Operativne Procedure

102 Questions | Total Attempts: 60

SettingsSettingsSettings
Please wait...
Operativne Procedure

.


Questions and Answers
  • 1. 
    Koliko  treba jedrilici da preleti 120 kilometara prosečnom brzinom  od 90 kilometara na sat?
    • A. 

      1 sat i 20 minuta

    • B. 

      45 minuta

    • C. 

      1 sat

    • D. 

      1 sat i 30 minuta

  • 2. 
    Jedrilica koja ima stvarnu  brzinu kroz vazduh (true airspeed) od 85 km/č i čeoni vetar od 25 km/č imaće brzinu preko tla od :
    • A. 

      60

    • B. 

      70

    • C. 

      90

    • D. 

      80

  • 3. 
    - Koliko  visine će jedrilica izgubiti za 22 kilometara preleta (po vremenu bez vetra) ako ima finesu (L/D ratio) 22:1?
    • A. 

      1200 metara

    • B. 

      1400 metara

    • C. 

      2400 metara

    • D. 

      1000 metara

  • 4. 
    Kiseoničke boce visokog pritiska se normalno pune do pritiska od :
    • A. 

      1200 psi

    • B. 

      1600 psi

    • C. 

      1400 psi

    • D. 

      1800 psi

  • 5. 
    Kiseonički sistem sa stalnim  protokom je odgovarajući za visine do oko:
    • A. 

      5000 m

    • B. 

      8000 m

    • C. 

      3000 m

    • D. 

      1000 m

  • 6. 
     Sistem koji automatski meša kiseonik i vazduh okolne atmosfere  a propušta smešu samo prilikom udisaja naziva se:
    • A. 

      ’’real time’’

    • B. 

      ’’diluter demand’’

    • C. 

      ’’free demanad’’

    • D. 

      ’’high demand’’

  • 7. 
    Koji deo opominje pilota kada kiseonik ne protiče?
    • A. 

      Merač protoka

    • B. 

      Svetlo za opomenu

    • C. 

      Zastavica blinkera

    • D. 

      Manometar pritiska

  • 8. 
    Trajanje boce za kiseonik sa povećanjem visine:
    • A. 

      Raste

    • B. 

      Zavisi od jedrilice

    • C. 

      Opada

    • D. 

      Ne mijenja se

  • 9. 
    Najbolje što se može učiniti ako sistem za kiseonik otkaže ili se kiseonik iscrpi  na velikoj visini  je:
    • A. 

      Korišćenje rezervne boce uz naglo poniranje do visine od 10.000 stopa ili niže

    • B. 

      Ostati na visini još 30 minuta zatim koristiti rezervnu bocu tokom poniranja

    • C. 

      Ubrzano disanje

    • D. 

      Korišćenje rezervne boce dok se ne isprazni a tada započeti normalno poniranje na manju visinu

  • 10. 
    Padobran treba da se podesi dok korisnik:
    • A. 

      Sedi u stolici

    • B. 

      Stoji uspravno

    • C. 

      Pomalo čuči

    • D. 

      Skakuće

  • 11. 
    U slučaju  prizemljenja padobranom u udaljenom i nepristupačnom predelu najkorisnija deo opreme je:
    • A. 

      Lovački nož

    • B. 

      Par cipela

    • C. 

      Oprema za preživljavanje

    • D. 

      Baterijska lampa

  • 12. 
    Kada vazduhoplovni kiseonik za udisanje  nije dostupan može se koristiti i bolnički kiseonik ili kiseonik za varioce?
    • A. 

      Netačno

    • B. 

      Tačno

    • C. 

      Ako dozvoli varioc

    • D. 

      Ako dozvoli rukovodioc letenja

  • 13. 
    Kada priručnik jedrilice ne sadrži ček listu za sklapanje  i rasklapanje jedrilice pilot može smatrati  da je ona:
    • A. 

      Istaknuta u kabini

    • B. 

      Nepotrebna

    • C. 

      Stvorena od pilota

    • D. 

      Utisnuta na trupu

  • 14. 
    Pre sklapanja  jedrilice sve rezervne osigurače i spojeve komandi  treba očistiti rastvaračem i potom:
    • A. 

      Podmazati

    • B. 

      Proveriti

    • C. 

      Popisati

    • D. 

      Sastaviti

  • 15. 
    Najbolji  način da se bude siguran  da su komande dobro povezane je da se obavi:
    • A. 

      Provera veza

    • B. 

      Provera komandi

    • C. 

      Pregled komandi

    • D. 

      Pregled veza komandi

  • 16. 
    Pošto se prikolica parkira radi utovara ili istovara,  točkovi treba da budu:
    • A. 

      Ispumpani

    • B. 

      Blokirani

    • C. 

      Skinuti

    • D. 

      Podignuti

  • 17. 
    Kanapi, lanac i zemaljska lengeri koji se koriste  za vezivanje treba da mogu da izdrže dva ili tri puta:
    • A. 

      Težinu prazne jedrilice

    • B. 

      Ukupnu težinu jedrilice

    • C. 

      Neto težinu

    • D. 

      Osnovnu težinu jedrilice

  • 18. 
    Da se vertikalno kormilo zaštiti od uslova jakog vetra treba ga osigurati sa :
    • A. 

      Vezivanjem pilotske palice u kabini

    • B. 

      Posebnim lengerom

    • C. 

      Posebnim kanapom

    • D. 

      Fiksatorom kormila pravca

  • 19. 
    Kada komande nisu zabravljene  pilotska palica treba da bude osigurana sa:
    • A. 

      Posebnim konopcem

    • B. 

      Nije potrebno osiguranje

    • C. 

      Pojasom za vezivanje

    • D. 

      Pilotskim padobranom

  • 20. 
    Kada se jedrilica gura rukama, strukturno oštećenje   krila je moguća ako se pritiska na :
    • A. 

      Upornice

    • B. 

      Izlaznu ivicu

    • C. 

      Nije moguće

    • D. 

      Trup jedrilice

  • 21. 
    Najmanja dužina konopca  za tegljenje  na zemlji je:
    • A. 

      Razmak krila

    • B. 

      5 metara

    • C. 

      Dvostruki razmak krila

    • D. 

      Pola razmaka krila plus 1,5 do 2 metra

  • 22. 
    Vozilo za tegljenje  po zemlji nikada ne treba da vuče jedrilicu brzinom  većom od brzine:
    • A. 

      Lakog trka

    • B. 

      Laganog hoda

    • C. 

      Brzog hoda

    • D. 

      Brzog trka

  • 23. 
    Kada se tegli niz vetar ili popreko  na vetar koji je jak, sa oba kraja krila moraju biti čuvari plus treći član na :
    • A. 

      Repu

    • B. 

      Krilu koje je niz vetar

    • C. 

      Krilu koje je uz vetar

    • D. 

      Konopcu za vuču

  • 24. 
    Detaljnu pregled pred let treba uraditi  svakog dana  :
    • A. 

      Pred privi let

    • B. 

      Ponedeljkom kada je tehnički dan

    • C. 

      Pred svaki start

    • D. 

      Kad zahteva dežurni nastavnik

  • 25. 
    Kako bi bio siguran  da je padobran  prepakovan u propisanom periodu,  pilot treba da proveri:
    • A. 

      Knjižicu padobrana

    • B. 

      Jučerašnje primedbe

    • C. 

      Knjigu eksploatacije

    • D. 

      Uputstvo za rukovanje padobranom

  • 26. 
    Igle osigurači padobrana  (špiljke)  treba da budu na mestu, osigurane koncem i plombirane:
    • A. 

      Sigurnosnom žicom

    • B. 

      Bezbednom iglom

    • C. 

      šplintom

    • D. 

      Olovnom plombom

  • 27. 
    Maska za kiseonik treba dobro da pripaja kako bi se sprečilo:
    • A. 

      Pojava hiperventilacije

    • B. 

      Ulazak spoljašnjeg vazduha

    • C. 

      Curenje ugljendioksida

    • D. 

      Curenje kiseonika

  • 28. 
    Odgovarajuće oblačenje  je važno:
    • A. 

      Leti

    • B. 

      Kod svih letova

    • C. 

      Kod dugih letova

    • D. 

      Zimi

  • 29. 
    Plovidbenost jedrilice pre leta mora biti proverena  od strane:
    • A. 

      Vlasnika

    • B. 

      DCA inspektora

    • C. 

      Pilota

    • D. 

      Zemaljskog osoblja

  • 30. 
    Predpoletni pregled jedrilice treba da počne sa proverom:
    • A. 

      Kiseoničkog sistema

    • B. 

      Komandnih površina

    • C. 

      Kabine

    • D. 

      Oprema za vuču

  • 31. 
    Najčešća dužina konopca  koji se koristi za šlepanje je:
    • A. 

      100 – 150 metara

    • B. 

      50 – 55 metara

    • C. 

      70 – 100 metara

    • D. 

      10 – 15 metara

  • 32. 
    Na konopcu za vuču prepletanje (šplajsovanje) se koristi u cilju:
    • A. 

      Očuvanja jačine

    • B. 

      Očuvanja trajnosti

    • C. 

      Brzine opravke

    • D. 

      Očuvanja dužine konopca

  • 33. 
    Kada se na konopcu za vuču koriste  bezbednosni osigurači, na delu konopca  prema avionu moraju imat i  ________  jačinu nego osigurači na delu konopca  prema jedrilici
    • A. 

      Različitu

    • B. 

      Veću

    • C. 

      Manju

    • D. 

      Istu

  • 34. 
    Kuka za vezivanje za šlep avionom  je obično  smeštena:
    • A. 

      Blizu centra težišta

    • B. 

      Iza centra težišta

    • C. 

      Znatno ispred centra težišta

    • D. 

      Neposredno ispred centra težišta

  • 35. 
    Imenujte stavke predpoletne ček liste koje su deo provere.
    • A. 

      Visinomer, Pilotske veze, Komande, Provera pravca vetra.

    • B. 

      Komande, Sajla – deo za kačenje, Provera pravca vetra.

    • C. 

      Visinomer, Pilotske veze, Pleksi kabine, Komande, Sajla – deo za kačenje, Provera pravca vetra.

    • D. 

      Visinomer, Pleksi kabine, Komande, Sajla – deo za kačenje.

  • 36. 
    Koje su dve prednosti visokog položaja u šlepu :
    • A. 

      Bolja vidljivost i mogućnost da se jedrilica otkači bez šanse da se konopac upetlja

    • B. 

      Brže nalaženje termičkog stuba i lakše centriranje

    • C. 

      Laška promena brzine leta i mogućnost manjih zaokreta u šlepu

    • D. 

      Lakše praćenje aviona i bolja vidljivost

  • 37. 
    Tokom običnog blagog zaokreta u šlepu, nos jedrilice treba da bude u pravcu:
    • A. 

      Ispod aviona

    • B. 

      Unutar zaokreta

    • C. 

      U spoljnu stranu zaokreta

    • D. 

      Trupa aviona

  • 38. 
    Otkačinjanje u šlepu treba da bude obavljeno iz _______ pozicije šlepa.
    • A. 

      Niske

    • B. 

      Ravne

    • C. 

      Visoke

    • D. 

      Bočne

  • 39. 
    Pošto potvrdi otkačinjanje, pilot jedrilice treba da započne:
    • A. 

      Levi ponirući zaokret

    • B. 

      Levi horizontalni zaokret

    • C. 

      Blago penjanje

    • D. 

      Horizontalni desni zaokret

  • 40. 
    Primarni  uzrok labavosti konopca  za vuču je :
    • A. 

      Ubrzanje jedrilice

    • B. 

      Slaba turbulencija

    • C. 

      Turbulentna atmosfera

    • D. 

      Usporavanje jedrilice

  • 41. 
    Najveća opasnost olabavljenog konopca  za vuču je:
    • A. 

      Upetljavanje

    • B. 

      Povećana verovatnoća da dođe do prekida konopca

    • C. 

      Nenamerno otkačinjanje

    • D. 

      Mogućnost da se jedrilica upetlja u konopac

  • 42. 
    Ako bi avion izgubio  snagu u toku zatrčavanja  pred poletanje,  šta treba da uradi pilot jedrilice:
    • A. 

      Momentalno da se otkači i skrene u desno.

    • B. 

      Momentalno da otkači i skrene u levo

    • C. 

      Da pažljivo pratio avion

    • D. 

      Da se zaustavi u pravcu

  • 43. 
    Kada dođe do nastanka hitnosti tokom šlepa na visini  ispod 50 metara nad tlom, jedrilica treba da se otkači i
    • A. 

      Obleti normalan školski krug

    • B. 

      Skrene samo da bi izbegla prepreke

    • C. 

      Okrene nazad u pravcu poletno sletne staze

    • D. 

      Obleti podešen školski krug

  • 44. 
    Kada se konopac  za vuču mnogo opusti  ili se čini da će se upetljati oko jedrilice, pilot jedrilice treba odmah da:
    • A. 

      Ponire

    • B. 

      Skrene od olabavljenog dela

    • C. 

      Otkači

    • D. 

      Povuče nagore

  • 45. 
    Za poletanje  pomoću  vitla se isključivo koristi radio veza, a signalizacija pomoću  zastavica isključivo za završetak započetog  leta u koliko  radio veza otkaže.
    • A. 

      Delimično tačno

    • B. 

      Netačno

    • C. 

      Tačno

    • D. 

      Delimično netačno

  • 46. 
    Osigurač  na konopcu kod poletanja  pomoću  vitla nije obavezan?
    • A. 

      Tačno

    • B. 

      Netačno

    • C. 

      Zavisi od jedrilice

    • D. 

      Zavisi od vrste vitla

  • 47. 
    Dužina sajle sa osiguračem treba da bude od 150 do 300 sm.
    • A. 

      Tačno

    • B. 

      Netačno

    • C. 

      Neobavezno

    • D. 

      Zavisi od osigurača

  • 48. 
    Osigurač  na sajli mora da bude postavljen direktno na mehanizam za otkačinjanje.
    • A. 

      Tačno

    • B. 

      Neobavezno

    • C. 

      Netačno

    • D. 

      Zavisi od osigurača

  • 49. 
    Najbolje mesto za kuku za vuču kod poletanja  pomoću  vitla je
    • A. 

      Blizu nosa jedrilice

    • B. 

      Blizu centra težišta

    • C. 

      Ispod pilota

    • D. 

      Između nosa jedrilice i krila

  • 50. 
    Kada su na jedrilici postavljene dve kuke za vuču one treba da:
    • A. 

      Imaju odvojeno otkačinjanje

    • B. 

      Obe budu međusobno povezane

    • C. 

      Se otkačinju jedna posle druge

    • D. 

      Imaju jedinstveno otkačinjanje

  • 51. 
    Koja je najbolja  vrsta konopca  za vuču koji se koristi za vitlo.
    • A. 

      Konopac od kudelje

    • B. 

      Čelična sajla

    • C. 

      Najlon konopac

    • D. 

      Konopac od konoplje

  • 52. 
    Najbolji  postupak za slučaj da se dogodi  ’’pumpanje’’ u toku vuče je da se pilotska palica povuče na sebe kako bi se pritisak prebacio  na sajlu za vuču.
    • A. 

      Zavisi od visine

    • B. 

      Tačno

    • C. 

      Zavisi od vrste jedrilice

    • D. 

      Netačno

  • 53. 
    Brzina u vazduhu se kontroliše pomoću:
    • A. 

      Variometra

    • B. 

      Kormila dubine

    • C. 

      Elerona

    • D. 

      Kormila pravca

  • 54. 
    Cilj preglednog zaokreta je da se:
    • A. 

      Provere komande

    • B. 

      Traži termika

    • C. 

      Proveri da li u blizini ima letilica.

    • D. 

      Smanji brzina

  • 55. 
    Trag jedrilice preko tla je njena:
    • A. 

      Putanja

    • B. 

      Pravac

    • C. 

      Relativni kurs

    • D. 

      Kurs

  • 56. 
    Pravac u koji je jedrilica usmerena je njen:
    • A. 

      Relativni kurs

    • B. 

      Pravac

    • C. 

      Kurs

    • D. 

      Putanja

  • 57. 
    Zanos ili ugao korekcije zbog vetra je ugao između:
    • A. 

      Uzdužne ose jedrilice i njene putanje.

    • B. 

      Stvarnog i magnetnog pravca vetra.

    • C. 

      Pravca vetra i stvarnog kursa

    • D. 

      Pravca vetra i magnetnog severa.

  • 58. 
    Koje komande leta se moraju koristiti da bi se ušlo u pravilan,  koordinirani zaokret.
    • A. 

      Eleroni, kormilo pravca i kormilo dubine

    • B. 

      Kormilo dubine i kormilo pravca

    • C. 

      Kormilo pravca i kormilo dubine.

    • D. 

      Eleroni i kormilo pravca

  • 59. 
    Bočno kretanje jedrilice zbog efekta vetra se naziva?
    • A. 

      Ugao zanosa

    • B. 

      Pomeranje

    • C. 

      Zanošenje

    • D. 

      Klizanje u stranu

  • 60. 
    Pilot može da utvrdi  da li je zaokret koordiniran pomoću:
    • A. 

      Magnetnog kompasa

    • B. 

      Vunice i pokazivača klizanja – libele

    • C. 

      Horizonta

    • D. 

      Brzinomera

  • 61. 
    Prvi korak u povratku iz prevelikog nagiba koji je doveo do spuštanja nosa jedrilice je:
    • A. 

      Povećati pritisak na palicu unazad

    • B. 

      Dati suprotno kormilo pravca i ispraviti jedrilicu.

    • C. 

      Smanjiti nagib

    • D. 

      Povećati pritisak na kormilo pravca

  • 62. 
    Pri minimalnoj brzini  može doći do gubitka  brzine (stola) zbog :
    • A. 

      Napadnog ugla

    • B. 

      Prevelikog dizanja nosa jedrilice

    • C. 

      Faktora opterećenja

    • D. 

      Brzine

  • 63. 
    Šta od navedenog  ne ukazuje na mogući  gubitak  brzine?
    • A. 

      Smanjenje šuma vetra

    • B. 

      Preveliki nagib u termičkom stubu

    • C. 

      Smanjena efikasnost komandi,

    • D. 

      Visok položaj nosa jedrilice,

  • 64. 
    Izlazak iz gubitka  brzine sa okretanjem se vrši na sledeći način.
    • A. 

      Dovođenjem komadi u neutralan položaj.

    • B. 

      Smanjenjem nagiba i podizanjem nosa.

    • C. 

      Spuštanjem nosa i povećanjem nagiba.

    • D. 

      Spuštanjem nosa jedrilice i davanjem kormila pravca suprotno obrtanju.

  • 65. 
    Vađenje iz kovita se postiže tako da se do kraja da suprotna noga i palica lagano od sebe u prednji  položaj.
    • A. 

      Netačno

    • B. 

      Zavisi o pravca rotacije

    • C. 

      Tačno

    • D. 

      Zavisi od brzine rotacije

  • 66. 
    Da bi se izvelo klizanje u pravcu leta jedno krilo se spusti,  da se suprotno kormilo pravca i nos jedrilice se lako podigne  u odnosu  na normalan  položaj.
    • A. 

      Netačno

    • B. 

      Zavisno od udaljenosti starta

    • C. 

      Tačno

    • D. 

      Zavisno od pravca vetra

  • 67. 
    Kada se klizanje u pravcu leta izvodi u vetar tokom sletanja, trag preko zemlje treba da bude.
    • A. 

      U suprotnom pravcu od bočnog vetra

    • B. 

      Paralelan uzdužnoj osi piste

    • C. 

      Uporedan sa pravcem nižeg krila

    • D. 

      Poprečan na pravac leta

  • 68. 
    Ako se između trećeg i četvrtog zaokreta izgubilo suviše visine tako da se ne može izvesti bezbedan prilaz aerodromu najbolji postupak je.
    • A. 

      Nastaviti školski krug i sleteti kratak

    • B. 

      Smanjiti ugao poniranja da bi se sačuvala visina

    • C. 

      Sleteti između trećeg i četvrtog zaokreta na najpogodniji teren

    • D. 

      Još više izvući flapsove da bi se smanjio ugao poniranja

  • 69. 
    Kada u prilazu izgleda da se ciljna tačka pomera niz kabinu, visina prilaza je :
    • A. 

      Mala

    • B. 

      Velika

    • C. 

      Odgovarajuća

    • D. 

      Zavisi od jačine vetra

  • 70. 
    Na kojoj visini  treba započeti ravnanje jedrilice?
    • A. 

      1-1,5 m.

    • B. 

      2,5

    • C. 

      4 m.

    • D. 

      2 m

  • 71. 
    Posle sletanja sa bočnim  vetrom, održavanje  pravca na zemlji se vrši pomoću:
    • A. 

      Kormilom dubine

    • B. 

      Elerona

    • C. 

      I jedno i drugo

    • D. 

      Kormila pravca

  • 72. 
    Brzina jedrilice preko tla u toku sletanja sa leđnim vetrom u poređenju sa normalnim sletanjem  u korito  vetra je obično:
    • A. 

      Manja

    • B. 

      Zavisno od jačine vetra

    • C. 

      Veća

    • D. 

      Približno ista

  • 73. 
    Prvi postupak u vađenju iz kovita je:
    • A. 

      Zatvoriti vazdušne kočnice

    • B. 

      Oboriti nos jedrilice

    • C. 

      Uvući flaps

    • D. 

      Ispraviti krila

  • 74. 
    Prilikom vežbanja kovita ulazak ne sme da bude na visini  manjoj od :
    • A. 

      1000 metara

    • B. 

      600 metara

    • C. 

      1500 metara

    • D. 

      400 metara

  • 75. 
    Kada se u toku kovita pritisak na palicu u nazad popusti jedrilica može da pređe u:
    • A. 

      Pravolinijsko poniranje

    • B. 

      Horizontalan let

    • C. 

      Spiralno poniranje

    • D. 

      Ponirući zaokret

  • 76. 
    Cilj klizanja unapred je da se:
    • A. 

      Smanji brzina

    • B. 

      Smanji ugao poniranja

    • C. 

      Poveća ugao poniranja

    • D. 

      Uradi korekcija za bočni vetar

  • 77. 
    Posmatrajući sliku u prilogu, obeležena mesta su:
    • A. 

      Deo niz vetar B, ’’base leg’’ C, prilaz (’’final approach’’) A i tačka dodira F.

    • B. 

      Deo niz vetar B, ’’base leg’’ C, prilaz (’’final approach’’) D i tačka dodira E.

    • C. 

      Deo niz vetar A, ’’base leg’’ D, prilaz (’’final approach’’) D i tačka dodira E.

    • D. 

      Deo niz vetar B, ’’base leg’’ D, prilaz (’’final approach’’) F i tačka dodira E.

  • 78. 
    Oblasti pokrivene vegetacijom obično  stvaraju  više termalne aktivnosti nego gola polja.
    • A. 

      Zavisi od vegetacije

    • B. 

      Netačno

    • C. 

      Zavisi od vrste termike

    • D. 

      Tačno

  • 79. 
    Kada više od jedne jedrilice kruži u stubu, pravac kruženja određuje  najviša jedrilica.
    • A. 

      Netačno

    • B. 

      Najbrža jedrilica

    • C. 

      Tačno

    • D. 

      Većina jedrilica

  • 80. 
    Najbolja brzina za kruženje u termičkom stubu je:
    • A. 

      Minimalna brzina

    • B. 

      Manevarska brzina

    • C. 

      Brzina najbolje finese plus 5%

    • D. 

      Brzina najmanjeg propadanja

  • 81. 
    Dok se traži stub preporučljivo je držati brzinu:
    • A. 

      Manevarsku

    • B. 

      Minimalna brzina

    • C. 

      Brzina najbolje finese

    • D. 

      Brzina najmanjeg propadanja

  • 82. 
    Prilikom prvog ulaska u stub jedrilica može da teži nagibu:
    • A. 

      Zavisno od pravca vetra

    • B. 

      Ka centru stuba

    • C. 

      Od centra stuba

    • D. 

      Nema naginjanja

  • 83. 
    Ubrzo po ulasku u termički stub započet je zaokret i dizanje nastaje posle skretanja  za 600 što ukazuje na:
    • A. 

      Rani zaokret

    • B. 

      Zakasneli zaokret

    • C. 

      Zaokret u pogrešnom pravcu

    • D. 

      Odgovarajući zaokret

  • 84. 
    Kada dođe do gubitka  dizanja neposredno po započinjanju zaokreta u stubu to znači.
    • A. 

      Rani zaokret

    • B. 

      Zaokret u pogrešnom pravcu

    • C. 

      Kasni zaokret

    • D. 

      Odgovarajući zaokret

  • 85. 
    Smanjenje dizanja između 900 i 1800 zaokreta ukazuje na:
    • A. 

      Rani zaokret

    • B. 

      Kasni zaokret

    • C. 

      Zaokret u pogrešnom pravcu

    • D. 

      Odgovarajući zaokret

  • 86. 
    Najveća mogućnost da se nađe dizanje iznad mogućeg  izvora dizanja na zemlji treba da bude uz vetar od izvora.
    • A. 

      Tačno

    • B. 

      Zavisi od jačine stuba

    • C. 

      Zavisi od jačina vetra

    • D. 

      Netačno

  • 87. 
    Nisko otkačinjanje jedrilice u oblasti  rotora treba da bude u pravcu uz vetar:
    • A. 

      Netacno

    • B. 

      Zavisi od jačine rotora

    • C. 

      Tačno

    • D. 

      Zavisi od jačine vetra

  • 88. 
    U blizini  prevoja sa strane niz vetar treba očekivati polje nisponog strujanja?
    • A. 

      Zavisi od jačine vetra

    • B. 

      Tačno

    • C. 

      Zavisi od pravca vetra

    • D. 

      Netacno

  • 89. 
    Prva stvar pri planiranju preleta je:
    • A. 

      Brifing ekipe

    • B. 

      Proveriti vreme

    • C. 

      Predpoletni pregled jedrilice

    • D. 

      Izbor cilja

  • 90. 
    Zahtevi za priznavanjem visine i preleta moraju biti potvrđeni:
    • A. 

      Fotografskim snimkom

    • B. 

      Zapečaćenim barografom

    • C. 

      Observerom u kabini

    • D. 

      Flight rekorderom

  • 91. 
    Dobro izračunat  profil  leta treba da omogući jedrilici da stigne iznad tačke polaska ili cilja na visini  od najmanje: 
    • A. 

      150 metara

    • B. 

      300 metara

    • C. 

      600 metara

    • D. 

      450 metara

  • 92. 
    Bez obzira na indikacije termike, jedrilica treba da ostane u šlepu do minimum:
    • A. 

      600 metara

    • B. 

      900 metara

    • C. 

      450 metara

    • D. 

      150 metara

  • 93. 
    Ako je najveće očitavanje variometra u stubu bilo 1,5 m/s, odluku  da se napusti  stub i nastavi sa preletom  treba doneti kada očitavanje variometra padne na približno
    • A. 

      0.8 m/s

    • B. 

      0,5 m/s

    • C. 

      1.0 m/s

    • D. 

      1,2 m/s

  • 94. 
    Odgovarajuća brzina leta prilikom prolaska  kroz dizanje bez namere da se koristi stub je:
    • A. 

      Brzina najmanjeg propadanja

    • B. 

      Minimalna bezbedna brzina

    • C. 

      Minimalna brzina

    • D. 

      Brzina najbolje finese

  • 95. 
    Ozbiljno  traženje terena za sletanje van aerodroma  treba započeti kad god se visina smanji na :
    • A. 

      600 m

    • B. 

      300 m

    • C. 

      900 m

    • D. 

      1200 m

  • 96. 
    Prvi izbor za vanaerodromsko sletanje treba da bude:
    • A. 

      Polje sa niskom kulturom

    • B. 

      Kultivisano polje

    • C. 

      Pašnjak

    • D. 

      Novopokošeno polje.

  • 97. 
    U slučaju  vanaerodromskog sletanja prva stvar po uspostavljanju dobrih  odnosa sa vlasnikom polja treba da bude:
    • A. 

      Analizirati let

    • B. 

      Priprema za poletanje

    • C. 

      Obavestiti ekipu

    • D. 

      Planiranje sledećeg leta

  • 98. 
    Najbolje dizanje se obično  nađe na strani koja se nalazi od kumulusa:
    • A. 

      Zavisi od jačine vetra

    • B. 

      Bočno u odnosu na vetar

    • C. 

      Uz vetar

    • D. 

      Niz vetar

  • 99. 
    Najbolja brzina za let između dva termička  stuba, kada su uslovi  slabi i nema čeonog vetra je:
    • A. 

      Minimalna brzina

    • B. 

      Brzina najbolje finese

    • C. 

      Brzina najmanjeg propadanja

    • D. 

      Brzina najbolje finese + 20 km.

  • 100. 
    Opšte je pravilo  ispravnog postupanja ako se brzina kroz dizanje poveća a kroz propadanje smanji.
    • A. 

      Tačno

    • B. 

      Zavisi od jačine dizanja

    • C. 

      Netačno

    • D. 

      Zavisi od jačine propadanja

  • 101. 
    Prepreke na prilaznoj putanji  smanjuju raspoloživu dužinu staze za sletanje za deset puta visine najveće prepreke koju treba preleteti.
    • A. 

      Zavisi od dužine terena za sletanje

    • B. 

      Netačno

    • C. 

      Zavisi od brzine u prilazu

    • D. 

      Tačno

  • 102. 
    Obično je bolje sleteti na polje sa niskom  kulturom nego na zaorano polje?
    • A. 

      Netačno

    • B. 

      Tačno

    • C. 

      Bolje je zaorano polje.

    • D. 

      Zavisi od zasejane kulture