Meteorologija

104 Questions | Total Attempts: 93

SettingsSettingsSettings
Please wait...
Meteorologija


Questions and Answers
  • 1. 
    Vazdušni omotač oko Zemlje nazivamo:
    • A. 

      Troposfera

    • B. 

      Egzosfera

    • C. 

      Atmosfera

    • D. 

      Homosfera

  • 2. 
    Kojim redosledom se prostiru slojevi  atmosfere,  prema promeni  temperature sa visinom
    • A. 

      Troposfera,stratosfera,mezosfera,jonosfera,egzosfera

    • B. 

      Sratosfera,troposfera,mezosfera,jonosfera

    • C. 

      Sratosfera,jonosfera,troposfera,mezosfera

    • D. 

      Troposfera,jonosfera,stratosfera,mezosfera

  • 3. 
    U kom sloju atmosfere  se odvijaju procesi  koji utiču na vreme i vremenske  pojave
    • A. 

      U tropopauzi.

    • B. 

      U mezosferi

    • C. 

      U stratosferi

    • D. 

      U troposferi

  • 4. 
    Najniži sloj atmosfere  koji se prostire od Zemljine površine do 10-12 km visine naziva se:
    • A. 

      Jonosfera

    • B. 

      Tropopauza

    • C. 

      Troposfera

    • D. 

      Stratosfera

  • 5. 
    Kako zovemo prelazni sloj atmosfere  u kome temperatura raste sa promenom visine, a koji se u standardnoj atmosferi nalazi na 11 km MSL:
    • A. 

      Stratopauza

    • B. 

      Tropopauza

    • C. 

      Mezopauza

    • D. 

      Jonopauza

  • 6. 
    Izotermija  je :
    • A. 

      Kada temperatura vazduha sa porastom visine ostaje ista

    • B. 

      Opadanje temperature sa visinom

    • C. 

      Porast temperature vazduha sa porastom visine

    • D. 

      Razlika temperature i tačke rose.

  • 7. 
    Šta je inverzija  temperature:
    • A. 

      Nema promene temperature sa visinom.

    • B. 

      Neodreñena promena temperature pri zemlji.

    • C. 

      Opadanje temperature sa visinom

    • D. 

      Porast temperature sa visinom

  • 8. 
    Kakvo vreme možemo očekivati zimi u inverzionom sloju:
    • A. 

      Maglu ili sumaglicu,slab vetar i nisku oblačnost

    • B. 

      Pojavu oluje

    • C. 

      Miran vazduh sa termikom srednje jačine.

    • D. 

      Dobru vidljivost i kumulusnu oblačnost.

  • 9. 
    Kakvo vreme možemo očekivati leti u inverzionom sloju sa visokim procentom vlažnosti vazduha:
    • A. 

      Jaku termiku zbog intenzivnog zagrevanja površine zemlje,dobru vidljivist i kumulusnu oblačnost

    • B. 

      Miran vazduh, sumaglicu i razvoj kumulusne oblačnosti nakon narušavanja inverzije

    • C. 

      Termiku srednje jačine i slabu vidljivost usled magle i sumaglice, stratusne oblake.

    • D. 

      Nagle promene vremena sa iznenadnim jakim vetrom.

  • 10. 
    Karakteristični oblaci koji se javljaju  na granici  inverzionog sloja su:
    • A. 

      Kumulonimbusi

    • B. 

      Altostratusi

    • C. 

      Stratusi

    • D. 

      Cirusi

  • 11. 
    “Tačka rose“ je:
    • A. 

      Temperatura pri kojoj je kondenzacija jednaka isparavanju

    • B. 

      Temperatura do koje se vazduh mora ohladiti da bi postao zasićen vlagom koju trenutno sadrži

    • C. 

      Znatno veća od temperature vazdušne mase.

    • D. 

      Razlika izmeñu stvarne temperature vazduha i temperature isparavanja

  • 12. 
    Temperatura  tačke rose u vazdušnoj masi:
    • A. 

      Ne omogućava procenu zasićenosti

    • B. 

      Zajedno sa temperaturom vazduha služi za procenu zasićenosti,odnosno relativne važnosti

    • C. 

      Služi za prognozu jačine vetra.

    • D. 

      Je uvek veća od temperature vazdušne mase

  • 13. 
    Šta je od navedenog  merilo stabilnosti atmosfere:
    • A. 

      Temperatura pri zemlji

    • B. 

      Jačina vetra

    • C. 

      Termički gradijent

    • D. 

      Vazdušni pritisak

  • 14. 
    Uzorak (delić) nezasićenog  vazduha se u donjim  slojevima troposfere podiže usled zagrevanja ako je:
    • A. 

      Hladniji u odnosu na okolni vazduh

    • B. 

      Termički gradijent manji od 0,6°C/100m

    • C. 

      Topliji u odnosu na okolni vazduh

    • D. 

      Termički gradijent 0,4°C/100m

  • 15. 
    Opadanje temperature vazduha sa visinom po Meñunarodnoj standardnoj atmosferi(ICAO) Iznosi:
    • A. 

      0,65 °C/100m

    • B. 

      1,00 °C/100m

    • C. 

      1,50 °C/100m

    • D. 

      0,85 °C/100m

  • 16. 
    Vazdušni pritisak je:
    • A. 

      Težina vazdušnog stuba po jedinici površine

    • B. 

      Snaga kojom vazduh pritiska zemljinu površinu.

    • C. 

      Sila pritiska vazduha

    • D. 

      Masa vazduha po jedinici površine

  • 17. 
    Linije koje povezuju  tačke sa istim vazdušnim pritiskom nazivaju se:
    • A. 

      Adijabate

    • B. 

      Izotahe

    • C. 

      Izonefe

    • D. 

      Izobare

  • 18. 
    U atmosferi,pritisak sa visinom:
    • A. 

      Je stalan

    • B. 

      Opada

    • C. 

      Raste

    • D. 

      Nije definisano

  • 19. 
    Sa visinom vazdušni  pritisak:
    • A. 

      Ostaje nepromenjen

    • B. 

      Padne na približno polovinu vrednosti na visini od 3000m.

    • C. 

      Padne na približno polovinu vrednosti na visini 5500m

    • D. 

      Konstantno opada za 1hPa na svakih 8km

  • 20. 
    Sa promenom visine pritisak opada jer se:
    • A. 

      Temperatura vazduha smanjuje

    • B. 

      Gustina vazduha smanjuje

    • C. 

      Temperatura vazduha ostaje stalna.

    • D. 

      Ubrzanje sile zemljine teže smanjuje

  • 21. 
    Prema ICAO standardnoj atmosferi na zemljinoj površini pritisak iznosi:
    • A. 

      1013,2 mb

    • B. 

      1000,0 mb

    • C. 

      989,0 mb

    • D. 

      1020,0 mb

  • 22. 
    Matematička  relacija koja najbolje  aproksimira promenu  atmosferskog pritiska sa promenom visine,naziva se:
    • A. 

      Koriolisova jednačina

    • B. 

      Bernulijeva jednačina

    • C. 

      Barometarska visinska formula

    • D. 

      Lilijentalova kriva

  • 23. 
    Promena pritiska sa promenom visine u atmosferi dešava se prema:
    • A. 

      Eksponencijalnoj zakonitosti

    • B. 

      Linearnoj zakonitosti

    • C. 

      Kvadratnoj zakonitosti

    • D. 

      Slučajnim promenama

  • 24. 
    Šta će pokazivati visinomer posle sletanja ako smo ga podesili na QFE aerodroma:
    • A. 

      QNH

    • B. 

      Visinu aerodroma.

    • C. 

      Visinu iznad srednjeg nivoa mora.

    • D. 

      Nulu

  • 25. 
    Koji su nazivi osnovnih oblika polja vazdušnog pritiska:
    • A. 

      Front, greben, ciklon

    • B. 

      Ciklon, anticiklon, greben, dolina, sedlo

    • C. 

      Okluzija, dolina, sedlo

    • D. 

      Anticiklon, front, sedlo

  • 26. 
     U vazduhu zasićenom  vodenom  parom na temperaturi većoj od 0°C, uz prisustvo kondenzacionih jezgara:
    • A. 

      Došlo bi do sublimacije

    • B. 

      Došlo bi do zaleñivanja

    • C. 

      Došlo bi do kondenzacije

    • D. 

      Ništa se neće dogoditi

  • 27. 
    Maksimalni pritisak vodene pare utoliko je veći:
    • A. 

      Ne zavisi od temperature vazduha

    • B. 

      U koliko je jačina vetra veća.

    • C. 

      U koliko je veća temperatura vazduha

    • D. 

      U koliko je manja temperatura vazduha

  • 28. 
    Vazduh prezasićen  vodenom  parom najčešće se sreće u:
    • A. 

      Visokim slojevima atmosfere

    • B. 

      Prizemnim slojevima iznad okeana

    • C. 

      Sa vetrom pri zemlji.

    • D. 

      Prizemnim slojevima iznad polarnih predela

  • 29. 
    Odredi fenomen koji dokazuje postojanje prezasićene  vodene pare u gornjim slojevima troposfere:
    • A. 

      Sedefasti oblaci

    • B. 

      Stratusni oblaci.

    • C. 

      Pojava duge na nebu.

    • D. 

      Tragovi kondenzacije od aviona

  • 30. 
    Vjetar je:
    • A. 

      Kretanje vazduha zbog razlike u pritisku.

    • B. 

      Vetrikalno kretanje vazduha zbog zagrevanja tla

    • C. 

      Kretanje vazduha u atmosferi koje je posledica opšte cirkulacije atmosfere.

    • D. 

      Horizontalno kretanje vazduha pod dejstvom rezultante sledećih sila: sile gradijenta pritiska, Koriolisove sile, centrifugalne sile i sile trenja.

  • 31. 
    Iznad sloja trenja (slobodna atmosfera)  vazduh struji:
    • A. 

      Približno paralelno izobarama.

    • B. 

      Normalno na izobare.

    • C. 

      Talasasto prema izobarama.

    • D. 

      Bez odreñenog pravila.

  • 32. 
    U sloju trenja vazduh struji  :
    • A. 

      Paralelno izobarama

    • B. 

      Ka oblasti niskog pritiska pod odreñenim uglom

    • C. 

      Normalno na izobare

    • D. 

      Nema strujanja

  • 33. 
    Kako uticaj sile trenja sa visinom slabi, intenzitet vetra sa visinom:
    • A. 

      Opada

    • B. 

      Ne menja se

    • C. 

      Raste

    • D. 

      Stalan je

  • 34. 
    Kada duvaju bura i košava, intenzitet vetra sa visinom:
    • A. 

      Opada

    • B. 

      Raste

    • C. 

      Ne menja se

    • D. 

      Ne zna se

  • 35. 
    Instrument za merenje pravca i brzine vetra zove se:
    • A. 

      Altimetar

    • B. 

      Variometar

    • C. 

      Anemometar

    • D. 

      Aneroid

  • 36. 
    Atmosferski pritisak izmeren na aerodromu i sveden na srednji  nivo mora naziva se:
    • A. 

      QNH pritisak

    • B. 

      Normalni pritisak

    • C. 

      QFE pritisak

    • D. 

      QNE pritisak

  • 37. 
    Atmosferski pritisak izmeren na aerodromu i sveden na nivo piste naziva se:
    • A. 

      QNE pritisak

    • B. 

      QFE pritisak

    • C. 

      QTH pritisak

    • D. 

      QNH pritisak

  • 38. 
    U slučaju  kada je vazduh zasićen vodenom  parom:
    • A. 

      Temperatura vazduha je manja od temperature tačke rose

    • B. 

      Temperatura vazduha je veća od temperature tačke rose

    • C. 

      Temperatura vazduha je ista kao i temperatura tačke rose

    • D. 

      Temperatura vazduha je veća od temperature tačke rose

  • 39. 
    Vazdušne mase po svojim  termičkim karakteristikama mogu biti:
    • A. 

      Tople i suve

    • B. 

      Vlažne i suve

    • C. 

      Tople i hladne

    • D. 

      Suve i vlažne

  • 40. 
    U ciklonu (na severnoj  hemisferi), na visini  iznad sloja trenja, vazduh struji:
    • A. 

      Suprotno smeru kretanja kazaljke na satu

    • B. 

      Od centra ka periferiji

    • C. 

      Poprečno na ciklon

    • D. 

      U smeru kretanja kazaljke na satu

  • 41. 
    U anticiklonu (na severnoj  hemisferi), na visini  iznad sloja trenja,vazduh struji:
    • A. 

      Suprotno smeru kretanja kazaljke na satu

    • B. 

      Ka centru

    • C. 

      U smeru kretanja kazaljke na satu

    • D. 

      Poprečno na anticiklon

  • 42. 
    U ciklonu postoji preovlañujuće kretanje :
    • A. 

      Na gore (uspono)

    • B. 

      Nema strujanja

    • C. 

      Advektivno

    • D. 

      Na dole (nispono)

  • 43. 
    Raspodela pritiska u ciklonu je takva da je u centru ciklona  pritisak:
    • A. 

      Najniži

    • B. 

      Stalan

    • C. 

      Promenljiv

    • D. 

      Najviši

  • 44. 
    Raspodela pritiska u anticiklonu je takva da je u centru anticiklona:
    • A. 

      Pritisak najviši

    • B. 

      Nema razlike u odnosu na periferiju

    • C. 

      Promenljiv

    • D. 

      Pritisak najniži

  • 45. 
    Spuštanje  vazduha u centru anticiklona dovodi  do pojave porasta temperature na odreñenoj visini,  i ona se zove:
    • A. 

      Inverzija subsidencije

    • B. 

      Temperaturna korekcija

    • C. 

      Adijabatska izotermija

    • D. 

      Termička konvekcija

  • 46. 
    Posledica  spuštanja vazduha u letnjem anticiklonu je:
    • A. 

      Stvaranje inverzije, hlañenje okoline, stvaranje oblačnosti

    • B. 

      Hlañenje vazduha, stvaranje stratusne oblačnosti i pojava padavina

    • C. 

      Zagrevanje vazduha, nestanak inverzije, razvedravanje

    • D. 

      Zagrevanje vazduha, stvaranje inverzije subsidencije, razvedravanje

  • 47. 
    Koji vremenski uslovi  su karakteristični za zimski anticiklon:
    • A. 

      Sumaglica ili magla, stratusna oblačnost, niska temperatura, povremeno slabe padavine.

    • B. 

      Porast temperature i dobra vidljivost.

    • C. 

      Slaba vidljivost usled snežne mećave.

    • D. 

      Dobra vidljivost, konvektivna oblačnost, pljuskovi.

  • 48. 
    Usled spuštanja vazduha u anticiklonu ,možemo reći da je u tom području atmosfera:
    • A. 

      Stabilna

    • B. 

      Promenljiva

    • C. 

      Labilna

    • D. 

      Nestabilna

  • 49. 
    Karakteristike nestabilne vazdušne mase su:
    • A. 

      Niska temperatura, oblaci tipa nimbostratus, rosulja.

    • B. 

      Izražena konvektivna oblačnost, pljuskovite padavine, loša vidljivost usled pljuskova.

    • C. 

      Stratusna oblačnost i stalnim padavinama.

    • D. 

      Slojasta oblačnost, ujednačene padavine slabog intenziteta, dobra vidljivost

  • 50. 
    Vlažnu i nestabilnu vazdušnu  masu u letnjem periodu  prepoznajemo po:
    • A. 

      Magli i jakoj turbulenciji

    • B. 

      Kumulusnim oblacima i pljuskovima

    • C. 

      Stratusnoj oblačnosti i padavinama istog intenziteta

  • 51. 
    Vlažnu i nestabilnu vazdušnu  masu u zimskom  periodu  prepoznajemo po:
    • A. 

      Visokoj snežnoj mećavi i nimbostratusu

    • B. 

      Vedrom nebu sa dugim sunčanim periodima.

    • C. 

      Kumulusima sa niskim bazama i pluskovima snega

    • D. 

      Oblacima tipa altostratus i niskom snežnom mećavom

  • 52. 
    Za stabilnu vazdušnu  masu u zimskom  periodu  karakteristična je pojava:
    • A. 

      Dobra vidljivost i slaba termika i stratokumulusna oblačnost

    • B. 

      Magle i sumaglice, stratusne oblačnosti, slabog vetra

    • C. 

      Obilne snežne padavine.

    • D. 

      Niska snežna mećava i altostratus

  • 53. 
    Gustina vazduha, koja u najvećoj  meri zavisi od temperature i vazdušnog pritiska, raste ako:
    • A. 

      Vazdušni pritisak raste i ako temperatura raste

    • B. 

      Vazdušni pritisak opada i temperatura takoñe opada

    • C. 

      Vazdušni pritisak raste a temperatura opada

    • D. 

      Vazdušni pritisak opada a temperatura raste

  • 54. 
    Koju vrednost ima gustina  vazduha prema ICAO standardnoj atmosferi:
    • A. 

      1,226 kg/m kubnom

    • B. 

      0,001293 g/m kubnom

    • C. 

      1,226 g/m kubnom

    • D. 

      1,239 g/L

  • 55. 
    U slučaju  kada pri stalnom  pritisku vazduha temperatura raste:
    • A. 

      Opada temperatura tačke rose

    • B. 

      Raste temperatura tačke rose

    • C. 

      Opada gustina vazduha

    • D. 

      Relativna vlažnost ostaje ista

  • 56. 
    Koji sastojak  vazduha je osnovni uzrok meteoroloških pojava?
    • A. 

      Azot + kiseonik

    • B. 

      Vodena para + aerosol

    • C. 

      Ugljen dioksid

    • D. 

      Kiseonik + aerosol

  • 57. 
    Pod pojmom  “vidljivost pri zemlji“ podrazumevamo:
    • A. 

      U odnosu na odreñene repere

    • B. 

      Vidljivost iz kabine vazduhoplova u smeru ka zemlji

    • C. 

      Vidljivost duž poletno sletne staze

    • D. 

      Vrednost horizontalne vidljivosti koju meri ovlašćena osoba na aerodromu

  • 58. 
    Horizontalna vidljivost može biti smanjena na vrednosti od 0 do 999m usled:
    • A. 

      Sumaglice, jakog snega, slabih pljuskova

    • B. 

      Magle, slabog snega, umerenih pljuskova

    • C. 

      Magle, jakog snega, jakih pljuskova

    • D. 

      Niske oblačnosti

  • 59. 
    Ako je horizontalna vidljivost smanjena na 1000-5000m, pri malom sadržaju vodene pare, onda tu pojavu nazivamo:
    • A. 

      Suva mutnoća (haze)

    • B. 

      Zamaglica

    • C. 

      Sumaglica

    • D. 

      Slaba magla

  • 60. 
    Kada je magla, temperatura vazduha, temperatura tačke rose  i relativna  vlažnost  imaju sledeće vrednosti:
    • A. 

      Temperatura vazduha je jednaka temperaturi tačke rose, relativna vlažnost je ~100%

    • B. 

      Temperatura vazduha je različita od temperature tačke rose a relativna vlažnost visoka

    • C. 

      Temperatura vazduha je konstantna, tačka rose je iznad temperature vazduha, vlažnost je mala.

    • D. 

      Temperatura vazduha je jednaka temperaturi tačke rose a relativna vlažnost je zanemarljiva

  • 61. 
    Radijaciona magla nastaje:
    • A. 

      Noću iznad hladne morske površine

    • B. 

      Na vrhovima planina tokom dana.

    • C. 

      Iznad površine tla u popodnevnim satima

    • D. 

      Iznad površine tla u hladnim i mirnim noćima

  • 62. 
    Advektivna magla se javlja :
    • A. 

      Noću iznad hladne morske površine pri vetru od 1-3m/s

    • B. 

      Pri vetru većem ili jednakom 7m/s,u bilo koje doba dana

    • C. 

      Nad površinom tla pri slabom vetru

    • D. 

      Kada nema vetra a vazdušni pritisak je nizak.

  • 63. 
    Koji uslovi  pozitivno utiču na stvaranje  radijacione magle:
    • A. 

      Mokro tlo.

    • B. 

      Jak vetar pri tlu.

    • C. 

      Vedre noći ili noći sa malo oblačnosti.

    • D. 

      Suve zemljine površine.

  • 64. 
    Magla se najčešće javlja pri pojavi:
    • A. 

      Inverzije

    • B. 

      Izotermije

    • C. 

      Kada je termički gradijent 3-6°C/100m.

    • D. 

      Vlažne adijabate.

  • 65. 
    Oblaci su po definiciji:
    • A. 

      Strujanje vazduha ne visinama.

    • B. 

      Mera sadržaja vodene pare

    • C. 

      Skup sitnih vodenih kapi ili kristala leda koji su nastali procesima kondenzacije i sublimacije na česticama aerosola

    • D. 

      Vidljiva manifestacija onog što se u atmosferi dešava

  • 66. 
     Prema visini  na kojoj su nastali oblaci se dele na:
    • A. 

      Visoke,srednje,niske i oblake vertikalnog razvoja

    • B. 

      Visoke,srednje,gomilaste

    • C. 

      Niske, slojaste,visoke i konvektivne

    • D. 

      Visoke,slojaste,niske i grmljavinske

  • 67. 
    Padavine ne očekujemo iz oblaka:
    • A. 

      Cb

    • B. 

      Ci

    • C. 

      Ns

    • D. 

      St

  • 68. 
    Padavine se javljaju  iz:
    • A. 

      Ci, Cs, Cc

    • B. 

      Cc, Ac, Ci

    • C. 

      Ac, As, Cu cong

    • D. 

      As, Ns, Sc, Cu, Cb, St

  • 69. 
    Padavine u vidu pljuskova padaju iz:
    • A. 

      Cb

    • B. 

      Sc

    • C. 

      Ci

    • D. 

      Cu

  • 70. 
    Dugotrajne,ujednačene padavine snega ili kiše očekujemo iz:
    • A. 

      Sc

    • B. 

      Ns

    • C. 

      As

    • D. 

      St

  • 71. 
    Koji od navedenih  oblaka se sastoje samo od ledenih kristala:
    • A. 

      Cs, Cc, Ci

    • B. 

      Cs, Cu, Ni

    • C. 

      Cb, Cu, Ns

    • D. 

      Cc, As, Cu

  • 72. 
    Oblaci koji se javljaju  na srednjim visinama  (2-5km) su:
    • A. 

      Cs, Cc

    • B. 

      Sc, Ac, Cc

    • C. 

      As, Ac

    • D. 

      As, Ns, Ac

  • 73. 
    Koji oblaci nagoveštavaju pojavu oluje:
    • A. 

      Rotorni cumulusi

    • B. 

      Cirusi

    • C. 

      Altocumulusi castelanusi-Ac cast.

    • D. 

      Cirocumulusi

  • 74. 
    Koji od navedenih  oblaka se prostire kroz sve nivoe oblačnosti:
    • A. 

      Cb

    • B. 

      Ci

    • C. 

      Ac

    • D. 

      Sc

  • 75. 
    Koji od navedenih  slojastih oblaka se prostire kroz sve nivoe oblačnosti:
    • A. 

      St

    • B. 

      Ci

    • C. 

      Ns

    • D. 

      As

  • 76. 
    Koja vrsta oblaka je karakteristična za stabilnu atmosferu:
    • A. 

      St

    • B. 

      Ac

    • C. 

      As

    • D. 

      Sc

  • 77. 
    Koji oblaci nastaju usled termičke  konvekcije:
    • A. 

      Cu

    • B. 

      Ac

    • C. 

      Ns

    • D. 

      Cc

  • 78. 
    Koji oblaci nastaju usled turbulentnog transporta:
    • A. 

      Nc

    • B. 

      Ac

    • C. 

      Ns

    • D. 

      Sc

  • 79. 
    Dinamička  konvekcija je uslovljena je mehaničkim dejstvom podloge  na vazduh u kretanju, i karakteristična je za:
    • A. 

      Velike vodene površine

    • B. 

      Planinske oblasti

    • C. 

      Rečne tokove

    • D. 

      Ravničarske oblasti

  • 80. 
    Termička konvekcija je uslovljena:
    • A. 

      Pojavom ciklona u blizini.

    • B. 

      Indeksom nestabilnosti

    • C. 

      Nejednakim zagrevanjem raznorodne podloge

    • D. 

      Količinom vodene pare

  • 81. 
    Konvekcija koja se razvija u nezasićenom  vazduhu, pri vedrom vremenu naziva se:
    • A. 

      Suva ili plava termika

    • B. 

      Vlažna termika

    • C. 

      Ciklinizacija

    • D. 

      Subsidencija

  • 82. 
    Konvekcija koja se razvija u zasićenom  vazduhu i praćena je pojavom  Cu zove se:
    • A. 

      Plava termika

    • B. 

      Vlažna termika

    • C. 

      Pseudo termika

  • 83. 
    Ispod kojih oblaka se javljaju  izraženi termički stubovi:
    • A. 

      Cc, Ac, Cu

    • B. 

      Sc, Ns

    • C. 

      Cu, Cu cong

    • D. 

      Ac, Ns

  • 84. 
    Koja vrsta oblaka je karakteristična za nestabilnu atmosferu:
    • A. 

      Nimbusi

    • B. 

      Stratokumulusi

    • C. 

      Sve vrste stratusa

    • D. 

      Sve vrste Cu

  • 85. 
    Pre podne su se razvili Cu, u podne je više od polovine neba pokriveno Cu-ma, možemo očekivati:
    • A. 

      Pojavu magle.

    • B. 

      Prelazak Cu u As.

    • C. 

      Razvoj Cu u Cb i pojavu oluje.

    • D. 

      Raspad Cu i pojavu plave termike.

  • 86. 
    Koja vrsta oblaka se stvara u proleće i leto, kao posledica jakog zagrevanja tla:
    • A. 

      Cc

    • B. 

      Cu cong.

    • C. 

      Sc

    • D. 

      Ni

  • 87. 
    Zaleñivanje  se javlja u:
    • A. 

      St, Ac, Sc, Cu

    • B. 

      Cc, As, Cs

    • C. 

      Ni, Ci, Cs

    • D. 

      Ns, Cu cong, Cu, St, Cb

  • 88. 
    Koji oblačni  sistem je karakterističan za hladni frontu  zimskom  periodu:
    • A. 

      St, As, Sc, Ac, Cc + maskirani Cb

    • B. 

      Ni, Ci, Cs

    • C. 

      Ns, Ac, Ci + maskirani Cu cong

    • D. 

      Cu, Ac, Cc

  • 89. 
    Koji oblačni  sistem je karakterističan za hladni front II vrste u letnjem periodu:
    • A. 

      Ac-cast, Cb

    • B. 

      Ni, Ci

    • C. 

      Ns, Cb

    • D. 

      Cu, Ac, Cc

  • 90. 
    Na koliko  jako uspono  strujanje možemo naići u olujnom oblaku Cb-u:
    • A. 

      Do 2m/s

    • B. 

      Do 5m/s

    • C. 

      Do 40m/s

    • D. 

      Ispod 10m/s

  • 91. 
    Pojava Cs ukazuje na približavanje:
    • A. 

      Fronta okluzije

    • B. 

      Toplog fronta

    • C. 

      Ciklona

    • D. 

      Hladnog fronta

  • 92. 
     Na kom rastojanju od toplog  fronta koji se približava se pojavljuju prvi Ci:
    • A. 

      400-800km

    • B. 

      100-120km

    • C. 

      40-60km

    • D. 

      60-80km

  • 93. 
    Turbulencija u “tragu iza velikih  aviona“ javlja se:
    • A. 

      Samo iza velikih aviona

    • B. 

      Samo kada je let aviona miran.

    • C. 

      Iza bilo koje letilice u vazduhu bez obzira na veličinu

    • D. 

      Iza svih vrsta aviona

  • 94. 
    Konvektivna turbulencija se javlja:
    • A. 

      Na granici termičkog stuba i okolne atmosfere

    • B. 

      Kao nispono kretanje oko oblaka

    • C. 

      U centru termičkog stuba

    • D. 

      U prostoru izmedju termičkih stubova.

  • 95. 
    Mehanička turbulencija nastaje zbog trenja vazduha o podlogu,a zavisi od:
    • A. 

      Stabilnosti atmosfere, pravca vetra, temperature

    • B. 

      Vlažnosti vazduha, brzine vetra, stabilnosti atmosfere

    • C. 

      Brzine vetra, temperature vazduha i hrapavosti podloge

    • D. 

      Brzine vetra i stabilnosti atmosfere.

  • 96. 
    Na pojavu turbulencije pri tlu, pri postojanju planinskih talasa ukazuju:
    • A. 

      Oblaci Cu i Ns

    • B. 

      Oblaci Ac lenticularis i rotorni oblaci

    • C. 

      Oblaci Ac castelanus i Cu

    • D. 

      Oblaci Ac i Cu

  • 97. 
    Smicanje vetra na malim visinama  javlja se u sledećim  meteorološkim situacijama:
    • A. 

      Pri prolasku hladnog fronta, u planinskim talasima

    • B. 

      U oblastima anticiklona pri niskim temperaturama.

    • C. 

      Na toplom frontu, na frontu okluzije, oko Cb-ja

    • D. 

      Na frontu, pri buri i košavi, na granici inverzionog sloja, ispod Cb-ja na „udarnom frontu“

  • 98. 
    Koji meteorološki izveštaji  su namenjeni   za letove ispod FL150:
    • A. 

      GAMET, AIRMET, SIGMET, METAR

    • B. 

      GAMET, ROFOR, AIREP

    • C. 

      GAMET, ROFOR, SIGMET

  • 99. 
    SWC do FL100 - karte značajnog  vremena, iznad odreñene države ili oblasti  predstavljaju prognozu u slikovnom obliku  sledećih  značajnih  meteoroloških pojava i elemenata :
    • A. 

      Očekivani položaj fronta, oblačne zone sa naznačenom količinom i vrstom oblaka, kao i oblasti sa maglom ili sumaglicom, zone turbulencije,oblasti sa padavinama,visinu nulte izoterme...

    • B. 

      Položaj ciklona i anticiklona,položaj fronta,padavinske zone položaj Cb

    • C. 

      SWC nisu meteorološke karte.

    • D. 

      Visinu tropopauze,položaj mlazne struje,položaj fronta

  • 100. 
    Na priloženoj slici br.1 je?
    • A. 

      Stratus

    • B. 

      Nimbostratus

    • C. 

      Altocumulus castelanus

    • D. 

      Cumulus congestus

  • 101. 
    Na priloženoj slici br.2 je?
    • A. 

      Cumulus congestus

    • B. 

      Nimbostratus

    • C. 

      Cumulus mediocris

    • D. 

      Stratus

  • 102. 
    Na priloženoj slici br.3 je?
    • A. 

      Nimbostratus

    • B. 

      Cumulus congestus sa kišom

    • C. 

      Cumulus congestus

    • D. 

      Stratus

  • 103. 
    Na priloženoj slici br.4 je?
    • A. 

      Altocumulus congestus

    • B. 

      Stratus

    • C. 

      Nimbostratus

    • D. 

      Cumulus congestus

  • 104. 
    Na priloženoj slici br.5je?
    • A. 

      Stratus

    • B. 

      Nimbostratus

    • C. 

      Cumulus castelanus

    • D. 

      Cumulus congestus