Merenja 1.kolokv
62 Questions
Settings
-
+
-
Questions and Answers
- 1.Kompenzacija procenjenog sistematskog delovanja naziva se _______?
- 2.Matematički izraz koji sadrži sve veličine koje treba da budu obuhvaćene merenjem naziva se ________ merenja
- 3.Model merenja može da sadrži
- A.
Samo jednu jednačinu
- B.
Više jednačina
- 4.Skup vrednosti veličine koje se mogu pripasti mernoj veličini zajedno sa nekim drugim relevantim informacijama, predstavlja __________ merenja
- 5.Ako je postignuta visoka preciznost merenja, to znači
- A.
Da je mala slučajna greška
- B.
Da je mala sistematska greška
- 6.Greške koje nastaju zbog pogrešnog očitavanja pokazivanja instrumenta su
- A.
Sistematske greške
- B.
Slučajne greške
- C.
Grube greške
- 7.Povezati nazive pojmova sa odgovarajućim značenjem
- A. Vrednost merne veličine
- A.
- B. Prava vrednost veličine
- B.
- C. dogovorena vrednost veličine
- C.
- 8.Greška koja nastaje pri merenju 0 stepeni C kada se koristi merni lenjir koji je kalibrisan na temperaturi 20stepeni C je
- A.
Sistematska greška
- B.
Gruba greška
- C.
Slučajna greška
- 9.Greške koje su posledica nepravilnog odvijanja mernog procesosa, zbog neodgovarajućih uslova rada merne opreme ili pogrešnog postupka nazivaju se
- A.
Slučajne greške
- B.
Sistematske greške
- C.
Grube greške
- D.
Ne znam
- 10.Bliskost vrednosti koja predstavlja rezultat merenja i prave vrednosti velicine koja se meri naziva se
- 11.Uticajna veličina Izaberi jedan ili više odgovora
- A.
Ne utiče na vezu između pokazivanja merila i rezultata merenja
- B.
Utiče na vezu između pokazivanja merila i rezultata merenja
- C.
Pri direktnom merenju utične na veličinu koja se meri
- D.
Pri direktnom merenju ne utiče na veličinu koja se meri
- 12.Ako je postignuta visoka tačnost merenja, to znači
- A.
Da je mala slučajna greška
- B.
Da je mala sistematska greška
- 13.Greška koja se pri ponovljenim merenjima menja na nepredvidljiv način je
- A.
Sistematska
- B.
Gruba
- C.
Slučajna
- 14.Funkcija čija vrednost, izračunava na osnovu poznatih vrednosti ulaznič veličina modela, predstavlja vrednost merene veličine, kao izlazne veličine modela merenja naziva se _________ funkcija
- 15.Bliskost slaganja između rezultata merenja iste merne veličine, izvršenih u promenjenim uslovima merenja naziva se _________________ rezultat merenja
- 16.Greška koja pri ponovljenim merenjima ostaje stalna ili se menja na predvidljiv način je
- A.
Gruba greška
- B.
Slučajna greška
- C.
Sistematska greška
- D.
Ne znam
- 17.Nenegativni parametar, koji opisuje rasipanje vrednosti veličine koja se pripisuje mernoj veličini, naziva se ............
- 18.Razlika vrednosti merne veličine i referente vrednosti naziva se ________ merenja
- 19.Bliskost slaganja pokazivanja merila ili vrednosti merene veličine dobijenih ponovljenim merenjem, na istom ili sličnom objektu, pri specificiranim uslovima naziva se ________ merenja
- 20.Kvantitativno odredjivanje vrednosti neke fizicke velicine, poredjenjem sa referentom vrednoscu te iste velicine predstavlja
- 21.Povezati nacin pisanja velicine prema IEC standardu sa odgovarajucim velicinama
- A. Efektivna(root-mean square - RMS) vrednost
- A.
- B. Ukupna vrednost (stalna vrednost izlaza i promenlji deo)
- B.
- C. Vrsna(peek) vrenodst
- C.
- D. Velika slova--
- D.
- E. Vremenski promenljiva vrednost
- E.
- F. Mala slova-
- F.
- G. Srednja(average) vrednost
- G.
- H. Velika slovaa
- H.
- 22.Merena veličina
- A.
Ne mora da bude velicina koja se stvarno meri
- B.
Mora da bude velicina koja se stvarno meri
- 23.Izabrana velicina sa kojom se porede druge velicine da bi se kvantitativno odredile u odnosu na tu velicinu naziva se
- 24.Nauka o merenju i njegovoj primeni zove se
- 25.U načelu primena standarda
- A.
Nije obavezna osim ako to nije odredjeno posebnih tehnickim il drugim propisom
- B.
Option 2
- C.
Option 3
- D.
Option 4
- 26.Manje ili više nezavisna funkcionalna jedinica koja se koristi, zajedno sa drugim jedinicama, pri formiranju slozenih celina zove se
- 27.Povezati vrste metrologije sa odgovarajucim oblastima
- A. Zakonska metrologija
- A.
- B. Industrijska metrologija
- B.
- C. Naučna metrologija
- C.
- 28.Svojstvo pojave, tela ili supstance koje se može predstaviti brojem i referencom zove se
- 29.Sila i tezina ne mogu da se sabiraju i porede
- A.
Netačno
- B.
Tačno
- 30.Koji dimenzioni izraz odgovara radu A
- A.
DimA=ML^2T^2
- B.
Option 2
- C.
Option 3
- D.
Option 4
- 31.Povezati definicije sa odgovarajucim nazivom
- A. Zajednički aspekt(karakteristika) velicine koje mogu da se uzajamno porede
- A.
- B. Broj i referenca koji zajedno izrazavaju vrednost velicin
- B.
- C. Skalarna velicina definisana i prihvacena dogovor, sa kojom mogu da se porede druge velicine iste vrste da bi se odnos dve velicina izrazio brojem
- C.
- 32.Koji dimenzioni izraz odgovara energiji W
- A.
DimW=L^2MT^2
- B.
Option 2
- C.
Option 3
- D.
Option 4
- 33.Sila i masa mogu da se sabiraju i porede
- A.
Tacno
- B.
Netacno
- 34.Koji dimenzioni izraz odgovara otpornosti R
- A.
DimR=ML^2T^-3 I^-2
- B.
Option 2
- C.
Option 3
- D.
Option 4
- 35.Rad i energija mogu da se sabiraju i uporedjuju
- A.
True
- B.
False
- 36.Velicine iste vrste u datom sistemu velicina
- A.
Imaju istu dimenziju
- B.
Nemaju istu dimenziju
- C.
Euafhjdsflk
- D.
Lkdjsalkdjas
- 37.Toplota, (mehanički rad), kinetička i potecijalna energija su veličine
- A.
Iste vrste
- B.
Različite vrste
- 38.Veličine koje imaju istu dimenziju
- A.
Moraju da budu veličine iste vrste
- B.
Ne moraju da budu veličine iste vrste
- 39.Koji dimenzioni izraz odgovara otpornosti U
- A.
DimU=L^2 MT^3 I^-1
- B.
Option 2
- C.
Option 3
- D.
Option 4
- 40.Koliko ima osnovnih fizičkih velicina u medjunarodnom ISQ sistemu
- A.
4
- B.
5
- C.
7
- D.
6
- 41.Za navedene jedinici odrediti da li su osnovne ili izvedene
- A. Masa
- A.
- B. Naelektrisanje
- B.
- C. Elektricna struja
- C.
- D. Induktivnost
- D.
- E. Termodinamička temeperatura
- E.
- F. Magnetni fluks
- F.
- 42.Kom binarnom broju odgovaara decimalni zapis 11,5
- A.
Izračunaj batice
- B.
Dsa
- C.
Dsakjdas
- D.
Dsakjdasl
- 43.Skup pravila pomocu kojih se uspostavlja korespodencija izmedju podataka i njihovog prikaza u diskretnom obliku naziva s
- 44.Povezite dekadni prefiks sa odgovarajucom brojnom vrednostcu
- A. piko
- A.
- B. femto
- B.
- C. Nano
- C.
- 45.Povezite dekadni prefiks sa odgovarajucom brojnom vrednoscu
- A. 10^12
- A.
- B. 10^2
- B.
- C. 10^24
- C.
- 46.Binarni zapis 000100101010 moze da predstavalja BCD kod "8421"
- A.
True
- B.
False
- 47.Najmanja promena merene ili zadate velicine pri kojoj se moze ocitati njena vrednost bez interpolacije naziva se
- 48.Prilikom kvantovanja ne dolazi do greške aproksimacije
- A.
Tačno
- B.
Netačno
- 49.Aritmeticka sredina trenutnih vrednosti tokom odredjenog vremenskog intervala zove se
- 50.Intezitet binarne velicine moze da ima
- A.
Samo jednu od dve vrednosti
- B.
Option 2
- C.
Option 3
- D.
Option 4
- 51.Periodična struja čija je srednja vrednost jednaka nuli je
- 52.Rezolucija predstavljanja analogne velicine u mernim uredjajima je ogranicena konacnim brojem cifara
- A.
Tačno
- B.
Netačno
- 53.Periodicna struja cija je srednja vrednost razlicita od nule je
- A.
Pulsirajuca
- B.
Naizmenična
- 54.Merilo kod koga je izlazni signal predstavljem u vizuelnom obliku je
- 55.Uredjaj (device) koji se koristi za obavljanje merenja, sam ili u sklopu jednim ili vise dodatnih uredjaja zove se
- 56.Niz elemenata merila iz mernog sistema koji sacivanjaju pojedinacnu putanju signala od senzora do izlaznog elementa naziva se
- 57.Uredjaj koji se koristi za merenje koji na svom izlazu daje velicinu koja je u odredjenom odnosu prema ulaznoj velicini naziva se
- 58.Uobicajeni naziv za interisuca merila sa digitalnim prikazom je
- 59.Merenja neelektricnih velicina elektricnim putem spadaju u
- 60.Merilo koje daje izlazni signal koji nosi informaciju o velicini koja se meri naziva se
- 61.Merni instrument koji moze samostalno da se koristi predstavlja
- 62.Element mernog sistema na koji direktno deluje pojava, telo ili supstana cije svojsto predstavlja celicina koju trema izmeriti zove se
Back to top
