Računarske Mreže - Ispit (Prvi Deo)

132 Questions | Total Attempts: 892

SettingsSettingsSettings
Računarske Mreže - Ispit (Prvi Deo) - Quiz

.


Questions and Answers
  • 1. 
    Osnovna jedinica za prenos podataka na mrežnom sloju je:
    • A. 

      Okvir

    • B. 

      Segment

    • C. 

      Paket

    • D. 

      Frejm

  • 2. 
    Mrežni sloj je odgovoran za:
    • A. 

      Prosleđivanje paketa od jednog do drugog kraja žice

    • B. 

      Prosleđivanje paketa sa jednog do drugog kraja mreže

    • C. 

      Detekciju i korekciju greški na prenosnom putu

    • D. 

      Obezbeđivanje pouzdanog prenosa između krajnjih računara

  • 3. 
    Uređaj koji radi u mrežnom sloju je:
    • A. 

      Switch

    • B. 

      Hub

    • C. 

      Router

    • D. 

      Repeater

  • 4. 
    Tabele rutiranja određuju:
    • A. 

      Najbolji sledeći skok na osnovu IP adrese odredišta u paketu

    • B. 

      Broj skokova od izvorišta do odredišta da bi paketi bili isporučeni

    • C. 

      Pravila za potpuno sigurnu isporuku paketa odredištu

    • D. 

      Postupke za konverziju formata podataka u raznorodnim okruženjima

  • 5. 
    Mrežni sloj je odgovoran za:
    • A. 

      Prosleđivanje paketa od jednog do drugog kraja žice

    • B. 

      Detekciju i korekciju greški na prenosnom putu

    • C. 

      Obezbeđivanje pouzdanog prenosa između krajnjih računara

    • D. 

      Prosleđivanje paketa sa jednog do drugog kraja mreže

  • 6. 
    Karakteristike decentralizovanog rutiranja su:
    • A. 

      Koriste se u mainframe-based mrežama

    • B. 

      Odluke o rutiranju se donose u svakom ruteru nezavisno od drugih

    • C. 

      Ruteri razmenjuju informacije kako bi formirali tabele rutiranja

    • D. 

      Odluke o rutiranju, kao i tabele rutiranja se donose autonomno, bez dogovaranja između rutera.

  • 7. 
    Vrste decentralizovanog rutiranja su:
    • A. 

      Ekspres rutiranje

    • B. 

      Statičko rutiranje

    • C. 

      Stohastičko rutiranje

    • D. 

      Pouzdano rutiranje

    • E. 

      Dinamičko rutiranje

  • 8. 
    Kod statičkog rutiranja karakteristično je sledeće:
    • A. 

      Koriste se fiksne tabele rutiranja koje definiše administrator

    • B. 

      Prate sve promene u topologiji mreže i trenutnom saobraćaju

    • C. 

      Svaki čvor ima sopstvenu tabelu rutiranja

    • D. 

      Koristi se kod jednostavnih mreža

  • 9. 
    Kod dinamičkog rutiranja karakteristično je sledeće:
    • A. 

      Zasniva se na automatskom kreiranju i ažuriranju ruting tabela

    • B. 

      Prate sve promene u topologiji mreže i trenutnom saobraćaju

    • C. 

      Koriste se fiksne tabele rutiranja koje definiše administrator

    • D. 

      Svaki čvor ima sopstvenu tabelu rutiranja

    • E. 

      Koristi se kod jednostavnih mreža

  • 10. 
    „Link state routing“ algoritam ima sledeće karakteristike:
    • A. 

      Koristi se najsvežija informacija o stanju veze

    • B. 

      Sporo se postiže uravnoteženost mreže

    • C. 

      Dobijena putanja nikada nije optimalna

    • D. 

      Vrši se periodična razmena stanja veze između čvorova kako bi informacije bile aktuelne

    • E. 

      Mogu se rutirati samo kratki paketi

    • F. 

      Koristi različite informacije (broj skokova, opterećenost, brzina,...)

  • 11. 
    Zagušenje na ruterima može da nastane iz sledećih razloga:
    • A. 

      Pojava velikog broja paketa sa zahtevom za istom izlaznom linijom

    • B. 

      Pristigli paket sadrži broadcast MAC adresu odredišta

    • C. 

      Pojedine linije mogu biti sa malim propusnim opsegom

    • D. 

      Spori mikroprocesori

  • 12. 
    Odbacivanje paketa na ruterima kao posledica velikog opterećenja, radi se na sledeći način:
    • A. 

      U prenosu datoteka vredniji su stariji paketi

    • B. 

      Za multimedijalne aplikacije vredniji su noviji paketi

    • C. 

      U prenosu datoteka vredniji su noviji paketi

    • D. 

      Za multimedijalne aplikacije vredniji su stariji paketi

  • 13. 
    Prekomerni gubitak paketa (npr. 10 do 20%) na prenosnom putu za pošiljaoca znači:
    • A. 

      U žičnim sistemima, nastupili su problemi i treba ubrzati predaju da bi paketi što pre stigli na odredište

    • B. 

      U bežičnim sistemima, to je normalno i treba nastaviti sa predajom

    • C. 

      U žičnim sistemima, nastupili su problemi i treba usporiti predaju

    • D. 

      U bežičnim sistemima, nastupili su problemi i treba usporiti predaju

  • 14. 
    IPv4 je protokol (OSI i TCP/IP):
    • A. 

      Fizičkog sloja

    • B. 

      Mrežnog sloja

    • C. 

      Sloja veze

    • D. 

      Transportnog sloja

    • E. 

      Aplikativnog sloja

  • 15. 
    IP adresa u IPv4 ima dužinu od:
    • A. 

      16 bajtova

    • B. 

      16 bita

    • C. 

      32 bita

    • D. 

      32 bajta

  • 16. 
    IPv4 adrese se najčešće predstavljaju:
    • A. 

      Binarno

    • B. 

      Decimalno

    • C. 

      Heksadecimalno

  • 17. 
    Maksimalna moguća dužina IP paketa je:
    • A. 

      16 KB

    • B. 

      64 KB

    • C. 

      32 KB

    • D. 

      128 KB

  • 18. 
    Fragmentacija paketa označava:
    • A. 

      Dopunjavanje paketa do njegove maksimalne moguće dužine

    • B. 

      Prosleđivanje paketa do sloja veze podataka i smeštanje u koristan deo okvira

    • C. 

      Deljenje paketa na veći broj paketa sa manjom dužinom

    • D. 

      Izračunavanje kontrolne sume u cilju pouzdanog prenosa

  • 19. 
    1. Krakteristično za fragment nekog paketa je da:
    • A. 

      1. Svaki fragment uvek sadrži kompletno zaglavlje originalnog paketa

    • B. 

      2. Samo prvi fragment sadrži kompletno zaglavlje originalnog paketa

    • C. 

      3. Svaki fragment ima svoje posebno zaglavlje (umesto IP adresa postavlja se obeležje fragmenta)

    • D. 

      4. Samo prvi i zadnji fragment sadrže kompletno zaglavlje originalnog paketa

  • 20. 
    IP adresa po standardu IPv4 sadrži:
    • A. 

      Identifikaciju računara u datoj mreži

    • B. 

      Identifikaciju proizvođača Ethernet kartice i njen serijski broj

    • C. 

      Identifikaciju korisnika i njegov password

    • D. 

      Identifikaciju države i identifikaciju mreže u toj državi

  • 21. 
    Osim IPv4 adrese za uspešno adresiranje je neophodno imati i:
    • A. 

      Masku podmreže (subnet mask)

    • B. 

      Default gateway

    • C. 

      IP adrese DNS servera

  • 22. 
    Ukoliko su prva dva bita mrežne adrese fiksirana na “01” u pitanju je:
    • A. 

      Mreža klase B

    • B. 

      Mreža klase C

    • C. 

      Mreža klase A

  • 23. 
    Ukoliko su prva dva bita mrežne adrese fiksirana na “10” u pitanju je:
    • A. 

      Mreža klase A

    • B. 

      Mreža klase B

    • C. 

      Mreža klase C

  • 24. 
    Ukoliko su prva tri bita mrežne adrese fiksirana na “110” u pitanju je:
    • A. 

      Mreža klase C

    • B. 

      Mreža klase B

    • C. 

      Mreža klase A

  • 25. 
    Rezervacija 8 bitova za mrežu i 14 bita za čvor je karakteristika:
    • A. 

      Mreže klase B

    • B. 

      Mreže klase C

    • C. 

      Mreže klase A

Back to Top Back to top