi odgovor od svih. Proces koji se prvi javio za ulazak, ulazi u kritičnu sekciju.  
  • 10. 
    Šta vidite na ovoj slici: Na slici su date atomske transakcije koje se, zahvaljujudi log-datoteci upravo tako i izvršavaju-atomski.  Svaki upis ide u log, a ako sistem stane iz nekih razloga koji nisu u skladu sa normalnim funkcionisanjem (npr. nestanak struje...), sve transakcije koje u log-u nemaju commit, tj. nisu izvršene u logu, doživede undo operaciju ili roll-back. Sve koje imaju commit, radi se redo i poslednja vrednost se upisuje u R.  
  • 11. 
    Šta vidite na ovoj slici Resenje: Ovo je Time Stand. Opet je u pitanju baza podataka, transakcija, ali nema lock-ova. Ovde imamo upis. U dbf zapis se uvode dve vremenske oznake: R i W. Gleda se kada upisujemo. Ako je naša transakcija novija i od R i od W, tada upisujemo i u log i u dbf. Ako smo vedi od R, a manji od W, tada upisujemo samo u log, jer je neko upisao ved novije podatke. Najopasnija situacija je kad upisujemo, a manji smo od R. To znači da je neko pročitao pogrešne podatke. Tada mora da se uradi roll-back. Ako smo vedi od W, tada možemo da čitamo sa oba mesta: i iz log-a i iz dbf-a. Ako smo manji od W, možemo samo iz log-a, jer je ono što je nama potrebno ved prepisano. To se vidi na narednom PRTSC:  
  • 12. 
    Šta vidite na ovoj slici? Ovde se vidi check point u datoteci. Sve što se nalazi iznad checkpointa nije sravnjeno, a što je ispod- obrađeno je tako da se log relativno brzo pročišdava zahvaljujudi check-point-u.  
  • 13. 
    Šta vidite na ovoj slici? Ovde se vidi check point u datoteci. Sve što se nalazi iznad checkpointa nije sravnjeno, a što je ispod obrađeno je tako da se log relativno brzo pročišdava zahvaljujudi check-point-u.  
  • 14. 
    Šta vidite na ovoj slici? Ovo su atomske transakcije u distribuiranim uslovima koje se razrešavaju pomodu 2PC protokola. U prvoj fazi koordinator zatraži da rade, a ako se usaglase, podele im se poslovi. Ako neko “pukne“ u prvoj ili drugoj fazi svi odustaju zahvaljujudi log-u i sve se vrada na pređašnje stanje kao da nije bilo ništa.  
  • 15. 
    3 Spojena pitanja
  • 16. 
    Šta vidite na ovoj slici? Ovo je deadlock detection ali bez koordinatora. Kada dva site-a međusobno nešto traže, naprave zajednički wait-for graf i traže da li se pojavljuju ciklusi.  
  • 17. 
    Šta je prikazano na slici? Resenje 4 nacina da se realizuje zastita
  • 18. 
    Šta vidite na ovoj slici?
    • A. 

      Ovo je način funkcionisanja DMA, potrebno mu je dati adrese i broj bajtova. Prekid dobavlja PIC.

    • B. 

      Ovo je način funkcionisanja RIM, potrebno mu je dati samo memoriju.

    • C. 

      Ovo je način funkcionisanja DM, potrebno mu je dati broj bajtova

    • D. 

      Ne znam

  • 19. 
    Šta vidite na ovoj slici?
    • A. 

      Dat prikaz kompletnog ulaza-izlaza. Na najnizem sloju su uredjaji. Sloj iznad uredjaja je takodje hardver-kontroleri. Prvi nivo sfotvera u kernelu zaduzen za ulaz-izlaz jesu device driveri. U visim slojevima kernela jeste ubrzavanje-kesiranje, baferisanje i rasporedjivanje. Kad je u pitanjuu ubrzavanje performansi, najjace je kesiranje

    • B. 

      Option 2

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 20. 
    Šta vidite na ovoj slici?
    • A. 

      Klasifikacija UI uredjaja

    • B. 

      Klasifikacija UL uredjaja

    • C. 

      Klasifikacija MML uredjaja

  • 21. 
    Šta vidite na ovoj slici?
    • A. 

      Šema za ubrzavanje ulaza-izlaza. Nalaze se u memoriji

    • B. 

      Šema za linkovanje uredjaja

    • C. 

      Šema za procese

    • D. 

      Ne znam

  • 22. 
    Šta vidite na ovoj slici?
    • A. 

      Na slici je predstavljen magnetni hard disk HDD

    • B. 

      Na slici je predstavljen sektor HDD

    • C. 

      Na slici je predstavljena rotacija HDD

    • D. 

      Na slici je prikazan cilindar hard diska

  • 23. 
    LOOK  algoritam za Disk Scheduling, sledeći zahtev za opsluživanje bira na osnovu
    • A. 

      Najmanjeg rastojanja u odnosu na tekući cilindar, ali u smeru u kome je krenula glava

    • B. 

      Najmanjeg rastojanja u odnosu na tekući cilindar, bez obzira na smer kretanja glave

    • C. 

      Vremena ulaska u red čekanja

  • 24. 
    C-LOOK  algoritam za Disk Scheduling, sledeći zahtev za opsluživanje bira na osnovu  
    • A. 

      Vremena ulaska u red čekanja

    • B. 

      Najmanjeg rastojanja u odnosu na tekuci cilindar, ali u smeru u kome je krenula glava

    • C. 

      Najmanjeg rastojanja u odnosu na tekuci cilindar, bez obzira na smer kretanja glave

  • 25. 
    Kreiran je RAID 3 od cetiridiska. Odrediti storage efikasnost u % ok
    • A. 

      50%

    • B. 

      75%

    • C. 

      0%

    • D. 

      100%

Back to Top Back to top