Merenja 1.kolokv
Settings
-
+
-
- 1.Kompenzacija procenjenog sistematskog delovanja naziva se _______?
- 2.Matematički izraz koji sadrži sve veličine koje treba da budu obuhvaćene merenjem naziva se ________ merenja
- 3.Model merenja može da sadrži
- A.
Samo jednu jednačinu
- B.
Više jednačina
- 4.Skup vrednosti veličine koje se mogu pripasti mernoj veličini zajedno sa nekim drugim relevantim informacijama, predstavlja __________ merenja
- 5.Ako je postignuta visoka preciznost merenja, to znači
- A.
Da je mala slučajna greška
- B.
Da je mala sistematska greška
- 6.Greške koje nastaju zbog pogrešnog očitavanja pokazivanja instrumenta su
- A.
Sistematske greške
- B.
Slučajne greške
- C.
Grube greške
- 7.Greška koja nastaje pri merenju 0 stepeni C kada se koristi merni lenjir koji je kalibrisan na temperaturi 20stepeni C je
- A.
Sistematska greška
- B.
Gruba greška
- C.
Slučajna greška
- 8.Greške koje su posledica nepravilnog odvijanja mernog procesosa, zbog neodgovarajućih uslova rada merne opreme ili pogrešnog postupka nazivaju se
- A.
Slučajne greške
- B.
Sistematske greške
- C.
Grube greške
- D.
Ne znam
- 9.Bliskost vrednosti koja predstavlja rezultat merenja i prave vrednosti velicine koja se meri naziva se
- 10.Uticajna veličina Izaberi jedan ili više odgovora
- A.
Ne utiče na vezu između pokazivanja merila i rezultata merenja
- B.
Utiče na vezu između pokazivanja merila i rezultata merenja
- C.
Pri direktnom merenju utične na veličinu koja se meri
- D.
Pri direktnom merenju ne utiče na veličinu koja se meri
- 11.Ako je postignuta visoka tačnost merenja, to znači
- A.
Da je mala slučajna greška
- B.
Da je mala sistematska greška
- 12.Greška koja se pri ponovljenim merenjima menja na nepredvidljiv način je
- A.
Sistematska
- B.
Gruba
- C.
Slučajna
- 13.Funkcija čija vrednost, izračunava na osnovu poznatih vrednosti ulaznič veličina modela, predstavlja vrednost merene veličine, kao izlazne veličine modela merenja naziva se _________ funkcija
- 14.Bliskost slaganja između rezultata merenja iste merne veličine, izvršenih u promenjenim uslovima merenja naziva se _________________ rezultat merenja
- 15.Greška koja pri ponovljenim merenjima ostaje stalna ili se menja na predvidljiv način je
- A.
Gruba greška
- B.
Slučajna greška
- C.
Sistematska greška
- D.
Ne znam
- 16.Nenegativni parametar, koji opisuje rasipanje vrednosti veličine koja se pripisuje mernoj veličini, naziva se ............
- 17.Razlika vrednosti merne veličine i referente vrednosti naziva se ________ merenja
- 18.Bliskost slaganja pokazivanja merila ili vrednosti merene veličine dobijenih ponovljenim merenjem, na istom ili sličnom objektu, pri specificiranim uslovima naziva se ________ merenja
- 19.Kvantitativno odredjivanje vrednosti neke fizicke velicine, poredjenjem sa referentom vrednoscu te iste velicine predstavlja
- 20.Merena veličina
- A.
Ne mora da bude velicina koja se stvarno meri
- B.
Mora da bude velicina koja se stvarno meri
- 21.Izabrana velicina sa kojom se porede druge velicine da bi se kvantitativno odredile u odnosu na tu velicinu naziva se
- 22.Nauka o merenju i njegovoj primeni zove se
- 23.U načelu primena standarda
- A.
Nije obavezna osim ako to nije odredjeno posebnih tehnickim il drugim propisom
- B.
Option 2
- C.
Option 3
- D.
Option 4
- 24.Manje ili više nezavisna funkcionalna jedinica koja se koristi, zajedno sa drugim jedinicama, pri formiranju slozenih celina zove se
- 25.Svojstvo pojave, tela ili supstance koje se može predstaviti brojem i referencom zove se
- 26.Sila i tezina ne mogu da se sabiraju i porede
- A.
Netačno
- B.
Tačno
- 27.Koji dimenzioni izraz odgovara radu A
- A.
DimA=ML^2T^2
- B.
Option 2
- C.
Option 3
- D.
Option 4
- 28.Koji dimenzioni izraz odgovara energiji W
- A.
DimW=L^2MT^2
- B.
Option 2
- C.
Option 3
- D.
Option 4
- 29.Sila i masa mogu da se sabiraju i porede
- A.
Tacno
- B.
Netacno
- 30.Koji dimenzioni izraz odgovara otpornosti R
- A.
DimR=ML^2T^-3 I^-2
- B.
Option 2
- C.
Option 3
- D.
Option 4
- 31.Rad i energija mogu da se sabiraju i uporedjuju
- A.
True
- B.
False
- 32.Velicine iste vrste u datom sistemu velicina
- A.
Imaju istu dimenziju
- B.
Nemaju istu dimenziju
- C.
Euafhjdsflk
- D.
Lkdjsalkdjas
- 33.Toplota, (mehanički rad), kinetička i potecijalna energija su veličine
- A.
Iste vrste
- B.
Različite vrste
- 34.Veličine koje imaju istu dimenziju
- A.
Moraju da budu veličine iste vrste
- B.
Ne moraju da budu veličine iste vrste
- 35.Koji dimenzioni izraz odgovara otpornosti U
- A.
DimU=L^2 MT^3 I^-1
- B.
Option 2
- C.
Option 3
- D.
Option 4
- 36.Koliko ima osnovnih fizičkih velicina u medjunarodnom ISQ sistemu
- A.
4
- B.
5
- C.
7
- D.
6
- 37.Kom binarnom broju odgovaara decimalni zapis 11,5
- A.
Izračunaj batice
- B.
Dsa
- C.
Dsakjdas
- D.
Dsakjdasl
- 38.Skup pravila pomocu kojih se uspostavlja korespodencija izmedju podataka i njihovog prikaza u diskretnom obliku naziva s
- 39.Binarni zapis 000100101010 moze da predstavalja BCD kod "8421"
- A.
True
- B.
False
- 40.Najmanja promena merene ili zadate velicine pri kojoj se moze ocitati njena vrednost bez interpolacije naziva se
- 41.Prilikom kvantovanja ne dolazi do greške aproksimacije
- A.
Tačno
- B.
Netačno
- 42.Aritmeticka sredina trenutnih vrednosti tokom odredjenog vremenskog intervala zove se
- 43.Intezitet binarne velicine moze da ima
- A.
Samo jednu od dve vrednosti
- B.
Option 2
- C.
Option 3
- D.
Option 4
- 44.Periodična struja čija je srednja vrednost jednaka nuli je
- 45.Rezolucija predstavljanja analogne velicine u mernim uredjajima je ogranicena konacnim brojem cifara
- A.
Tačno
- B.
Netačno
- 46.Periodicna struja cija je srednja vrednost razlicita od nule je
- A.
Pulsirajuca
- B.
Naizmenična
- 47.Merilo kod koga je izlazni signal predstavljem u vizuelnom obliku je
- 48.Uredjaj (device) koji se koristi za obavljanje merenja, sam ili u sklopu jednim ili vise dodatnih uredjaja zove se
- 49.Niz elemenata merila iz mernog sistema koji sacivanjaju pojedinacnu putanju signala od senzora do izlaznog elementa naziva se
- 50.Uredjaj koji se koristi za merenje koji na svom izlazu daje velicinu koja je u odredjenom odnosu prema ulaznoj velicini naziva se
- 51.Uobicajeni naziv za interisuca merila sa digitalnim prikazom je
- 52.Merenja neelektricnih velicina elektricnim putem spadaju u
- 53.Merilo koje daje izlazni signal koji nosi informaciju o velicini koja se meri naziva se
- 54.Merni instrument koji moze samostalno da se koristi predstavlja
- 55.Element mernog sistema na koji direktno deluje pojava, telo ili supstana cije svojsto predstavlja celicina koju trema izmeriti zove se
Back to top