Test 4.1

32 Pitanja

Settings
Please wait...
Test 4.1

Test 4.1 iz Protokola u racunarskim mrezama


Questions and Answers
  • 1. 
    Koji od sledecih uslova mora biti ispunjen da bismo rekli da je mreza konvergirala?
    • A. 

      Ruteri u mrezi treba da imaju usaglasene MAC tabele

    • B. 

      Ruteri u mrezi treba da imaju usaglasene informacije u tabelama rutiranja

    • C. 

      Ruteri u mrezi treba da imaju iste tabele rutiranja

    • D. 

      Na ruterima u mrezi su konfigurisani dinamicki protokoli za rutiranje

  • 2. 
    Ruter:
    • A. 

      Analizira IP adresu odredista

    • B. 

      Analizira svoju IP adresu

    • C. 

      Prosledjuje paket bez provere IP adrese

    • D. 

      Zavisi od konfiguracije rutera

  • 3. 
    Sta od sledeceg najbolje opisuje nacin rada protokola za rutiranje sa vektorom udaljenosti?
    • A. 

      Salju svoje tabele rutiranja direktno povezanim susedima

    • B. 

      Salju objave samo kad se pojavi nova mreza

    • C. 

      Koriste broj skokova kao svoju jedinu metriku

    • D. 

      Koriste plavljenje za distribuciju objava

  • 4. 
    Svaki ruter mora da ima:
    • A. 

      Tabelu sa MAC adresama svih stanica lokalne mreze za koju je prikljucen

    • B. 

      Tabelu svih IP adresa lokalnih mreza za koje je prikljucen

    • C. 

      Tabelu IP adresa svih rutera

    • D. 

      Tabelu sa putanjama do odredista

  • 5. 
    Kod RIP paketa:
    • A. 

      Ni adresa mreze ni adresa stanice ne mogu imati nultu vrednost

    • B. 

      Adresa mreze i adresa stanice mogu imati nultu vrednost

    • C. 

      Adresa mreze i adresa stanice moraju imati nultu vrednost

    • D. 

      Adresa mreze ne sme imati nultu vrednost, dok adresa stanice moze imati nultu vrednost

  • 6. 
    Sta od sledeceg moze da se javi u mrezama koje nisu konvergirale a u kojima se koriste protokoli sa vektorom udaljenosti?
    • A. 

      Ne prosledjuje se saobracaj dok mreza ne konvergira

    • B. 

      Neusaglaseno prosledjivanje saobracaja

    • C. 

      Objave se salju pogresnim destinacijama

    • D. 

      Neusaglaseni ulazi u tabelama rutiranja

    • E. 

      Petlje u rutiranju

  • 7. 
    Koje tri radnje izvrsava ruter kada primi paket iz jedne mreze koji je namenjen drugoj mrezi?
    • A. 

      Koristi odredisnu MAC adresu u zaglavlju IP paketa da odredi adresu sledeceg rutera u nizu, pretrazujuci tabelu rutiranja

    • B. 

      Ukalupljuje paket treceg sloja u specijalni ram prvog sloja i prosledjuje ga preko izlaznog interfejsa

    • C. 

      Ostavlja nedirnuto zaglavlje rama drugog sloja dok dekapsulira paket

    • D. 

      Dekapsulira paket treceg sloja tako sto skine zaglavlje rama drugog sloja

    • E. 

      Ukalupljuje paket treceg sloja u novi ram na drugom sloju i prosledjuje ga preko izlaznog interfejsa

    • F. 

      Koristi odredisnu IP adresu u zaglavlju IP paketa da iz tabele rutiranja odredi adresu sledeceg rutera u nizu

  • 8. 
    Algoritam za rutiranje je:
    • A. 

      Softverski deo mreznog sloja

    • B. 

      Hardverski deo mreznog sloja

    • C. 

      Deo aplikacionog sloja

    • D. 

      Deo sloja za pristup mrezi

  • 9. 
    Na kojoj od sledecih metoda se zasniva pravilo podeljenih horizonata?
    • A. 

      Informacije naucene od jednog izvora ne salju se nazad tom izvoru

    • B. 

      Objave se prepolove da bi se smanjilo vreme potrebno za njihovu distribuciju

    • C. 

      Nova informacija mora biti naucena iz vise izvora da bi bila prihvacena

    • D. 

      Nove objave se salju tek kad mreza konvergira

  • 10. 
    Brojanje do beskonacnosti je pojava koja se:
    • A. 

      Odnosi na protokole sa stanjem veze.Zbog velikog broja rutera, broj mogucih najkracih putanja tezi ka beskonacnosti.Problem se resava hijerarhijskim rutiranjem

    • B. 

      Odnosi na algoritam preplavljivanja, pri cemu broj paketa tezi ka beskonacnosti.Resava se vodjenjem evidencije o poslatim paketima

    • C. 

      Odnosi na protokole sa vektorom udaljenosti.Ruter ne zna da li se nalazi na putanji koju sused ima ka destinaciji.Resava se podesavanjem najvece moguce metrike.

    • D. 

      Odnosi na protokole sa stanjem veze.Ukoliko se za metriku uzme opterecenost, broj mogucih najkracih putanja tezi ka beskonacnosti.Problem se resava koriscenjem TTL

  • 11. 
    Odaberite koju od sledecih osobina mozemo pripisati RIPv1 protokolu?
    • A. 

      IGP protokol

    • B. 

      Salje objave visestrukim usmeravanjem (multicast)

    • C. 

      Salje objave emisijom (broadcast)

    • D. 

      Besklasni protokol

    • E. 

      Klasni protokol

    • F. 

      EGP protokol

  • 12. 
    Kod algoritma za rutiranje na osnovu vektora udaljenosti:
    • A. 

      Svaki ruter periodicno generise ROUTE REQUEST paket.Susedi mu odgovaraju sa ROUTE REPLY paketima, pri cemu se broj skokova inkrementira za 1

    • B. 

      Svaki ruter odrzava tabelu udaljenosti ka odredistu i periodicno razmenjuje te informacije sa susedima

    • C. 

      Ruter generise ROUTE REQUEST paket kada detektuje promene u topologiji. Susedi mu odgovaraju sa ROUTE REPLY pri cemu se broj skokova inkrementira za 1

    • D. 

      Ruter vrsi plavljenje paketa ka destinaciji pri cemu se metrika dekrementira za 1

  • 13. 
    Koji od sledecih uslova mora biti ispunjen da bismo rekli da je mreza konvergirala?
    • A. 

      Ruteri u mrezi treba da imaju iste tabele rutiranja

    • B. 

      Ruteri u mrezi treba da imaju usaglasene MAC tabele

    • C. 

      Ruteri u mrezi treba da imaju usaglasene informacije u tabelama rutiranja

    • D. 

      Na ruterima u mrezi su konfigurisani dinamicki protokoli za rutiranje

  • 14. 
    Cemu sluze protokoli za rutiranje?
    • A. 

      Omogucavaju metode za kodiranje i dekodiranje bita

    • B. 

      Omogucavaju ruterima da medjusobno dele informacije o dostupnim mrezama

    • C. 

      Omogucavaju metode za segmentaciju i sastavljanje paketa

    • D. 

      Da bi se odrzavala MAC tabela

    • E. 

      Da bi se odrzavala ARP tabela

  • 15. 
    Koliko maksimalno rutera moze da predje paket u RIPv1 mrezama?
    • A. 

      10

    • B. 

      100

    • C. 

      16

    • D. 

      12

    • E. 

      15

  • 16. 
    Rip protokol je:
    • A. 

      Protokol koji se koristi u velikim mrezama

    • B. 

      Protokol koji se koristi u manjim mrezama

    • C. 

      Protokol koji koristi algoritam stanja veze

    • D. 

      Protokol koji koristi Spanning Tree algoritam

  • 17. 
    Algoritam preplavljenje je:
    • A. 

      Staticki algoritam

    • B. 

      Dinamicki algoritam

    • C. 

      Algoritam vektora stanja

    • D. 

      Source routing algoritam

  • 18. 
    Rutiranje pomocu vektora udaljenosti brzo reaguje:
    • A. 

      Zavisi kako je konfigurisan

    • B. 

      Ravnopravno, i na lose i na dobre vesti

    • C. 

      Lose vesti

    • D. 

      Na dobre vesti

  • 19. 
    Opis protokola za rutiranje je: - Salje periodicna azuriranja - Koristi broj skokova kao metriku - 15 je maksimalan broj skokova u mrezi. Ovo je primer za:
    • A. 

      Rutiranje na osnovu vektora udaljenosti

    • B. 

      Rutiranje na osnovu preplavljivanja

    • C. 

      Hijerarhijsko rutiranje

    • D. 

      Rutiranje pomocu protokola stanja veze

    • E. 

      Rutiranje za mobilne korisnike

    • F. 

      Besklasno rutiranje

  • 20. 
    Tabela rutiranja treba da ima jedan od sledecih zapisa:
    • A. 

      Mreznu adresu odredisne stanice

    • B. 

      MAC adresu odredisnog rutera

    • C. 

      MAC adresu izvorisne stanice

    • D. 

      Svoju MAC adresu

  • 21. 
    Brojanje do beskonacnosti:
    • A. 

      Prednost protokola za rutiranje sa vektorom udaljenosti, omogucava veliki broj rutera

    • B. 

      Prednost protokola za rutiranje sa stanjem veze, omogucava hijerarhijsko rutiranje

    • C. 

      Karakteristicno za protokole sa stanjem linka, resava se uvodjenjem sekvencnog broja LSP paketa

    • D. 

      Karakteristicno za protokole sa vektorom udaljenosti, resava se uvodjenjem najvece moguce putanje

  • 22. 
    Algoritam preplavljenja bira:
    • A. 

      Uvek najkracu putanju

    • B. 

      Uvek najduzu putanju

    • C. 

      Putanju sa najmanjim kasnjenjem

    • D. 

      Putanju sa najvecim kasnjenjem

  • 23. 
    Tabela rutiranja sadrzi:
    • A. 

      Broj skokova od izvorisne mreze

    • B. 

      Broj skokova do odredisne mreze

    • C. 

      Broj lokalnih mreza do odredista

    • D. 

      Broj lokalnih mreza od izvorista

  • 24. 
    Koji se problemi mogu uociti kod protokola za rutiranje sa vektorom udaljenosti?
    • A. 

      Nastaju problemi zbog poniruceg stabla

    • B. 

      Nastaju problemi zbog brojanja do beskonacnosti

    • C. 

      Zahteva organizovanje rutera u regije

    • D. 

      Ne vodi racuna o propusnom opsegu putanja ka destinaciji vec samo o broju rutera

  • 25. 
    Metrika kod RIP protokola:
    • A. 

      Izracunava se jednostavnim sabiranjem skokova

    • B. 

      Izracunava se merenjem kasnjenja

    • C. 

      Izracunava se putem Dijkstra algoritma

  • 26. 
    Rutiranje pomocu vektora udaljenosti sporo reaguje:
    • A. 

      Zavisi kako je konfigurisan

    • B. 

      Ravnopravno, i na lose i na dobre vesti

    • C. 

      Na Lose vesti

    • D. 

      Dobre vesti

  • 27. 
    Kada se koristi RIP protokol:
    • A. 

      Jednostavna metrika omogucava jednostavno sabiranje vrednosti za kasnjenje

    • B. 

      Jednostavna metrika omogucava velike mreze (brojanje do beskonacnosti)

    • C. 

      Jednostavna metrika moze dovesti do podoptimalnih putanja

  • 28. 
    Pojam "brojanje do beskonacnosti" je vezan za:
    • A. 

      Algoritam vektora udaljenosti

    • B. 

      Algoritam stanja veze

    • C. 

      Algoritam izvorisnog rutiranja

    • D. 

      Spanning Tree algoritmi

  • 29. 
    Tabela rutiranja treba da ima jedan od sledecih zapisa:
    • A. 

      Vreme trajanja obrade

    • B. 

      Starost zapisa

    • C. 

      Vreme propagacije do sledeceg rutera

    • D. 

      Kasnjenje u mrezi

  • 30. 
    Routin Information Protocol -RIP koristi:
    • A. 

      Algoritam izvorisnog rutiranja

    • B. 

      Spanning Tree algoritam

    • C. 

      Algoritam stanja veze

    • D. 

      Algoritam vektora udaljenosti

  • 31. 
    Kod podmreza bez uspostave mreze:
    • A. 

      Odluka o rutiranju se donosi za grupu pristiglih paketa podataka, oznacenih sekvencim brojevima

    • B. 

      Odluka o rutiranju se donosi na osnovu dogovora izmedju izvorista i odredista

    • C. 

      Odluka o rutiranju se donosi za svaki pristigli paket

    • D. 

      Paketi se isporuuju unapred odredjenom putanjom

  • 32. 
    Metrika za linearnu mrezu na slici je broj skokova. Kada se ruter A ukljuci kolika je metrika prema ruteru A u ostalim ruterima posle tri razmene podataka iz njihovih tabela rutiranja?
    • A. 

      B=1 ; C=2 ; D=3 ; E=4

    • B. 

      B=1 ; C=2 ; D=3 ; E=

    • C. 

      B=2 ; C=3 ; D=4 ; E=5

    • D. 

      B=3 ; C=4 ; D=5 ; E=6