Merenja 2 Vtest

129 Questions

Settings
Please wait...
Merenja 2  Vtest

.


Questions and Answers
  • 1. 
    Efektivna vrednost složenog periodičnog signala
    • A. 

      Zavisi samo od efektivnih vrednosti njegovih harmonika, a ne zavisi od njihove početne faze Pn

    • B. 

      Zavisi od efektivnih vrednosti njegovih harmonika, i od njihove početne faze Pn

    • C. 

      Zavisi samo od početne faze njegovih harmonika Fn, a ne zavisi od njihovih efektivnih vrednosti

  • 2. 
    Efektivna vrednost prostoperiodičnog napona u(t)=U*sin(w*t+p)
    • A. 

      Uef=U√2

    • B. 

      U_ef=U/√2

    • C. 

      U_ef=0

  • 3. 
    Temena vrednost prostoperiodične veličine zove se
  • 4. 
    Merenje, u najopštijem slučaju, obuhvata
    • A. 

      Prenos mernog signala

    • B. 

      Obradu mernog signala

    • C. 

      Prenos i obradu mernog signala

    • D. 

      Option 4

  • 5. 
    Funkcija prikazana na slici
    • A. 

      Predstavljena izrazom y(O)=sin(O)

    • B. 

      Aperiodična

    • C. 

      Neparna

    • D. 

      Periodična

    • E. 

      Predstavljena izrazom z(O)=cos(O)

    • F. 

      Parna

  • 6. 
    Periodična struja čija je srednja vrednost jednaka nuli je
    • A. 

      Pulsirajuća

    • B. 

      Naizmenična

    • C. 

      Konstanta

    • D. 

      Option 4

  • 7. 
    Veličina koja predstavlja merenu veličinu i sa kojom je funkcionisalo povezana predstavlja
  • 8. 
    Signal koji se identično reprodukuje u jednakim intervalima nezavisno promenljive je
  • 9. 
    Promena vrednosti analogne veličine
    • A. 

      Može da bude beskonačno mala

    • B. 

      Može da bude samo neka iz ugla diskretnih vrednosti

    • C. 

      Ne može da bude beskonačno mala

    • D. 

      Option 4

  • 10. 
    Povezati definiciju sa odgovarajućim nazivom
    • A. Razlika između temene i najmanje vrednosti u određenom vremenskom intervalu
    • A.
    • B. Vrednost vremenski promenljive veličine u datom trenutku
    • B.
    • C. Aritmetička sredina trenutnih vrednosti tokom određenog vremenskog intervala
    • C.
    • D. Temena vrednost prostperiodične veličine
    • D.
  • 11. 
    Signali čiji buduće vrednosti(promene) nisu unapred poznate zovu se nedetrministički
    • A. 

      Tačno

    • B. 

      Netačno

  • 12. 
    Nosilac informacije koji mogućava njeno prenošenje kroz prostor i vreme zove se
  • 13. 
    Signali koji mogu da budu predstavljeni nekom određenom matematičkom funkcijom vremena zovu se nederminističkom
    • A. 

      Tačno

    • B. 

      Netačno

  • 14. 
    Signali koji mogu da budu predstavljeni nekom određenom matematičkom funkcijom vremena zovu se determinističkom
    • A. 

      Tačno

    • B. 

      Netačno

  • 15. 
    Koji je tip signala prikazan na slici
    • A. 

      Prostoperiodični

    • B. 

      Kvaziperiodični

    • C. 

      Složenoperiodični

  • 16. 
    Funkcija prikazana na slici
    • A. 

      Neparna

    • B. 

      Predstavljena izrazom z(O)=cos(O)

    • C. 

      Predstavljena izrazom y(O)=sin(O)

    • D. 

      Periodična

    • E. 

      Aperiodična

    • F. 

      Parna

  • 17. 
    Veličina koja predstavlja merenu veličinu i sa kojom je funkcionalno povezana zove se
    • A. 

      Merni signal

    • B. 

      Informacioni parametar

    • C. 

      Merni parametar

  • 18. 
    Periodična struja čija je srednja vrednost različita od nule je
    • A. 

      Naizmenična

    • B. 

      Pulsirajuća

    • C. 

      Konstantna

  • 19. 
    Ako je , funkcija je:
    • A. 

      Periodična

    • B. 

      Kvaziperiodična

    • C. 

      Aperiodična

  • 20. 
    Promena vrednosti digitalne veličine
    • A. 

      Može da bude samo neka iz skupa diskretnih vrednosti

    • B. 

      Može da bude beskonačno mala

    • C. 

      Ne može da bude beskonačno mala

  • 21. 
    Signali prema intezitetu mogu da budu
    • A. 

      Neprekidni

    • B. 

      Digitalni

    • C. 

      Analogni

    • D. 

      Diskretni

  • 22. 
    Kolika je distorzija trećeg harmonika (%D3=7) ako je napon
    • A. 

      10%

    • B. 

      0,5%

    • C. 

      5%

  • 23. 
    Izrazom određuje se
    • A. 

      Srednja vrednost

    • B. 

      Srednja apsolutna vrednost

    • C. 

      Efektivna vrednost

  • 24. 
    Izraz
    • A. 

      Pulsirajući napon

    • B. 

      Naizmenični i pulsirajući napon

    • C. 

      Naizmenični napon

  • 25. 
    Izrazom  određuje se
    • A. 

      Efektivna vrednost

    • B. 

      Srednja apsolutna vrednost

    • C. 

      Srednja vrednost

  • 26. 
    Pokazatelj usrednjavnja Kr je definisan kao količnik
    • A. 

      Temene vrednosti i efektivnih vrednosti periodične veličine

    • B. 

      Efektivne vrednosti i srednje apsolutne vrednosti periodične veličine

    • C. 

      Temene vrednosti i srednje apsolutne vrednosti periodične veličine

  • 27. 
    Povežite nazive komponenata Furijevog reda periodične veličine sa odgovarajućim opisom
    • A. Komponenta Furijevog reda periodične veličine, čiji je red veći od1
    • A.
    • B. Veličina dobijena oduzimanjem osnovne komponente od naizmenične veličine
    • B.
    • C. Komponenta prvog reda Furijevog reda periodične veličine
    • C.
  • 28. 
    Izraz opisuje
    • A. 

      Naizmeničan napon

    • B. 

      Pulsirajući napon

    • C. 

      Naizmeničan i pulsirajući napon

  • 29. 
    Količnik predstavlja
    • A. 

      Pokazatelj oblika

    • B. 

      Pokazatelj vrha

    • C. 

      Pokazatelj usrednjavanja

  • 30. 
    Izrazom određuje se
    • A. 

      Efektivna vrednost

    • B. 

      Srednja vrednost

    • C. 

      Srednja apsolutna vrednost

  • 31. 
    • A. fundamentalna komponenta
    • A.
    • B. harmonici
    • B.
    • C. srednja vrednost (jednosmerna komponenta)
    • C.
  • 32. 
    Pokazatelj vrha Ky je definisan kao količnik
    • A. 

      Temene vrednosti i srednje apsolutne vrednosti periodične veličine

    • B. 

      Temene vrednosti i efektivne vrednosti periodične veličine

    • C. 

      Efektivne vrednosti i srednje apsolutne vrednosti periodične veličine

  • 33. 
    Kolika je srednja vrednost signala prikazanog na slici
    • A. 
    • B. 
    • C. 
  • 34. 
    Količnik predstavlja
    • A. 

      Pokazatelj usrednjavanja

    • B. 

      Pokazatelj vrha

    • C. 

      Pokazatelj oblika

  • 35. 
    Raspodela veličine u funkciji učestalosti ili talasne dužine naziva se
  • 36. 
    Kolika je distorzija drugog harmonika (%D2=?) ako je napon
    • A. 

      10%

    • B. 

      0,1%

    • C. 

      1%

  • 37. 
    Količnik predstavlja
    • A. 

      Pokazatelj vrha

    • B. 

      Pokazatelj usrednjavanja

    • C. 

      Pokazatelj oblika

  • 38. 
    Deo mernog lanca koji jednu veličinu pretvara, u informacionom smislu, u drugu veličinu radi merenja naziva se
  • 39. 
    Pri merenju neelektričnih veličina, informacija dobijena pomoću senzora
    • A. 

      Nikada nije u obliku pogodnom za precizno merenje

    • B. 

      Najčešće je u obliku pogodnom za precizno merenje

    • C. 

      Najčešće nije u obliku pogodnom za precizno merenje

  • 40. 
    Deo mernog sistema na koji neposredno deluje veličina koju treba meriti naziva se
  • 41. 
    Pri merenjima u industrijskim uslovima (procesna merenja) najveći broj senzora, pomoću kojih se merena neelektrična veličina transformiše u električni signal, predstavlja
    • A. 

      Aktivne električne elemente

    • B. 

      Pasivne električne elemente

    • C. 

      Pasivne i aktivne električne elemente

  • 42. 
    Deo mernog lanca koji ostvaruje spregu sa senzorom naziva se
  • 43. 
    U industrijskoj metrologiji najširu primenu imaju
    • A. 

      Induktivni senzori

    • B. 

      Otpornički senzori

    • C. 

      Kapacitivni senzori

  • 44. 
    Nosilac informacije (izlazni signal) može biti napon, struja ili naelektrisanje kdo
    • A. 

      Aktivnih i pasivnih snezora

    • B. 

      Aktivnih (generatorskih) senzora

    • C. 

      Pasivnih senzora

  • 45. 
    Struktura kondicionera određena je električnim karakteristikama senzora i praktično_________________od fizičke prirodne veličine koja se meri
  • 46. 
    Prema______________ prirodi veličine koja se meri, senzori se mogu podeliti u dve osnovne grupe: senzore električnih i senzore neelektričnih veličina
  • 47. 
    Impulsno napajanje senzora se koristi da bi se eliminisao uticaj
    • A. 

      Jednosmernog ili naizmeničnog signala greške

    • B. 

      Jednosmernog signala greške

    • C. 

      Naizmeničnog signala greške

  • 48. 
    Merni pretvarač je celina koja se ____________________(može ne može) upotrebiti samostalno
  • 49. 
    ____________ senzori energiju za svoj rad uzimaju iz medijuma čije stanje održavaju(mere)
  • 50. 
    Niz elemenata mernog sistema koji čine pojedinačnu putanju signala od senzora do izlaznog elementa zove se ______________________
  • 51. 
    Sa ciljem uspešnijeg prenosa, obrade ili zapisivanja, neelektrične merene veličine se preslikavaju na _________________
  • 52. 
    Merni i upravljački uređaji različitog stepena složenosti, posredstvom kojih se ostvaruje sprega sa procesom, predstavljau_______________jedinice specijalnog računara
  • 53. 
    Senzori u kojima se ostvaruje pretvaranje merene neelektrične veličine u električnu koja predstavlja jedan od parametara električne mreže: otpornost, induktivnost ili kapacitivnost su:
    • A. 

      Pasivni i aktivni senzori

    • B. 

      Pasivni senzori

    • C. 

      Aktivni senzori

  • 54. 
    Prema_______________ osnovi načina rada, senzori se mogu klasifikovati kao:mehanički,električni,optički
  • 55. 
    Uobičajeno je da se specijalizovani računari, namenjeni za upravljanje tehnološkim procesima nazivaju________________ računari
  • 56. 
    Which one do you like?
    • A. 

      Option 1

    • B. 

      Option 2

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 57. 
    _____________senzori zahtevaju dodatni izvor energije
  • 58. 
    Povezati tip signala pomoću kojih se procesni računar povezuje sa procesom sa električnom prirodom navedenih signala
    • A. signalizacija
    • A.
    • B. postavne vrednosti
    • B.
    • C. komande
    • C.
    • D. merenja
    • D.
  • 59. 
    __________________senzori energiju za svoj rad uzimaju iz medijuma čije stanje održavaju(mere)
  • 60. 
    Moduo razlike graničnih vrednosti nazivnog opsega naziva se________________
  • 61. 
    Svojstvo merila kojim svoja metrolo[ka svojstva održavanepromenljivim tokom vremena naziva se____________
  • 62. 
    Kod pretvarača sa izlomljenom karakteristikom prikazanom na slici postiže se bolja rezolucija u podopsegu Xg do Xmax
    • A. 

      Tačno

    • B. 

      Netačno

  • 63. 
    Uslovi upotrebe koji moraju da budu ispunjeni tokom merenja da bi merni instrument ili merni sistem radio kao što je projektovan su:
    • A. 

      Nazivni uslovi

    • B. 

      Referentni sulovi

    • C. 

      Granični uslovi

  • 64. 
    Interval vremena od trenutka kada se pobuda naglo promeni do trenutka kada odziv dostigne i ostane u određenim granicama oko svoje konačne stabilne vrednosti naziva se___________________
  • 65. 
    Kada se na ulaz kondicionera dovodi signal niskog nivoa, za tačno merenje neophodna je primena_________________
  • 66. 
    Ekstremni uslovi koje merni instrument ili merni sistem treba da izdrži bez oštećenja i bez gubljenja svojih metroloških svojstava kada se kasnije upotrebi u nazivnim uslovima rada su_____________uslovi
  • 67. 
    Primenom oznaka na vremenskom dijagramu napisati čemu je jednaka vrednost konstante k pretvarača sa linearnom karakteristikom
    • A. 
    • B. 
    • C. 
  • 68. 
    Nelinearna funkcija otpornosti
    • A. 

      PTC otporniku

    • B. 

      NTC otporniku

    • C. 

      Platinskom senzoru

  • 69. 
    Kod pretvarača sa izlomljenom karakteristikom prikazanom na slici postiže se bolja rezolucija u podopsegu 0 do Xg
    • A. 

      Tačno

    • B. 

      Netačno

  • 70. 
    Ako je struja na izlazu mernog pretvarača temperature na osnovu karakteristike prikazane na slici odrediti vrednost konstante prenosa k pretvarača
    • A. 
    • B. 
    • C. 
  • 71. 
    Nelinearna funkcija otpornosti odgovara
    • A. 

      Ntc otporniku

    • B. 

      PTC otporniku

    • C. 

      Platinskom senzoru

  • 72. 
    Ako je ulaz mernog pretvarača temperature u opsegu 500C do 700C,a izlaz naponski signal u opsegu -5V do +5V, kolika je vrednost konstante prenosa pretvarača?
    • A. 

      K=0,5v/C

    • B. 

      K=1V/C

    • C. 

      K=0,05V/C

  • 73. 
    Spora promena metrološkog svojstva merila naziva se____________________
  • 74. 
    Sposobnost merila da ne menja merenu veličinu zove se
    • A. 

      Stabilnost

    • B. 

      Tačnost

    • C. 

      Transparentnost

  • 75. 
    Algebarska razlika niže i više nazivne vrednosti izlaznog signala zove se
    • A. 

      Izlazni napon

    • B. 

      Merni opseg

    • C. 

      Granični opseg

  • 76. 
    Ako je ulaz mernog pretvarača temperature u opsegu 500C do 700C, aizlaz naponski signal u opsegu 5V do +V, koji od navedenih izraza opisuje preslikavanje temperature u napon?
    • A. 

      U0=-5V+ko(500C-O)

    • B. 

      U0=5V+ko(500C-O)

    • C. 

      U0=5V+ko(O-500C)

    • D. 

      U0=-5V+ko(O-500C)

  • 77. 
    Propusni opseg filtra je opseg učestanosti u kome
    • A. 

      Slabljenje ostaje veće od zadate vrednosti

    • B. 

      Slabljenje ostaje manje od zadate vrednosti

    • C. 

      Slabljenje ima vrednost 1 ili 0

  • 78. 
    Nepropusni opseg je opseg učestanosti u kome
    • A. 

      Slabljenje ostaje manje od zadate vrednosti

    • B. 

      Slabljenje ima vrednost 1 ili 0

    • C. 

      Slabljenje ostaje veće od zadate vrednosti

  • 79. 
    Povezati opis funkcije filtra sa odgovarajućom oznakom
    • A. Ima samo jedan propusni opseg koji se proteže od nulte do granične učestanosti
    • A.
    • B. Ima samo jedan propusni opseg, ograničen sa dve konačne učestanosti koje nisu nula ili beskonačne
    • B.
    • C. Ima samo jedan propusni opseg koji obuhvata sve učestanosti veće od granične
    • C.
  • 80. 
    Koji je tip filtra prikazan na slici
    • A. 

      Filter propusnih visokih učestanosti

    • B. 

      Filtar prvog reda

    • C. 

      Filtar drugog reda

    • D. 

      Filtar propusnih visokih učestanosti tipa Batervort

    • E. 

      Filtar propusnih niskih učestanosti tipa Batervort

    • F. 

      Filtar propusnih niskih učestanosti

  • 81. 
    Povezati realizaciju filtra sa odgovarajućim izrazom za prenosnu funkciju i nazivom
    • A. 

      Propusnih visokih učestanosti 

    • B. 
    • C. 
    • D.