Principi Ishrane I Rekreacije 1

149 Questions | Total Attempts: 85

SettingsSettingsSettings
Please wait...
Principi Ishrane I Rekreacije 1

Principi ishrane i rekreacije


Questions and Answers
  • 1. 
    U makronutricijense se ubrajaju:
    • A. 

      Vitamini, minerali i oligoelementi

    • B. 

      Vitamini i minerali

    • C. 

      Ugljeni hidrati, masti i belančevine

    • D. 

      Ugljeni hidrati i belančevine

  • 2. 
    U mikronutricijense se ubrajaju:
    • A. 

      Vitamini, minerali i oligoelementi

    • B. 

      Vitamini i minerali

    • C. 

      Ugljeni hidrati, masti i belančevine

    • D. 

      Ugljeni hidrati i belančevine

  • 3. 
    Najzastupljenija vrsta hranljivih materija u ljudskoj ishrani su:
    • A. 

      Masti

    • B. 

      Ugljeni hidrati

    • C. 

      Belačevine

    • D. 

      Vitamini

  • 4. 
    Najveći deo ukupnog energetskog unosa se ostvaruje unosom:
    • A. 

      Masti

    • B. 

      Ugljenih hidrata

    • C. 

      Belačevina

    • D. 

      Vitamina

  • 5. 
    U proste ugljene hidrate se ubrajaju:
    • A. 

      Monosaharidi, aldoze i ketoze, glikolipidi

    • B. 

      Monosaharidi, aldoze i ketoze, glikozidi

    • C. 

      Monosaharidi, aldoze i ketoze, glikoproteini

    • D. 

      Monosaharidi, glikogen, glikoproteini

  • 6. 
    Složeni ugljeni hidrati se sastoje od:
    • A. 

      Različitih vrsta monosaharida

    • B. 

      9-12 monosaharidnih jedinica

    • C. 

      Više od 12 monosaharidnih jedinica

    • D. 

      Ugljenohidratnog dela i neugljenohidratnog dela

  • 7. 
    Aglikon je po hemijskoj strukturi:
    • A. 

      Monosaharid

    • B. 

      Disaharid

    • C. 

      Polisarid

    • D. 

      Lipid ili protein

  • 8. 
    Glikozidi se sastoje od:
    • A. 

      Dve ili više monosaharidnih jedinica

    • B. 

      Ugljenohidratnog dela i neugljenohidratnog dela

    • C. 

      Ugljenohidratnog dela i aglikona vezanih glikozidnom vezom

    • D. 

      Ugljenohidratnog dela i aglikona vezanih vodoničnom vezom

  • 9. 
    Laktoza se sastoji od:
    • A. 

      Dva molekula glukoze

    • B. 

      Glukoze i galaktoze

    • C. 

      Glukoze i fruktoze

    • D. 

      Fruktoze i galaktoze

  • 10. 
    Maltoza se sastoji od:
    • A. 

      Dva molekula glukoze

    • B. 

      Glukoze i galaktoze

    • C. 

      Glukoze i fruktoze

    • D. 

      Fruktoze i galaktoze

  • 11. 
    Saharoza se sastoji od:
    • A. 

      Dva molekuka glukoze

    • B. 

      Glukoze i galaktoze

    • C. 

      Glukoze i fruktoze

    • D. 

      Fruktoze i galaktoze

  • 12. 
    Glavni izvor skroba predstavljaju:
    • A. 

      Namirnice biljnog porekla

    • B. 

      Namirnice životinjskog porekla

    • C. 

      Namirnice bogate vlaknima

    • D. 

      Termički neobrađene namirnice

  • 13. 
    Varenjem skroba se dobija:
    • A. 

      galaktoza

    • B. 

      Laktoza

    • C. 

      Glukoza

    • D. 

      Saharoza

  • 14. 
    Glavni izvor glikogena predstavljaju:
    • A. 

      Namirnice biljnog porekla

    • B. 

      Namirnice životinjskog porekla

    • C. 

      Namirnice bogate vlaknima

    • D. 

      Termički neobrađene namirnice

  • 15. 
    U dijetetska vlakna se ubrajaju:
    • A. 

      Celuloza

    • B. 

      Necelulozni polisaharidi

    • C. 

      Lignin

    • D. 

      Svi navedeni odgovori su tačni

  • 16. 
    Dijetetska vlakna:
    • A. 

      Poboljšavaju pasažu u crevima i povećavaju apsorpciju holesterola iz creva

    • B. 

      Poboljšavaju pasažu u crevima i smanjuju apsorpciju holesterola iz creva

    • C. 

      Smanjuju pasažu u crevima i povećavaju apsorpciju holesterola iz creva

    • D. 

      Smanjuju pasažu u crevima i smanjuju apsorpciju holesterola iz creva

  • 17. 
    Preporučeni dnevni unos dijetetskih vlakana za odrasle osobe je:
    • A. 

      0.2-0.4g

    • B. 

      2-4g

    • C. 

      20-40g

    • D. 

      200-400g

  • 18. 
    Rezerve ugljenih hidrata (energetski depoi) su u organizmu pohranjene u obliku:
    • A. 

      Skroba

    • B. 

      Glikogena

    • C. 

      Monosaharida

    • D. 

      Glikoproteina

  • 19. 
    Rezerve glikogena u organizmu prosečno iznose:
    • A. 

      3-3.5g

    • B. 

      30-35g

    • C. 

      300-350g

    • D. 

      3000-3500g

  • 20. 
    Glikogen se najviše deponuje u:
    • A. 

      Masnom tkivu i jetri

    • B. 

      Masnom tkivu i mišićima

    • C. 

      Jetri i mišićima

    • D. 

      Jetri i krvi

  • 21. 
    Najveći deo masti koje se unose normalnom ishranom se nalazi u obliku:
    • A. 

      Slobodnih masnih kiselina

    • B. 

      Triglicerida

    • C. 

      Holesterola

    • D. 

      Fosfolipida

  • 22. 
    U zasićene masne kiseline se ubraja:
    • A. 

      Palmitinska i stearinska kiselina

    • B. 

      Oleinska kiselina

    • C. 

      Linolinska i linoleinska kiselina

    • D. 

      Svi navedeni odgovori su tačni

  • 23. 
    Masti životinjskog porekla su uglavnom:
    • A. 

      čvrste konzistencije jer sadrže pretežno zasićene masne kiseline

    • B. 

      čvrste konzistencije jer sadrže pretežno nezasićene masne kiseline

    • C. 

      Tečne konzistencije jer sadrže pretežno zasićene masne kiseline

    • D. 

      Tečne konzistencije jer sadrže pretežno nezasićene masne kiseline

  • 24. 
    Masti biljnog porekla su uglavnom:
    • A. 

      čvrste konzistencije jer sadrže pretežno zasićene masne kiseline

    • B. 

      čvrste konzistencije jer sadrže pretežno nezasićene masne kiseline

    • C. 

      Tečne konzistencije jer sadrže pretežno zasićene masne kiseline

    • D. 

      Tečne konzistencije jer sadrže pretežno nezasićene masne kiseline

  • 25. 
    Polinezasićene masne kiseline:
    • A. 

      Povećavaju koncentraciju HDL i LDL lipoproteina

    • B. 

      Smanjuju koncentraciju HDL i LDL lipoproteina

    • C. 

      Povećavaju koncentraciju HDL i smanjuju koncentraciju LDL lipoproteina

    • D. 

      Smanjuju koncentraciju HDL i povećavaju koncentraciju LDL lipoproteina

Back to Top Back to top