Odrzavanje II Kolokvijum

111 Questions

Settings
Please wait...
Odrzavanje II Kolokvijum

Vlada Stojanović- kviz napravljen radi lakseg ucenja drugog kolokvijuma, za moje kolege.


Questions and Answers
  • 1. 
    Ispitivanje izolacije se radi u okviru?
    • A. 

      Prijemnih, profilaktickih i komadnih ispitivanja

    • B. 

      Tipskih, prijemnih i komadnih ispitivanja

    • C. 

      Komadnih, serijskih i profilaktickih ispitivanja

  • 2. 
    Za procenu stanja izolacije se ne koristi metoda:
    • A. 

      Merenje parcijalnih praznjenja

    • B. 

      Merenje otpora izolacije

    • C. 

      Merenje termicke cvrstoce

  • 3. 
    Merenjem otpora izolacije se utvrdjuje prisustvo:
    • A. 

      Parcijalnih praznjenja

    • B. 

      Vlage u izolaciji

    • C. 

      Kratkih spojeva

  • 4. 
    Merenjem otpora izolacije se vrsi:
    • A. 

      Jednosmernim naponom

    • B. 

      Naizmenicnim naponom

    • C. 

      Udarnim naponom

  • 5. 
    Pri merenju otpora izolacije, rezultujuca struja:
    • A. 

      Monotono raste

    • B. 

      Ima industrijsku ucestanost

    • C. 

      Monotono opada

  • 6. 
    Jedan metod za prosirenje merenja otpora izolacije se naziva:
    • A. 

      Merenje indeksa jonizacije

    • B. 

      Merenje faktora parcijalnih prazenjenja

    • C. 

      Merenje indeksa polarizacije

  • 7. 
    Merenje otpora izolacije namotaja energetskih transformatora se vrsi pri sledecim uslovima:
    • A. 

      Relatina vlaznost vazduha manja od 70% i temperatura izmedju -5 stepeni i 40 stepeni

    • B. 

      Relativna vlaznost vazduha veca od 70% i temepratura izmedju 5 stepeni i 40 stepeni

    • C. 

      Relativna vlaznost vazduha manja od 70% i temperatura izmedju 5 stepeni i 40 stepeni

  • 8. 
    Pri ispitivanju izolacije namotaja mernih transformatora, mora biti zadovoljeno:
    • A. 

      Otpor nakon 60 s mora biti veci od vrednosti dobijene na prijemnom ispitivanju

    • B. 

      Otpor nakon 60 s ne sme biti manji od 70% vrednosti dobijene na prijemnim ispitivanjima

    • C. 

      Otpor nakon 60 s ne sme biti manji od 70% vrednosti izmerene pri pustanju u eksploataciju

  • 9. 
    Pri ispitivanju izolacije namotaja mernih transformatora mora biti zadovoljeno:
    • A. 

      Otpor nakon 60 s ne sme biti manji od 85% vrednosti dobijene na prijemnim ispitivanjima

    • B. 

      Otpor nakon 10 s ne sme biti madnji od 70% vrednosti dobijene na prijemnim ispitivanjima

    • C. 

      Otpor nakon 60 s ne sme biti manji od 85% vrednosti izmerene pri pustanju u eksploataciju

  • 10. 
    Indeks polarizacije se definise kao:
    • A. 

      PI= R10/R60

    • B. 

      PI=R10/R1

    • C. 

      PI=R60/R1

  • 11. 
    Za dobru izolaciju je:
    • A. 

      PI > 1

    • B. 

      PI < 1

    • C. 

      0 < PI < 1

  • 12. 
    Merenje kapacitivnosti i faktora gubitaka se vrsi pomocu:
    • A. 

      Sredingovog mosta

    • B. 

      Vinstonovog mosta

    • C. 

      Seringovog mosta

  • 13. 
    Faktor dielektricnih gubitaka je:
    • A. 

      Tg β

    • B. 

      Tg φ

    • C. 

      Tg δ

  • 14. 
    Faktor dielektricnih gubitaka kondezatora kapacitivnosti C i otpornosti R je:
    • A. 

      R/ωc

    • B. 

      ωRC

    • C. 

      SqrtR/ωC

  • 15. 
    Ako kondezator ne bi imao aktivnu otpornost, njegov faktor gubitaka bio bi:
    • A. 

      0

    • B. 

      1

    • C. 

      Tgφ

  • 16. 
    U Sheringovom mostu mora postojati:
    • A. 

      Promenljiva kapacitivnost i promenljiva otpornost

    • B. 

      Promenljiva induktivnost i promenljiva otpornost

    • C. 

      Promenljiva kapacitivnost i promenljiva induktivnost

  • 17. 
    Most je u ravnotezen kada je:
    • A. 

      Struja u grani sa ispitivanim objektom jednaka nuli

    • B. 

      Struja u dijagonali jednaka nuli

    • C. 

      Struja u grani sa ispitivanim objektom maksimalna

  • 18. 
    Ako su Z1, Z2, Z3 i Z4 impedanse grana uravnotezenog mosta, onda vazi:
    • A. 

      Z1+Z4=Z2+Z3

    • B. 

      Z1*Z4=Z2*Z3

    • C. 

      Z1/Z4=Z2/Z3

  • 19. 
    Parcijalna praznjenja su karakteristicna za:
    • A. 

      Cvrstu i tecnu izolaciju

    • B. 

      Cvrstu i gasovitu izolaciju

    • C. 

      Tecnu i gasovitu izolaciju

  • 20. 
    Parcijalna praznjenja predstavljaju:
    • A. 

      Lokalna praznjenja izmedju provodnika i izolacije

    • B. 

      Lokalna praznjenja u dielektriku

    • C. 

      Lokalna praznjenja atmosferskog porekla

  • 21. 
    Da li moze doci do parcijalnog praznjenja u potpuno homogeno izolaciji?
    • A. 

      Moze

    • B. 

      Ne moze

    • C. 

      Moze u uslovima velike relativne vlaznosti

  • 22. 
    Deo izolacije u kome su prisutna parcijalna praznjenja se u elektricnom smislu modeluje:
    • A. 

      Kondezatorom

    • B. 

      Dva kondezatora vezana paralelno

    • C. 

      Dva kondezatora vezana redno

  • 23. 
    Ispravni deo izolacije u kojoj su prisutna parcijalna praznjenja se u elektricnom smislu modeluje:
    • A. 

      Kondezatorom

    • B. 

      Dva kondezatora vezana paralelno

    • C. 

      Dva kondezatora vezana redno

  • 24. 
    Do parcijalnih praznjenja unutra supljine u izolaciji dolazi jer je:
    • A. 

      Dielektricna cvrstina supljine veca nego izolacije

    • B. 

      Dielektricna cvrstina supljine manja nego izolacije

    • C. 

      Probojni napon supljine veci nego izolacije

  • 25. 
    Jedna od osnovnih velicina koja opisuje parcijalno praznjenje je:
    • A. 

      Naelektrisanje supljine

    • B. 

      Kapacitivnost supljine

    • C. 

      Prividno naelektrisanje

  • 26. 
    Kod parcijalnih praznjenja se definisu:
    • A. 

      Srednja snaga praznjenja i ukupna struja praznjenja

    • B. 

      Srednja struja praznjenja i napon praznjenja

    • C. 

      Srednji napon praznjenja i snaga praznjenja

  • 27. 
    Pri gasnohromatskoj analizi se analiziraju gasovi:
    • A. 

      Koji nastaju kao rezultat degradacije izolacionog ulja transformatora

    • B. 

      Koji ispunjavaju supljine pri parcijalnim praznjenjima

    • C. 

      Gasovi u kojima gori luk pri kratkom spoju

  • 28. 
    Ako se gasnohromatskom analizom ulja pokaze da je dominantan acietilen:
    • A. 

      Doslo je do termickog kvara iznad 500stepeni

    • B. 

      Doslo je do kvara sa elektricnim lukom

    • C. 

      Doslo je do parcijalnog praznjenja

  • 29. 
    Ako se gasnohromatskom analizom ulja pokaze da je dominantan etilen:
    • A. 

      Doslo je do parcijalnog praznjenja

    • B. 

      Doslo je do kvara sa elektricnim lukom

    • C. 

      Doslo je do termickog kvara iznad 500stepeni

  • 30. 
    Ako se gasnohromatskom analizom uglja potvrdi prisustvo vodonika praceno metanom i etanom
    • A. 

      Doslo je do kvara sa elektricnim lukom

    • B. 

      Doslo je do parcijalnog praznjenja

    • C. 

      Doslo je do termickog kvara iznad 500stepeni

  • 31. 
    Za dijagnostiku kvarova na osnovu analize gasova u ulju se koristi:
    • A. 

      Donaldov trougao

    • B. 

      Duvalov trougao

    • C. 

      Duvalov most

  • 32. 
    Uzemljiti znaci:
    • A. 

      Ukopati u zemlju

    • B. 

      Galvanski povezati provodne delove uredjaja sa uzemljivackim sistemom

    • C. 

      Galvanski povezadi provodne delove uredjaja sa gromobranskom instalacijom

  • 33. 
    Uzemljivac predstavlja:
    • A. 

      Jedan ili vise provodnika polozenih u tlo tako da je ostvaren neposredan kontakt sa tlom

    • B. 

      Skup medjusobno galvanski opovezanih provodnika u cilju zastite od kratkog spoja

    • C. 

      Skup medjusobno galvanski opovezanih provodnika u cilju zastite od groma

  • 34. 
    Uzemljivacki sistem cine uzemljivaci:
    • A. 

      Svi uredjaji povezani sa njim

    • B. 

      Gromobranska instalacija

    • C. 

      Drugi metalni delovi koji su u kontaktu sa tlom

  • 35. 
    Prema nameni uzemljenje moze biti:
    • A. 

      Pogonsko, radno i havarijsko

    • B. 

      Zastitno, havarijsko i gromobransko

    • C. 

      Pogonsko, zastitno i gromobransko

  • 36. 
    Uzemljenje metalnih delova koji ne pripadaju strujnom kolu, a u slucaju kvara mogu biti pod naponom se naziva:
    • A. 

      Havarijsko

    • B. 

      Zastitno

    • C. 

      Pogonsko

  • 37. 
    Uzemljenje cija je funkcija odvodjenje struja atmosferskog praznjenja u tlo se naziva
    • A. 

      Zastitno

    • B. 

      Zemljovodno

    • C. 

      Gromobransko

  • 38. 
    Uzemljenje koje moze biti izvedeno i preko male impedanse je:
    • A. 

      Pogonsko

    • B. 

      Havarijsko

    • C. 

      Indirektno

  • 39. 
    Napon uzemljivaca je:
    • A. 

      Napon izmedju uzemljivaca i zastitnog provodnika

    • B. 

      Isto sto i potencijal uzemljivaca

    • C. 

      Potencijal na koji dolazi tlo iznad uzemljivaca pri odvodjenju struje sa uzemljivaca

  • 40. 
    Otpor rasprostiranja uzemljivaca je otpor:
    • A. 

      Kojim se tlo suprostavlja odvodjenju struje sa uzemljivaca

    • B. 

      Tla izmedju provodnika koji cine uzemljivac

    • C. 

      Izmedju uzemljivaca i povrsine tla neposredno iznad njega

  • 41. 
    Otpor rasprostiranja se definise kao:
    • A. 

      Ru= Vu* Iu

    • B. 

      Ru= Vu/ Iu

    • C. 

      Ru= Iu/ Vu

  • 42. 
    Impedansa uzemljenja se definise pri:
    • A. 

      Frenkvenciji industrijske ucestanosti

    • B. 

      Frekvencije ucestanosti atmosferskih prenapona

    • C. 

      Frekvenciji ucestanosti sklopnih prenapona

  • 43. 
    Potencijalna razlika dodira je potencijalna razlika:
    • A. 

      Uzemljivaca i uredjaja koji on uzemljuje

    • B. 

      Uzemljivaca i metalnih delova koji su na 1m od objekta

    • C. 

      Uzemljenog objekta i potencijala stajalista na rastojanju od 1m od objekta

  • 44. 
    Potencijalna razlika koraka je potencijalna razlika:
    • A. 

      Koja ne povrsini tla moze da premosti jednim korakom

    • B. 

      Koja na povrsini tla moze da se premosti korakom duzine 1m

    • C. 

      Izmedju dva uzastopna koraka

  • 45. 
    Prelazni otpor tlo-stopalo se racuna kao otpor rasprostiranja kruzne ploce:
    • A. 

      Povrsine De=0,16m^2

    • B. 

      Precnika De=0,16m

    • C. 

      Poluprecnika De=0,16m

  • 46. 
    Pri proracunu napona dodira i napona koraka, za otpornost coveka se uzima vrednost:
    • A. 

      10 Ω

    • B. 

      100 Ω

    • C. 

      1000 Ω

  • 47. 
    Dozvoljeni napon zavisi od:
    • A. 

      Otpornosti rasprostiranja uzemljivaca

    • B. 

      Impedanse uzemljenja

    • C. 

      Vremena trajanja kvara

  • 48. 
    Sva elektricna postrojenja, uredjaji i oprema moraju imati atest RSO:
    • A. 

      Da su sprovedene mere zastite od nenamernog dodira

    • B. 

      Da su sprovedene mere za suzbijanje radio-smetnji

    • C. 

      Da su uskladjeni sa IEC standardima

  • 49. 
    Elektromagnetske smetnje kod elektricnih uredjaja mogu biti:
    • A. 

      Radiacione i konvekcione

    • B. 

      Radiacione i kondukcione

    • C. 

      Konvekcione i kondukcione

  • 50. 
    Elektroenergetska postrojenja i vodovi u normalnom pogonu stvaraju elektromagnetske smetnje:
    • A. 

      Industrijske ucestanosti

    • B. 

      50 Hz do 5 kHz

    • C. 

      5 Hz do 50 Hz

  • 51. 
    Elektroenergetski uredjaji imaju elektromagnetni uticaj:
    • A. 

      Na zive organizme

    • B. 

      Na elektricne uredjaje

    • C. 

      Na zive organizme i na elektricne uredjaje

  • 52. 
    Sta ne spada u elektromagnetske smetnje kod elektronskih uredjaja
    • A. 

      Smetnje u funkcionisanju uredjaja

    • B. 

      Njegov uticaj na zive organizme

    • C. 

      Kvarovi pojedinih komponenti i uredjaja

  • 53. 
    Sta se ne podrazumeva pod elektromagnetkskom kompatibilnoscu:
    • A. 

      Odredjivanje sposobnosti uredjaja da podnesu elektromagnetne smetnje

    • B. 

      Odredjivanje maksimalnog nivoa smetnji koji stvara uredjaj

    • C. 

      Odredjivanje tipa uredjaja koji ne prave elektromagnetske smetnje

  • 54. 
    Atmosferska praznjenja:
    • A. 

      Izazivaju elektromagnetske smetnje

    • B. 

      Ne izazivaju elektromagnetske smetnje

    • C. 

      Izazivaju elektromagnetske smetnje kod neuzeljenih uredjaja

  • 55. 
    Koje tvrdjenje je tacno:
    • A. 

      Elektromagnetsko polje izaziva oboljenje kod coveka

    • B. 

      Elektromagnetsko polje pospecuje oboljenja kod coveka

    • C. 

      Ne postoje pouzdani dokazi povezanosti bolesti i elektromagnetskog polja

  • 56. 
    Prema svojoj prirodi, izvori elektromagnetska polja se dele na:
    • A. 

      Konvencionalne i nekovencionalne

    • B. 

      Prirodne i vestacke

    • C. 

      Jonizujuce i nejonizujuce

  • 57. 
    Magnetsko polje Zemlje ima vrednost magnetske indukcije:
    • A. 

      30mT

    • B. 

      30uT

    • C. 

      30nT

  • 58. 
    Prema dejstvu na zivi svet, elektromagnetska polja se dele na:
    • A. 

      Konvencionalna i nekonvencionalna

    • B. 

      Prirodna i vestacka

    • C. 

      Jonizujuca i nejonizujuca

  • 59. 
    Sa stanovista uticaja na zivi svet, u istu grupu zracenja spadaju:
    • A. 

      Kosmicki zraci i radio talasi

    • B. 

      Gama zraci i kosmicki zraci

    • C. 

      X zraci i radio talasi

  • 60. 
    Magnetska indukcija u okolinu cilindricnog dugackog provodnika se zavisi:
    • A. 

      Direktno od struje, a reciprocno od rastojanja

    • B. 

      Kvadratno od struje, a direktno od rastojanja

    • C. 

      Direktno od naelektrisanja, a reciprocno od rastojanja

  • 61. 
    Elektricno polje u okolinu cilindricnog dugackog provodnika se zavisi:
    • A. 

      Direktno od naelektrisanja, a reciprocno od rastojanja

    • B. 

      Direktno od poduznog naelektrisanja, a reciprocno od rastojanja

    • C. 

      Direktno od poduznog naelektrisanja, a kvadratno reciprocno od rastojanja

  • 62. 
    Kod proracuna elektricnog polja u okolini nadzemnog voda se uvode:
    • A. 

      Potencijalne barijere

    • B. 

      Potencijalne kolicine naelektrisanja

    • C. 

      Potencijalni koeficijenti

  • 63. 
    Kod proracuna elektricnog polja u okolini nadzemnog voda, povrsina zemlje se zamenjuje likovima:
    • A. 

      Provodnika

    • B. 

      Izolatora

    • C. 

      Stubova

  • 64. 
    Kod proracuna elektricnog polja u okolini nadzemnog voda, likovi se nalaze na dubini koja je jednaka:
    • A. 

      Visini od zemlje do tacke vesanja provodnika u glavi stuba

    • B. 

      Ekvivalentnoj dubini koja zavisi od specificne otpornosti tla

    • C. 

      Dubini ukopavanja stubova u zemlju

  • 65. 
    Da bi se dobila rezultujuca vrednost elektricnog polja koje vod pravi u nekoj tacki elektricna polja pojedinih faza se:
    • A. 

      Sabiraju skalarno

    • B. 

      Superponiraju skalarno

    • C. 

      Sabiraju vektorski

  • 66. 
    Matrica sopstvenih i medjusobnih induktivnosti za vod sa jednim zastitnim provodnikom je:
    • A. 

      Dimenzija 3x3

    • B. 

      Dimenzija 4x4

    • C. 

      Dimenzija 5x5

  • 67. 
    Pri proracunu magnetske indukcije u okolini nadzemnog voda, povrsina tla se zamenjuje likovima provodnika koji su na dubini koja je jednaka:
    • A. 

      Visini od zemlje do tacke vesanja provodnika u glavi stuba

    • B. 

      Ekvivalentnoj dubini koja zavisi od specificne otpornosti tla

    • C. 

      Ekvivalentnoj dubini koja ne zavisi od frekvencije

  • 68. 
    Vektori elektricnog i magnetskog polja koje stvara trofazni prenosni vod:
    • A. 

      Imaju izgled zvona sa centrom na simetrali voda

    • B. 

      Rotiraju u prostoru tako da vrh vektora upisuje sinusoidu

    • C. 

      Rotiraju u prostoru tako da vrh vektora upisuje elipsu

  • 69. 
    Pri merenju elektricnog i magnetsko polja, merna sonda se obicno postavlja na visinu koja je jednaka:
    • A. 

      Visini od zemlje do tacke vesanja provodnika u glavi stuba

    • B. 

      Ekvivalentnoj dubini koja ne zavisi od frekvencije

    • C. 

      1- 1,5 m

  • 70. 
    Potpuna zastita od atmosfersko prazenjenja:
    • A. 

      Se ostvaruje kombinacijom spoljasnje i unutrasnje gromobranske instalacije

    • B. 

      Se dobija korektno izvedenim uzemljenjem u kombinaciji sa spoljasnjom gromobranskom instalacijom

    • C. 

      Ne postoji

  • 71. 
    Gromobranska instalacija se deli na:
    • A. 

      Primarnu i sekundarnu

    • B. 

      Spoljanju i unutrasnju

    • C. 

      Gromobransku instalaciju jake i slabe struje

  • 72. 
    Spoljasnja gromobranska instalacija ima zadatak da:
    • A. 

      Spreci udar groma u objekat

    • B. 

      Prihvati direktna atmosferska praznjenja i bezbedno struju provede u zemlju

    • C. 

      Usmeri naponski talas groma ka prihvatnom sistemu

  • 73. 
    Unutrasnja gromobranska instalacija ima zadatak da:
    • A. 

      Na bezbedan nacin usmerava struju groma kroz unutrasnjost objekta

    • B. 

      Spreci ulazak struje groma u objekat

    • C. 

      Spreci pojavu velikih razlika potencijala unutar objekta

  • 74. 
    Spoljasnju gromobransku instalaciju cine:
    • A. 

      Stapne hvataljke, mreze provodnika i istureni metalni delovi objekta

    • B. 

      Prihvatni sistem, spusni provodnici i sistem uzemljenja

    • C. 

      Stapne hvataljke, spusni provodnici i sine za izjednacenje potencijala

  • 75. 
    Steta nastala udarom groma moze biti usled direktnog udara i:
    • A. 

      Indukovanih uticaja

    • B. 

      Povratnog preskoka

    • C. 

      Malog otpora uzemljenja

  • 76. 
    Za svaki sticeni objekat se definise velicina koja izrazava efikasnost gromobranske zastite i zove se
    • A. 

      Nivo zastite

    • B. 

      Faktor zastite

    • C. 

      Klasa zastite

  • 77. 
    Keraunicki nivo nekog podrucja predstavlja
    • A. 

      Gustinu atmosferskih praznjenja na tom podrucju

    • B. 

      Prosecan broj grmljavinskih dana na tom podrucju u toku godine

    • C. 

      Propisima dozvoljen broj udara groma u objekte na tome podrucju

  • 78. 
    Prosecna gustina atmosferskog prazenjenja se moze proceniti po formuli:
    • A. 

      Ng=1,25*Td^0,04

    • B. 

      Ng=0,04*Td^1,25

    • C. 

      Nd=1,25*Td^0,04

  • 79. 
    Ucestanost direktnih udara groma u objekat izrazava u:
    • A. 

      Broj udara/godina

    • B. 

      Broj udara/ km*godina

    • C. 

      Broj udara/ km^2*godina

  • 80. 
    Povrsina horizontalnog tla koje ima istu ucestanost direktnih udara groma kao i posmatrani objekat, predstavlja njegovu:
    • A. 

      Ekvivalentnu zastitnu povrsinu

    • B. 

      Zastitnu zonu objekta

    • C. 

      Ekvivalentna prihvatna povrsina

  • 81. 
    Prosecna gustina praznjenja nekog podrucja se izdrazava u:
    • A. 

      Broj udara/ godina

    • B. 

      Broj udara/ km*godina

    • C. 

      Broj udara/ km^2*godina

  • 82. 
    Usvojena ucestanost udara groma je:
    • A. 

      Procenjena gustina praznjenja u objekat

    • B. 

      Broj udara groma u objekat tokom jedne godine koji moze da se tolerise

    • C. 

      Podatak koji se dobija sa izokeraunicke karte

  • 83. 
    Gromobranska instalacija nije potrebna ako je ispunjeno
    • A. 

      Nd< Nc

    • B. 

      Nc vece-jednako Nd

    • C. 

      Nc manje-jednako Nd

  • 84. 
    Zastitna zona prihvatnog sistema predstavlja:
    • A. 

      Zonu u kojoj ne moze doci do atmosferskog praznjenja

    • B. 

      Prostor na tlu koji ima isti broj udara groma kao i objekat

    • C. 

      Prostor u kome se sa malom verovatnocom moze dogoditi direktno praznjenje

  • 85. 
    Dva najpoznatija pristupa u odredjivanju zastitne zone prihvatnog sistema su:
    • A. 

      Zastitni ugao i kotrljajuca sfera

    • B. 

      Stapna hvataljka i mreza provodnika

    • C. 

      Metoda stapa i kanapa

  • 86. 
    Na spusnom provodniku pri odvodjenju struje groma obavezno dolazi do:
    • A. 

      Jonizacije

    • B. 

      Povisenja potencijala

    • C. 

      Povratka preskoka

  • 87. 
    Pri trasiranju spusnih provodnika tezi se:
    • A. 

      Da im duzine budu minimalne

    • B. 

      Pravolinijskom vodjenju

    • C. 

      Obrazovanju sto vecih petlji

  • 88. 
    Minimalna ukupna duzina uzemljivaca zavisi od:
    • A. 

      Nivoa zastite i specificne otpornosti tla

    • B. 

      Specificne otpornosti tla i povrsine objekta

    • C. 

      Povrsine objekta i nivoa zastite

  • 89. 
    Za ogranicavanje prenapona u objektu se u gradjuju odvodnici prenapona izmedju:
    • A. 

      Faznih provodnika i zastitnog provodnika

    • B. 

      Faznih provodnika i sine za izjednacavanje potencijala

    • C. 

      Neutralnog provodnika i zastitnog provodnika

  • 90. 
    Kablovski vodovi se koriste:
    • A. 

      Za prenos elektricne energije na velikim rastojanjima

    • B. 

      Zato sto su jeftiniji od nadzemih vodova

    • C. 

      Gde je deficitiran prostor i gde je neizvodljiv prenost nadzemnim vodovima

  • 91. 
    Kablovski vodovi se smeju polagati:
    • A. 

      Paralelno iznad toplovoda i cevi

    • B. 

      Paralelno ispod toplovoda i cevi

    • C. 

      Iznad toplovoda i cevi ali ne paralelno

  • 92. 
    Klasicne metode za detekciju kvarova na kablovskim vodovima se zasnivaju:
    • A. 

      Na mernim mostovima

    • B. 

      Na merenju pritiska ulja u kablovima

    • C. 

      Na principu refleksije i elektricnih impulsa od nehomogenih mesta na kablu

  • 93. 
    Savremene metode za detekciju kvarova na kablovskim vodovima se zasnivaju:
    • A. 

      Na mernim mostovima

    • B. 

      Na merenju pritiska ulja u kablovima

    • C. 

      Na principu refleksije elektricnih impulsa od nehomogenih mesta u kablu

  • 94. 
    Kod metode refleksije elektricnog impulsa od mesta kvara na kalbu, rastojanje do kvara se odredjuje na osnovu vremena potrebnog da imupls:
    • A. 

      Dodje do mesta kvara na kablu

    • B. 

      Dodje do mesta kvara, odbije se i vrati na pocetak kabla

    • C. 

      Dodje do kraja kabla

  • 95. 
    Kod metode prenaponskog talasa umesto niskonaponskog umpulsa koristi se prenaponski talas:
    • A. 

      Da bi se izazvao proboj na mestu kvara i smanjio otpor kvara

    • B. 

      Da bi se izazvao prekid na mestu kvara i povecao otpor kvara

    • C. 

      Da bi se izazvao proboj na mestu kvara i povecao otpor kvara

  • 96. 
    Kod metode svetlosnog luka referentna kriva se dobija koriscenjem:
    • A. 

      Prenaponskog talasa

    • B. 

      Impulsa iz radara

    • C. 

      Popravljanjem mesta kvara

  • 97. 
    Kod metode oscilacija koriste se:
    • A. 

      Niskonaponski impuls

    • B. 

      Prenaponski talas

    • C. 

      Impuls koji se dobija kada se jednosmernim naponom vrsi punjenje kapaciteta kabla

  • 98. 
    Propaljivanje mesta kvara je proces:
    • A. 

      Smanjenja otpora na mestu kvara

    • B. 

      Povecanje otpora na mestu kvara

    • C. 

      Povecanje impedanse na mestu kvara

  • 99. 
    Princip rada instrumenta za otkrivanje trase vodova se zasniva na elektromagnetnom polju i otkrivanju:
    • A. 

      Maksimuma indukovanog napona u prijemniku

    • B. 

      Minimuma indukovanog napona u prijemniku

    • C. 

      Apsolutne vrednosti indukovanog napona u prijemniku

  • 100. 
    Metode za procenu stanja elektroenergetskih uredjaja koje ne zahtevaju prekid pogona se nazivaju:
    • A. 

      In-line metode

    • B. 

      On-line metode

    • C. 

      Off-line metode

  • 101. 
    Termovizija je bezkontaktna metoda za merenje temperature:
    • A. 

      Pomocu termoindikatora

    • B. 

      Na bazi infracrvenog zracenja

    • C. 

      Na bazi ultraljubicastog zracenja

  • 102. 
    Toplotno zracenje obuhvata:
    • A. 

      Ceo frekvencijalni spektar zracenja

    • B. 

      Samo infracrveni deo spektra

    • C. 

      Deo ultraljubicastog podrucja, vidljivi infracrveni deo spektra

  • 103. 
    Crno telo je idealno telo koje u pogledju toplotnog zracenja ima:
    • A. 

      Koeficijent apsorpcije jednak jedinici

    • B. 

      Koeficijent refleksije jednak nuli

    • C. 

      Koeficijent dijametrije jednak jedinici

  • 104. 
    Wien-ov zakon pomeranja daje:
    • A. 

      Snagu zracenja sa jedinice povrsine po jedinici talasne duzine

    • B. 

      Ukupnu snagu zracenja

    • C. 

      Talasnu duzinu pri kojoj je razcenje maksimalno

  • 105. 
    Faktor emisije (emisivnost) pokazuje:
    • A. 

      Povecanje zracenja realnog tela u odnosu na zracenje crnog tela u istoj temperaturi

    • B. 

      Smanjenje zracenja realnog tela u odnosu na zracenje crnog tela pri istoj temperaturi

    • C. 

      Povecanje temperature realnog tela u odnosu na temperaturu crnog tela pri istom zracenju

  • 106. 
    Termovizijske kamere su uredjaji koji se nazivaju jos i :
    • A. 

      Infracrveni pirometri

    • B. 

      Infracrveni termografi

    • C. 

      Piroelektricni detektori

  • 107. 
    Pri snimanju termografa pomocu termovizijske kamere potrebno je uzeti u obzir uticaj:
    • A. 

      Temperature atmosfere, odbijenog zracenja i emisivnosti

    • B. 

      Temperature atmosfere, propustenog zracenja i emisivnosti

    • C. 

      Atmosferskog pritiska, odbijenog zracenja i emisivnosti

  • 108. 
    Topla mesta na elektroeneretskim uredjajima su mesta:
    • A. 

      Koja se zagrevaju

    • B. 

      Koja se greju vise od drugih mesta (pregrevaju)

    • C. 

      Koja se ne hlade

  • 109. 
    Revizija uredjaja ili dela uredjaja je hitna ako je pregrevanje:
    • A. 

      Do 10 stepeni

    • B. 

      Od 10 stepeni do 30 stepeni

    • C. 

      Preko 30 stepeni

  • 110. 
    Zamenska sema za napon dodira je: one dve slicice mozemo pamtiti po npr. gornjem otporniku. tako cu napraviti pitanje za tri slicice.
    • A. 

      2Rs gornji otpornik

    • B. 

      Rs/2 gornji otpornik

    • C. 

      Rs gornji otpornik

  • 111. 
    Zamenska sema za napon koraka je: isto po gornjim otpornicima slicice.
    • A. 

      Rs

    • B. 

      Rs/2

    • C. 

      2Rs