Merenja 1.kolokv

62 Questions

Settings
Please wait...
Merenja 1.kolokv

-


Questions and Answers
  • 1. 
    Kompenzacija procenjenog sistematskog delovanja naziva se _______?
  • 2. 
    Matematički izraz koji sadrži sve veličine koje treba da budu obuhvaćene merenjem naziva se ________ merenja
  • 3. 
    Model merenja može da sadrži
    • A. 

      Samo jednu jednačinu

    • B. 

      Više jednačina

  • 4. 
    Skup vrednosti veličine koje se mogu pripasti mernoj veličini zajedno sa nekim drugim relevantim informacijama, predstavlja __________ merenja
  • 5. 
    Ako je postignuta visoka preciznost merenja, to znači
    • A. 

      Da je mala slučajna greška

    • B. 

      Da je mala sistematska greška

  • 6. 
    Greške koje nastaju zbog pogrešnog očitavanja pokazivanja instrumenta su
    • A. 

      Sistematske greške

    • B. 

      Slučajne greške

    • C. 

      Grube greške

  • 7. 
    Povezati nazive pojmova sa odgovarajućim značenjem
    • A. Vrednost merne veličine
    • A.
    • B. Prava vrednost veličine
    • B.
    • C. dogovorena vrednost veličine
    • C.
  • 8. 
    Greška koja nastaje pri merenju 0 stepeni C kada se koristi merni lenjir koji je kalibrisan na temperaturi 20stepeni C je
    • A. 

      Sistematska greška

    • B. 

      Gruba greška

    • C. 

      Slučajna greška

  • 9. 
    Greške koje su posledica nepravilnog odvijanja mernog procesosa, zbog neodgovarajućih uslova rada merne opreme ili pogrešnog postupka nazivaju se
    • A. 

      Slučajne greške

    • B. 

      Sistematske greške

    • C. 

      Grube greške

    • D. 

      Ne znam

  • 10. 
    Bliskost vrednosti koja predstavlja rezultat merenja i prave vrednosti velicine koja se meri naziva se
  • 11. 
    Uticajna veličina Izaberi jedan ili više odgovora
    • A. 

      Ne utiče na vezu između pokazivanja merila i rezultata merenja

    • B. 

      Utiče na vezu između pokazivanja merila i rezultata merenja

    • C. 

      Pri direktnom merenju utične na veličinu koja se meri

    • D. 

      Pri direktnom merenju ne utiče na veličinu koja se meri

  • 12. 
    Ako je postignuta visoka tačnost merenja, to znači
    • A. 

      Da je mala slučajna greška

    • B. 

      Da je mala sistematska greška

  • 13. 
    Greška koja se pri ponovljenim merenjima menja na nepredvidljiv način je
    • A. 

      Sistematska

    • B. 

      Gruba

    • C. 

      Slučajna

  • 14. 
    Funkcija čija vrednost, izračunava na osnovu poznatih vrednosti ulaznič veličina modela, predstavlja vrednost merene veličine, kao izlazne veličine modela merenja naziva se _________ funkcija
  • 15. 
    Bliskost slaganja između rezultata merenja iste merne veličine, izvršenih u promenjenim uslovima merenja naziva se _________________ rezultat merenja
  • 16. 
    Greška koja pri ponovljenim merenjima ostaje stalna ili se menja na predvidljiv način je
    • A. 

      Gruba greška

    • B. 

      Slučajna greška

    • C. 

      Sistematska greška

    • D. 

      Ne znam

  • 17. 
    Nenegativni parametar, koji opisuje rasipanje vrednosti veličine koja se pripisuje mernoj veličini, naziva se ............
  • 18. 
    Razlika vrednosti merne veličine i referente vrednosti naziva se ________ merenja
  • 19. 
    Bliskost slaganja pokazivanja merila ili vrednosti merene veličine dobijenih ponovljenim merenjem, na istom ili sličnom objektu, pri specificiranim uslovima naziva se ________ merenja
  • 20. 
    Kvantitativno odredjivanje vrednosti neke fizicke velicine, poredjenjem sa referentom vrednoscu te iste velicine predstavlja
  • 21. 
    Povezati nacin pisanja velicine prema IEC standardu sa odgovarajucim velicinama
    • A. Efektivna(root-mean square - RMS) vrednost
    • A.
    • B. Ukupna vrednost (stalna vrednost izlaza i promenlji deo)
    • B.
    • C. Vrsna(peek) vrenodst
    • C.
    • D. Velika slova--
    • D.
    • E. Vremenski promenljiva vrednost
    • E.
    • F. Mala slova-
    • F.
    • G. Srednja(average) vrednost
    • G.
    • H. Velika slovaa
    • H.
  • 22. 
    Merena veličina
    • A. 

      Ne mora da bude velicina koja se stvarno meri

    • B. 

      Mora da bude velicina koja se stvarno meri

  • 23. 
    Izabrana velicina sa kojom se porede druge velicine da bi se kvantitativno odredile u odnosu na tu velicinu naziva se 
  • 24. 
    Nauka o merenju i njegovoj primeni zove se
  • 25. 
    U načelu primena standarda
    • A. 

      Nije obavezna osim ako to nije odredjeno posebnih tehnickim il drugim propisom

    • B. 

      Option 2

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 26. 
    Manje ili više nezavisna funkcionalna jedinica koja se koristi, zajedno sa drugim jedinicama, pri formiranju slozenih celina zove se
  • 27. 
    Povezati vrste metrologije sa odgovarajucim oblastima
    • A. Zakonska metrologija
    • A.
    • B. Industrijska metrologija
    • B.
    • C. Naučna metrologija
    • C.
  • 28. 
    Svojstvo pojave, tela ili supstance koje se može predstaviti brojem i referencom zove se
  • 29. 
    Sila i tezina ne mogu da se sabiraju i porede
    • A. 

      Netačno

    • B. 

      Tačno

  • 30. 
    Koji dimenzioni izraz odgovara radu A
    • A. 

      DimA=ML^2T^2

    • B. 

      Option 2

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 31. 
    Povezati definicije sa odgovarajucim nazivom
    • A. Zajednički aspekt(karakteristika) velicine koje mogu da se uzajamno porede
    • A.
    • B. Broj i referenca koji zajedno izrazavaju vrednost velicin
    • B.
    • C. Skalarna velicina definisana i prihvacena dogovor, sa kojom mogu da se porede druge velicine iste vrste da bi se odnos dve velicina izrazio brojem
    • C.
  • 32. 
    Koji dimenzioni izraz odgovara energiji W
    • A. 

      DimW=L^2MT^2

    • B. 

      Option 2

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 33. 
    Sila i masa mogu da se sabiraju i porede
    • A. 

      Tacno

    • B. 

      Netacno

  • 34. 
    Koji dimenzioni izraz odgovara otpornosti R
    • A. 

      DimR=ML^2T^-3 I^-2

    • B. 

      Option 2

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 35. 
    Rad i energija mogu da se sabiraju i uporedjuju
    • A. 

      True

    • B. 

      False

  • 36. 
    Velicine iste vrste u datom sistemu velicina 
    • A. 

      Imaju istu dimenziju

    • B. 

      Nemaju istu dimenziju

    • C. 

      Euafhjdsflk

    • D. 

      Lkdjsalkdjas

  • 37. 
    Toplota, (mehanički rad), kinetička i potecijalna energija su veličine
    • A. 

      Iste vrste

    • B. 

      Različite vrste

  • 38. 
    Veličine koje imaju istu dimenziju 
    • A. 

      Moraju da budu veličine iste vrste

    • B. 

      Ne moraju da budu veličine iste vrste

  • 39. 
    Koji dimenzioni izraz odgovara otpornosti U
    • A. 

      DimU=L^2 MT^3 I^-1

    • B. 

      Option 2

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 40. 
    Koliko ima osnovnih fizičkih velicina u medjunarodnom ISQ sistemu
    • A. 

      4

    • B. 

      5

    • C. 

      7

    • D. 

      6

  • 41. 
    Za navedene jedinici odrediti da li su osnovne ili izvedene
    • A. Masa
    • A.
    • B. Naelektrisanje
    • B.
    • C. Elektricna struja
    • C.
    • D. Induktivnost
    • D.
    • E. Termodinamička temeperatura
    • E.
    • F. Magnetni fluks
    • F.
  • 42. 
    Kom binarnom broju odgovaara decimalni zapis 11,5
    • A. 

      Izračunaj batice

    • B. 

      Dsa

    • C. 

      Dsakjdas

    • D. 

      Dsakjdasl

  • 43. 
    Skup pravila pomocu kojih se uspostavlja korespodencija izmedju podataka i njihovog prikaza u diskretnom obliku naziva s
  • 44. 
    Povezite dekadni prefiks sa odgovarajucom brojnom vrednostcu
    • A. piko
    • A.
    • B. femto
    • B.
    • C. Nano
    • C.
  • 45. 
    Povezite dekadni prefiks sa odgovarajucom brojnom vrednoscu
    • A. 10^12
    • A.
    • B. 10^2
    • B.
    • C. 10^24
    • C.
  • 46. 
    Binarni zapis 000100101010 moze da predstavalja BCD kod "8421"
    • A. 

      True

    • B. 

      False

  • 47. 
    Najmanja promena merene ili zadate velicine pri kojoj se moze ocitati njena vrednost bez interpolacije naziva se
  • 48. 
    Prilikom kvantovanja ne dolazi do greške aproksimacije
    • A. 

      Tačno

    • B. 

      Netačno

  • 49. 
    Aritmeticka sredina trenutnih vrednosti tokom odredjenog vremenskog intervala zove se
  • 50. 
    Intezitet binarne velicine moze da ima
    • A. 

      Samo jednu od dve vrednosti

    • B. 

      Option 2

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 51. 
    Periodična struja čija je srednja vrednost jednaka nuli je
  • 52. 
    Rezolucija predstavljanja analogne velicine u mernim uredjajima je ogranicena konacnim brojem cifara
    • A. 

      Tačno

    • B. 

      Netačno

  • 53. 
    Periodicna struja cija je srednja vrednost razlicita od nule je
    • A. 

      Pulsirajuca

    • B. 

      Naizmenična

  • 54. 
    Merilo kod koga je izlazni signal predstavljem u vizuelnom obliku je
  • 55. 
    Uredjaj (device) koji se koristi za obavljanje merenja, sam ili u sklopu jednim ili vise dodatnih uredjaja zove se 
  • 56. 
    Niz elemenata merila iz mernog sistema koji sacivanjaju pojedinacnu putanju signala od senzora do izlaznog elementa naziva se 
  • 57. 
    Uredjaj koji se koristi za merenje koji na svom izlazu daje velicinu koja je u odredjenom odnosu prema ulaznoj velicini naziva se
  • 58. 
    Uobicajeni naziv za interisuca merila sa digitalnim prikazom je
  • 59. 
    Merenja neelektricnih velicina elektricnim putem spadaju u 
  • 60. 
    Merilo koje daje izlazni signal koji nosi informaciju o velicini koja se meri naziva se
  • 61. 
    Merni instrument koji moze samostalno da se koristi predstavlja
  • 62. 
    Element mernog sistema na koji direktno deluje pojava, telo ili supstana cije svojsto predstavlja celicina koju trema izmeriti zove se