Performanse I Planiranje Leta.
Settings
.
- 1.Jedrenjem na padini se koristi:
- A.
Uspona strujanja vazduha koji su posledica vetra koji se diže od iste
- B.
Termička uspona strujanja
- 2.Od čega zavisi vertikalna komponenta vetra na padini:
- A.
Od oblika padine i brzine vetra
- B.
Od pravca vetra
- 3.Kojom brzinom treba jedriti na padini:
- A.
Najbolje finese
- B.
Najmanjeg propadanja
- 4.Kojim nagibom treba jedriti na padini:
- A.
45 stepeni
- B.
30 stepeni
- C.
60 stepeni
- 5.Usled čega nastaju talasi:
- A.
Kao posledica termičkog strujanja
- B.
Kao posledica orografskog strujanja
- 6.Da bi let bio bezbedan šta je potrebno za jedrenje ispred fronta?
- A.
čvrsta jedrilica, električni instrumenti
- B.
Sve navedeno
- C.
Padobran i kiseonička oprema
- 7.Centriranje termičkih stubova je:
- A.
Traženje najboljeg dizanja
- B.
Prelet jedrilicom
- 8.Centriranje pomoću nagiba je:
- A.
Kod dizanja u stubu smanjiti nagib
- B.
Kod manjeg dizanja takoñe smanjiti nagib
- 9.Od čega zavisi brzina preleta?
- A.
Od brzine jedrilice i kretanja vazdušnih masa
- B.
Od brzine jedrilice
- 10.Od čega zavisi brzina preskakanja stubova?
- A.
Od vertikalnog dizanja
- B.
Od brzine vetra
- 11.Klasični visinomer u jedrilicama funkcioniše tako što meri
- A.
Gustinu
- B.
Protok
- C.
Pritisak
- D.
Temperaturu
- 12.Sa porastom temperature vazduha, gustina
- A.
Ostaje ista
- B.
Opada
- C.
Neodreñeno
- D.
Raste
- 13.Brzinomer na jedrilici radi tako što registruje razliku totalnog i statičkog pritiska vazduha i to preračunava.
- A.
Netačno
- B.
Delimično tačno
- C.
Neodreñeno
- D.
Tačno
- 14.Odnos koficijenta uzgona i otpora se menja u funkciji brzine vetra
- A.
Netačno
- B.
Tačno
- C.
Biće u opadanju
- D.
Biće u porastu
- 15.Jedrilica koja leti u vetar brzine 20 km/h stvarnom brzinom od 60 km/h imaće brzinu u odnosu na zemlju
- A.
40 km/h
- B.
60 km/h
- C.
20 km/h
- D.
80 km/h
- 16.Masa x krak =_______
- A.
Poluga
- B.
Stabilnost
- C.
Moment
- D.
Centar težišta
- 17.Položaj težišta na jedrilici meri u centimetrima od
- A.
Posebno označene tačke
- B.
Ose točka jedrilice
- C.
Napadne ivice krila
- D.
Vrha (nosa) jedrilice
- 18.Na osnovu tablice na slici br.1 zaključujemo da momenat prazne jedrilice iznosi
- A.
76.060 kg cm
- B.
20.400 kg cm
- C.
86.400 kg cm ovo
- D.
52.120 kg cm
- 19.Na osnovu tabele na slici br.1 zaključujemo da momenat pilota na prednjem sedištu iznosi
- A.
9.900 kg cm
- B.
7.840 kg cm
- C.
6.400 kg cm
- D.
5.280 kg cm
- 20.Na osnovu tabele na slici br.1 zaključujemo da momenat pilota na zadnjem sedištu iznosi
- A.
16.800 kg cm
- B.
14.900 kg cm
- C.
12.200 kg cm
- D.
18.700 kg cm
- 21.Na kom rastojanju je težište za ovu jedrilicu sa dva pilota
- A.
213 cm
- B.
244 cm
- C.
182 cm
- D.
54 cm
- 22.Brzina propadanja/penjanja se izražava u
- A.
Km
- B.
M/s
- C.
m
- D.
Km/h
- 23.Za najveći dolet, sa odreñene visine (bez vetra), treba leteti brzinom
- A.
Koja je bezbedna
- B.
Minimalna kontrolisana brzine
- C.
Najbolje finese
- D.
Najmanjeg propadanja
- 24.Jedrilica pada u kovit uvek pri istoj očitanoj brzini.
- A.
Tačno
- B.
Zavisi od visine
- C.
Zavisi od brzine vetra
- D.
Netačno
- 25.Odnos opterećenja koje nosi krilo u odnosu na stvarnu masu jedrilice naziva se
- A.
Faktor rasterećenja
- B.
Faktor opterećenja
- C.
Momenat krila
- D.
Faktor ukupne težine
Back to top