Baza Podataka

107 Questions

Settings
Please wait...
Baza Podataka

This is your description.


Questions and Answers
  • 1. 
    Baze podataka su:
    • A. 

      Skup podataka koji se odrzava i koji koriste vise korisnika ili programa

    • B. 

      Skup osnovnih (bazicnih) tipova podataka, kojima se pristupa iz visih programskih jezika (C, C++, JAVA, PHP, JSC, JSP)

    • C. 

      Organizovani skup logicki povezanih podataka

    • D. 

      Skup podataka koji se skladiste na sigurnom mestu, a pristupaju im iskljucivo administratori sistema

    • E. 

      Osnovni skup podataka iz koga se definisu novi podaci pomocu Data Base Management Sistema (sistema za upravljanje bazama podataka)

  • 2. 
    Šta je informacija?
    • A. 

      Nastaje obradom podataka u bazi podataka

    • B. 

      Skup struktuiranih i nestruktuiranih podataka

    • C. 

      Skup podataka, koji moze da se azurira i nad kojima se mogu postavljati upiti

    • D. 

      Zapisani podaci u bazi podataka na disku

    • E. 

      Obradeni podatak nakon cega se znanje osobe koja koristi podatak povecalo

  • 3. 
    Podatak u bazi podataka je:
    • A. 

      Vrednost koja se upisuje u promenljivu odredenog tipa

    • B. 

      Cinjenica o nekom predmetu i/ili dogadaju koja se moze zabeleziti i sacuvati na racunaru

    • C. 

      Rezultat obrade vise razlicitih informacija

    • D. 

      Cinjenica koja se ne moze promeniti (konstanta), a moze da poprimi NULL vrednost

    • E. 

      Neimenovan svojstvo seme relacije

  • 4. 
    U nestruktuirane podatke se svrstavaju:
    • A. 

      Dokumenti, mape, fotografije, zvuk, video zapisi

    • B. 

      Brojevi, karakteri, datumi, novcani podaci

    • C. 

      Realni brojevi, decimalni brojevi, imaginarni brojevi

    • D. 

      Realni brojevi sa promenljivom duzinom za decimalna mesta

  • 5. 
    Fizicki dizajn baze podataka je bitan zbog:
    • A. 

      Efikasnog izvrsavanja upita

    • B. 

      Struktuirane organizacije podataka u memoriji

    • C. 

      Preglednosti softvera (lake naknadne izmene)

    • D. 

      Hijerarhijske organizacije podataka u memoriji

  • 6. 
    Pogledi (views) na bazu podataka predstavljaju:
    • A. 

      Razlicite pristupe modelovanju baza podataka (hijerarhijski, mrezni, relacioni, objektni model podatak)

    • B. 

      Deo aplikativnog programa koji predstavlja celinu (definisanje, menjanje ili prava pristupa bazi podataka)

    • C. 

      Izbor programskog paketa (C, C++, JAVA, JSP, PHP i sl ) za pristup bazi podataka.

    • D. 

      Nacin ogranicavanja prava korisnika. Nad jedinstvenim podacima ogranicava se pravo pristupa korisnicima samo zeljenim podacima

  • 7. 
    Ako se jedan podatak pojavljuje dva ili više puta u bazi podataka
    • A. 

      To predstavlja nepozeljnu redudansu, sto moze dovesti do gubitka podataka i do nekonzistentnosti baze podataka

    • B. 

      To predstavlja pozeljnu redudansu, jer se visestruko zapisani podaci ne mogu lako izgubiti

    • C. 

      To olaksava kreiranje algoritama na aplikativnom nivou za pristup zeljenim podacima

    • D. 

      To dovodi do sporijeg pristupa (neefikasnost) zeljenim podacima u bazi podataka

  • 8. 
    Registar korisnika odreduje
    • A. 

      Ko moze da pristupi podacima, kojim podacima i sta moze sa njima da radi

    • B. 

      Redosled prijavljivanja korisnika za rad nad jedinstvenom bazom podataka

    • C. 

      Broj korisnika koji mogu da unose metapodatke za definisanje rada baze podataka

    • D. 

      Username i password za definisanje objekata baze podataka

  • 9. 
    Sistem za upravljanje bazama podataka je:
    • A. 

      Softverski sistem koji upravlja memorijom, baferima, indeksima, pointerima i time omogucava efikasno upravljanje podacima u bazi podataka

    • B. 

      Softverski paket za normalizaciju baza podataka koje imaju nedozvoljene funkcionalne funkcionalne zavisnosti

    • C. 

      Interfejs izmedu korisnika (korisnickih programa, aplikacija) i zapisa baze podataka na disku

    • D. 

      Softversko okruzenje za pisanje korisnickih aplikacija kojima se obraca bazi podataka

  • 10. 
    Šta je sistem za upravljanje bazama podataka?
    • A. 

      Softverski sistem koji se koristi za kreiranje, odrzavanje i manipulisanje podacima, kao i za kontrolu prava pristupa bazi podataka

    • B. 

      Softverski sistem za upravljanje metapodacima

    • C. 

      Softverski sistem za pristup datotekama, podacima i informacijama, koji obezbeduje apsolutna prava pristupa pojedinim korisnicima baze podataka

    • D. 

      Softverski sistem za on-line i off-line pristup bazi podataka i koji omogucava kopiranje podataka izmedu razlicitih aplikacija nad bazom podataka

  • 11. 
    Šta su metapodaci?
    • A. 

      Podaci koji mogu poprimiti NULL vrednost, do trenutka unosenja konkretnih podataka

    • B. 

      Podaci koji imaju ogranicen vek trajanja i cesto se menjaju od strane aplikativnih programa

    • C. 

      Podaci koji opisuju svojstva ili karakteristike podataka krajnjih korisnika i kontekst tih podataka

    • D. 

      Popularni naziv za razlicite tipove podataka krajnjih korisnika

  • 12. 
    U odnosu na BP u kojoj se vode podaci za studente i njihove ocene obeleziti šta su INFORMACIJE:
    • A. 

      Ocene studenata iz pojedinih predmeta

    • B. 

      Mesto boravka (adresa)

    • C. 

      Broj indeksa

    • D. 

      Prosecna ocena studenta

    • E. 

      Prosecna ocena na godini studija

    • F. 

      Prosecna ocena svih studenata na fakultetu

    • G. 

      Pregled studenata koji su iz Beograda

  • 13. 
    U odnosu na BP u kojoj se vode podaci za studente i njihove ocene obeleziti sta su PODACI:
    • A. 

      Ocene studenata iz pojedinih predmeta

    • B. 

      Mesto boravka (adresa)

    • C. 

      Broj indeksa

    • D. 

      Prosecna ocena studenta

    • E. 

      Prosecna ocena na godini studija

    • F. 

      Prosecna ocena svih studenata na fakultetu

    • G. 

      Pregled studenata koji su iz Beograda

  • 14. 
    Baze podataka su:
    • A. 

      Integrisani skup informacija o nekom sistemu koje koriste razliciti korisnici

    • B. 

      Integrisani skup podataka o nekom sistemu i skup postupaka za njihovo koriscenje i odrzavanje

    • C. 

      Sveobuhvatni pogled na jednu organizaciju, koji je podrzan savremenim racunarima, racunarskim mrezama i programskim jezicima

    • D. 

      Bazicni skup podataka o nekom sistemu koji su uskladisteni u Excel fajlovima

  • 15. 
    Za podatak “ocena” na fakultetu metapodaci mogu biti
    • A. 

      Karakter

    • B. 

      Realan broj

    • C. 

      Ceo broj

    • D. 

      Broj od 5 do 10

    • E. 

      Tekst

  • 16. 
    Registar korisnika u bazi podataka sadrzi
    • A. 

      Podatke o korisnicima i njihovim pravima pristupa bazi podataka

    • B. 

      Karakteristike, ogranicenja i kontekst podataka u bazi podataka

    • C. 

      Parametre za E-R dijagram izabrane baze podataka

    • D. 

      Skup podataka i licence za kupljeni softver

  • 17. 
    Sistem za upravljanje bazama podataka (SUBP ili DBMS) je namenjen za:
    • A. 

      Kreiranje baze podataka i njenih objekata

    • B. 

      Odrzavanje i manipulisanje podacima

    • C. 

      Kontrolu i prava pristupa podacima u BP

    • D. 

      Crtanje MOV dijagrama

    • E. 

      Fizicki dizajn baze podataka na hard disku

  • 18. 
    Karakteristicno za klasican sistem baza, zasnovan na datotekama i programskim jezicima je:
    • A. 

      Programi moraju precizno da poznaju definiciju i zapis podataka na disku

    • B. 

      Omogucava efikasno pisanje softvera za baze, zato sto je na raspolaganju veliki broj programera za razlicite programske jezike

    • C. 

      Predstavlja efikasno resenje u kome se maksimalno stede memorijski resursi

    • D. 

      Omogucava najbrzi pristup podacima u bazi podataka

  • 19. 
    Karakteristicno za klasican sistem baza, zasnovan na datotekama i programskim jezicima je:
    • A. 

      Mala redudansa podataka

    • B. 

      Nema redudanse podataka

    • C. 

      Velika redudansa podataka

    • D. 

      Kontrolisana redudansa podataka

  • 20. 
    Karakteristicno za klasican sistem baza, zasnovan na datotekama i programskim jezicima je:
    • A. 

      Lako se mogu deliti podaci izmedu nezavisnih procesa (odeljenja)

    • B. 

      Postoji uvek jedna aplikacija koja pokriva sva odeljenja i omogucava deljenje podataka

    • C. 

      Ogranicena mogucnost deljenja podataka izmedu nezavisnh procesa

    • D. 

      Lako se mogu generisati izvestaji na nivou cele organizacije

  • 21. 
    Karakteristicno za klasican sistem baza, zasnovan na datotekama i programskim jezicima je:
    • A. 

      Nakon promene programera lako se moze nastaviti razvoj aplikacija

    • B. 

      Tesko se mogu koristiti prethodna razvojna dostignuca, razvoj je uvek od pocetka

    • C. 

      Nastavak razvoja aplikacija je jednostavan jer postoji veliki broj programera

    • D. 

      Lako je nastaviti razvoj aplikacija, ako se ne menja programski jezik

  • 22. 
    Karakteristika pristupa zasnovanog na bazama podataka
    • A. 

      Nezavisnost izmedu podataka i metapodataka

    • B. 

      Zavisnost izmedu aplikacija i podataka

    • C. 

      Zavisnost izmedu aplikacija, podataka i metapodataka

    • D. 

      Nezavisnost izmedu aplikacija i podataka

  • 23. 
    Kod baza podataka, u odnosu na klasicne sisteme
    • A. 

      Povecana je potreba za odrzavanjem aplikacija

    • B. 

      Ne postoji potreba za odrzavanjem aplikacija

    • C. 

      Odrzavanje aplikacija se vrsi samo pri unosu podataka

    • D. 

      Smanjena je potreba za odrzavanjem aplikacija

  • 24. 
    Kod baza podataka, u odnosu na klasicne sisteme
    • A. 

      Postoji mala (ili je minimalna) redudansa metapodataka

    • B. 

      Ne postoji (ili je minimalna) redudansa podataka u bazi

    • C. 

      Postoji velika (ali kontrolisana) redudansa metapodataka

    • D. 

      Postoji velika redudansa podataka u bazi

  • 25. 
    Karakteristika licnih baza podataka
    • A. 

      Podaci se lako dele sa drugim korisnicima

    • B. 

      Mogu da unaprede produktivnost pojedinca

    • C. 

      Iz njih se lako prenose podaci do baze cele organizacije Iz njih se lako prenose podaci do baze cele organizacije Iz njih se lako prenose podaci do baze cele organizacije Iz njih se lako prenose podaci do baze cele organizacije

    • D. 

      Lako prerastaju u baze podataka cele organizacije

  • 26. 
    Kod baza podataka, u odnosu na klasicne sisteme
    • A. 

      Primenjuje se Excel program za rad sa velikom kolicinom podataka

    • B. 

      Primenjuje se Data Base Management System (DBMS)

    • C. 

      Primenjuje se C, C++ i C# programiranje za resavanje kompleksnih poslovnih aplikacija

    • D. 

      Primenjuje se programiranje zasnovano na velikom broju datoteka

  • 27. 
    Baza podataka se putem Interneta moze otvoriti ka kupcima. U tom slucaju:
    • A. 

      Vazno je obratiti paznju na sigurnost i integritet podataka

    • B. 

      Jednostavno se moze trgovati i placati roba

    • C. 

      Bezbednost podataka u Internetu onemogucava zloupotrebu baze

    • D. 

      Mora se dozvoliti samo pregled podataka, a izmene se moraju zabraniti

  • 28. 
    Nastanak baza podataka – patent za automatsku obradu podataka, vezuje se za:
    • A. 

      Charles Babbage

    • B. 

      Howard Aiken

    • C. 

      Herman Holerith

    • D. 

      Alan Turing

  • 29. 
    Baza podataka cele organizacije
    • A. 

      Podrzava sve procese organizacije i proces donosenja odluka

    • B. 

      Mora da bude na jednom racunaru

    • C. 

      Velicine je petabajta (1 PB = 215 B) podataka

    • D. 

      Koristi sistem datoteka, kako bi se sprecio gubitak vaznih podataka

  • 30. 
    Karakteristicno za klasicne sisteme obrade podataka koji su zasnovani na datotekama i programskim jezicima su:
    • A. 

      Lako je menjati podatke i programe posto su nezavisni

    • B. 

      Jednostavan se daje podrska za konkurentno poslovanje

    • C. 

      Nemoguce je procitati datoteku bez njene definicije

    • D. 

      Tesko je (nekada i nemoguce) dati podrsku za konkurentno poslovanje

  • 31. 
    Kod baza podataka, u odnosu na klasicne sisteme
    • A. 

      Aplikacije su cvrsto spregnute sa podacima u datotekama

    • B. 

      Aplikacije, DBMS i podaci se realizuju (implementiraju) odvojeno

    • C. 

      Vise aplikacija radi preko istog DBMS-a

    • D. 

      U aplikacijama postoje precizne definicije podataka na hard disku

  • 32. 
    Naucnik koji je definisao principe relacionih baza podataka je:
    • A. 

      Charles Babbage

    • B. 

      Howard Aiken

    • C. 

      Herman Holerith

    • D. 

      Edgar F. Codd

    • E. 

      Alan Turing

  • 33. 
    Karakteristike baza podataka iz 80’ godina:
    • A. 

      Siroka primena mreznih baza podataka

    • B. 

      Primena ER modelovanja

    • C. 

      Klijent server obrada

    • D. 

      Primena grafickih korisnickih interfejsa

    • E. 

      Siroka primena hijerarhijskih baza podataka

  • 34. 
    Karakteristike baza podataka iz 90’ godina:
    • A. 

      Siroka primena mreznih baza podataka

    • B. 

      Razvoj aplikacija zasnovanih na WWW/Internet/DB osnovi

    • C. 

      Pojava multimedijalnih podataka

    • D. 

      Pocetak primene relacionih baza podataka

  • 35. 
    Dobar scenario u razvoju poslovnih aplikacija obuhvata:
    • A. 

      Brz dizajn

    • B. 

      Detaljan dizajn

    • C. 

      Osnovna primena SQL-a

    • D. 

      Potpuna primena SQL-a

    • E. 

      Slozeno programiranje

    • F. 

      Jednostavno programiranje

  • 36. 
    Los scenario u razvoju poslovnih aplikacija obuhvata:
    • A. 

      Brz dizajn

    • B. 

      Detaljan dizajn

    • C. 

      Osnovna primena SQL-a

    • D. 

      Potpuna primena SQL-a

    • E. 

      Slozeno programiranje

    • F. 

      Jednostavno programiranje

  • 37. 
    Modelovanje procesa iz realnog sveta:
    • A. 

      Vrsi se potpuno u racunaru bez uticaja coveka. Takav model je maksimalno precizan jer se racunarom obuhvataju svi detalji procesa iz realnog sveta.

    • B. 

      Svodi se na izbor broja, velicine i tipa datoteka i softverskih aplikacija potrebnih za njihovo odrzavanje.

    • C. 

      Predstavlja pojednostavljivanje problema iz realnog sveta i njegovo posmatranje samo sa stanovista bitnih za ciljeve analize

    • D. 

      Obuhvata sve probleme koji postoje u realnom svetu

  • 38. 
    Šta je ENTITET u procesu modelovanja
    • A. 

      Entitet je osobina uocenog objekta, koja se konkretno moze izraziti jednim atributom

    • B. 

      Pod entitetom se podrazumeva sve sto se moze jednoznacno odrediti, identifikovati i razlikovati

    • C. 

      Entitet je vrednost atributa kojim se opisuje konkretno svojstvo

    • D. 

      Predstavlja softversko ili hardversko okruzenje u kome se vrsi modelovanje

  • 39. 
    ENTITET po svojoj prirodi predstavlja:
    • A. 

      Deo okruzenja, konkretan objekat, veza izmedu objekata, apstraktni pojam, dogadaj, asocijacija

    • B. 

      Iskljucivo objekat iz realnog sveta koji se moze opipati (sto, stolica, automobil, zgrada, fakultet, student i sl.)

    • C. 

      Softverski alat koji se koristi za odrzavanje baza podataka

    • D. 

      Hardver (PC racunar, mainframe, notebook, PDA i sl) na kome se realizuje baza podataka

  • 40. 
    Šta je ATRIBUT?
    • A. 

      Atribut je skup entiteta koji imaju isto ponasanje

    • B. 

      Atribut je zajednicka osobina (svojstvo) koju poseduju svi entiteti jedne klase

    • C. 

      Atribut je vrednost jednog entiteta

    • D. 

      Atribut predstavlja vrstu (red, slog, rekord) u jednoj tabeli koja se na disk zapisuje kao datoteka.

  • 41. 
    U procesu modelovanja, objekat iz realnog sveta minimalno ima:
    • A. 

      0 (nula) atributa

    • B. 

      1 (jedan) atribut

    • C. 

      2 (dva) atributa

    • D. 

      3 (tri) atributa

  • 42. 
    U procesu modelovanja, veza izmedu objekata iz realnog sveta minimalno ima:
    • A. 

      0 (nula) atributa

    • B. 

      1 (jedan) atribut

    • C. 

      2 (dva) atributa

    • D. 

      3 (tri) atributa

  • 43. 
    DOMEN atributa predstavlja:
    • A. 

      Broj atributa kojima se opisuje konkretan entitet

    • B. 

      Prostor u tabeli (datoteci) u koji se upisuju vrednosti atributa

    • C. 

      Duzinu karaktera ili duzinu za numercki tip podataka koji se upisuje u bazu podataka

    • D. 

      Skup dozvoljenih vrednosti koje moze da poprimi jedan atribut

  • 44. 
    Ako se u procesu modelovanja uoci PREMALO atributa, to znaci da je:
    • A. 

      Model jednostavan, njegova verodostojnost mala, ogranicena je upotrebljivost informacija

    • B. 

      Model je jednostavan, njegova verodostojnost je velika i omogucava dobijanje efikasnih informacija

    • C. 

      Model je komplikovan, njegova verodstojnost je velika i dobijene informacije su upotrebljive

    • D. 

      Model je komplikovan zato sto zbog malo atributa postoji puno medusobnih veza, a dobijene informacije su veoma upotrebljive

  • 45. 
    Ako se u procesu modelovanja uoci PREVIŠE atributa, to znaci da je:
    • A. 

      Verodostojnost modela je mala, model nije kompleksan, manipulacije su teske, ali su dobijene informacije veoma upotrebljive

    • B. 

      Model je jednostavan zato sto zbog velikog broja atributa postoji minimalan broj veza medu objektima, a dobijene informacije su veoma upotrebljive

    • C. 

      Verodostojnost modela je odlicna, kompleksnost je velika, manipulacije su teske, dobijene informacije su konfuzne

    • D. 

      Verodostojnost modela je mala, kompleksnost je velika, manipulacije su jednostavne, a dobijene informacije su upotrebljive

  • 46. 
    Obeleziti slozen atribut:
    • A. 

      Ocena

    • B. 

      Datum Rodenja

    • C. 

      Fakultet

    • D. 

      JMBG

  • 47. 
    Veza izmedu entiteta STUDENT i PROFESOR je:
    • A. 

      1 : 1 (jedan prema jedan)

    • B. 

      1 : N (jedan prema vise)

    • C. 

      M : 1 (vise prema jedan)

    • D. 

      M : N (vise prema vise)

  • 48. 
    Veza izmedu entiteta DEKAN i FAKULTET je:
    • A. 

      1 : 1 (jedan prema jedan)

    • B. 

      1 : N (jedan prema vise)

    • C. 

      M : 1 (vise prema jedan)

    • D. 

      M : N (vise prema vise)

  • 49. 
    Eksterni sloj u troslojnoj arhitekturi baze podataka je:
    • A. 

      Sloj kome se obracaju aplikacije, tj. odgovarajuci korisnicki model baze

    • B. 

      Sloj koji obuhvata seme modela podataka, sve relacije i ogranicenja nad bazom

    • C. 

      Sloj baze koji se odnosi na zapisivanje konceptualnog sloja na nekom medijumu za cuvanje podataka.

    • D. 

      Sloj koji povezuje konceptualni i interni sloj baze podataka

  • 50. 
    U hijerarhijskom modelu podataka:
    • A. 

      Jedan roditelj moze da ima vise naslednika

    • B. 

      Jedan naslednik moze da ima vise roditelja

    • C. 

      Jedan naslednik moze da ima dva roditelja

    • D. 

      Jedan roditelj moze da ima jednog naslednika

  • 51. 
    Ako se baza podataka realizuje kao jedna tabela:
    • A. 

      Model je komplikovan, podaci se javljaju samo jednom (ne ponavljaju se kao kad ima vise tabela), jednostavno je odrzavanje

    • B. 

      Model je komplikovan, minimalna je redudansa, odrzavanje je komplikovano, ali ne postoji mogucnost greske

    • C. 

      Model je jednostavan, nema redudanse, jednostavno je odrzavanje i minimalna je mogucnost greske

    • D. 

      Jednostvan je model, postoji visoka redudansa podataka, javljaju se anomalije kod azuriranja

  • 52. 
    Interni sloj u troslojnoj arhitekturi baze podataka je:
    • A. 

      Sloj kome se obracaju aplikacije, tj. odgovarajuci korisnicki model baze

    • B. 

      Sloj koji obuhvata seme modela podataka, sve relacije i ogranicenja nad bazom

    • C. 

      Sloj baze koji se odnosi na zapisivanje konceptualnog sloja na nekom medijumu za cuvanje podataka.

    • D. 

      Sloj koji je iznad eksternog i internog sloja baze podataka

  • 53. 
    Konceptualni sloj u troslojnoj arhitekturi baze podataka je:
    • A. 

      Sloj kome se obracaju aplikacije, tj. odgovarajuci korisnicki model baze

    • B. 

      Sloj koji obuhvata seme modela podataka, sve relacije i ogranicenja nad bazom

    • C. 

      Sloj baze koji se odnosi na zapisivanje konceptualnog sloja na nekom medijumu za cuvanje podataka.

    • D. 

      Sloj koji je iznad eksternog i internog sloja baze podataka

  • 54. 
    U hijerarhijskom modelu podataka ne mogu se predstaviti veze tipa:
    • A. 

      1 : 1 (jedan prema jedan)

    • B. 

      1 : N (jedan prema vise)

    • C. 

      1 : 2 (jedan prema dva)

    • D. 

      M : N (vise prema vise)

  • 55. 
    U hijerarhijskom modelu podataka:
    • A. 

      Ne moze obrisati slog u tabeli naslednika ako se ne obrise u roditeljskoj tabeli

    • B. 

      Ne moze se obrisati slog u tabeli naslednika ako se ne obrise slog kod svih naslednika

    • C. 

      Ne moze se dodati slog u tabelu naslednika dok se ne ukljuci u roditeljsku tabelu

    • D. 

      Ne moze se dodati slog u tabelu roditelja ako ne postoje naslednici

  • 56. 
    Osnovna karakteristika mreznog modela podataka je:
    • A. 

      Visoka kompleksnost i tezina upotrebe

    • B. 

      Ne moze se predstaviti veza izmedu objekata tipa M:N

    • C. 

      Lako se moze razviti u linearne liste kod programiranja

    • D. 

      Sve se predstavlja tabelama

  • 57. 
    U relacionom modelu podataka:
    • A. 

      Osnovna mana je sto se ne zasniva na nekoj strogoj matematickoj teoriji, pa se ne moze efikasno vrsiti programiranje

    • B. 

      Minimalna je redudansa, i objekti i veze se predstavljaju tabelama, nema anomalija azuriranja, u jednoj tabeli ne postoje dva identicna reda

    • C. 

      Maksimalna je redudansa podataka, efikasno se predstavljaju veze tipa M:N, ne postoje anomalije azuriranja, ali se mogu javiti anomalije kod brisanja podataka

    • D. 

      Tabele su povezane pokazivacima (pointerima), koji ukazuju na pocetak druge tabele

  • 58. 
    Najefikasniji nacin za dobijanje podataka iz relacionih baza podataka je:
    • A. 

      Postavljanje upita

    • B. 

      Pregledanje rekorda u bazi podataka

    • C. 

      Obavezno sortiranje podataka pri unosu

    • D. 

      Primena algoritma polovljenja intervala pri pregledanju sortiranih rekorda

  • 59. 
    Primarni kljuc jedne relacije je:
    • A. 

      Jedinstven identifikator svakog zapisa u tabeli

    • B. 

      Atribut koji se javlja na prvom mestu u spisku atributa i najvise opisuje dati entitet

    • C. 

      Kljuc koji pokazuje na drugu relaciju i povezuje je sa njom

    • D. 

      Jedinstven identifikator osnovne kolone u jednoj tabeli

  • 60. 
    Strani kljuc jedne relacije je:
    • A. 

      Jedinstven identifikator svakog zapisa u tabeli

    • B. 

      Vrednost atributa koja se upisuje iz aplikacije (spolja) i kojom se ukazuje na zeljeni atribut

    • C. 

      Kljuc koji pokazuje na drugu relaciju i povezuje je sa njom

    • D. 

      Kljuc koji je vaze sa drugim atributom u istoj relaciji

  • 61. 
    Primarni kljuc jedne relacije:
    • A. 

      Moze da se sastoji iz vise atributa

    • B. 

      Predstavlja se iskljucivo jednim atributom

    • C. 

      Obavezno je na prvom mestu liste atributa koji opisuju dati entitet

    • D. 

      Obavezno je redni broj unosa podataka u tabelu

  • 62. 
    Da bi tabela bila relacija mora da vazi sledece:
    • A. 

      Bitan je redosled unosa redova (zapisa) u tabelu

    • B. 

      Bitan je redosled atributa pri definisanju tabele

    • C. 

      Ne mogu se pojaviti dva ista reda u tabeli

    • D. 

      Ne mogu se pojaviti dva ista reda u tabeli

  • 63. 
    Model realnog sveta koji se zasniva na simbolima naziva se:
    • A. 

      Softverski model

    • B. 

      Globalni model

    • C. 

      Hardverski model

    • D. 

      Konceptualni model

    • E. 

      Fizicki modeli

  • 64. 
    Obeleziti sta je tacno od navedenog:
    • A. 

      Konceptualni model propisuje fizicki oblik podataka na hard disku

    • B. 

      Fizicki oblik podataka uslovljava konceptualni model

    • C. 

      Fizicki podaci na hard disku zavise od konceptualnog modelovanja

    • D. 

      Konceptualni model ne propisuje fizicki oblik podataka na hard disku

  • 65. 
    Karakteristike “nezavisnog (jakog)“ entiteta su:
    • A. 

      Zapisi takvog entiteta se unose iskljucivo od strane administratora

    • B. 

      Zapisi takvog entiteta su sortirani od najveceg ka najmanjem

    • C. 

      Zapisi takvog entiteta ne mogu da postoje samostalno

    • D. 

      Zapisi takvog entiteta mogu da postoje samostalno

  • 66. 
    Karakteristike “zavisnog (slabog)“ entiteta su:
    • A. 

      Zapisi takvog entiteta se unose iskljucivo od strane administratora

    • B. 

      Zapisi takvog entiteta su sortirani od najveceg ka najmanjem

    • C. 

      Zapisi takvog entiteta ne mogu da postoje samostalno

    • D. 

      Zapisi takvog entiteta mogu da postoje samostalno

  • 67. 
    Ako se nabavljaju artikli od razlicitih dobavljaca, tada vazi:
    • A. 

      ARTIKLI su jak entitet

    • B. 

      ARTIKLI su slab entitet

    • C. 

      DOBAVLJACI su jak entitet

    • D. 

      DOBAVLJACI su slab entitet

  • 68. 
    Ako se kupci prave porudzbine, tada vazi:
    • A. 

      PORUDZBINE su jak entitet

    • B. 

      PORUDZBINE su slab entitet

    • C. 

      KUPCI su jak entitet

    • D. 

      KUPCI su slab entitet

  • 69. 
    Ako neki od zaposlenih profesori, tada vazi:
    • A. 

      PROFESORI su jak entitet

    • B. 

      PROFESORI su slab entitet

    • C. 

      ZAPOSLENI su jak entitet

    • D. 

      ZAPOSLENI su slab entitet

  • 70. 
    Šta je strukturna sistemska analiza (SSA):
    • A. 

      Pristup u razvoju poslovnih informacionih sistema u kome se analiziraju tokovi podataka u sistemu, odreduju kljucni entiteti i njihovi atributi, kao i entiteti izvan sistema s kojima on komunicira

    • B. 

      Sistematski pristup izboru najpogodnijeg sistema za upravljanje bazama podataka (SUBP)

    • C. 

      Sistematski pristup za analizu i definisanje hardverskih potreba za implementaciju konkretnog informacionog sistema

    • D. 

      Predstavlja sistemsku analizu hardverskih potreba i softverskih alata za implementaciju poslovnog informacionog sistema

  • 71. 
    Šta ne spada u strukturnu sistemsku analizu (SSA):
    • A. 

      Funkcionalna dekompozicija sistema

    • B. 

      Dijagrami tokova podataka

    • C. 

      Recnik podataka

    • D. 

      Izbor odgovarajuceg SUBP

  • 72. 
    Karakteristicno za metodologija vodopada (waterfall) u izgradnji informacionog sistema je:
    • A. 

      Iterativni (ciklican) pristup razvoju informacionog sistema,

    • B. 

      Sistem se brzo uvodi u upotrebu

    • C. 

      Segmentni pristup u analizi, dizajnu, testiranju, uvodenju i odrzavanju inf. sistema

    • D. 

      Lako se vrsi dogradnja sistema prema potrebama razlicitih korisnika

  • 73. 
    Karakteristicno za iterativni (ciklicni, spiralni) pristup izgradnji informacionog sistema je:
    • A. 

      Pristup je odlican, ali vrlo slozen, pa se ovakvi IS veoma sporo uvode u upotrebu

    • B. 

      Segmentni pristup u analizi, dizajnu, testiranju, uvodenju i odrzavanju inf. sistema

    • C. 

      Proces razvoja nije zavrsen kada se IS uvede u upotrebu, vec se nastavlja dodavanjem novih softverskih modula, osavremenjavanjem postojecih funkcionalnosti.

    • D. 

      Razvijeni informacioni sistem je sastavljen od cvrsto povezanih segmenata, tako da je nakon njegovog uvodenja tesko vrsiti izmene

  • 74. 
    Šta su Jackson-ovi dijagrami?
    • A. 

      Dijagrami funkcionalne dekompozicije jednog sistema od vrha na dole

    • B. 

      Dijagrami kojima se definisu tokovi podataka u jednom sistemu (DTP)

    • C. 

      Dijagrami za dekomponovanje poslovnih procesa

    • D. 

      Dijagrami za definisanje interfejsa IS ka spoljnjem svetu

  • 75. 
    Na vrhu funkcionalnog dijagrama obavezno se nalazi:
    • A. 

      Naziv informacionog sistema koji se analizira

    • B. 

      Naziv osnovnog procesa koji se dalje dekomponuje

    • C. 

      Naziv skladista podataka, koje je kljucno za dati informacioni sistem

    • D. 

      Naziv procesa koji je povezan sa skladistem podataka

  • 76. 
    Funkcionalni dijagrami:
    • A. 

      Prevashodno se bave analizom i tokovima podataka pri gradnji informacionog sistema

    • B. 

      Odnose se i na podatke i na procese, kao i na funkcije u okviru organizacija

    • C. 

      Pokazuju tokove podataka u organizaciji, na osnovu kojih se vrsi razrada i implementacija odgovarajucih softverskih modula

    • D. 

      Ne bave se podacima koji postoje u sistemu, vec samo isticu vaznost i kompleksnost pojedinacnih poslovnih funkcija

  • 77. 
    Dijagrami tokova podataka (DTP) opisuju:
    • A. 

      ✓ Tokove podataka i informacija u sistemu Funkcionalnu vezu od vrha na dole Dekomponovanu semu funkcionalnih veza jedne organizacije Detaljan plan za povezivanje procesa jednog informacionog sistema ✓ Tokove podataka i informacija u sistemu Funkcionalnu vezu od vrha na dole Dekomponovanu semu funkcionalnih veza jedne organizacije Detaljan plan za povezivanje procesa jednog informacionog sistema Tokove podataka i informacija u sistemu Funkcionalnu vezu od vrha na dole Dekomponovanu semu funkcionalnih veza jedne organizacije Detaljan plan za povezivanje procesa jednog informacionog sistema

    • B. 

      Funkcionalnu vezu od vrha na dole

    • C. 

      Dekomponovanu semu funkcionalnih veza jedne organizacije

    • D. 

      Detaljan plan za povezivanje procesa jednog informacionog sistema

  • 78. 
    Šta ne spada u elemente dijagrama toka podataka (DTP)
    • A. 

      Interfejsi

    • B. 

      Procesi

    • C. 

      Tokovi podataka

    • D. 

      Tabele

    • E. 

      Skladista podataka

  • 79. 
    Šta su interfejsi kod dijagrama toka podataka (DTP)
    • A. 

      Mesto povezivanja procesa i skladista podataka

    • B. 

      Entiteti (objekti) iz realnog sveta koji okruzuje sistem

    • C. 

      Standardizovane veze izmedu dva procesa

    • D. 

      Objekti unutar analiziranog sistema

  • 80. 
    Šta su procesi kod dijagrama toka podataka (DTP)
    • A. 

      Predstavljaju specificnu poslovnu aktivnost u jednoj organizaciji

    • B. 

      Predstavljaju prenos podataka sa jednog na drugo skladiste

    • C. 

      Veze izmedu okoline i konkretnog informacionog sistema

    • D. 

      Predstavljaju konkretizaciju spoljnih zahteva na odgovarajuce skladiste podataka

  • 81. 
    Šta su skladišta podataka kod dijagrama toka podataka (DTP)
    • A. 

      Predstavlja bazu podataka

    • B. 

      Predstavlja konkretnu tabelu

    • C. 

      To je skup mezusobno povezanih tabela

    • D. 

      To su elementi sistema u kojima se podaci cuvaju

  • 82. 
    Šta je kontekstualni dijagram
    • A. 

      To je dijagram na kome su definisane uloge i svi potrebni interfejsi za sistem

    • B. 

      To je dijagram koji predstavlja skup povezanih poslovnih funkcija, koje su predstavljene od vrha-na dole

    • C. 

      To je dijagram tokova podataka (DTP) na kome je celokupan sistem prikazan kao jedan proces - crna kutija

    • D. 

      To je dijagram tokova podataka koji se dobija nakon pune dekompozicije svih procesa

  • 83. 
    Šta ne obuhvata recnik podataka
    • A. 

      Opis struktura podataka koje se koriste u tokovima podataka,

    • B. 

      Opis polja definisanih nad podacima

    • C. 

      Opis domena.

    • D. 

      Opis prava pojedinih korisnika

  • 84. 
    Predefinisani domen je:
    • A. 

      CHAR{30}

    • B. 

      JMBG

    • C. 

      BR.IND

    • D. 

      REG.BR

  • 85. 
    Korisnicki domen je:
    • A. 

      CHAR{30}

    • B. 

      REAL

    • C. 

      DATE

    • D. 

      IDENT

  • 86. 
    Karakteristike iterativnog pristupa u odnosu na tehnologiju vodopada u razvoju informacionih sistema:
    • A. 

      Nisu dozvoljene promene poslovnih zahteva tokom realizacije

    • B. 

      Razvoj sistema je vremenski precizno definisan

    • C. 

      Troskovi uvodenja sistema u upotrebu su precizni

    • D. 

      Sistem se brzo uvodi u upotrebu

    • E. 

      Razvoj sistema traje dok je sistem ziv

  • 87. 
    Karakteristike tehnologiju vodopada u odnosu na iterativni pristup u razvoju informacionih sistema:
    • A. 

      Svaka pojedinacna aktivnost se odobrava pre pocetka naredne

    • B. 

      Postoji visok stepen kontrole nad troskovima

    • C. 

      Razvoj sistema je vremenski precizno definisan

    • D. 

      Sistem se brzo uvodi u upotrebu

    • E. 

      Razvoj sistema traje dok je sistem ziv

  • 88. 
    Obeleziti tehnike za prikupljanje informacija o korisnickim zahtevima kod projektovanja informacionog sistema:
    • A. 

      Proucavanje dokumentacije

    • B. 

      Intervjuisanje

    • C. 

      Istrazivanje

    • D. 

      Upitnici

    • E. 

      Posmatranje rada u okruzenju

    • F. 

      Naredivanje

    • G. 

      Isledivanje

  • 89. 
    U SSA analizi interfejsi interaguju sa skladistima podataka na jedan od sledecih nacina:
    • A. 

      Preko procesa

    • B. 

      Direktno

    • C. 

      Preko baze podataka

    • D. 

      Preko namenskog interfejsa

  • 90. 
    Kontekstualni dijagram u SSA analizi definise:
    • A. 

      Sve interfejse sa kojima sistem komunicira

    • B. 

      Imenovane tokove podataka od interfejsa ka informacionom sistemu

    • C. 

      Sve procese jedne organizacije

    • D. 

      Sva skladista podataka u informacionom sistemu

    • E. 

      Recnik podataka ciljne baze podataka

  • 91. 
    Model objekti-veze odnosi se na
    • A. 

      Uocavanje entiteta, atributa, ogranicenja i njihovu graficku predstavu

    • B. 

      Postupke kojima se vrsi funkcionalna dekompozicija od vrha na dole

    • C. 

      Model fizickog zapisa podataka na disku

    • D. 

      Eksterni pogled (VIEW) prema korisnicima i aplikacijama

  • 92. 
    Dijagrami objekti-veze su vazni za
    • A. 

      Efikasno smestanje podataka na disk

    • B. 

      Celokupno i tacno modelovanje organizacije

    • C. 

      Efikasno izvrsavanje upita i azuriranje buduce baze podataka

    • D. 

      Bolje definisanje tokova podataka u jednoj organizaciji

  • 93. 
    Objekti u MOV modelima su
    • A. 

      Objekti koji postoje u relnom svetu i egzistiraju samostalno

    • B. 

      Objekti koji imaju materijalnu reprezentaciju. Apstraktni pojmovi se modeluju vezama.

    • C. 

      Objekti iz realnog sveta, ali i apstraktni pojmovi

    • D. 

      Pojmovi koji se dalje ne mogu rastavljati

  • 94. 
    Jak objekata u MOV modelu je
    • A. 

      Objekat koji moze da egzistira samostalno. Ne zavisi od drugih objekata.

    • B. 

      Objekat koji ima najvise atributa

    • C. 

      Objekat koji za primarni kljuc ima samo jedan atribut

    • D. 

      Objekat koji se dalje ne moze dekomponovati. Svi njegovi atributi su osnovnog tipa.

  • 95. 
    Slab objekat u MOV modelu je
    • A. 

      Objekat koji se moze dekomponovati na bar dva nova objekta

    • B. 

      Objekat koji se nalazi na kraju DTP analize

    • C. 

      Objekat koji ne postoji samostalno, a identifikuje ga jak objekat

    • D. 

      Objekat koji ne moze da stupa u veze sa drugim objektima

  • 96. 
    Karakteristicno za atribute kod DOV dijagrama je
    • A. 

      Predstavlja se trapezom u koji se upisuje ime atributa

    • B. 

      Prvi atribut sa leve pozicije predstavlja primarni kljuc

    • C. 

      Ne mogu se pojaviti kod veza izmedu objekata

    • D. 

      Broj atributa jednog objekta nije ogranicen

  • 97. 
    Kardinalnost kod DOV dijagrama je
    • A. 

      Broj uocenih entiteta

    • B. 

      Maksimalan broj atributa vezan za jedan entitet

    • C. 

      Broj objekata u vezi (dva objekta – binarna, tr – unarna itd.)

    • D. 

      Odnos broja objekata koji se povezuju

  • 98. 
    Veza izmedu entiteta Dekan i Student je
    • A. 

      Jedan prema jedan (1:1)

    • B. 

      Jedan prema vise (1:*)

    • C. 

      Vise prema jedan (*:1)

    • D. 

      Vise prema vise (*:*)

  • 99. 
    Rekurzivna veza kod DOV dijagrama se odnosi na slucaj kada
    • A. 

      Slab entitet zavisi od jakog entiteta i obrnuto

    • B. 

      Jedan isti atribut definise dva entiteta

    • C. 

      Veza ne poseduje svoje identifikaciono ime

    • D. 

      Jedan entitet ucestvuje u vezi sa samim sobom

  • 100. 
    Specijalizacija kod DOV dijagrama je
    • A. 

      Predstavljanje specificnih slucajeva jednog entiteta (konkretizacija)

    • B. 

      Objedinjavanje specijalnih slucajeva entiteta u jedinstveni nadtip

    • C. 

      Davanje imena svim objektima i svim vezama, uz definisanje kardinalnosti

    • D. 

      Rastavljanje struktuiranih atributa na osnovne tipove podataka

  • 101. 
    Karakteristicno za specijalizaciju kod DOV dijagrama je
    • A. 

      Specijalizovanim objektima ne treba dodeljivati nove atribute

    • B. 

      Objekat koji se specijalizuje prenosi svoje atribute na novonastale objekte

    • C. 

      Novonastali specijalizovani objekti su jaki objekti

    • D. 

      Specijalizovani objekti ne mogu stupati u veze sa drugim objektima

  • 102. 
    Generalizacija kod DOV dijagrama je
    • A. 

      Rastavljanje jednog objekta na vise generalizovanih podobjekata

    • B. 

      Generalizacija je apstrakcija u kojoj se skup slicnih tipova objekata predstavlja opstim generickim tipom ili nadtipom

    • C. 

      Povezivanje razlicitih entiteta u jedinstvenu vezu koja je tipa vise prema vise (*:*).

    • D. 

      Predstavljanje vise atributa jednim atributom generickog tipa, koji na jedinstven nacin odreduje sve entitete jedne klase

  • 103. 
    Agregacija kod DOV dijagrama je
    • A. 

      Iskljucivanje nerelevantnih atributa pri opisu entiteta

    • B. 

      Apstrakcija u kojoj se skup slicnih tipova objekata predstavlja opstim tipom

    • C. 

      Klasa veza koja se ponasa kao klasa objekata i moze da ucestvuje u drugim vezama

    • D. 

      Ukljucivanje nepovezanih objekata u jedinstvenu DOV semu

  • 104. 
    Kada su jak i slab objekat u vezi vazi sledece:
    • A. 

      Slab objekat identifikuje jak objekat

    • B. 

      Jak objekat identifikaciono zavisi od slabog objekta

    • C. 

      Jak objekat identifikuje slab objekat

    • D. 

      Slab objekat egzistencijalno zavisi od jakog objekta

  • 105. 
    Minimalna kardinalnost veze oznacava:
    • A. 

      Minimalno jedan zapis u posmatranom entitetu

    • B. 

      Minimalno dva zapisa u posmatranom entitetu

    • C. 

      Minimalan broj instanci entiteta koji moraju da ucestvuju u vezi

    • D. 

      Minimalan broj entiteta koji ucestvuju u vezi

    • E. 

      Minimalan broj atributa eniteta koji ucestvuju u vezi

  • 106. 
    Maksimalna kardinalnost veze oznacava:
    • A. 

      Maksimalan broj povezanih objekata

    • B. 

      Maksimalan broj atributa objekata koji ucestvuju u vezi

    • C. 

      Maksimalan broj entiteta koji ucestvuju u ostvarivanju veze

    • D. 

      Maksimalan broj instanci entiteta koji mogu da ucestvuju u vezi

  • 107. 
    Karakteristicno za specijalizaciju kod DOV dijagrama je:
    • A. 

      Izbegava se pojava duplih zapisa

    • B. 

      Izbegava se unos NULL vrednosti

    • C. 

      Izbegava se pojavljivanje nedozvoljenih funkcijskih zavisnosti

    • D. 

      Izbegava se visestruki unos istih vrednosti atributa