Mobilne Telekomunikacije Ispit (test 1)

37 Questions

Settings
Please wait...
Mobilne Telekomunikacije Ispit (test 1)

Pitanja sa papira pod rednim brojevima 3, 4, 5, 6 i 7 nisu i ovom kvizu.


Questions and Answers
  • 1. 
    Ako je predajnik snage 10W, snaga izrazena u dBm je:
    • A. 

      40dBm

    • B. 

      30dBm

    • C. 

      10dBm

  • 2. 
    Ako je snaga predajnika 10W, dobitak predajne antene 10dBi koliki je EIRP?
    • A. 

      100dBW

    • B. 

      20dBW

    • C. 

      50dBW

  • 3. 
    Izabrati tip antene koji ima najmanju direktivnost:
    • A. 

      Yagi antena

    • B. 

      Monopol antena

    • C. 

      Dipol antena

  • 4. 
    Ako je radna frekvencija antene 3GHz odrediti talasnu duzinu:
    • A. 

      0,3m

    • B. 

      0,1m

    • C. 

      1m

  • 5. 
    Ako je snaga predajnika 10W, dobitak predajne snage 10dBi koliki je ERP u slucaju polutalasnog dipola
    • A. 

      18.75

    • B. 

      17,85

    • C. 

      15,75

  • 6. 
    Koja je maksimalna frekvencija koju prima mobilni koji se krece brzinom od 30m/s, ako je ucestanost nosioca fc=6GHz?
    • A. 

      Fc+600Hz

    • B. 

      Fc+300Hz

    • C. 

      Fc+127Hz

  • 7. 
    Doplerov pomeraj je jednak nuli kada:
    • A. 

      Vozilo se krece direktno u pravcu predajnika

    • B. 

      Vozilo se krece direktno od predajnika

    • C. 

      Vozilo se krece upravno na pravac dolaska emitovanog talasa

  • 8. 
    Frekvencijski selektivan feding nastaje kada je frekvencijski opseg signala:
    • A. 

      Manji od koheretnog opsega kanala

    • B. 

      Ne zavisi od opsega kanala

    • C. 

      Veci od koheretnog opsega kanala

  • 9. 
    Ravan feding nastaje kada:
    • A. 

      Se korisnik krece veoma brzo

    • B. 

      Kada je trajanje simbola veliko u odnosu na standardnu devijaciju kasnjenja visestrukih putanja signala

    • C. 

      Kada se korisnik krece sporo

  • 10. 
    Brz feding nastaje kada je trajanje simbola:
    • A. 

      Vece od koherentnog vremenskog intervala kanala

    • B. 

      Mnogo manje od keheretnog vremenskog intervala kanala

    • C. 

      Ne zavisi od trajanja simbola

  • 11. 
    Spor feding nastaje kada je trajanje simbola:
    • A. 

      Mnogo manje od koherentnog vremenskog intervala kanala

    • B. 

      Mnogo vece od koherentnog vremenskog intervala

    • C. 

      Ne zavisi od trajanja simbola

  • 12. 
    Zaokruziti netacno tvrdjenje:
    • A. 

      Koheretni opseg predstavlja opseg frekvencija u kome je uticaj kanala na dve spektralne komponente signala priblizno jednak.

    • B. 

      Dve sinusoide sa frekvencijskim razmakom manjim od Vs (koheretnog opsega kanala) podlezu razlicitom uticaju kanala.

    • C. 

      Ako je frekvencijski opseg signala mnogo manji od koheretnog opsega kanala tada nema ili je minimalna distorzija signala usled propagacije po vise putanja.

  • 13. 
    Zaokruziti netacno tvrdjenje:
    • A. 

      Koheretni vremenski interval predstavlja vremenski interval u kome je impulsni odziv kanala uglavnom nepromenljiv.

    • B. 

      Koheretni vremenski interval je reciprocan Doplerovom sirenju spektra.

    • C. 

      Ako je trajanje simbola mnogo manje od koheretnog vremenskog intervala kanala impulsni odziv kanala se brzo menja u odnosu na promene signala u osnovnom opsegu.

  • 14. 
    Ako je trajanje koheretnog vremenskog intervala 0,001s, i ako je trajanje simbola 10-6s. Kanal se ponasa kao kanal sa:
    • A. 

      Sporim fedingom

    • B. 

      Brzim fedingom

    • C. 

      Ravnim fedingom

  • 15. 
    Ako je najmanje trajanje simbola 1*10-6s, kakva je brzina signaliziranja?
    • A. 

      Iznosi najvise 1Mbps

    • B. 

      Iznosi najvise 10-6 Mbps

    • C. 

      Iznosi najvise 10 Mbps

  • 16. 
    Brz feding se obicno javlja za:
    • A. 

      Veoma niske brzine prenosa

    • B. 

      Veoma visoke brzine prenosa

    • C. 

      Optimalne brine prenosa

  • 17. 
    Zaokruziti netacno tvrdjenje:
    • A. 

      Povecanjem broja celija u klasteru smanjuje se kapacitet sistema

    • B. 

      Povecanjem borja celija u klasteru povecava se odnos signal interferencija

    • C. 

      Broj celija u klasteru ne utce na kapacotet sistema ni na odnos signal interferencija

  • 18. 
    Istokanalna interferencija (co-channel interference) raste:
    • A. 

      Ako broj celija u klasteru stagnira

    • B. 

      Ako broj celija u klasteru opada

    • C. 

      Ako broj celija u klasteru raste

  • 19. 
    Kapacitet sistema se povecava:
    • A. 

      Ako broj celija u klasteru opada

    • B. 

      Ako broj celija u klasteru ostane isti

    • C. 

      Ako broj celija u klasteru ne prelazi 25

  • 20. 
    Sektorizacijom se:
    • A. 

      Umanjuje istokanalna interferencija

    • B. 

      Smanjuje kapacitet sistema

    • C. 

      Povecava efikasnost trunking tehnike

  • 21. 
    Kontrolom snage se:
    • A. 

      Minimizuje snaga koju emituju korisnici

    • B. 

      Maksimizuje snaga koju emituju korisnici

    • C. 

      Minimizuje snaga koju emituju uredjajii

  • 22. 
    Polu-dupleks komunikacija podrazumeva:
    • A. 

      Predaju i prijem po istom kanalu, ali ne u isto vreme

    • B. 

      Predaju i prijem po istom kanalu u isto vreme

    • C. 

      Predaju i prijem u dva kanala, alli ne u isto vreme

  • 23. 
    Za dinamicku dodelu kanala generalno vazi:
    • A. 

      Smanjuje verovatnocu blokiranja poziva

    • B. 

      Povecava verovatnocu blokiranja poziva

    • C. 

      Blokira pozive

  • 24. 
    Kakav je oblik Gausove funkcije f(x) i gde se nalazi njen maksimum?
    • A. 

      Zvonasti oblik, sa maksimumom za x jednako srednjoj vrednosti

    • B. 

      Kruzni oblik, sa maksimumom za x jednako srednjoj vrednosti

    • C. 

      Zvonasti oblik, sa maksimumom za x jednako maksimlanoj vrednosti

  • 25. 
    Uniformna raspodela na intervalu graficki ima oblik:
    • A. 

      Pravougaonika

    • B. 

      Kvadrata

    • C. 

      Sinusoide

  • 26. 
    Amplitudski spektar kosinusne i sinusne funkcije iste frekvencije i amplitude:
    • A. 

      Izgleda isto

    • B. 

      Izgleda razlicito

    • C. 

      Izgleda slicno

  • 27. 
    Furijeov red se koristi za spektralnu analizu:
    • A. 

      Kontinualnih i preiodicnih signala

    • B. 

      Kontinualnih i aperiodicnih signala

    • C. 

      Diskretnih signala

  • 28. 
    Furijeova transformacija se koristi za spektralnu analizu:
    • A. 

      Kontinualnih i aperiodicnih signala

    • B. 

      Kontinualnih i periodicnih signala

    • C. 

      Diskretnih signala

  • 29. 
    Diskretna Furijeova transformacija se koristi za spektralnu analizu:
    • A. 

      Diskretnih signala

    • B. 

      Kontinualnih i periodicnih signala

    • C. 

      Kontinualnih i aperiodicnih sgnala

  • 30. 
    Kako se naziva klasa algoritama velike efikasnosti za izracunavanje deiskretne Furijeove transformacije?
  • 31. 
    Povecanjem broja clanova konacnog Furijeovog reda aproksimacija originalnog signala je:
  • 32. 
    Raspodela sume velikog broja slucajnih promenljivih tezi:
  • 33. 
    Kojom raspodelom se moze staticki opisati signal koji se prenosi kroz multipath fading kanal?
  • 34. 
    Sum u fizickom sistemu se cesto karakterise kao:
  • 35. 
    Na slici je prikazan profil snage. Odrediti srednje vreme kasnjenja.
    • A. 

      1/1.1µs

    • B. 

      1.1µs

    • C. 

      1/0.1µs

  • 36. 
    Ako klaster sadrzi 100 kanala i koristi se faktor ponovnog koriscenja frekvencija 4, tada svaka celija sadrzi kanala:
    • A. 

      25

    • B. 

      4

    • C. 

      100

  • 37. 
    Ako je faktor visestrukog ponavljanja frekvencija 13 koliko je najblizih istokanalnih celija:
    • A. 

      6

    • B. 

      4

    • C. 

      13