Oguce Ocekivane Vrednosti Kodnih

83 Questions

Settings
Please wait...
Oguce Ocekivane Vrednosti Kodnih

Questions and Answers
  • 1. 
    Koristeci dosadasnje rezultate, u stanju smo da odredimo fundamentalnu donju granicu ocekivane vrednosti:
    • A. 

      Prefiksnih kodova datog informacionog izvora

    • B. 

      Sufiksnih kodova datog informacionog izvora

    • C. 

      Prefiksnih kodova datog komunikacionog kanala

  • 2. 
    Kraftova nejednakost potvrduje postojanje:
    • A. 

      Ocekivane duzine koda

    • B. 

      Šenon – Fanoovog prefiksnog koda

    • C. 

      Prefiksnih kodova datog komunikacionog kanala

  • 3. 
    Senon Fanov kod:
    • A. 

      Bolji je sto je entropija izvora veca

    • B. 

      Losiji je sto je entropija izvora manja

    • C. 

      Ne zavisi od entropije

  • 4. 
    Ako je entropija izvora veca:
    • A. 

      Senon Fanoov kod je bolji

    • B. 

      Senon Fanoov kod je losiji

  • 5. 
    Ocekivana duzina kod nih reci E[L] Šenon Fanoovog koda data je izrazom:
    • A. 

      Tacno

    • B. 

      Netacno

  • 6. 
    Za bilo koji diskretni izvor informacija bez memorije, cija je entropija H(U):
    • A. 

      Postoji log D, D-arni prefiks kod

    • B. 

      Postoji barem jedan D-arni prefiks kod

  • 7. 
    Hafmanov algoritam kodovanja izvora informacija bez memorije, pomocu D-arnog prefiksnog koda, daje:
    • A. 

      Optimalan kod minimalne moguce ocekivane vrednosti kodnih reci

    • B. 

      Optimalan kod maksimalne moguce ocekivane vrednosti kodnih reci

  • 8. 
    Hafmanov kod pripada grupi:
    • A. 

      Optimalnih kodova

    • B. 

      Neoptimalnih kodova

  • 9. 
    Najoptimalniji kod predstavlja kod:
    • A. 

      Cija je ocekivana duzina kodnih reci manja od ocekivane duzine kodnih reci drugog koda

    • B. 

      Cija je ocekivana duzina kodnih reci veca od ocekivane duzine kodnih reci drugog koda

  • 10. 
    Hafmanov algoritam konstruiše:
    • A. 

      Jedan optimalni kod

    • B. 

      Vise optimalnih kodova

    • C. 

      Kodne reci

  • 11. 
    Kod Hafmanovog koda broj neiskorišcenih listova u kodnom stablu koje odgovara optimalnom D-arnom prefiksnom kodu izvora U sa n simbola je jednak:
    • A. 

      Negativnom ostatku deljenja n-1 sa D-1

    • B. 

      Pozitivnom ostatku deljenja n-1 sa D-1

  • 12. 
    Kod Hafmanovog koda za dati izvor informacija U, u kodnom stablu koje odgovara optimalnom D-arnom prefiksnom kodu za U, postoji najviše:
    • A. 

      D-3 neiskoriscenih listova i svi se oni nalaze na maksimalnoj dubini kodnog stabla.

    • B. 

      D-2 neiskoriscenih listova i svi se oni nalaze na maksimalnoj dubini kodnog stabla.

    • C. 

      D-2 iskoriscenih listova i svi se oni nalaze na maksimalnoj dubini kodnog stabla.

  • 13. 
    Hafmanovo kodovanje je optimalno, što znaci da ako je Z jedan Hafmanov kod informacionog izvora U, a X drugi jednoznacni kod istog izvora, tada je:
    • A. 

      E[Lx]>=E[Lz]

    • B. 

      E[Lx]

    • C. 

      E[Lx]==E[Lz]

  • 14. 
    Kod Hafmanovog koda broj listova u D-arnom stablu je:
    • A. 

      1+k (D-1), gde je k broj unutrasnjih cvorova, ne ukljucujuci koren

    • B. 

      1+2 (D-2), gde je k broj unutrasnjih cvorova, ukljucujuci koren

    • C. 

      1+k (D-1), gde je k broj unutrasnjih cvorova, ukljucujuci koren

  • 15. 
    Prenos informacija podrazumeva:
    • A. 

      Njihovo prenosenje iz jedne tacke u drugu

    • B. 

      Njihovo prenosenje kroz vreme

    • C. 

      Jednu od tehnika kodovanja

  • 16. 
    Primer prenošenja informacijeod jedne tacke do druge je:
    • A. 

      Komuniciranje izmedu dva mobilna telefona u jednoj mrezi

    • B. 

      Memorisanje nekog sadrzaja na nekom memorijskom mediju

  • 17. 
    Primer prenosenja informacije kroz vreme je:
    • A. 

      Komuniciranje izmedu dva mobilna telefona u jednoj mrezi

    • B. 

      Memorisanje nekog sadrzaja na nekom memorijskom mediju

  • 18. 
    U uslovima izuzetno visokog suma nije uopste moguce obaviti pouzdan prenos poruka.
    • A. 

      Tacno

    • B. 

      Netacno

  • 19. 
    Nivo suma je takav:
    • A. 

      Da nije moguce preneti poruke sa prihvatljivim nivoom gresaka u prenosu

    • B. 

      Da je moguce preneti poruke sa prihvatljivim nivoom gresaka u prenosu

  • 20. 
    Osnovna ideja zastitnog kodovanja je:
    • A. 

      Izbacivanje redundanse u kodirane poruke

    • B. 

      Dodavanje redundanse u kodirane poruke

  • 21. 
    Na slici je prikazan:
    • A. 

      Model komunikacionog kanala

    • B. 

      Prenos informacije sa kodom za ispravljanje greske

  • 22. 
    Simbol je element skupa koga nazivamo:
    • A. 

      Alfabet

    • B. 

      Poruka

  • 23. 
    Ulazna sekvenca X1,X2,… (sekvenca koju treba preneti) u potpunosti :
    • A. 

      Zavisi od dekodovanja informacionog izvora

    • B. 

      Je odredena informacionim izvorom

  • 24. 
    Izlazna sekvenca Y1,Y2,….(primljena sekvenca) je određena uslovnom:
    • A. 

      Verovatnocom izlaza za poznati ulaz

    • B. 

      Verovatnocom ulaza za poznati izlaz

  • 25. 
    Diskretni kanal bez memorije je najjednostavniji komunikacioni kanal formalno je odreden sa:
    • A. 

      Tri velicine

    • B. 

      Cetri velicine

    • C. 

      Dve velicine

  • 26. 
    DMC komunikacioni kanal je vremenski
    • A. 

      Promenljiv

    • B. 

      Nepromenljiv

  • 27. 
    Najprostiji DMC kom. kanal je:
    • A. 

      LSC

    • B. 

      BSC

    • C. 

      TSC

  • 28. 
    Sledeca slika predstavlja:
    • A. 

      BSC dijagram

    • B. 

      Hafmanovo stablo

    • C. 

      1 i 0

  • 29. 
    Ukoliko prenosimo 8 poruka po 3 bita preko BSC dobijamo verovatnocu korektnog prenosa (1-p)^3 = 0.9^3 = 0.729, sto znaci da je BSC sa parametrom p:
    • A. 

      0.02

    • B. 

      0.01

    • C. 

      0.1

    • D. 

      0.2

  • 30. 
    Ukoliko je verovatnoca korektnog prenosa poruke 0.729, odgovarajuca verovatnoca greske je:
    • A. 

      1+0.271

    • B. 

      1-0.729

    • C. 

      3-0,729

  • 31. 
    Za kanal kazemo da je bez povratne sprege ukoliko raspodela verovatnoce:
    • A. 

      Ulaza ne zavisi od izlaza

    • B. 

      Ulaza zavisi od izlaza

  • 32. 
    Kapacitet kanala:
    • A. 

      Meri sposobnost jednog kanala da prenosi informacije

    • B. 

      Odreduje deo kanala u kom sum ne deluje na informacije

  • 33. 
    Sledeci izraz odreduje:
    • A. 

      Kapacitet C diskretnog kanala sa memorijom

    • B. 

      Kapacitet C diskretnog kanala bez memorije

  • 34. 
    Kapacitet kanala je:
    • A. 

      Maksimalna kolicina informacija koje ulaz kanala moze preneti na izlaz

    • B. 

      Maksimalna prosecna kolicina informacija koje ulaz kanala, moze preneti na izlaz

  • 35. 
    Na slici je predstavljen kanal sa:
    • A. 

      Simetricnim ulazom i nesimetricnim izlazom

    • B. 

      Nesimetricnim ulazom i simetricnim izlazom

  • 36. 
    Na slici je predstavljen kanal sa:
    • A. 

      Simetricnim ulazom i nesimetricnim izlazom

    • B. 

      Nesimetricnim ulazom i simetricnim izlazom

  • 37. 
    Stoga je nalazenje raspodele verovatnoce ulaza za koju se dostize kapacitet simetricnog DMC kanala:
    • A. 

      Ekvivalentno nalazenju ulaza koji maksimizuje odredenost izlaza

    • B. 

      Ekvivalentno nalazenju ulaza koji maksimizuje neodredenost izlaza

  • 38. 
    DMC je simetrican ako je istovremeno sa simetricnim ulazom i sa nesimetricnim izlazom.
    • A. 

      Tacno

    • B. 

      Netacno

  • 39. 
    DMC je simetrican ako je istovremeno sa simetricnim ulazom i sa simetricnim izlazom.
    • A. 

      Tacno

    • B. 

      Netacno

  • 40. 
    Sledeci izraz predstavlja:
    • A. 

      Brzinu prenosa (za osnovu b) koda kojim se koduje diskretan izvor U sa |Yu| poruka, cije su kodne reci fiksne duzine n

    • B. 

      Brzinu prenosa (za osnovu b) koda kojim se koduje diskretan izvor U sa |Yu| poruka, cije su kodne reci razlicite duzine

  • 41. 
    Binarni kod sa 8 kodnih reci i duzinom kodnih reci 6, brzina prenosa je:
    • A. 

      1/5

    • B. 

      1/2

    • C. 

      1/3

  • 42. 
    Kod koda ponavljanja verovatnoca pogresnog dekodovanja tezi nuli, kada
    • A. 

      Povecavamo broj ponavljanja (a samim tim i duzine kodnih reci)

    • B. 

      Smanjujemo broj ponavljanja (a samim tim i duzine kodnih reci)

  • 43. 
    Ukoliko primenimo kod ponavljanja, dovoljno velik broj ponavljanja:
    • A. 

      U stanju smo da kompenzujemo gubitke usled sumova na kanalu do mere koja je definisana kapacitetom kanala

    • B. 

      U stanju smo da kompenzujemo gubitke usled sumova na kanalu do proizvoljne mere

  • 44. 
    Brzina koda sa ponavljanjem je (n- broj ponavljanja):
    • A. 

      1/n

    • B. 

      2^n

    • C. 

      1*n

  • 45. 
    Ukoliko kod koda ponavljanja, konstantno uvecavamo n:
    • A. 

      Brzina prenosa ostaje prihvatljiva

    • B. 

      Brzina prenosa postaje neprihvatljiva

  • 46. 
    Ako je kapacitet jednog DMC, C=0.25 bita za prenos poruka BSS izvora. Ako se prenos vrsi brzinom R=0.5, tada dobijamo gresku najmanje 11%, sto znaci:
    • A. 

      Da ce najmanje 11% bita biti pogresno dekodovano bez obzira kakav kod za ispravljanje gresaka primenili

    • B. 

      Ce najmanje 11% bita biti pogresno dekodovano ako ne koristimo kod za ispravljanje gresaka

  • 47. 
    Povratna sprega ima znacenje kada je:
    • A. 

      R

    • B. 

      R>C

  • 48. 
    Upotrebom povratne spege, u slucaju kada je R manje od C:
    • A. 

      Pojednostavljujemo kodovanje, dekodovanje i lakse kontrolisemo gresku

    • B. 

      Ne pomaze kodovanju i dekodovanju samim tim nemamo kontrolu nad greskom

  • 49. 
    Sledeci izrazom definisana je verovatnoca greške na izlazu kanala:
    • A. 

      Bez upotrebe povratne sprege

    • B. 

      Sa upotrebom povratne sprege

  • 50. 
    Ako je R<C sigurni smo da postoji kod:
    • A. 

      Cija je greska dekodovanja bita Pb po zelji mala

    • B. 

      Cija je greska dekodovanja bita Pb uvek ista

  • 51. 
    Šenon je svojim radom „A mathematical theory of communication“ iz 1948 objasnio ako je brzina ispod kapaciteta kanala:
    • A. 

      Povecanje pouzdanosti prenosa se ne moze u potpunosti ostvariti konstrukcijom kompleksniji sistema kodovanja i dekodovanja, bez promene odnos signal/sum

    • B. 

      Povecanje pouzdanosti prenosa se moze u potpunosti ostvariti konstrukcijom kompleksniji sistema kodovanja i dekodovanja, bez potrebe da se menja odnos signal/sum

  • 52. 
    Cilj teorije kodovanja je dizajniranje:
    • A. 

      Kodova sto vece brzine i sto manje greske dekodovanja

    • B. 

      Efikasnih zastitnih kodova

    • C. 

      Kodova sto manje brzine da bi se smanjio procenat gresaka i pojednostavilo dekodovanje

  • 53. 
    Kada se jedna kodna reč Zi prenosi po nekom kanalu sa šumovima i na izlazu kanala primi Z’, tada se odgovarajuća greška u prenosu dobija kao:
    • A. 

      Razlika e = Z’ - Zi

    • B. 

      Zbir e = Z’ + Zi

    • C. 

      Razlika e = Zi - Z’

  • 54. 
    Kljucna ideja algebarskog kodovanja je dodavanje:
    • A. 

      Redudansne strukture u skupu kodnih reci tako da se greska moze lako izraziti pomocu operacija koje definisu kolicinu redudanse

    • B. 

      Algebarske strukture u skupu kodnih reci tako da se greska moze lako izraziti pomocu operacija koje definisu tu algebarsku strukturu

  • 55. 
    Razlike binarnih sekvenci definisu se preko:
    • A. 

      AND

    • B. 

      XOR

    • C. 

      AND-XOR

  • 56. 
    Rezultat je 11011-01101
    • A. 

      10110

    • B. 

      10001

    • C. 

      01101

  • 57. 
    Koji od navedenih skupova pripada blok kodu:
    • A. 

      {1000,1011,1010,111}

    • B. 

      {101,010,011}

  • 58. 
    D-arni blok kod duzine n je:
    • A. 

      Prazan skup vektorskog prostora n-torki GF(D)^n

    • B. 

      Pun podskup vektorskog prostora n-torki GF(D)^n

  • 59. 
    Ukoliko kodne reci nisu iste duzine:
    • A. 

      Ne radi se o blok kodu

    • B. 

      Radi se o blok kodu

  • 60. 
    Hemingovo rastojanje izmedu dve kodne reci predstavlja:
    • A. 

      Broj pozicija na kojima se razlikuju te dve kodne reci

    • B. 

      Broj pozicija oznacene sa nulom

    • C. 

      Nijedan od odgovora

  • 61. 
    Hemingovo rastojanje izmedu 1010 i 0101:
    • A. 

      6

    • B. 

      4

    • C. 

      0

  • 62. 
    Hemingovo rastojanje izmedu 1010 i 11101:
    • A. 

      3

    • B. 

      Nije definisano

    • C. 

      0

  • 63. 
    Hemingovo rastojanje zadovoljava tri aksioma metrickog rastojanja
    • A. 

      Simetrija

    • B. 

      Geometrija

    • C. 

      Nulto rastojanje

    • D. 

      Nejednakost trougla

    • E. 

      Jednakost trougla

    • F. 

      Jedinicno rastojanje

  • 64. 
    Tezina jedne kodne reci jednaka ja:
    • A. 

      Broju nenultnih pozicija u toj reci

    • B. 

      Broju nultih pozicija u toj reci

  • 65. 
    Tezina reci 0001000 je:
    • A. 

      6

    • B. 

      1

  • 66. 
    Hemingovo rastojanje dve kodne reci jednako je tezini njihove razlike.
    • A. 

      Tacno

    • B. 

      Netacno

  • 67. 
    Hemingovo rastojanje dve kodne reci jednako je broju nultih pozicija njihove razlike:
    • A. 

      Tacno

    • B. 

      Netacno

  • 68. 
    Tezina kodnih reci je uvek:
    • A. 

      Negativna ili razlicita od nule

    • B. 

      Pozitivna ili jednaka nuli

    • C. 

      Pozitivna ili razlicita od nule

  • 69. 
    Detektovanje greske ekvivalentno je sa detektovanjem ne nulte tezine kodne reci.
    • A. 

      Tacno

    • B. 

      Netacno

  • 70. 
    Kod dekodovanja minimalnog rastojanja i maksimalne verodostojnosti, minimizacija je ekvivalentna nalazenju najblize kodne reci u odnosu na:
    • A. 

      Primljenu

    • B. 

      Poslatu

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 71. 
    Na osnovu minimalnog rastojanja postoji nacin da se unapred za zadati kod:
    • A. 

      Moze reci koliko gresaka moze detektovati, a koliko ispraviti

    • B. 

      Ne moze reci koliko gresaka moze detektovati, a koliko ispraviti

  • 72. 
    Sledeci izraz na slici:
    • A. 

      Potvrduje da je minimalno rastojanje koda C minimalno Hemingovo rastojanje dmin (C) izmedu bilo koje dve iste kodne reci

    • B. 

      Potvrduje da je minimalno rastojanje koda C minimalno Hemingovo rastojanje dmin (C) izmedu bilo koje dve razlicite kodne reci

  • 73. 
    Blok kod duzine n i dekodovanjem minimalnog rastojanja, moze za bilo koja dva broja t i s, da ispravi sve oblike nizova gresaka sa ukupno t ili manje gresaka i da detektuje sve oblike nizova gresaka sa t+1,...,t+s gresaka, ako i samo ako je minimalno rastojanje koda striktno:
    • A. 

      Vece od 2t + s

    • B. 

      Manje od 2t + s

  • 74. 
    Maksimalni kapacitet ispravljanja gresaka definisan je izrazom:
    • A. 

      (d min (C)+1)/2

    • B. 

      (d min (C)-1)/2

    • C. 

      (d min (C)-1)-1

  • 75. 
    Blok kod sa minimalnim rastojanjem 8, t-3 i s-1:
    • A. 

      Ispravljanje 3 greske i detektovanje 5 greske

    • B. 

      Ispravljanje 3 greske i detektovanje 4 greske

  • 76. 
    Da bi blok kod mogao da ispravlja 1 gresku, njegovo minimalno rastojanje mora biti barem :
    • A. 

      2

    • B. 

      1

    • C. 

      3

  • 77. 
    Linearni kodovi predstavljaju jednu od najznacajnijih klasa kodova zbog njihove:
    • A. 

      Jednostavnosti

    • B. 

      Lake implementacije

    • C. 

      Kompleksnosti

    • D. 

      Duzine

  • 78. 
    Linearni kodovi su blok kodovi koji predstavljaju:
    • A. 

      Vektorski prostor

    • B. 

      Generator matrice

  • 79. 
    Svaki linearni kod
    • A. 

      Ne sadrzi nula kodnu rec

    • B. 

      Sadrzi nula kodnu rec

  • 80. 
    Jedan (n,m) D-arni linearni kod sadrzi Dm razlicitih kodnih reci:
    • A. 

      Ne ukljucujuci i nula kodnu rec

    • B. 

      Ukljucujuci i nula kodnu rec

  • 81. 
    Brzina prenosa linearnog (n,m) koda je
    • A. 

      R = m / n

    • B. 

      R = n / m

    • C. 

      R = log n / m

  • 82. 
    Na slici je prikazana generator matrica:
    • A. 

      Sistemske forme

    • B. 

      Nesistemske forme

  • 83. 
    Kada (n,m) linearni kod koristi sistematsku formu generator matrice, tada je prvih m simbola od ukupno n simbola kodne reci egzaktno
    • A. 

      Razlicit simbolima poruke

    • B. 

      Jednak simbolima poruke