Test 4.1
Settings
-
+
Test 4.1 iz Protokola u racunarskim mrezama
- 1.Koji od sledecih uslova mora biti ispunjen da bismo rekli da je mreza konvergirala?
- A.
Ruteri u mrezi treba da imaju usaglasene MAC tabele
- B.
Ruteri u mrezi treba da imaju usaglasene informacije u tabelama rutiranja
- C.
Ruteri u mrezi treba da imaju iste tabele rutiranja
- D.
Na ruterima u mrezi su konfigurisani dinamicki protokoli za rutiranje
- 2.Ruter:
- A.
Analizira IP adresu odredista
- B.
Analizira svoju IP adresu
- C.
Prosledjuje paket bez provere IP adrese
- D.
Zavisi od konfiguracije rutera
- 3.Sta od sledeceg najbolje opisuje nacin rada protokola za rutiranje sa vektorom udaljenosti?
- A.
Salju svoje tabele rutiranja direktno povezanim susedima
- B.
Salju objave samo kad se pojavi nova mreza
- C.
Koriste broj skokova kao svoju jedinu metriku
- D.
Koriste plavljenje za distribuciju objava
- 4.Svaki ruter mora da ima:
- A.
Tabelu sa MAC adresama svih stanica lokalne mreze za koju je prikljucen
- B.
Tabelu svih IP adresa lokalnih mreza za koje je prikljucen
- C.
Tabelu IP adresa svih rutera
- D.
Tabelu sa putanjama do odredista
- 5.Kod RIP paketa:
- A.
Ni adresa mreze ni adresa stanice ne mogu imati nultu vrednost
- B.
Adresa mreze i adresa stanice mogu imati nultu vrednost
- C.
Adresa mreze i adresa stanice moraju imati nultu vrednost
- D.
Adresa mreze ne sme imati nultu vrednost, dok adresa stanice moze imati nultu vrednost
- 6.Sta od sledeceg moze da se javi u mrezama koje nisu konvergirale a u kojima se koriste protokoli sa vektorom udaljenosti?
- A.
Ne prosledjuje se saobracaj dok mreza ne konvergira
- B.
Neusaglaseno prosledjivanje saobracaja
- C.
Objave se salju pogresnim destinacijama
- D.
Neusaglaseni ulazi u tabelama rutiranja
- E.
Petlje u rutiranju
- 7.Koje tri radnje izvrsava ruter kada primi paket iz jedne mreze koji je namenjen drugoj mrezi?
- A.
Koristi odredisnu MAC adresu u zaglavlju IP paketa da odredi adresu sledeceg rutera u nizu, pretrazujuci tabelu rutiranja
- B.
Ukalupljuje paket treceg sloja u specijalni ram prvog sloja i prosledjuje ga preko izlaznog interfejsa
- C.
Ostavlja nedirnuto zaglavlje rama drugog sloja dok dekapsulira paket
- D.
Dekapsulira paket treceg sloja tako sto skine zaglavlje rama drugog sloja
- E.
Ukalupljuje paket treceg sloja u novi ram na drugom sloju i prosledjuje ga preko izlaznog interfejsa
- F.
Koristi odredisnu IP adresu u zaglavlju IP paketa da iz tabele rutiranja odredi adresu sledeceg rutera u nizu
- 8.Algoritam za rutiranje je:
- A.
Softverski deo mreznog sloja
- B.
Hardverski deo mreznog sloja
- C.
Deo aplikacionog sloja
- D.
Deo sloja za pristup mrezi
- 9.Na kojoj od sledecih metoda se zasniva pravilo podeljenih horizonata?
- A.
Informacije naucene od jednog izvora ne salju se nazad tom izvoru
- B.
Objave se prepolove da bi se smanjilo vreme potrebno za njihovu distribuciju
- C.
Nova informacija mora biti naucena iz vise izvora da bi bila prihvacena
- D.
Nove objave se salju tek kad mreza konvergira
- 10.Brojanje do beskonacnosti je pojava koja se:
- A.
Odnosi na protokole sa stanjem veze.Zbog velikog broja rutera, broj mogucih najkracih putanja tezi ka beskonacnosti.Problem se resava hijerarhijskim rutiranjem
- B.
Odnosi na algoritam preplavljivanja, pri cemu broj paketa tezi ka beskonacnosti.Resava se vodjenjem evidencije o poslatim paketima
- C.
Odnosi na protokole sa vektorom udaljenosti.Ruter ne zna da li se nalazi na putanji koju sused ima ka destinaciji.Resava se podesavanjem najvece moguce metrike.
- D.
Odnosi na protokole sa stanjem veze.Ukoliko se za metriku uzme opterecenost, broj mogucih najkracih putanja tezi ka beskonacnosti.Problem se resava koriscenjem TTL
- 11.Odaberite koju od sledecih osobina mozemo pripisati RIPv1 protokolu?
- A.
IGP protokol
- B.
Salje objave visestrukim usmeravanjem (multicast)
- C.
Salje objave emisijom (broadcast)
- D.
Besklasni protokol
- E.
Klasni protokol
- F.
EGP protokol
- 12.Kod algoritma za rutiranje na osnovu vektora udaljenosti:
- A.
Svaki ruter periodicno generise ROUTE REQUEST paket.Susedi mu odgovaraju sa ROUTE REPLY paketima, pri cemu se broj skokova inkrementira za 1
- B.
Svaki ruter odrzava tabelu udaljenosti ka odredistu i periodicno razmenjuje te informacije sa susedima
- C.
Ruter generise ROUTE REQUEST paket kada detektuje promene u topologiji. Susedi mu odgovaraju sa ROUTE REPLY pri cemu se broj skokova inkrementira za 1
- D.
Ruter vrsi plavljenje paketa ka destinaciji pri cemu se metrika dekrementira za 1
- 13.Koji od sledecih uslova mora biti ispunjen da bismo rekli da je mreza konvergirala?
- A.
Ruteri u mrezi treba da imaju iste tabele rutiranja
- B.
Ruteri u mrezi treba da imaju usaglasene MAC tabele
- C.
Ruteri u mrezi treba da imaju usaglasene informacije u tabelama rutiranja
- D.
Na ruterima u mrezi su konfigurisani dinamicki protokoli za rutiranje
- 14.Cemu sluze protokoli za rutiranje?
- A.
Omogucavaju metode za kodiranje i dekodiranje bita
- B.
Omogucavaju ruterima da medjusobno dele informacije o dostupnim mrezama
- C.
Omogucavaju metode za segmentaciju i sastavljanje paketa
- D.
Da bi se odrzavala MAC tabela
- E.
Da bi se odrzavala ARP tabela
- 15.Koliko maksimalno rutera moze da predje paket u RIPv1 mrezama?
- A.
10
- B.
100
- C.
16
- D.
12
- E.
15
- 16.Rip protokol je:
- A.
Protokol koji se koristi u velikim mrezama
- B.
Protokol koji se koristi u manjim mrezama
- C.
Protokol koji koristi algoritam stanja veze
- D.
Protokol koji koristi Spanning Tree algoritam
- 17.Algoritam preplavljenje je:
- A.
Staticki algoritam
- B.
Dinamicki algoritam
- C.
Algoritam vektora stanja
- D.
Source routing algoritam
- 18.Rutiranje pomocu vektora udaljenosti brzo reaguje:
- A.
Zavisi kako je konfigurisan
- B.
Ravnopravno, i na lose i na dobre vesti
- C.
Lose vesti
- D.
Na dobre vesti
- 19.Opis protokola za rutiranje je: - Salje periodicna azuriranja - Koristi broj skokova kao metriku - 15 je maksimalan broj skokova u mrezi. Ovo je primer za:
- A.
Rutiranje na osnovu vektora udaljenosti
- B.
Rutiranje na osnovu preplavljivanja
- C.
Hijerarhijsko rutiranje
- D.
Rutiranje pomocu protokola stanja veze
- E.
Rutiranje za mobilne korisnike
- F.
Besklasno rutiranje
- 20.Tabela rutiranja treba da ima jedan od sledecih zapisa:
- A.
Mreznu adresu odredisne stanice
- B.
MAC adresu odredisnog rutera
- C.
MAC adresu izvorisne stanice
- D.
Svoju MAC adresu
- 21.Brojanje do beskonacnosti:
- A.
Prednost protokola za rutiranje sa vektorom udaljenosti, omogucava veliki broj rutera
- B.
Prednost protokola za rutiranje sa stanjem veze, omogucava hijerarhijsko rutiranje
- C.
Karakteristicno za protokole sa stanjem linka, resava se uvodjenjem sekvencnog broja LSP paketa
- D.
Karakteristicno za protokole sa vektorom udaljenosti, resava se uvodjenjem najvece moguce putanje
- 22.Algoritam preplavljenja bira:
- A.
Uvek najkracu putanju
- B.
Uvek najduzu putanju
- C.
Putanju sa najmanjim kasnjenjem
- D.
Putanju sa najvecim kasnjenjem
- 23.Tabela rutiranja sadrzi:
- A.
Broj skokova od izvorisne mreze
- B.
Broj skokova do odredisne mreze
- C.
Broj lokalnih mreza do odredista
- D.
Broj lokalnih mreza od izvorista
- 24.Koji se problemi mogu uociti kod protokola za rutiranje sa vektorom udaljenosti?
- A.
Nastaju problemi zbog poniruceg stabla
- B.
Nastaju problemi zbog brojanja do beskonacnosti
- C.
Zahteva organizovanje rutera u regije
- D.
Ne vodi racuna o propusnom opsegu putanja ka destinaciji vec samo o broju rutera
- 25.Metrika kod RIP protokola:
- A.
Izracunava se jednostavnim sabiranjem skokova
- B.
Izracunava se merenjem kasnjenja
- C.
Izracunava se putem Dijkstra algoritma
- 26.Rutiranje pomocu vektora udaljenosti sporo reaguje:
- A.
Zavisi kako je konfigurisan
- B.
Ravnopravno, i na lose i na dobre vesti
- C.
Na Lose vesti
- D.
Dobre vesti
- 27.Kada se koristi RIP protokol:
- A.
Jednostavna metrika omogucava jednostavno sabiranje vrednosti za kasnjenje
- B.
Jednostavna metrika omogucava velike mreze (brojanje do beskonacnosti)
- C.
Jednostavna metrika moze dovesti do podoptimalnih putanja
- 28.Pojam "brojanje do beskonacnosti" je vezan za:
- A.
Algoritam vektora udaljenosti
- B.
Algoritam stanja veze
- C.
Algoritam izvorisnog rutiranja
- D.
Spanning Tree algoritmi
- 29.Tabela rutiranja treba da ima jedan od sledecih zapisa:
- A.
Vreme trajanja obrade
- B.
Starost zapisa
- C.
Vreme propagacije do sledeceg rutera
- D.
Kasnjenje u mrezi
- 30.Routin Information Protocol -RIP koristi:
- A.
Algoritam izvorisnog rutiranja
- B.
Spanning Tree algoritam
- C.
Algoritam stanja veze
- D.
Algoritam vektora udaljenosti
- 31.Kod podmreza bez uspostave mreze:
- A.
Odluka o rutiranju se donosi za grupu pristiglih paketa podataka, oznacenih sekvencim brojevima
- B.
Odluka o rutiranju se donosi na osnovu dogovora izmedju izvorista i odredista
- C.
Odluka o rutiranju se donosi za svaki pristigli paket
- D.
Paketi se isporuuju unapred odredjenom putanjom
- 32.
![Metrika za linearnu mrezu na slici je broj skokova. Kada se ruter A ukljuci kolika je metrika prema ruteru A u ostalim ruterima posle tri razmene podataka iz njihovih tabela rutiranja?]( "Metrika za linearnu mrezu na slici je broj skokova. Kada se ruter A ukljuci kolika je metrika prema ruteru A u ostalim ruterima posle tri razmene podataka iz njihovih tabela rutiranja?")
Metrika za linearnu mrezu na slici je broj skokova. Kada se ruter A ukljuci kolika je metrika prema ruteru A u ostalim ruterima posle tri razmene podataka iz njihovih tabela rutiranja?- A.
B=1 ; C=2 ; D=3 ; E=4
- B.
B=1 ; C=2 ; D=3 ; E=
- C.
B=2 ; C=3 ; D=4 ; E=5
- D.
B=3 ; C=4 ; D=5 ; E=6
Back to top