Ras II Kolokvijum

116 Questions

Settings
Please wait...
Sleepover Quizzes & Trivia

.


Questions and Answers
  • 1. 
    U fazi implementacije softvera, programmer prevodi:
    • A. 

      Zahteve korisnika u programski kod

    • B. 

      Dokumentaciju u programski kod

    • C. 

      Opise iz projekata u programski kod

    • D. 

      Testove u programski kod

  • 2. 
    Svrha pisanja pseudokoda je: 
    • A. 

      Brzo ispitivanje razlicitih alternativa implementacije

    • B. 

      Brzo testiranje napisanih programa

    • C. 

      Laka izrada dokumentacije

    • D. 

      Lako pronalazenje gresaka u kodu

  • 3. 
    Visekratno upotrebljive komponenete su komponenete koje: 
    • A. 

      Su ranije generisane tako da da se mogu ponovo primeniti

    • B. 

      Su istrosene zbog ceste primene

    • C. 

      Se generisu sa namerom da se mogu kasnije koristiti

    • D. 

      Se sastoje iz nekoliko delova

  • 4. 
    4.Da bi se realizovala neka programska komponeneta,potrebno je utvrditi: 
    • A. 

      Strukture podataka koje ce biti koriscene

    • B. 

      Testove koji ce biti primenjeni

    • C. 

      Algoritme koji ce biti primenjeni

    • D. 

      Nacin dokumentovanja komponenete

  • 5. 
    Programska dokumentacija moze biti: 
    • A. 

      Osnovna

    • B. 

      Unustasnja

    • C. 

      Spoljasnja

    • D. 

      Sistemska

  • 6. 
    U procesu razvoja softvera,faza testiranja ima veliki znacaj zato sto: 
    • A. 

      Predstavlja fazu nakom koje se softver isporucuje naruciocu

    • B. 

      Direktno utice na kvalitet softvera i buduci izgled proizvodjaca

    • C. 

      Sluzi kao osnova za projektovanje sistema

    • D. 

      Omogucava korisniku da bolje razume sistem

  • 7. 
    Softverske greske koje se obicno otklanjaju kompajliranjem programa:
    • A. 

      Osnovne greske

    • B. 

      Sintaksne greske

    • C. 

      Sistemske greske

    • D. 

      Semanticke greske

  • 8. 
    U slucaju nestanka napajanja,softverski sistem se moze oporaviti sprovodjenjem sledecih aktivnosti:
    • A. 

      Ne preduzimati nista,vec nastaviti sa radom po dolasku napajanja

    • B. 

      Izbrisati nekoliko transakcija koje su prethodile nestanku napajanja

    • C. 

      Nakon ukljucivanja strujnog agregata,nastaviti sa radom

    • D. 

      Zapamtiti poslednje transakcije i ponoviti ih po dolasku napajanja

  • 9. 
    Svrha testiranja softvera je da se:
    • A. 

      Dokaze da program ispravno radi

    • B. 

      Pronadju greske u programu

    • C. 

      Korisnik uveri da su ispunjeni njegovi zahtevi

    • D. 

      Dokaze da je program kvalitetan

  • 10. 
    Razlozi za uvodjenje posebnog tima za testiranje softvera su: 
    • A. 

      Tim za testiranje je subjektivniji od programera

    • B. 

      Mnogi programeri,programiranje shvataju licno,kao dokaz njihove inteligencije i sposobnosti

    • C. 

      Izbegava se konflikt izmedju osecaja odgovornosti za greske i potrebe da se one pronadju

    • D. 

      Tim za testiranje usporava proces razvoja,pa su greske redje

  • 11. 
    Testiranje funkcionalnosti svake komponenete nezavisno od ostatka sistema naziva se:
    • A. 

      Jedinicno testiranje

    • B. 

      Primarno testiranje

    • C. 

      Integraciono testiranje

    • D. 

      Osnovno testiranje

  • 12. 
    Testiranje softvera se odvija u 5 faza,Oznaciti tacan redosled:
    • A. 

      Jedinicno testiranje – integraciono testiranje – sistemsko testiranje – test prihvatanja – instalacioni test

    • B. 

      Jedinicno testiranje - test prihvatanja - sistemsko testiranje – instalacioni test – integraciono testiranje

    • C. 

      Sistemsko testiranje - integraciono testiranje - jedinicno testiranje - test prihvatanja - instalacioni test

    • D. 

      Instalacioni test - jedinicno testiranje - integraciono testiranje - test prihvatanja - sistemsko testiranje

  • 13. 
    .Radi jedinicnog testiranja modula u sistemu sa vecim brojem komponenata potrebno je razviti programsko okruzenje koje sadrzi: 
    • A. 

      Servere i klijente

    • B. 

      Module i testove

    • C. 

      Drajvere i stabove

    • D. 

      Klase i objekte

  • 14. 
    Da bi se proverilo da li je programer ispravno protumacio dizajn pri pisanju programskog koda,formira se posebna grupa za pregled koda koja koristi sledece metode: 
    • A. 

      Letimicni pregled

    • B. 

      Inspekciju koda

    • C. 

      Objektivni pregled

    • D. 

      Detaljni pregled

  • 15. 
    Metodi bele i crne kutije se sprovode u okviru:
    • A. 

      Jedinicnog testiranja

    • B. 

      Integracionog testiranja

    • C. 

      Sistemskog testiranja

    • D. 

      Uvodnog testiranja

  • 16. 
    Metod podele na klase ekvivalencije ima sledece osobine:
    • A. 

      Razvrstava ulazne podatke u reprezentativne klase ekvivalencije

    • B. 

      Formira medjusobno disjunktne klase ekvivalencije

    • C. 

      Testira komponentu za sve vrednosti ulaza iz svake klase ekvivalencije

    • D. 

      Formira medjusobno zavisne klase ekvivalencije

  • 17. 
    Metod testiranja pomocu uzrocno posledicnih grafova sprovodi se putem cetiri aktivnosti: 1-formiranje test primera,2-generisanje tabele odlucivanja,3-identifikovanje uzroka i posledica na osnovu specifikacije i 4-generisanje uzrocno posledicnog grafa,oznaciti tacan redosled 
    • A. 

      2-3-4-1

    • B. 

      3-2-4-1

    • C. 

      3-4-2-1

    • D. 

      4-1-3-2

  • 18. 
    Integracija komponeneta koje su prosle jedinicno testiranje u jedinstven sistem radi daljeg testiranja,moze se vrsiti prema:
    • A. 

      Sendvic integracija

    • B. 

      Integracija po sirini

    • C. 

      Integracija od dna ka vrhu

    • D. 

      Otvorena integracija

  • 19. 
    Integraciono testiranje po principu velikog praska
    • A. 

      Je najcesce koriscen metod

    • B. 

      Ima vrlo malu verovatnocu uspesnosti

    • C. 

      Koristi se samo u slučaju vrlo malih sistema

    • D. 

      Omogucava lako nalazenje gresaka

  • 20. 
    Pri testiranju performansi sistema,testovi kapaciteta proveravaju: 
    • A. 

      Zahteve koji se odnose na vremena izvrsenja pojedinih funkcija i vremena odziva

    • B. 

      Rad sistema na operativnim granicama u kratkom vremenskom periodu

    • C. 

      Kako sistem obradjuje velike kolicine podataka

    • D. 

      Kako sistem reaguje na otkaz

  • 21. 
    Pri testiranju performansi sistema,regresivni testovi 
    • A. 

      Se koriste samo jednom

    • B. 

      Se koriste vise puta

    • C. 

      Proveravaju da li je doslo do loseg rada funckija koje nisu obuhvacene konkretnom izmenom

    • D. 

      Proveravaju da li je doslo do loseg rada funckija u kojoj je doslo do neke izmene

  • 22. 
    Izdvajanje dela programskog koda koji se odnose na ulazne i izlazne podatke u posebne komponente naziva se: 
    • A. 

      Lokalizacija ulaza i izlaza

    • B. 

      Pseudokod

    • C. 

      Testiranje ulaza i izlaza

    • D. 

      Modelovanje ulaza i izlaza

  • 23. 
    Pseudokod  se pise na
    • A. 

      Visim programskim jezicima(C,...Java)

    • B. 

      Prirodnom jeziku

    • C. 

      Obicnom jeziku uz koriscenje sintaksnih elemenata iz postojecih programskih jezika

    • D. 

      UML-u koriscenjem razlicitih dijagrama

  • 24. 
    .Pri realizaciji neke programske komponente izbor struktura za cuvanje podataka: 
    • A. 

      Ne utice na efikasnost programa

    • B. 

      Utice na slozenost programa

    • C. 

      Ne moze da utice na izbor programskog jezika

    • D. 

      Moze se preuzeti iz dizajna

  • 25. 
    Programeri cesto ulazu napor da neki algoritam realizuju tako da se sto brze izvrsava,cime se umnozava programski kod.Zbog toga se mogu javiti sledece posledice:
    • A. 

      Vreme generisanja koda se produzava

    • B. 

      Potrebno je manje test primera

    • C. 

      Teze je razumeti napisan kod

    • D. 

      Buduce izmene se lakse sprovode

  • 26. 
    Oznaciti tacna tvrdjenja u vezi sa kontrolnim strukturama koje se koriste pri realizaciji neke programske komponente:
    • A. 

      Kontrolne strukture ne treba preuzimati iz dizajna sistema

    • B. 

      Kontrolne strukture treba izabrati tako da se izbegnu veliki skokovi u programu

    • C. 

      Kontrolne strukture treba da budu sto uniformnije

    • D. 

      Kontrolne strukture upravljaju tokom izvrsavanja programa

  • 27. 
    Komentari u datotekama sa programskim kodom predstavljaju:
    • A. 

      Unutrasnju programsku dokumentaciju

    • B. 

      Spoljasnju programsku dokumentaciju

    • C. 

      Osnovnu programsku dokumentaciju

    • D. 

      Sistemsku programsku dokumentaciju

  • 28. 
    Zaglavlje koje se nalazi na pocetku datoteke sa programskim kodom kojim se realizuje neka komponenta sadrzi:
    • A. 

      Test primere za komponentu

    • B. 

      Naziv komponente i njeno mesto u sistemu

    • C. 

      Nacin na koji se pristupa komponenti

    • D. 

      Spisak slicnih komponenata u sistemu

  • 29. 
    Komentari u programskom kodu: 
    • A. 

      Se pisu levo od linija koda

    • B. 

      Se pisu tokom izrade koda

    • C. 

      Su brojni kada se koriste ilustrativna imena promenljivih

    • D. 

      Sadrze samo informacije koje nisu vidljive iz koda

  • 30. 
    Dokumentacija koja opisuje sistem sa opsteg aspekta naziva se:
    • A. 

      Unutrasnja dokumentacija

    • B. 

      Spoljasnja dokumentacija

    • C. 

      Osnovna dokumetacija

    • D. 

      Sistemska dokumentacija

  • 31. 
    Za softverske greske i otkaze vaze sledeca tvrdjenja:
    • A. 

      Greska je uzrok pojave nezeljenog efekta,a otkaz je sam taj efekat

    • B. 

      Otkaz je uzrok pojave nezeljenog efekta,a greska je sam taj efekat

    • C. 

      Otkazi se moraju ispraviti,dok otklanjanje gresaka nije uvek izvodljivo

    • D. 

      Greske se moraju ispraviti,dok otklanjanje otkaza nije uvek izvodljivo

  • 32. 
    Softverske greske nastale usled lose implementacije postupka rada sa ulaznim podacima nazivaju se: 
    • A. 

      Sintaksne greske

    • B. 

      Greske u postupku obrade

    • C. 

      Greske u preciznosti

    • D. 

      Ulazne greske

  • 33. 
    Softverske greske koje nastaju zbog toga sto primenjene formule ne mogu da daju rezultate sa potrebnim brojem decimala nazivaju se:
    • A. 

      Greske zbog performansi

    • B. 

      Greske u postupku obrade

    • C. 

      Greske u preciznosti

    • D. 

      Greske u vremenskoj koordinaciji

  • 34. 
    Softverske greske koje nastaju zbog nedovoljnih kapaciteta koriscenih struktura podataka nazivaju se
    • A. 

      Greske zbog performansi

    • B. 

      Greske u postupku obrade

    • C. 

      Greske zbog prekoracenja

    • D. 

      Greske u vremenskoj koordinaciji

  • 35. 
    Softverske greske koje nastaju kada sistem ne postize zatevanu brzinu rada,protok podataka i sl.nazivaju se: 
    • A. 

      Greske u postupku obrade

    • B. 

      Greske zbog performansi

    • C. 

      Greske zbog prekoracenja

    • D. 

      Sintaksne greske

  • 36. 
    Greske u softveru koje nastaju zbog neodgovarajucih opisa sistema nazivaju se:
    • A. 

      Sintaksne greske

    • B. 

      Semanticke greske

    • C. 

      Greske u kodu

    • D. 

      Greske u dokumentaciji

  • 37. 
    Softverske greske se pojavljuju zbog neuskladjenosti redosleda izvrsavanja procesa nazivaju se: 
    • A. 

      Greske zbog prekoracenja

    • B. 

      Greske zbog performansi

    • C. 

      Greske u postupku obrade

    • D. 

      Greske u vremenskoj koordinaciji

  • 38. 
    Softverske greske koje nastaju zbog ne pridrzavanja propisanih procedura nazivaju se: 
    • A. 

      Greske zbog nepostovanja standarda

    • B. 

      Greske zbog performansi

    • C. 

      Greske u vremenskoj koordinaciji

    • D. 

      Proceduralne greske

  • 39. 
    Prilikom testiranja slozenog softverskog proizvoda,potrebno je obaviti sledece vrste testiranja 
    • A. 

      Primarno i sekundarno

    • B. 

      Jedinicno,integraciono i sistemsko

    • C. 

      Objektivno i subjektivno

    • D. 

      Osnovno i dodatno

  • 40. 
    Testiranje saradnje i komunikacije izmedju komponenata sistema sa ciljem dobijanja kompletnog sistema koji radi,naziva se:
    • A. 

      Komunikaciono testiranje

    • B. 

      Integraciono testiranje

    • C. 

      Povezano testiranje

    • D. 

      Zavrsno testiranje

  • 41. 
    Testiranje da li sistem u potpunosti ispunjava sve zahteve korisnika tako da moze da bude isporucen,naziva se: 
    • A. 

      Jedinicno testiranje

    • B. 

      Integraciono testiranje

    • C. 

      Sistemsko testiranje

    • D. 

      Korisnicko testiranje

  • 42. 
    Verifikacija softverskog sistema se radi putem
    • A. 

      Jedinicnog i sistemskog testiranja

    • B. 

      Integracionog i sistemskog testiranja

    • C. 

      Sistemskog testiranja

    • D. 

      Jedinicnog i integracionog testiranja

  • 43. 
    Validacija softverskog sistema se radi putem
    • A. 

      Jedinicnog testiranja

    • B. 

      Integracionog testiranja

    • C. 

      Sistemskog testiranja

    • D. 

      Jedinicnog i integracionog testiranja

  • 44. 
    Program koji simulira komponenetu koja poziva modul koji se testira naziva se:
    • A. 

      Drajver

    • B. 

      Stab

    • C. 

      Podprogram

    • D. 

      Interfejs

  • 45. 
    Program koji simulira modul koja se poziva iz komponenete koja se testira naziva se: 
    • A. 

      Drajver

    • B. 

      Stab

    • C. 

      Tester

    • D. 

      Klaster

  • 46. 
    Metod pregleda koda  u kome programer prezentira kod,a zatim se vodi diskusija u cilju  pronalazenja gresaka,naziva se:
    • A. 

      Inspekcija koda

    • B. 

      Letimicni pregled

    • C. 

      Detaljan pregled

    • D. 

      Prezentacioni pregled

  • 47. 
    Metod pregleda koda  u kome se provera koda i dokumentacije radi prema prethodno pripremljenoj listi  pitanja naziva se:
    • A. 

      Letimicni pregled

    • B. 

      Metod liste

    • C. 

      Provera sposobnosti

    • D. 

      Inspekcija koda

  • 48. 
    Testiranje programa kao zatvorene kutije nepoznatog sadrzaja kod koje se vide samo ulazi i izlazi predstavlja
    • A. 

      Metod Bele kutije

    • B. 

      Metod crne kutije

    • C. 

      Metod neprovidne kutije

    • D. 

      Metod providne kutije

  • 49. 
    Testiranje programa kao otvorene kutije cija je unutrasnjost poznata predstavlja 
    • A. 

      Metod Bele kutije

    • B. 

      Metod crne kutije

    • C. 

      Metod neprovidne kutije

    • D. 

      Metod providne kutije

  • 50. 
    Po metodu crne kutije razvijene su sledece tehnike funkcionalnog testiranja 
    • A. 

      Pokrivanje odluka

    • B. 

      Podela na klase ekvivalencije

    • C. 

      Pokrivanje iskaza

    • D. 

      Uzrocno-posledicni graf

  • 51. 
    U metodu podele na klase ekvivalencije test primeri se formiraju tako da:
    • A. 

      Jedan test primer moze da se primeni na sto vise legalnih klasa ekvivalencije

    • B. 

      Se za svaku legalnu klasu ekvivalencije pise poseban test primer

    • C. 

      Se za svaku nelegalnu klasu ekvivalencije pise poseban test primer

    • D. 

      Jedan test primer moze da se primeni na sto vise nelegalnih klasa ekvivalencije

  • 52. 
    Analiza granicnih vrednosti se obavlja prema sledecim MAJERSOVIM preporukama: 
    • A. 

      Ako ulazni(izlazni)uslov predstavlja opseg vrednosti,testove treba napisati za krajeve opsega i za vrednosti odmah do krajeva.

    • B. 

      Ako ulazni uslov precizira broj mogucih vrednosti,testove treba napisati za sve vrednosti

    • C. 

      Ako je ulaz(ili izlaz)programa uredjen skup podataka,testove treba napisati za prvi i poslednji element u skupu

    • D. 

      Ako je ulaz(ili izlaz)programa uredjen skup podataka,testove treba napisati samo za prvi element u skupu

  • 53. 
    Tehnika funkcionalnog testiranja koja omogucava automatsko generisanje test primera na osnovu zahteva,naziva se:
    • A. 

      Podela na klase ekvivalencije

    • B. 

      Analiza granicnih vrednosti

    • C. 

      Uzrocno-posledicni grafovi

    • D. 

      Pokrivanje iskaza

  • 54. 
    Po metodu bele kutije razvijene su sledece tehike strukturnog testiranja
    • A. 

      Pokrivanje odluka

    • B. 

      Podela na klase ekvivalencije

    • C. 

      Pokrivanje uslova

    • D. 

      Analiza grenicnih vrednosti

  • 55. 
    Testiranje programa tako da se svaki iskaz u njemu izvrsi bar jednom(kako bi se znalo da li u njemu postoji greska),naziva se:
    • A. 

      Pokrivanje iskaza

    • B. 

      Pokrivanje uslova

    • C. 

      Izvrsavanje iskaza

    • D. 

      Provera uslova

  • 56. 
    Testiranje programa tako da se svaka grana uslovnog iskaza izvrsi bar jednom,naziva se:
    • A. 

      Pokrivanje iskaza

    • B. 

      Pokrivanje odluka

    • C. 

      Pokrivanje uslova

    • D. 

      Pokrivanje testa

  • 57. 
    Testiranje programa tako da se svaka elementarna komponenata nekog slozenog uslova uzme vrednost iz dozvoljenog i nedozvoljenog skupa vrednosti,naziva se:
    • A. 

      Pokrivanje iskaza

    • B. 

      Pokrivanje izraza

    • C. 

      Pokrivanje uslova

    • D. 

      Pokrivanje odluka

  • 58. 
    Integracija komponeneta koje su prosle jedinicno testiranje u jedinstven sistem radi daljeg testiranja,moze se vrsiti prema sledecim strategijama:
    • A. 

      Integracija po principu velikog praska

    • B. 

      Postepena integracija

    • C. 

      Integracija od vrha ka dnu

    • D. 

      Hijerarhijska integracija

  • 59. 
    Integraciono testiranje koje se izvodi tako sto se sistem povezuje u celinu ukljucivanjem svih komponenata odjednom,a zatim se kao celina testira,naziva se:
    • A. 

      Integracija po principu velikog praska

    • B. 

      Integracija od vrha ka dnu

    • C. 

      Sendvic integracija

    • D. 

      Integracija od dna ka vrhu

  • 60. 
    Integraciono testiranje koje se izvodi tako sto se sistem najpre organizuje u hijerarhiju na cijem vrhu se nalazi glavni program,a zatim se testiranje obavlja po nivoima,pocevsi od najnizeg,naziva se: 
    • A. 

      Sendvic integracija

    • B. 

      Integracija od dna ka vrhu

    • C. 

      Integracija po principu velikog praska

    • D. 

      Integracija od vrha ka dnu

  • 61. 
    Integraciono testiranje koje se izvodi tako sto se sistem organizuje u tri sloja,a zatim se testiranje obavlja tako da konvergira ka srednjem sloju,naziva se:
    • A. 

      Integracija po principu velikog praska

    • B. 

      Integracija od vrha ka dnu

    • C. 

      Integracija od dna ka vrhu

    • D. 

      Sendvic integracija

  • 62. 
    Integraciono testiranje od dna ka vrhu
    • A. 

      Najvaznije komponente testira poslednje

    • B. 

      Ne korsiti se u sistemima sa velikim brojem visekratno upotrebljivih komponenata

    • C. 

      Najvaznije greske otkiriva vec na pocetku testiranja

    • D. 

      Koristi se kada se vecina komponenata predstavlja funkcije opste namene koje se pozivaju iz drugih modula

  • 63. 
    Integraciono testiranje od vrha ka dnu
    • A. 

      Prvo testira najvazije komponente

    • B. 

      Ne zahteva generisanje stabova

    • C. 

      Moze da bude po sirini i po dubini

    • D. 

      Znacajne greske otkriva u kasnoj fazi testiranja

  • 64. 
    Sendvic integracija u fazi testiranja
    • A. 

      Ne zahteva generisanje stabova

    • B. 

      Organizuje komponenete u 3 sloja A,B i C

    • C. 

      Lako se izvodi

    • D. 

      Kombinuje stategije od dna ka vrhu i od vrha ka dnu

  • 65. 
    Sistemsko testiranje se odvija u cetiri faze: 
    • A. 

      Testiranje performansi – funkcionalno testiranje – instalaciono testiranje – testiranje prihvatljivosti

    • B. 

      Testiranje prihvatljivosti - testiranje performansi - funkcionalno testiranje - instalaciono testiranje

    • C. 

      Instalaciono testiranje - testiranje prihvatljivosti - funkcionalno testiranje - testiranje performansi

    • D. 

      Funkcionalno testiranje - testiranje performansi - testiranje prihvatljivosti - instalaciono testiranje

  • 66. 
    Prilikom sistemeskog testiranja softvera,provera rada integracionog sistema prema zahtevima koje je postavio kupac,naziva se:
    • A. 

      Testiranje performansi

    • B. 

      Testiranje prihvatljivosti

    • C. 

      Instalaciono testiranje

    • D. 

      Funkcionalno testiranje

  • 67. 
    Prilikom sistemeskog testiranja softvera,provera nefunkcionalnih zahteva koje softver treba da  ispuni po pitanju brzine , dr.naziva se:
    • A. 

      Testiranje performansi

    • B. 

      Testiranje prihvatljivosti

    • C. 

      Instalaciono testiranje

    • D. 

      Funkcionalno testiranje

  • 68. 
    Prilikom sistemeskog testiranja softvera,provera pri kojoj kupci testiraju softver i proveravaju da li on odgovara  njihovom shvatanju zahteva naziva se:
    • A. 

      Testiranje performansi

    • B. 

      Testiranje prihvatljivosti

    • C. 

      Instalaciono testiranje

    • D. 

      Funkcionalno testiranje

  • 69. 
    Testiranje softvera u operativnom okruzenju naziva se
    • A. 

      Testiranje performansi

    • B. 

      Testiranje prihvatljivosti

    • C. 

      Instalaciono testiranje

    • D. 

      Funkcionalno testiranje

  • 70. 
    Funkcionalno testiranje  u okviru sistemskog testiranja
    • A. 

      Ima malu verovatnocu otkrivanja gresaka

    • B. 

      Izvode programeri koji su pisali programski kod

    • C. 

      Koristi test primere napravljene na osnovu specifikacije zahteva

    • D. 

      Izvodi se po principu crne kutije,tj.proverava da li sistem obavlja neku funkciju,ne vodeci racuna o komponenti koja je za nju odgovorna

  • 71. 
    Pri testiranju performansi sistema,testovima konfiguracije se utvrdjuje: 
    • A. 

      Da li je realizacija interfejsa sa drugim sistemima iz okruzenja u skladu za zahtevima

    • B. 

      Da li su odredjene funkcije dostupne iskljucivo onim korisnicima kojima su namenjene

    • C. 

      Kako sistem obradjuje velike kolicine podataka

    • D. 

      Ponasanje softvera u razlicitim hardversko/softverskim okruzenjima

  • 72. 
    Pri testiranju performansi sistema testovi opterecenja proveravaju: 
    • A. 

      Ponasanje softvera u razlicitim hardversko/softverskih okruzenjima

    • B. 

      Kako sistem reaguje na otkaz

    • C. 

      Rad sistema na operativnim granicama u kratkom vremenskom periodu

    • D. 

      Da li su odredjene funkcije dostupne iskljucivo onim korisnicima kojima su namenjene

  • 73. 
    Pri testiranju performansi sistema testovi kapaciteta proveravaju:
    • A. 

      Zahteve koji se odnose na vremena izvrsenja pojedinih funkcija i vremena odziva

    • B. 

      Rad sistema na operativnim granicama u kratkom vremenskom periodu

    • C. 

      Kako sistem obradjuje velike kolicine podataka

    • D. 

      Kako sistem reaguje na otkaz

  • 74. 
    Pri testiranju performansi sistema,testovi kompatibilnosti proveravaju:
    • A. 

      Ponasanje softvera u razlicitim hardversko/softverskim okruzenjima

    • B. 

      Da li je sistem stabilan

    • C. 

      Da li je realizacija interfejsa sa drugim sistemima iz okruzenja u skladu sa zahtevima

    • D. 

      Da li su odredjene funkcije dostupne iskljucivo onim korisnicima kojima su namenjene

  • 75. 
    Pri testiranju performansi sistema,testovi bezbednosti ispituju:
    • A. 

      Da li sistem moze da prevazidje otkaz usled gubitka napajanja

    • B. 

      Rad sistema na operativnim granicama u kratkom vremenskom periodu

    • C. 

      Da li su odredjene funkcije dostupne iskljucivo onim korisnicima kojima su namenjene

    • D. 

      Da li se aplikacija lako koristi

  • 76. 
    Pri testiranju performansi sistema,vremenski testovi proveravaju: 
    • A. 

      Zahteve koji se odnose na vremenske uslove u kojima sistem radi (vlaga,temperatura i sl.)

    • B. 

      Rad sistema pri maksimalnom opterecenju

    • C. 

      Zahteve koji se odnose na vremena izvrsenja pojedinih funkcija i vremena odziva

    • D. 

      Redosled izvrsenja funkcija

  • 77. 
    Pri testiranju performansi sistema,testovi okruzenja analiziraju:
    • A. 

      Ponasanje softvera u razlicitim hardversko/softverskim okruzenjima

    • B. 

      Zahteve koji se odnose na vremena izvrsenja pojedinih funkcija i vremena odziva

    • C. 

      Sposobnost sistema da radi na lokaciji na kojoj je instaliran (vlaga,temperatura i sl.)

    • D. 

      Da li je realizacija interfejsa sa drugim sistema iz okruzenja u skladu sa zahtevima

  • 78. 
    Pri testiranju performansi sistema,testovi oporavka ispituju:
    • A. 

      Sposobnost sistema da radi na lokaciji na kojoj je instaliran

    • B. 

      Kako sistem ispravlja sintaksne greske

    • C. 

      Kako sistem reaguje na pojavu gresaka pri gubitku napajanja,gubitku podataka i sl.

    • D. 

      Kako sistem reaguje na povecan broj korisnika

  • 79. 
    Pri testiranju performansi sistema,testovi upotrebljivosti analiziraju: 
    • A. 

      Korisnost primljenih struktura podataka

    • B. 

      Vremena izvrsenja pojedinih funkcija

    • C. 

      Estetski aspekt aplikacije

    • D. 

      Konzistentnost korisnickog interfejsa

  • 80. 
    Testovi performansi koji proveravaju da li su sva predvidjena upustva u vezi sa sistemom zaista napisana nazivaju se: 
    • A. 

      Testovi upotrebljivosti

    • B. 

      Testovi okruzenja

    • C. 

      Testovi dokumentacije

    • D. 

      Testovi konfiguracije

  • 81. 
    Pri testiranju performansi sistema,testovi odrzavanja proveravaju: 
    • A. 

      Estetski aspekt aplikacije

    • B. 

      Napisanu dokumentaciju

    • C. 

      Pomagala namenjena laksem nalazenju gresaka nakon isporuke

    • D. 

      Ispravnost programskog koda

  • 82. 
    Testiranje prihvatljivosti u okviru sistemskog testiranja,kupac moze da izvede: 
    • A. 

      Paralelnim testiranjem

    • B. 

      Uslovnim testiranjem

    • C. 

      Pilot testiranjem

    • D. 

      Demo testiranjem

  • 83. 
    Testiranje prihvatljivosti putem referetnog testiranja: 
    • A. 

      Izvodi tim za testiranje

    • B. 

      Izvode kupci

    • C. 

      Podrazumeva testiranje test primera koji predstavljaju uobicajene uslove u kojima treba sistem da radi

    • D. 

      Podrazumeva poredjenje dva sistema,starog i novog

  • 84. 
    Testiranje prihvatljivosti primenom pilot testiranja: 
    • A. 

      Ne zahteva generisanje posebnih test primera vec se samo simulira svakodnevni rad na sistemu

    • B. 

      Je manje zvanicno

    • C. 

      Zahteva generisanje referetnih test primera

    • D. 

      Podrazumeva istovremeni rad dva sistema,starog i novog

  • 85. 
    Ako se testiranje prihvatljivosti izvodi paralelnim testiranjem to:
    • A. 

      Zahteva generisanje paralelnih test primera

    • B. 

      Podrazumeva testiranje u paru

    • C. 

      Podrazumeva istovremeni rad dva sistema,starog i novog

    • D. 

      Omogucava korisnicima da se priviknu na novi sistem

  • 86. 
    Instalaciono testiranje u okviru sistemskog testiranja podrazumeva:
    • A. 

      Izradu dokumentacije

    • B. 

      Alokaciju potrebnih datoteka

    • C. 

      Simulaciju svakodnevnog rada sistema

    • D. 

      Konfigurisanje sistema u skladu sa okruzenjem

  • 87. 
    Proces testiranja softvera se odvija u cetiri faze.Oznaciti tacan redosled faza: 
    • A. 

      Izrada plana testiranja-evaluacija rezultata-specifikacija testova-realizacija testiranja

    • B. 

      Izrada plana testiranja-specifikacija testova-realizacija testiranja-evaluacija rezultata

    • C. 

      Evaluacija rezultata-izrada plana testiranja-specifikacija testova-realizacija testiranja

    • D. 

      Specifikacija testova-izrada plana testiranja-realizacija testiranja-evaluacija rezultata

  • 88. 
    Organizacija procesa testiranja ukljucujuci jedinicno,integraciono i sistemsko testiranje,opisana je u: 
    • A. 

      Organizacionom planu

    • B. 

      Planu testiranja

    • C. 

      Specifikaciji testova

    • D. 

      Projektnim zahtevima

  • 89. 
    Metod sejanja gresaka se koristi za:
    • A. 

      Odredjivanje broja preostalih gresaka u kodu

    • B. 

      Odredjivanje klasa ekvivalencije

    • C. 

      Lakse pisanje test primera

    • D. 

      Pronalazanje gresaka u kodu

  • 90. 
    Oznaciti tacna tvrdjena u vezi sa metodom sejanja gresaka:
    • A. 

      Metod je jednostavan za izvodjenje

    • B. 

      Reprezentativne greske se lako generisu

    • C. 

      Metod se izvodi tako sto jedan clan tima za testiranje namerno ubaci poznati broj gresaka u program,a zatim ostali clanovi tima za testiranje pokusavaju da ih pronadju

    • D. 

      Metod se izvodi tako sto se greske pronadjene u programu evidentiraju kako bi se mogle koristiti u kasnijim projektima

  • 91. 
    Skup testova se formira na osnovu:
    • A. 

      Tabele istinosti

    • B. 

      Tabele povezanosti testova i zahteva

    • C. 

      Uzrocno posledicnih grafova

    • D. 

      Posejanih gresaka

  • 92. 
    U realizaciji testiranja,test skriptovi predtavljaju:
    • A. 

      Upustva za izvrsavanje testiranja,korak po korak

    • B. 

      Tabele povezanosti testova i zahteva

    • C. 

      Izvestaje testiranja

    • D. 

      Evidenciju pronadjenih gresaka

  • 93. 
    Evaluacija rezultata testiranja se moze izvoditi na sledece nacine: 
    • A. 

      Merenjem ucinka ili delotvornosti testa

    • B. 

      Merenjem brzine testiranja

    • C. 

      Sejanjem gresaka

    • D. 

      Merenjem efikasnosti faza testiranja

  • 94. 
    Po zavrsetku testiranja,ucinak ili delotvornost testa se racuna kao: 
    • A. 

      Odnos broja gresaka koje su pronadjene u datom testu i ukupnog broja otkrivenih gresaka

    • B. 

      Odnos posejanih i pronadjenih gresaka

    • C. 

      Odnos pronadjenih i nepronadjenih gresaka

    • D. 

      Odnos broja gresaka pronadjenih pri testiranju i rada koji je ulozen u to testiraje

  • 95. 
    Efikasnost testiranja racuna se kao: 
    • A. 

      Odnos broja gresaka koje su pronadjene u datom testu i ukupnoh broja otkrivenih gresaka

    • B. 

      Odnos broja gresaka pronadjenih pri testiranju i rada koji je ulozen u to testiranje

    • C. 

      Odnos posejanih i pronadjenih gresaka

    • D. 

      Odnos gresaka pronadjenih pri razvoju i tokom odrzavanja

  • 96. 
    Instalacija softvera predstavlja jednu od aktivnosti koje so obavljaju u fazi: 
    • A. 

      Testiranja

    • B. 

      Isporuke

    • C. 

      Odrzavanja

    • D. 

      Pustanja u rad

  • 97. 
    Da bi korisnik sto bolje prihvatio softverski proizvod i razumeo nacin njegovog funkcionisanja,koriste se sledeca sredstva:
    • A. 

      Obuka

    • B. 

      Dokumentacija

    • C. 

      Testiranje

    • D. 

      Instalacija

  • 98. 
    Obuka koja se izvodi u fazi isporuke softvera moze biti namenjena: 
    • A. 

      Programeru

    • B. 

      Krajnjem korisniku

    • C. 

      Administratoru

    • D. 

      Isporuciocu

  • 99. 
    Cilj obuke krajnjeg korisnika je da se korisnik:
    • A. 

      Upozna sa korisnickim interfejsom,izgledima ekrana,znacenjem oznaka na ekranu,itd.

    • B. 

      Obuci da koristi funkcije za podrsku koje su bitne za rad sistema

    • C. 

      Upozna sa nacinom pokretanja i izvodjenja osnovnih funkcija sistema

    • D. 

      Upozna sa organizacijom sistema u smislu kako sistem radi,a ne sta radi u domenu

  • 100. 
    Cilj obuke administratora je da se administrator:
    • A. 

      Upozna sa korisnickim interfejsom,izgledima ekrana,znacenjem oznaka na ekranu,itd.

    • B. 

      Obuci da koristi funkcije za podrsku koje su bitne za rad

    • C. 

      Upozna sa nacinom pokretanja i izvodjenja osnovnih funkcija sistema

    • D. 

      Upozna sa organizacijom sistema u smislu kako sistem radi,a ne sta radi u domenu

  • 101. 
    Nakon sprovedene obuke,administratori treba da budu osposobljeni da:
    • A. 

      Izvedu manje izmene u softveru prema zahtevima korisnika

    • B. 

      Ispravljaju greske u softveru

    • C. 

      Pomognu krajnim korisnicima ukoliko im se u radu pojavi neka neregularna situacija

    • D. 

      Uspostave uslove za normalan rad sistema

  • 102. 
    U zavisnosti od vrste sistema,sposobnosti predavaca i afiniteta prolaznika tokom obuke se mogu koristiti sledeca sredstva:
    • A. 

      Strucni korisnici

    • B. 

      Pregled koda

    • C. 

      Demonstarcije

    • D. 

      Test primeri

  • 103. 
    Pri izvodjenju obuke,lekcije i demonstarcije se izvode putem:
    • A. 

      Test primera

    • B. 

      Kratkih prezentacija ili predavanja

    • C. 

      Citanja dokumentacije

    • D. 

      Ispitivanja korisnika

  • 104. 
    Strucni korisnici ili demonstartori koji ucestvuju u izvodjenju obuke su  pojedinci koji:
    • A. 

      Instaliraju softver

    • B. 

      Su ranije obuceni za rad na sistemu

    • C. 

      Su programirali softver

    • D. 

      Su pisali dokumentaciju

  • 105. 
    Prilikom dokumentovanja nekog softverskog proizvoda koriste se sledece tehnike: 
    • A. 

      Numeracija

    • B. 

      Unakrsno referenciranje

    • C. 

      Inkrementiranje

    • D. 

      Eksploatacija

  • 106. 
    Softverski proizvod se isporucuje zajedno sa pratecom dokumentacijom koju cine:
    • A. 

      Upustvo za projektanta

    • B. 

      Upustvo za operatera

    • C. 

      Upustvo za implementaciju

    • D. 

      Upustvo za instalaciju

  • 107. 
    Odrzavanje softvera podrazumeva aktivnosti vezane za:
    • A. 

      Izvodjenje izmena u fazi eksploatacije

    • B. 

      Pracenje rada sistema u radnom okruzenju

    • C. 

      Instaliranje i isporuku softvera

    • D. 

      Testiranje i otklanjanje gresaka u softveru

  • 108. 
    Oznaciti tacna tvrdjenja u vezi sa aktivnostima tiima za odrzavanje softvera: 
    • A. 

      Tim ocenjuje kvalitet rada krajnjeg korisnika

    • B. 

      Tim pruza informacije o sistemu

    • C. 

      Tim ne moze da menja pratecu dokumentaciju

    • D. 

      Tim pronalazi uzroke otkaza i otklanja ih

  • 109. 
    U fazi odrzavanja softvera,sprovode se sledece vrste odrzavanja: 
    • A. 

      Korektno odrzavanje

    • B. 

      Korektivno odrzavanje

    • C. 

      Preventivno odrzavanje

    • D. 

      Zavrsno odrzavanje

  • 110. 
    U fazi odrzavanja softvera,sprovode se sledece vrste odrzavanja:
    • A. 

      Sistemsko odrzavanje

    • B. 

      Instalaciono odrzavanje

    • C. 

      Adaptivno odrzavanje

    • D. 

      Odrzavanje u cilju unapredjenja sistema

  • 111. 
    Kontrolisanje svakodnevnog rada softvera nakon isporuke i otklanjanje problema nastalih zbog pojave gresaka u softveru naziva se:
    • A. 

      Korektivno odrzavanje

    • B. 

      Odrzavanje radi unapredjenja sistema

    • C. 

      Adaptivno odrzavanje

    • D. 

      Preventivno odrzavanje

  • 112. 
    Nakon izmene u hardveru,softveru ili radnom okruzenju,potrebno je sprovesti sekundarne izmene u softveru.Ova aktivnost se naziva:
    • A. 

      Korektivno odrzavanje

    • B. 

      Adaptivno odrzavanje

    • C. 

      Preventivno odrzavanje

    • D. 

      Odrzavanje radi unapredjena sistema

  • 113. 
    Aktivnost kojom se u fazi odrzavanja sprovede izmene u cilju poboljsanja nekog dela sistema naziva se:
    • A. 

      Adaptivno odrzavanje

    • B. 

      Korektivno odrzavanje

    • C. 

      Odrzavanje radi unapredjena sistema

    • D. 

      Preventivno odrzavanje

  • 114. 
    Modifikovanje isporucenog softvera u cilju detekcije i korekcije prikrivenih gresaka pre nego sto se one ispolje naziva se:
    • A. 

      Odrzavanje radi unapredjena sistema

    • B. 

      Adaptivno odrzavanje

    • C. 

      Korektivno odrzavanje

    • D. 

      Preventivno odrzavanje

  • 115. 
    Problemi u odrzavanju softvera mogu nastati iz dledecih razloga:
    • A. 

      Zbog visoke cene razvoja softvera

    • B. 

      Nekonzistetnog skupa zahteva koje je postavio korisnik

    • C. 

      Neodgovarajuceg nacina projektovanja ili implementacije sistema

    • D. 

      Zbog personalnih i organizacionih problema

  • 116. 
    Na troskove odrzavanja softvera uticu:
    • A. 

      Zivotni vek softvera

    • B. 

      Programski jezik

    • C. 

      Cena softvera

    • D. 

      Vrsta aplikacije