VI

72 Pitanja | Total Attempts: 342

SettingsSettingsSettings
Please wait...
VI

Questions and Answers
  • 1. 
    1. Kao osnovni kriterijumi za inteligentno ponašanje sistema najčešće se uzimaju:
    • A. 

      Rezonovanje.

    • B. 

      B. Ponašanje.

    • C. 

      C. Percepcija.

    • D. 

      D. Neuronske mreže.

  • 2. 
    1. Veštačka inteligencija se može smatrati univerzalnom naučnom disciplinom.
    • A. 

      Tacno

    • B. 

      Netacno

    • C. 

      Option3

    • D. 

      Option4

  • 3. 
    1. Kategorije o mogućim pogledima na V.I. su:
    • A. 

      Sistemi koji misle kao ljudi.

    • B. 

      Sistemi koji razmišljaju racionalno.

    • C. 

      Sistemi koji deluju kao ljudi.

    • D. 

      Sistemi koji deluju racionalno

    • E. 

      Sistemi koji razmišljaju kao mašine.

    • F. 

      Sistemi koji misle mašinski.

  • 4. 
    1. Da bi prošao Tjuringov test računar mora da poseduje svojstva
    • A. 

      Obrada prirodnih jezika (NLP).

    • B. 

      Reprezentacija znanja.

    • C. 

      Samoposmatranje.

    • D. 

      Neograničena količna radne memorije.

    • E. 

      Višeprocesorska obrada

  • 5. 
    1. Tjuringov test je do danas prošao veći broj sistema veštačke inteligencij
    • A. 

      Netačno

    • B. 

      Tačno.

    • C. 

      Option3

    • D. 

      Option4

  • 6. 
    1. Za prolazak totalnog Tjuringovog testa računar mora da poseduje sledeće karakteristike
    • A. 

      Računarska vizija (opažanje objekata).

    • B. 

      Robotika (kretanje i manipulacija objektima u fizičkom svetu).

    • C. 

      Centar za emocionalnu obradu.

    • D. 

      Instiktivno delovanje.

  • 7. 
    1. „Kognitivna revolucija“ odnosi se na:
    • A. 

      Psihologiju zasnovanu na procesiranju informacija.

    • B. 

      Promenu stepena svesnosti čovečanstva kao posledicu hipi pokreta.

    • C. 

      Odbacivanje emotivnih, instiktivnih i motoričkih pristupa u korist intelektualnog.

    • D. 

      Option4

  • 8. 
    1. „Kognitivna revolucija“ podrazumeva
    • A. 

      Teorijsko modelovanje internih aktivnosti ljudskog mozga.

    • B. 

      Modelovanje univerzalnog jezika za reprezentaciju iskustva koji ne poznaje pojam dvosmislenosti.

    • C. 

      Princip da ono o čemu niko ne razmišlja i ne postoji.

    • D. 

      Option4

  • 9. 
    1. Kognitivna nauka i kognitivna neuronauka danas su izvan domena V.I.
    • A. 

      Tačno.

    • B. 

      Netačno.

    • C. 

      Option3

    • D. 

      Option4

  • 10. 
    1. Osnovni pristupi kod proveravanja modela internih aktivnosti ljudskog mozga su:
    • A. 

      Predvidjanje i testiranje ponašanja ljudskih ispitanika (top-down).

    • B. 

      Direktna identifikacija na osnovu neuroloških merenja (bottom-up).

    • C. 

      Apsurd kao univerzalni rezultat svih misaonih aktivnosti (ciklični pristup).

    • D. 

      Option4

  • 11. 
    1. Svako inteligentno ponašanje mora biti određeno logičkim mišljenjem.
    • A. 

      Netačno

    • B. 

      Tačno

    • C. 

      Option3

    • D. 

      Option4

  • 12. 
    1. Računarski agenti se od običnih računarskih programa razlikuju po tome što poseduju:
    • A. 

      Autonomno upravljanje.

    • B. 

      Opažanje i razumevanje okruženja.

    • C. 

      Mogućnost adaptacije na promene.

    • D. 

      Neograničene računarske resurse na raspolaganju.

    • E. 

      Kompajlere koji ne razmatraju sintaksu.

    • F. 

      Proširivi API.

  • 13. 
    1. Po Lajbnicu, stupnjevi saznanja su:
    • A. 

      Claritas

    • B. 

      Cognito confusa.

    • C. 

      Cognito distincta.

    • D. 

      Cognito intuitiva.

    • E. 

      Cognito cognitiva.

    • F. 

      Cognito perniciosus.

    • G. 

      Cognito nequam.

  • 14. 
    1. Nominalne definicije ostavljaju otvorenim pitanje da li:
    • A. 

      Stvar koja je definisana može da egzistira.

    • B. 

      Stvar koja je imenovana može da se preimenuje.

    • C. 

      Stvar koja je prihvaćena sme da se razmatra.

    • D. 

      Option4

  • 15. 
    1. Po Lajbnicovoj teoriji stupnjeva znanja, bitno ili dovršeno znanje je ono koje je:
    • A. 

      Svodivo na elementarne pojmove.

    • B. 

      Konačno definisano i na njega se ne treba vraćati.

    • C. 

      Znanje koje se odnosi na neživu prirodu.

  • 16. 
    1. Po Lajbnicovoj teoriji stupnjeva znanja, upotreba bitnog ili dovršenog znanja mora omogućiti:
    • A. 

      Pravljenje veštačkog sistema sa inteligentnim svojstvima u najpotpunijem obliku.

    • B. 

      Pravljenje prirodnog sistema koji poseduje ograničena inteligentna svojstva.

    • C. 

      Pravljenje univerzalnog sistema koji poseduje karakteristike višeg nivoa od nivoa primenjenog znanja.

  • 17. 
    1. Slaba hipoteza veštačke inteligencije je:
      1. Moguće su mašine koje deluju kao da su inteligentne.
      2. Moguće su mašine koje zaista misle.
      3. Moguće su mašine za koje se tvrdi da inteligentno misle.
    • A. 

      Moguće su mašine koje deluju kao da su inteligentne.

    • B. 

      Moguće su mašine koje zaista misle.

    • C. 

      Moguće su mašine za koje se tvrdi da inteligentno misle.

  • 18. 
    1. Sa čisto inženjerskog stanovišta, pitanje inteligentnih mašina je zapravo optimizacioni problem izbora:
    • A. 

      Najboljeg softverskog agenta za zadatu arhitekturu.

    • B. 

      Najboljeg programskog jezika u kome je moguće modelovati inteligenciju.

    • C. 

      Najboljeg alata za prevođenje AIML jezika u binarni oblik.

  • 19. 
    1. Jaka hipoteza veštačke inteligencije je:
    • A. 

      Moguće su mašine koje deluju kao da su inteligentne.

    • B. 

      Moguće su mašine koje zaista misle.

    • C. 

      Moguće su mašine za koje se tvrdi da inteligentno misle.

  • 20. 
    1. U Tjuringove argumente spadaju:
    • A. 

      Argument nesposobnosti.

    • B. 

      Matematički argument.

    • C. 

      Argument neformalnosti.

    • D. 

      Argument svesti.

    • E. 

      Logički argument

    • F. 

      Fizički argument

  • 21. 
    1. Pristupi u oblasti V.I. mogu se svrstati u dve glavne kategorije:
    • A. 

      Simbolički.

    • B. 

      Subsimbolički.

    • C. 

      Simbiotički.

    • D. 

      Simulativni.

  • 22. 
    1. Šta je sistem fizičkih simbola:
    • A. 

      Skup simbola

    • B. 

      Mašina koja generiše promenljivi skup strukture simbola

    • C. 

      Poseban fizički sistem namenjen prikuplajnju podataka

    • D. 

      Skup fizičkih predmeta

  • 23. 
    1.      Ko je prvi definisao pojam sistema fizičkih simbola
    • A. 

      A. Tjuring

    • B. 

      B. Winston

    • C. 

      C. Newel i Simon

    • D. 

      D. Šenon

  • 24. 
    1.      Koji procesi deluju u sistemima fizičkih simbola:
    • A. 

      A. kreacija, modofikacija, zamena, destrukcija

    • B. 

      B. kreacija, permutacija, transpozicija

    • C. 

      C. kreacija, modifikacija, permutacija, destrukcija

    • D. 

      D. kreacija, modifikacija, reprodukcija, destrukcija

  • 25. 
    1.      Kom uredjaju najviše odgovara koncept sistema fizičkih simbola:
    • A. 

      A. regulator

    • B. 

      B. reaktor

    • C. 

      C. računarska mreža

    • D. 

      D. digitalni računar

Back to Top Back to top