Baze Podataka - I Kolokvijum

110 Questions

Settings
Please wait...
Baze Podataka - I Kolokvijum

Simulacija pitanja za prvi kolokvijum iz predmeta Baze podataka


Questions and Answers
  • 1. 
    Baze podataka su:
    • A. 

      Skup osnovnih (bazičnih) tipova podataka, kojima se pristupa iz viših programskih jezika (C, C++, JAVA, PHP, JSC, JSP)

    • B. 

      Organizovani skup logički povezanih podataka, koji se održava i koje koristi više korisnika ili programa

    • C. 

      Skup podataka koji se skladište na sigurnom mestu, a pristupaju im isključivo administratori sistema

    • D. 

      Osnovni skup podataka iz koga se definišu novi podaci pomoću Data Base Management System-a (sistema za upravljanje bazama podataka)

  • 2. 
    Šta je podatak?
    • A. 

      Činjenica o nekom predmetu i/ili događaju koja se može zabeležiti i sačuvati na računaru

    • B. 

      Rezultat obrade više različitih informacija

    • C. 

      Činjenica koja se ne može promeniti (konstanta), a može da poprimi NULL vrednost

    • D. 

      Numerički izražena vrednost atributa, može biti različitog tipa

  • 3. 
    Šta je informacija?
    • A. 

      Skup struktuiranih i nestruktuiranih podataka

    • B. 

      Skup podataka, koji može da se ažurira i nad kojima se mogu postavljati upiti

    • C. 

      Zapisani podatak u bazi podataka na disku

    • D. 

      Obrađeni podatak nakon čega se znanje osobe koja koristi podatak povećalo

  • 4. 
    U nestruktuirane podatke se svrstavaju:
    • A. 

      Dokumenti, mape, fotografije, zvuk, video zapisi

    • B. 

      Brojevi, karakteri, datumi, novčani podaci

    • C. 

      Realni brojevi, decimalni brojevi, imaginarni brojevi

    • D. 

      Realni brojevi sa promenljivom dužinom za decimalna mesta

  • 5. 
    Šta su metapodaci?
    • A. 

      Podaci koji mogu poprimiti NULL vrednost, do trenutka unošenja konkretnih podataka

    • B. 

      Podaci koji imaju ograničen vek trajanja i često se menjaju od strane aplikativnih programa

    • C. 

      Podaci koji opisuju svojstva ili karakteristike podataka krajnjih korisnika i kontekst tih podataka

    • D. 

      Popularni naziv za različite tipove podataka krajnjih korisnika

  • 6. 
    Šta je sistem za upravljanje bazama podataka?
    • A. 

      Softverski sistem koji se koristi za kreiranje, održavanje i manipulisanje podacima, kao i za kontrolu prava pristupa bazi podataka

    • B. 

      Softverski sistem za upravljanje metapodacima

    • C. 

      Softverski sistem za pristup datotekama, podacima i informacijama, koji obezbeđuje apsolutna prava pristupa pojedinim korisnicima baze podataka

    • D. 

      Softverski sistem za on-line i off-line pristup bazi podataka i kojim omogućava kopiranje podataka između različitih aplikacija nad bazom podataka

  • 7. 
    Sistem za upravljanje bazama podataka je:
    • A. 

      Softverski sistem koji upravlja memorijom, baferima, indeksima, pointerima i time omogućava efikasno upravljanje podacima u bazi podataka

    • B. 

      Softverski paket za normalizaciju baza podataka koje imaju nedozvoljene funkcionalne zavisnosti

    • C. 

      Interfejs između korisnika (korisničkih programa, aplikacija) i zapisa baze podataka na disku

    • D. 

      Softversko okruženje za pisanje korisničkih aplikacija kojima se obraća bazi podataka

  • 8. 
    Registar korisnika određuje:
    • A. 

      Ko može da pristupi podacima, kojim podacima i šta može sa njima da radi

    • B. 

      Redosled prijavljivanja korisnika za rad nad jedinstvenom bazom podataka

    • C. 

      Broj korisnika koji mogu da unose metapodatke za definisanje rada baze podataka

    • D. 

      Username i password za definisanje objekata baze podataka

  • 9. 
    Ako se jedan podatak pojavljuje dva ili više puta u bazi podataka:
    • A. 

      To predstavlja nepoželjnu redudansu, što može dovesti do gubitka podataka i do nekonzistentnosti baze podataka

    • B. 

      To predstavlja poželjnu redudansu, jer se višestruko zapisani podaci ne mogu lako izgubiti

    • C. 

      To olakšava kreiranje algoritama na aplikativnom nivou za pristup željenim podacima

    • D. 

      To dovodi do sporijeg pristupa (neefikasnost) željenim podacima u bazi podataka

  • 10. 
    Pogledi (views) na bazu podataka predstavljaju:
    • A. 

      Različite pristupe modelovanju baza podataka (hijerarhijski, mrežni, relacioni, objektni model podatak)

    • B. 

      Deo aplikativnog programa koji predstavlja celinu (definisanje, menjanje ili prava pristupa bazi podataka)

    • C. 

      Izbor programskog paketa (C, C++, JAVA, JSP, PHP i sl.) za pristup bazi podataka

    • D. 

      Način ograničavanja prava korisnika. Nad jedinstvenim podacima ograničava se pravo pristupa korisnicima samo željenim podacima

  • 11. 
    Fizički dizajn baze podataka je bitan zbog:
    • A. 

      Efikasnog izvršavanja upita

    • B. 

      Struktuirane organizacije podataka u memoriji

    • C. 

      Preglednosti softvera (lake naknadne izmene)

    • D. 

      Hijerarhijske organizacije podataka u memoriji

  • 12. 
    Karakteristično za klasičan sistem baza, zasnovan na datotekama i programskim jezicima je:
    • A. 

      Programi moraju precizno da poznaju definiciju i zapis podataka na disku

    • B. 

      Omogućava efikasno pisanje softvera za baze, zato što je na raspolaganju veliki broj programera za različite programske jezike

    • C. 

      Predstavlja efikasno rešenje u kome se maksimalno štede memorijski resursi

    • D. 

      Omogućava najbrži pristup podacima u bazi podataka

  • 13. 
    Karakteristično za klasičan sistem baza, zasnovan na datotekama i programskim jezicima je:
    • A. 

      Mala redudansa podataka

    • B. 

      Nema redudanse podataka

    • C. 

      Velika redudansa podataka

    • D. 

      Kontrolisana redudansa podataka

  • 14. 
    Karakteristično za klasičan sistem baza, zasnovan na datotekama i programskim jezicima je:
    • A. 

      Lako se mogu deliti podaci između nezavisnih procesa (odeljenja)

    • B. 

      Postoji uvek jedna aplikacija koja pokriva sva odeljenja i omogućava deljenje podataka

    • C. 

      Ograničena mogućnost deljenja podataka između nezavisnih procesa

    • D. 

      Lako se mogu generisati izveštaji na nivou cele organizacije

  • 15. 
    Karakteristično za klasičan sistem baza, zasnovan na datotekama i programskim jezicima je:
    • A. 

      Nakon promene programera lako se može nastaviti razvoj aplikacija

    • B. 

      Teško se mogu koristiti prethodna razvojna dostignuća, razvoj je uvek od početka

    • C. 

      Nastavak razvoja aplikacija je jednostavan jer postoji veliki broj programera

    • D. 

      Lako je nastaviti razvoj aplikacija, ako se ne menja programski jezik

  • 16. 
    Karakteristika pristupa zasnovanog na bazama podataka je:
    • A. 

      Nezavisnost između podataka i metapodataka

    • B. 

      Zavisnost između aplikacija i podataka

    • C. 

      Zavisnost između aplikacija, podataka i metapodataka

    • D. 

      Nezavisnost između aplikacija i podataka

  • 17. 
    Kod baza podataka, u odnosu na klasične sisteme:
    • A. 

      Postoji mala (ili je minimalna) redudansa metapodataka

    • B. 

      Ne postoji (ili je minimalna) redudansa podataka u bazi

    • C. 

      Postoji velika (ali kontrolisana) redudansa metapodataka

    • D. 

      Postoji velika redudansa podataka u bazi

  • 18. 
    Kod baza podataka, u odnosu na klasične sisteme:
    • A. 

      Povećana je potreba za održavanjem aplikacija

    • B. 

      Ne postoji potreba za održavanjem aplikacija

    • C. 

      Održavanje aplikacija se vrši samo pri unosu podataka

    • D. 

      Smanjena je potreba za održavanjem aplikacija

  • 19. 
    Karakteristika ličnih baza podataka je:
    • A. 

      Podaci se lako dele sa drugim korisnicima

    • B. 

      Mogu da unaprede produktivnost pojedinca

    • C. 

      Iz njih se lako prenose podaci do baze cele organizacije

    • D. 

      Lako prerastaju u baze podataka cele organizacije

  • 20. 
    Baza podataka cele organizacije:
    • A. 

      Podržava sve procese organizacije i proces donošenja odluka

    • B. 

      Mora da bude na jednom računaru

    • C. 

      Veličine je petabajta podataka

    • D. 

      Koristi sistem datoteka, kako bi se sprečio gubitak važnih podataka

  • 21. 
    Baza podataka se putem Interneta može otvoriti ka kupcima. U tom slučaju:
    • A. 

      Važno je obratiti pažnju na sigurnost i integritet podataka

    • B. 

      Jednostavno se može trgovati i plaćati roba

    • C. 

      Bezbednost podataka u Internetu onemogućava zloupotrebu baze

    • D. 

      Mora se dozvoliti samo pregled podataka, a izmene se moraju zabraniti

  • 22. 
    Nastanak baza podataka - patent za automatsku obradu podataka, vezuje se za:
    • A. 

      Charles-a Babbage-a

    • B. 

      Howard-a Aiken-a

    • C. 

      Herman-a Holerith-a

    • D. 

      Alan-a Turing-a

  • 23. 
    Modelovanje procesa iz realnog sveta:
    • A. 

      Vrši se potpuno u računaru bez uticaja čoveka. Takav model je maksimalno precizan jer se računarom obuhvataju svi detalji procesa iz realnog sveta.

    • B. 

      Svodi se na izbor broja, veličine i tipa datoteka i softverskih aplikacija potrebnih za njihovo održavanje

    • C. 

      Predstavlja pojednostavljivanje problema iz realnog sveta i njegovo posmatranje samo sa stanovišta bitnih za ciljeve analize

    • D. 

      Obuhvata sve probleme koji postoje u realnom svetu

  • 24. 
    Šta je entitet u procesu modelovanja?
    • A. 

      Entitet je osobina uočenog objekta, koja se konkretno može izraziti jednim atributom

    • B. 

      Pod entitetom se podrazumeva sve što se može jednoznačno odrediti, identifikovati i razlikovati

    • C. 

      Entitet je vrednost atributa kojim se opisuje konkretno svojstvo

    • D. 

      Predstavlja softversko ili hardversko okruženje u kome se vrši modelovanje

  • 25. 
    Entitet po svojoj prirodi predstavlja:
    • A. 

      Deo okruženja, konkretan objekat, veza između objekata, apstraktni pojam, događaj, asocijacija

    • B. 

      Isključivo objekat iz realnog sveta koji se može opipati (sto, stolica, automobil, zgrada, fakultet, student i sl.)

    • C. 

      Softverski alat koji se koristi za održavanje baza podataka

    • D. 

      Hardver (PC računar, mainframe, notebook, PDA i sl.) na kome se realizuje baza podataka

  • 26. 
    Šta je atribut?
    • A. 

      Atribut je skup entiteta koji imaju isto ponašanje

    • B. 

      Atribut je zajednička osobina (svojstvo) koje poseduju svi entiteti jedne klase

    • C. 

      Atribut je vrednost jednog entiteta

    • D. 

      Atribut predstavlja vrstu (red, slog, rekord) u jednoj tabeli koja se na disk zapisuje kao datoteka

  • 27. 
    U procesu modelovanja, objekat iz realnog sveta minimalno ima:
    • A. 

      0 (nula) atributa

    • B. 

      1 (jedan) atribut

    • C. 

      2 (dva) atributa

    • D. 

      3 (tri) atributa

  • 28. 
    U procesu modelovanja, veza između objekata iz realnog sveta minimalno ima:
    • A. 

      0 (nula) atributa

    • B. 

      1 (jedan) atribut

    • C. 

      2 (dva) atributa

    • D. 

      3 (tri) atributa

  • 29. 
    Domen atributa predstavlja:
    • A. 

      Broj atributa kojima se opisuje konkretan entitet

    • B. 

      Prostor u tabeli (datoteci) u koji se upisuju vrednosti atributa

    • C. 

      Dužinu karaktera ili dužinu za numerički tip podataka koji se upisuje u bazu podataka

    • D. 

      Skup dozvoljenih vrednosti koje može da poprimi jedan atribut

  • 30. 
    Ako se u procesu modelovanja uoči premalo atributa, to znači da je:
    • A. 

      Model jednostavan, njegova verodostojnost mala, ograničena je upotrebljivost informacija

    • B. 

      Model jednostavan, njegova verodostojnost velika i omogućava dobijanje efikasnih informacija

    • C. 

      Model komplikovan, njegova verodostojnost velika i dobijene informacije su upotrebljive

    • D. 

      Model komplikovan zato što zbog malo atributa postoji puno međusobnih veza, a dobijene informacije su veoma upotrebljive

  • 31. 
    Ako se u procesu modelovanja uoči previše atributa, to znači da je:
    • A. 

      Verodostojnost modela mala, model nije kompleksan, manipulacije su teške, ali su dobijene informacije veoma upotrebljive

    • B. 

      Model jednostavan zato što zbog velikog broja atributa postoji minimalan broj veza među objektima, a dobijene informacije su veoma upotrebljive

    • C. 

      Verodostojnost modela odlična, kompleksnost je velika, manipulacije su teške, dobijene informacije su konfuzne

    • D. 

      Verodostojnost modela mala, kompleksnost je velika, manipulacije su jednostavne, a dobijene informacije su upotrebljive

  • 32. 
    Obeležiti složen atribut:
    • A. 

      Ocena

    • B. 

      DatumRodjenja

    • C. 

      Fakultet

    • D. 

      JMBG

  • 33. 
    Veza između entiteta STUDENT i PROFESOR je:
    • A. 

      1:1 (jedan prema jedan)

    • B. 

      1:N (jedan prema više)

    • C. 

      M:1 (više prema jedan)

    • D. 

      M:N (više prema više)

  • 34. 
    Veza između DEKAN i FAKULTET je:
    • A. 

      1:1 (jedan prema jedan)

    • B. 

      1:N (jedan prema više)

    • C. 

      M:1 (više prema jedan)

    • D. 

      M:N (više prema više)

  • 35. 
    Eksterni sloj u troslojnoj arhitekturi baze podataka je:
    • A. 

      Sloj kome se obraćaju aplikacije, tj. odgovarajući korisnički model baze

    • B. 

      Sloj koji obuhvata šeme modela podataka, sve relacije i ograničenja nad bazom

    • C. 

      Sloj baze koji se odnosi na zapisivanje konceptualnog sloja na nekom medijumu za čuvanje podataka

    • D. 

      Sloj koji povezuje konceptualni i interni sloj baze podataka

  • 36. 
    Konceptualni sloj u troslojnoj arhitekturi baze podataka je:
    • A. 

      Sloj kome se obraćaju aplikacije, tj. odgovarajući korisnički model baze

    • B. 

      Sloj koji obuhvata šeme modela podataka, sve relacije i ograničenja nad bazom

    • C. 

      Sloj baze koji se odnosi na zapisivanje konceptualnog sloja na nekom medijumu za čuvanje podataka

    • D. 

      Sloj koji je iznad eksternog i internog sloja baze podataka

  • 37. 
    Interni sloj u troslojnoj arhitekturi baze podataka je:
    • A. 

      Sloj kome se obraćaju aplikacije, tj. odgovarajući korisnički model baze

    • B. 

      Sloj koji obuhvata šeme modela podataka, sve relacije i ograničenja nad bazom

    • C. 

      Sloj baze koji se odnosi na zapisivanje konceptualnog sloja na nekom medijumu za čuvanje podataka

    • D. 

      Sloj koji povezuje konceptualni i interni sloj baze podataka

  • 38. 
    Ako se baza podataka realizuje kao jedna tabela:
    • A. 

      Model je komplikovan, podaci se javljaju samo jednom (ne ponavljaju se kao kad ima više tabela) jednostavno je održavanje

    • B. 

      Model je komplikovan, minimalna je redudansa, održavanje je komplikovano, ali ne postoji mogućnosti greške

    • C. 

      Model je jednostavan, nema redudanse, jednostavno je održavanje i minimalna je mogućnost greške

    • D. 

      Jednostavan je model, postoji visoka redudansa podataka, javljaju se anomalije kod ažuriranja

  • 39. 
    U hijerarhijskom modelu podataka:
    • A. 

      Jedan roditelj može da ima više naslednika

    • B. 

      Jedan naslednik može da ima više roditelja

    • C. 

      Jedan naslednik može da ima dva roditelja

    • D. 

      Jedan roditelj može da ima jednog naslednika

  • 40. 
    U hijerarhijskom modelu podataka ne mogu se predstaviti veze tipa:
    • A. 

      1:1 (jedan prema jedan)

    • B. 

      1:N (jedan prema više)

    • C. 

      1:2 (jedan prema dva)

    • D. 

      M:N (više prema više)

  • 41. 
    U hijerarhijskom modelu podataka:
    • A. 

      Ne može se obrisati slog u tabeli naslednika ako se ne obriše u roditeljskoj tabeli

    • B. 

      Ne može se obrisati slog u tabeli naslednika ako se ne obriše kod svih naslednika

    • C. 

      Ne može se dodati slog u tabelu naslednika dok se ne uključi u roditeljsku tabelu

    • D. 

      Ne može se dodati slog u tabelu roditelja ako ne postoje naslednici

  • 42. 
    Osnovna karakteristika mrežnog modela podataka je:
    • A. 

      Visoka kompleksnost i težina upotrebe

    • B. 

      Ne može se predstaviti veza između objekata tipa M:N

    • C. 

      Lako se može razviti u linearne liste kod programiranja

    • D. 

      Sve se predstavlja tabelama

  • 43. 
    U relacionom modelu podataka:
    • A. 

      Osnovna mana je što se ne zasniva na nekoj strogoj matematičkoj teoriji, pa se ne može efikasno vršiti programiranje

    • B. 

      Minimalna je redudansa, i objekti i veze se predstavljaju tabelama, nema anomalija ažuriranja, u jednoj tabeli ne postoje dva identična reda

    • C. 

      Maksimalna je redudansa podataka, efikasno se predstavljaju veze tipa M:N, ne postoje anomalije ažuriranja, ali se mogu javiti anomalije kod brisanja podataka

    • D. 

      Tabele su povezane pokazivačima (pointerima), koji ukazuju na početak druge tabele

  • 44. 
    Najefikasniji način za dobijanje podataka iz relacionih baza podataka je:
    • A. 

      Postavljanje upita

    • B. 

      Pregledanje rekorda u bazi podataka

    • C. 

      Obavezno sortiranje podataka pri unosu

    • D. 

      Primena algoritma polovljenja intervala pri pregledanju sortiranih rekorda

  • 45. 
    Primarni ključ jedne relacije je:
    • A. 

      Jedinstven identifikator svakog zapisa u tabeli

    • B. 

      Atribut koji se javlja na prvom mestu u spisku atributa i najviše opisuje dati entitet

    • C. 

      Ključ koji pokazuje na drugu relaciju i povezuje je da njom

    • D. 

      Jedinstven identifikator osnovne kolone u jednoj tabeli

  • 46. 
    Strani ključ jedne relacije je:
    • A. 

      Jedinstven identifikator svakog zapisa u tabeli

    • B. 

      Vrednost atributa koja se upisuje iz aplikacije (spolja) i kojom se ukazuje na željeni atribut

    • C. 

      Ključ koji pokazuje na drugu relaciju i povezuje je sa njom

    • D. 

      Ključ koji je veže sa drugim atributom u istoj relaciji

  • 47. 
    Primarni ključ jedne relacije:
    • A. 

      Može da se sastoji iz više atributa

    • B. 

      Predstavlja se isključivo jednim atributom

    • C. 

      Obavezno je na prvom mestu liste atributa koji opisuju dati entitet

    • D. 

      Obavezno je redni broj unosa podatka u tabelu

  • 48. 
    Da bi tabela bila relacija mora da važi sledeće:
    • A. 

      Bitan je redosled unosa redova (zapisa) u tabelu

    • B. 

      Bitan je redosled atributa pri definisanju tabele

    • C. 

      Ne mogu se postaviti dva ista reda u tabeli

    • D. 

      Ne mogu se pojaviti dve iste kolone u tabeli

  • 49. 
    Šta je strukturna sistemska analiza (SSA)?
    • A. 

      Pristup u razvoju poslovnih informacionih sistema u kome se analiziraju tokovi podataka u sistemu, određuju ključni entiteti i njihovi atributi, kao i entiteti izvan sistema s kojima on komunicira

    • B. 

      Sistematski pristup izboru najpogodnijeg sistema za upravljanje bazama podataka (SUBP)

    • C. 

      Sistematski pristup za analizu i definisanje hardverskih potreba za implementaciju konkretnog informacionog sistema

    • D. 

      Predstavlja sistemsku analizu hardverskih potreba i softverskih alata za implementaciju poslovnog informacionog sistema

  • 50. 
    Šta ne spada u strukturnu sistemsku analizu (SSA)?
    • A. 

      Funkcionalna dekompozicija sistema

    • B. 

      Dijagrami tokova podataka

    • C. 

      Rečnik podataka

    • D. 

      Izbor odgovarajućeg SUBP

  • 51. 
    Karakteristično za metodologiju vodopada (waterfall) u izgradnji informacionog sistema je:
    • A. 

      Iterativni (cikličan) pristup razvoju informacionog sistema

    • B. 

      Sistem se brzo uvodi u upotrebu

    • C. 

      Segmentni pristup u analizi, dizajnu, testiranju, uvođenju i održavanju informacionog sistema

    • D. 

      Lako se vrši dogradnja sistema prema potrebama različitih korisnika

  • 52. 
    Karakteristično za iterativni (ciklični, spiralni) pristup izgradnji informacionog sistema je:
    • A. 

      Pristup je odličan, ali vrlo složen, pa se ovakvi IS veoma sporo uvode u upotrebu

    • B. 

      Segmentni pristup u analizi, dizajnu, testiranju, uvođenju i održavanju IS

    • C. 

      Proces razvoja nije završen kada se IS uvede u upotrebu, već se nastavlja dodavanjem novih softverskih modula, osavremenjavanjem postojećih funkcionalnosti

    • D. 

      Razvijeni IS je sastavljen od čvrsto povezanih segmenata, tako da je nakon njegovog uvođenja teško vršiti izmene

  • 53. 
    Šta su Jackson-ovi dijagrami?
    • A. 

      Dijagrami funkcionalne dekompozicije jednog sistema od vrha na dole

    • B. 

      Dijagrami kojima se definišu tokovi podataka u jednom sistemu (DTP)

    • C. 

      Dijagrami za dekomponovanje poslovnih procesa

    • D. 

      Dijagrami za definisanje interfejsa IS ka spoljnjem svetu

  • 54. 
    Na vrhu funkcionalnog dijagrama obavezno se nalazi:
    • A. 

      Naziv informacionog sistema koji se analizira

    • B. 

      Naziv osnovnog procesa koji se dalje dekomponuje

    • C. 

      Naziv skladišta podataka, koje je ključno za dati informacioni sistem

    • D. 

      Naziv procesa koji je povezan sa skladištenjem podataka

  • 55. 
    Funkcionalni dijagrami:
    • A. 

      Prevashodno se bave analizom i tokovima podataka pri gradnji informacionog sistema

    • B. 

      Odnose se i na podatke i na procese, kao i na funkcije u okviru organizacija

    • C. 

      Pokazuju tokove podataka u organizaciji, na osnovu kojih se vrši razrada i implementacija odgovarajućih softverskih modula

    • D. 

      Ne bave se podacima koji postoje u sistemu, već samo ističu važnost i kompleksnost pojedinačnih poslovnih funkcija

  • 56. 
    Dijagrami tokova podataka (DTP) opisuju:
    • A. 

      Tokove podataka i informacija u sistemu

    • B. 

      Funkcionalnu vezu od vrha na dole

    • C. 

      Dekomponovanu šemu funkcionalnih veza jedne organizacije

    • D. 

      Detaljan plan za povezivanje procesa jednog informacionog sistema

  • 57. 
    Šta ne spada u elemente dijagrama toka podataka (DTP)?
    • A. 

      Interfejsi

    • B. 

      Procesi

    • C. 

      Tokovi podataka

    • D. 

      Tabele

    • E. 

      Skladišta podataka

  • 58. 
    Šta su interfejsi kod dijagrama toka podataka (DTP)?
    • A. 

      Mesto povezivanja procesa i skladišta podataka

    • B. 

      Entiteti (objekti) iz realnog sveta koji okružuje sistem

    • C. 

      Standardizovane veze između dva procesa

    • D. 

      Objekti unutar analiziranog sistema

  • 59. 
    Šta su procesi kod dijagrama toka podataka (DTP)?
    • A. 

      Predstavljaju specifičnu poslovnu aktivnost u jednoj organizaciji

    • B. 

      Predstavljaju prenos podataka sa jednog na drugo skladište

    • C. 

      Veze između okoline i konkretnog informacionog sistema

    • D. 

      Predstavljaju konkretizaciju spoljnih zahteva na odgovarajuće skladište podataka

  • 60. 
    Šta su skladišta podataka kod dijagrama toka podataka (DTP)?
    • A. 

      Predstavljaju bazu podataka

    • B. 

      Predstavljaju konkretnu tabelu

    • C. 

      To je skup međusobno povezanih tabela

    • D. 

      To su elementi sistema u kojima se podaci čuvaju

  • 61. 
    Šta je kontekstualni dijagram?
    • A. 

      To je dijagram na kome su definisane uloge i svi potrebni interfejsi za sistem

    • B. 

      To je dijagram koji predstavlja skup povezanih poslovnih funkcija, koje su predstavljene od vrha na dole

    • C. 

      To je dijagram tokova podataka (DTP) na kome je celokupan sistem prikazan kao jedan proces - crna kutija

    • D. 

      To je dijagram tokova podataka koji se dobija nakon pune dekompozicije svih procesa

  • 62. 
    Šta ne obuhvata rečnik podataka:
    • A. 

      Opis struktura podataka koje se koriste u tokovima podataka

    • B. 

      Opis polja definisanih nad podacima

    • C. 

      Opis domena

    • D. 

      Opis prava pojedinih korisnika

  • 63. 
    Predefinisani domen je:
    • A. 

      CHAR{30}

    • B. 

      JMBG

    • C. 

      BR.IND

    • D. 

      REG.BR

  • 64. 
    Korisnički domen je:
    • A. 

      CHAR{30}

    • B. 

      REAL

    • C. 

      DATE

    • D. 

      IDENT

  • 65. 
    Primitivni procesi su:
    • A. 

      Procesi koji se dalje ne mogu dekomponovati. Dalja dekompozicija se svodi na instrukcije programa

    • B. 

      Procesi koji su jednostavni za implementaciju u odgovarajućem programskom jeziku

    • C. 

      Procesi koji se odnose na unos podataka i generisanje izveštaja i predstavljaju osnovne procese kompleksnog sistema

    • D. 

      Procesi koji su polazna osnova za generisanje drugih procesa

  • 66. 
    Opis logike primitivnih procesa predstavlja:
    • A. 

      Opis funkcionalne dekompozicije sistema

    • B. 

      Opis tokova podataka u sistemu

    • C. 

      Definisanje strukture, polja, domena i ograničenja

    • D. 

      Početak implementacije sistema

  • 67. 
    Opis logike primitivnih procesa se vrši u:
    • A. 

      Formalnom jeziku za strukturnu sistemsku analizu

    • B. 

      Višem programskom jeziku, najčešće C, C++ ili struktuiranom jeziku kao što je PASCAL

    • C. 

      Govornom (prirodnom) jeziku, u pseudokodu, ili fragmentima nekog višeg programskog jezika

    • D. 

      Višem programskom jeziku gde postoji strogi formalizam u korišćenju sintakse jezika

  • 68. 
    Opis logike primitivnih procesa počinje i završava:
    • A. 

      Naredbom INCLUDE kojom se uključuju osnovne biblioteke i naredbom RETURN kojom se vraća u glavni program

    • B. 

      Naredbom VOID ImePrimitivnogProcesa()

    • C. 

      Naredbama BEGIN i END između kojih se nalazi opis primitivnog procesa

    • D. 

      Naredbama za definisanje početnih vrednosti korišćenih promenljivih

  • 69. 
    Opis logike primitivnih procesa se radi:
    • A. 

      Nakon funkcionalne dekompozicije i definisanja tokova podataka i njihove strukture

    • B. 

      Pre funkcionalne dekompozicije sa ciljem da se bolje definišu svi procesi

    • C. 

      Nakon funkcionalne dekompozicije, a pre definisanja strukture podataka sa ciljem boljeg definisanja podataka

    • D. 

      Nakon implementacije u odgovarajućem softveru, a osnovni cilj je potpuna dokumentacija svih primitivnih procesa

  • 70. 
    U opisu logike primitivnih procesa:
    • A. 

      Mogu se koristiti IF THEN ELSE, DO WHILE, FOR i slične strukture

    • B. 

      Ne koriste se IF THEN ELSE strukture pošto kod primitivnih procesa ne postoji selektivna struktura

    • C. 

      Ne koriste se FOR petlje, pošto su primitivni procesi elementarni i svode se na niz sekvencijalnih naredbi

    • D. 

      Koriste se posebno definisane naredbe pseudokoda sa strogo definisanom sintaksom

  • 71. 
    Model objekti-veze odnosi se na:
    • A. 

      Uočavanje entiteta, atributa, ograničenja i njihovu grafičku predstavu

    • B. 

      Postupke kojima se vrši funkcionalna dekompozicija od vrha na dole

    • C. 

      Model fizičkog zapisa podataka na disku

    • D. 

      Eksterni pogled (VIEW) prema korisnicima i aplikacijama

  • 72. 
    Dijagrami objekti-veze su važni za:
    • A. 

      Efikasno smeštanje podataka na disk

    • B. 

      Celokupno i tačno modelovanje organizacije

    • C. 

      Efikasno izvršavanje upita i ažuriranje buduće baze podataka

    • D. 

      Bolje definisanje tokova podataka u jednoj organizaciji

  • 73. 
    Objekti u MOV modelima su:
    • A. 

      Objekti koji postoje u realnom svetu i egzistiraju samostalno

    • B. 

      Objekti koji imaju materijalnu reprezentaciju. Apstraktni pojmovi se modeluju vezama

    • C. 

      Objekti iz realnog sveta, ali i apstraktni pojmovi

    • D. 

      Pojmovi koji se dalje ne mogu rastavljati

  • 74. 
    Jak objekat u MOV modelu je:
    • A. 

      Objekat koji može da egzistira samostalno. Ne zavisi od drugih objekata

    • B. 

      Objekat koji ima najviše atributa

    • C. 

      Objekat koji za primarni ključ ima samo jedan atribut

    • D. 

      Objekat koji se dalje ne može dekomponovati. Svi njegovi atributi su osnovnog tipa

  • 75. 
    Slab objekat u MOV modelu je:
    • A. 

      Objekat koji se može dekomponovati na bar dva nova objekta

    • B. 

      Objekat koji se nalazi na kraju DTP analize

    • C. 

      Objekat koji ne postoji samostalno, a idetifikuje ga jak objekat

    • D. 

      Objekat koji ne može da stupa u veze sa drugim objektima

  • 76. 
    Karakteristično za atribute kod DOV dijagrama je:
    • A. 

      Predstavlja se trapezom u koji se upisuje ime atributa

    • B. 

      Prvi atribut sa leve pozicije predstavlja primarni ključ

    • C. 

      Ne mogu se pojaviti kod veza između objekata

    • D. 

      Broj atributa jednog objekta nije ograničen

  • 77. 
    Kardinalnost kod DOV dijagrama je:
    • A. 

      Broj uočenih entiteta

    • B. 

      Maksimalan broj atributa vezan za jedan entitet

    • C. 

      Broj objekata u vezi (dva objekta - binarna, tri - unarna itd.)

    • D. 

      Odnos broja objekata koji se povezuju

  • 78. 
    Veza između entiteta Dekan i Student je:
    • A. 

      Jedan prema jedan (1:1)

    • B. 

      Jedan prema više (1:*)

    • C. 

      Više prema jedan (*:1)

    • D. 

      Više prema više (*:*)

  • 79. 
    Rekurzivna veza kod DOV dijagrama se odnosi na slučaj kada:
    • A. 

      Slab entitet zavisi od jakog entiteta i obrnuto

    • B. 

      Jedan isti atribut definiše bar dva entiteta

    • C. 

      Veza ne poseduje svoje identifikaciono ime

    • D. 

      Jedan entitet učestvuje u vezi sa samim sobom

  • 80. 
    Specijalizacija kod DOV dijagrama je:
    • A. 

      Predstavljanje specifičnih slučajeva jednog entiteta (konkretizacija)

    • B. 

      Objedinjavanje specijalnih slučajeva entiteta u jedinstveni nadtip

    • C. 

      Davanje imena svim objektima i svim vezama, uz definisanje kardinalnosti

    • D. 

      Rastavljanje struktuiranih atributa na osnovne tipove podataka

  • 81. 
    Karakteristično za specijalizaciju kod DOV dijagrama je:
    • A. 

      Specijalizovanim objektima ne treba dodeljivati nove atribute

    • B. 

      Objekat koji se specijalizuje prenosi svoje atribute na novonastale objekte

    • C. 

      Novonastali specijalizovani objekti su jaki objekti

    • D. 

      Specijalizovani objekti ne mogu stupati u veze sa drugim objektima

  • 82. 
    Generalizacija kod DOV dijagrama je:
    • A. 

      Rastavljanje jednog objekta na više generalizovanih podobjekata

    • B. 

      Generalizacija je apstrakcija u kojoj se skup sličnih tipova objekata predstavlja opštim generičkim tipom ili nadtipom

    • C. 

      Povezivanje različitih entiteta u jedinstvenu vezu koja je tipa više prema više (*:*)

    • D. 

      Predstavljanje više atributa jednim atributom generičkog tipa, koji na jedinstven način određuje sve entitete jedne klase

  • 83. 
    Agregacija kod DOV dijagrama je:
    • A. 

      Isključivanje nerelevantnih atributa pri opisu entiteta

    • B. 

      Apstrakcija u kojoj se skup sličnih tipova objekata predstavlja opštim tipom

    • C. 

      Klasa veza koja se ponaša kao klasa objekata i može da učestvuje u drugim vezama

    • D. 

      Uključivanje nepovezanih objekata u jedinstvenu DOV šemu

  • 84. 
    Teorijske osnove relacionog modela podataka postavio je 1970. godine:
    • A. 

      Edgar Cood

    • B. 

      Herman Holerith

    • C. 

      Charles Babbage

    • D. 

      Howard Aiken

  • 85. 
    Komponente relacionog modela podataka su:
    • A. 

      Interna, konceptualna i eksterna

    • B. 

      Fizička, logička i izvršna

    • C. 

      Strukturna, integritetska i manipulativna

    • D. 

      Hijerarhijska, mrežna i relaciona

  • 86. 
    Šta sve čini komponente relacionog modela podataka?
    • A. 

      Strukturna komponenta

    • B. 

      Fizička komponenta

    • C. 

      Logička komponenta

    • D. 

      Integritetska komponenta

    • E. 

      Manipulativna komponenta

  • 87. 
    Obeležiti složen atribut:
    • A. 

      SmerNaFakultetu (Programiranje, Projektovanje)

    • B. 

      GodinaStudija (1, 2, 3, 4)

    • C. 

      Adresa (Ulica, Broj, Grad)

    • D. 

      Naučno zvanje (Docent, VanredniProfesor, Profesor)

  • 88. 
    Obeležiti proste atribute:
    • A. 

      Adresa (Ulica, Broj, Grad)

    • B. 

      BrojIndeksa (1, 2, do 250)

    • C. 

      Boja (Crveno, Plavo, Žuto)

    • D. 

      Godina studija (1, 2, 3, 4)

  • 89. 
    U šemi relacije STUDENT (BrInd, Ime, Prezime, GodineStarosti, Adresa, Telefon) obeležiti loše izabran atribut:
    • A. 

      BrInd

    • B. 

      Ime

    • C. 

      Prezime

    • D. 

      GodineStarosti

    • E. 

      Adresa

    • F. 

      Telefon

  • 90. 
    Obeležiti karakteristike šeme relacije u RBP:
    • A. 

      Redosled atributa je bitan (prvo se navodi primarni ključ)

    • B. 

      Nazivi atributa moraju biti različiti

    • C. 

      šema relacije mora da sadrži bar jedan atribut

    • D. 

      Atributi moraju da budu prosti

  • 91. 
    Relacija r definisana nad šemom relacije R:
    • A. 

      Mora da ima n-torki koliko ima atributa

    • B. 

      Mora da ima bar dve unesene n-torke

    • C. 

      Može da ima 0 n-torki

    • D. 

      Mora da ima bar jednu unesenu n-torku

  • 92. 
    Obeležiti šta je karakteristično za relaciju r definisanu nad šemom relacije R:
    • A. 

      Redosled unosa n-torki je bitan

    • B. 

      Mogu se pojaviti dve iste n-torke u r (ako im je isti primarni ključ)

    • C. 

      N-torke moraju da budu unikatne

    • D. 

      Redosled unosa n-torki nije bitan

  • 93. 
    Neka su zadati skupovi A = {1, 2, 3, 4} i B = {4, 6, 8}. Nad ovim skupovima je definisana relacija r: AxB = {(a, b) | a = b/2}. Sledi da je:
    • A. 

      R = {(1, 2); (2, 3); (3, 4); (4, 5); (5, 6); (6, 7); (7, 8)}

    • B. 

      R = {(1, 2); (2, 4); (3, 6); (4, 8)}

    • C. 

      R = {(2, 4); (3, 6); (4, 8)}

    • D. 

      R = {(4, 2); (6, 3); (8, 4)}

  • 94. 
    Neka su zadati skupovi A = {2, 3} i B = {1, 2, 3}. Nad ovim skupovima je difinisana relacija r: AxB = {(a, b) | a = b+1}. Sledi da je:
    • A. 

      R = {(1, 2); (2, 3)}

    • B. 

      R = {(2, 1); (3, 2)}

    • C. 

      R = {(1, 2); (2, 3); (3, 4)}

    • D. 

      R = {(1, 1); (2, 2); (3, 3)}

  • 95. 
    Stepen relacije r određuje:
    • A. 

      Broj domena nad kojima je definisana relacija

    • B. 

      Broj n-torki jedne relacije

    • C. 

      Broj različitih domena u definiciji relacije

    • D. 

      Redni broj unosa

  • 96. 
    Kardinalnost relacije r određuje:
    • A. 

      Broj domena nad kojima je definisana relacija

    • B. 

      Broj n-torki jedne relacije

    • C. 

      Broj različitih domena u definiciji relacije

    • D. 

      Broj atributa u sastavu primarnog ključa

  • 97. 
    Atribut može poprimiti NULL vrednost u sledećim slučajevima:
    • A. 

      Vrednost atributa je izračunata i iznosi 0

    • B. 

      Vrednost atributa je string sa blankovima

    • C. 

      Vrednost atributa nije poznata u trenutku unosa

    • D. 

      Vrednost atributa nema smisla

  • 98. 
    U relaciji Službenik (JMBG, Ime, Adresa, Položaj, Medalja) karakteristično je sledeće:
    • A. 

      Nedostaje atribut Telefon

    • B. 

      Moguće je da se pojave dve identične n-torke

    • C. 

      Relacija je prekomplikovana i nepregledna

    • D. 

      Javlja se veliki broj NULL vrednosti za atribut Medalja

  • 99. 
    Identifikacioni integritet definiše da:
    • A. 

      Strani ključ može da poprimi samo vrednost primarnog ključa u ciljnoj relaciji

    • B. 

      Ne mogu da postoje dve identične n-torke u relaciji

    • C. 

      Atributi jedne relacije su u funkcionalnoj zavisnosti

    • D. 

      Ne može se uneti NULL vrednost za neključne atribute

  • 100. 
    Referencijalni integritet definiše da:
    • A. 

      Ne mogu da postoje dve identične n-torke u relaciji

    • B. 

      Atributi jedne relacije su u funkcionalnoj zavisnosti

    • C. 

      Ne može se uneti NULL vrednost za neključne atribute

    • D. 

      Strani ključ može da poprimi samo vrednost primarnog ključa u ciljnoj relaciji ili NULL vrednost

  • 101. 
    Super ključ jedne šeme relacije je:
    • A. 

      Svaki podskup atributa te šeme koji jednoznačno određuje n-torke u relaciji

    • B. 

      Ključ koji najbolje definiše sve n-torke jedne relacije

    • C. 

      Ključ koji se nalazi izvan baze podataka i postavlja ga administrator sistema

    • D. 

      Tajni ključ za pristup bazi podataka

  • 102. 
    Kandidat ključ jedne šeme relacije je:
    • A. 

      Svaki podskup atributa te šeme koji ima osobinu da jednoznačno određuje n-torke relacije, a da ni jedan njegov pravi podskup nema tu osobinu

    • B. 

      Ključ koji može da postavi svaki korisnik relacione baze podataka

    • C. 

      Skup atributa koji se može koristiti za referenciranje na drugu relaciju

    • D. 

      Skup atributa koji se koristi za indeksiranje datoteka u cilju direktnog pristupa podacima

  • 103. 
    Primarni ključ jedne šeme relacije je:
    • A. 

      Izabrani kandidat ključ

    • B. 

      Ključ koji se koristi kao glavni za pristup svim relacijama u bazi podataka

    • C. 

      Ključ koji pokazuje na root mesto u bazi podataka

    • D. 

      Osnovni ključ u bazi podataka čiji deo može postati super ili kandidat ključ

  • 104. 
    Primarni ključ jedne šeme relacije:
    • A. 

      Mora da bude na prvom mestu pri definisanju šeme relacije

    • B. 

      Može da poprimi NULL vrednost

    • C. 

      Može da se sastoji iz više atributa

    • D. 

      Mora da bude samo jedan atribut

  • 105. 
    Spoljni (strani) ključ jedne šeme relacije je:
    • A. 

      Ključ koji na jedinstven način određuje svaku n-torku relacije

    • B. 

      Svaki podskup atributa te šeme koji je povezuje sa drugom relacijom

    • C. 

      Ključ izvan baze podataka koji se koristi za pristup podacima

    • D. 

      Svaki podskup atributa koji ne može da poprimi NULL vrednost

  • 106. 
    Šta je karakteristično za spoljni (strani) ključ jedne šeme relacije:
    • A. 

      Kada nema prirodnog rešenja bira se redni broj unosa za spoljni ključ

    • B. 

      Ne sme da poprimi NULL vrednost

    • C. 

      Ne može se dva puta pojaviti ista vrednost za spoljni ključ u istoj relaciji

    • D. 

      Može da bude u sastavu primarnog ključa iste relacije

  • 107. 
    Spoljni (strani) ključ jedne šeme relacije:
    • A. 

      Može da poprimi bilo koju vrednost

    • B. 

      Može da poprimi vrednost primarnog ključa u ciljnoj relaciji

    • C. 

      Može da poprimi NULL vrednost

    • D. 

      Može da se promeni na bilo koju vrednost

  • 108. 
    Sledeće aktivnosti u ciljnoj relaciji mogu da naruše referencijalni integritet:
    • A. 

      Unos (INSERT) novih n-torki

    • B. 

      Brisanje (DELETE) postojećih n-torki

    • C. 

      Selektovanje (SELECT) postojećih n-torki

    • D. 

      Izmena (UPDATE) postojećih n-torki

  • 109. 
    Sledeća specifikacija referencijalnog integriteta Radnik[SifNad] Í Radnik[SifR]ÈNULL za šemu Radnik(SifR, Ime, Adresa, SifNad) obezbeđuje:
    • A. 

      Da se za SifR može uneti NULL vrednost

    • B. 

      Da se za SifNad može uneti NULL vrednost

    • C. 

      Da se za SifNad ne može uneti NULL vrednost

    • D. 

      Da se za SifR ne može uneti NULL vrednost

  • 110. 
    Obeležiti klauzule koje se javljaju kod dinamičke specifikacije referencijalnog integriteta:
    • A. 

      CASCADES

    • B. 

      ANALYZE

    • C. 

      REFERE

    • D. 

      RESTRICTED

    • E. 

      STOP

    • F. 

      NULLS