Povratna Sprega IMA Značenje Kada Je

281 Questions | Total Attempts: 230

SettingsSettingsSettings
Please wait...
Povratna Sprega IMA Značenje Kada Je

.


Questions and Answers
  • 1. 
    Kod koda ponavljanja verovatnoca pogresnog dekodovanja tezi nuli kada
    • A. 

      Smanjujemo broj ponavljanja(a samim tim i duzine kodnih reci)

    • B. 

      Povecavamo broj ponavljanja (a samim tim i dužine kodnih reči)

  • 2. 
    Ukoliko primenimo kod ponavljanja, dovoljno velik broj ponavljanja:  
    • A. 

      U stanju smo da kompenzujemo gubitke usled šumova na kanalu do mere koja je definisana kapacitetom kanala

    • B. 

      U stanju smo da kompenzujemo gubitke usled šumova na kanalu do proizvoljne mere

  • 3. 
    Brzina koda sa ponavljanjem je (n- broj ponavljanja):  
    • A. 

      2^n

    • B. 

      1*n

    • C. 

      1/n

  • 4. 
    Ukoliko kod koda ponavljanja, konstantno uvecavamo n
    • A. 

      Brzina prenosa postaje neprihvatljiva

    • B. 

      Brzina prenosa ostaje prihvatljiva

  • 5. 
    Ako je kapacitet jednog DMC, C=0.25 bita za prenos poruka BSS izvora. Ako se prenos vrši brzinom R=0.5, tada dobijamo grešku najmanje 11%, što znači:  
    • A. 

      Da ce najmanje 11% bita biti pogrešno dekodovano bez obzira kakav kod koristili za ispravljanje gresaka

    • B. 

      Da ce najmanje 11% bita biti pogrešno dekodovano ako ne koristimo kod za ispravljanje grešaka

  • 6. 
    Povratna sprega ima značenje kada je:  
    • A. 

      R vece od C

    • B. 

      R manje od C

    • C. 

      R

    • D. 

      R=C

  • 7. 
    Upotrebom povratne spege, u slučaju kada je R manje od C: 
    • A. 

      Ne pomaže kodovanju i dekodovanju samim tim nemamo kontrolu nad greškom

    • B. 

      Pojednostavljuje kodovanje i dekodovanje i omogućava postizanje željene greške dekodovanja

  • 8. 
    • A. 

      Bez upotrebe povratne sprege

    • B. 

      Sa upotrebom povratne sprege

  • 9. 
    Ako je R<C sigurni smo da postoji kod:  
    • A. 

      čija je greška dekodovanja bita Pb uvek ista.

    • B. 

      čija je greška dekodovanja bita Pb po zelji mala.

  • 10. 
    Šenon je svojim radom „A mathematical theory of communication“ iz 1948 objasnio ako je brzina ispod kapaciteta kanala: 
    • A. 

      Povecanje pouzdanosti prenosa se ne može u potpunosti ostvariti konstrukcijom kompleksniji sistema kodovanja i dekodovanja, bez promene odnos signal/šum

    • B. 

      Povećanje pouzdanosti prenosa se može u potpunosti ostvariti konstrukcijom kompleksnijih sistema kodovanja i dekodovanja, bez potrebe da se menja odnos signal/šum.

  • 11. 
    Cilj teorije kodovanja je dizajniranje: 
    • A. 

      Efikasnih zaštitnih kodova

    • B. 

      Kodova što manje brzine da bi se smanjio procenat grešaka i pojednostavilo dekodovanje

    • C. 

      Kodova što veće brzine i što manje greške dekodovanja.

  • 12. 
    Kada se jedna kodna reč Zi prenosi po nekom kanalu sa šumovima i na izlazu kanala primi Z’, tada se odgovarajuca greška u prenosu dobija kao: 
    • A. 

      Zbir e = Z’ + Zi

    • B. 

      Razlika e = Zi - Z’

    • C. 

      Razlika e=Z’-Zi

  • 13. 
    Ključna ideja algebarskog kodovanja je dodavanje: 
    • A. 

      Redudansne strukture u skupu kodnih reči tako da se greška može lako izraziti pomodu operacija koje definišu količinu redudanse

    • B. 

      Algebarske strukture u skupu kodnih reči tako da se greška može lako izraziti pomocu operacija koje definišu tu algebarsku strukturu

  • 14. 
    Razlike binarnih sekvenci definišu se preko: 
    • A. 

      XOR

    • B. 

      AND-XOR

    • C. 

      AND

    • D. 

      IF

  • 15. 
    Rezultat 11011-01101
    • A. 

      10110

    • B. 

      10001

    • C. 

      01101

    • D. 

      00011

  • 16. 
    D-arni blok kod duzine n je:
    • A. 

      Pun podskup vektorskog prostora n-torki GF(D)^n

    • B. 

      Prazan skup vektorskog prostora n-torki GF(D)^n

  • 17. 
    Koji od navedenih skupova pripada blok kodu: 
    • A. 

      {1000,1011,1010,111}

    • B. 

      {1101,0110,1110}

  • 18. 
    Ukoliko kodne reci nisu iste duzine
    • A. 

      Ne radi se o blok kodu

    • B. 

      Radi se o blok kodu

  • 19. 
    Hemingovo rastojanje između dve kodne reči predstavlja: 
    • A. 

      Nijedan od odgovora

    • B. 

      Broj simbola(pozicija) u kojima se te dve kodne reci razlikuju

    • C. 

      Broj pozicija oznacene sa nulom

  • 20. 
    Hemingovo rastojanje izmedju 1010 i 0101:
    • A. 

      6

    • B. 

      0

    • C. 

      4

    • D. 

      2

  • 21. 
    Hemingovo rastojanje izmedju 1010 i 11101 je
    • A. 

      3

    • B. 

      4

    • C. 

      Nije definisano

    • D. 

      5

  • 22. 
    Hemingovo rastojanje zadovoljava 3 aksioma metrickog rastojanja
    • A. 

      Geometrija

    • B. 

      Simetrija

    • C. 

      Jedinicno rastojanje

    • D. 

      Nulto rastojanje

    • E. 

      Jednakost trougla

    • F. 

      Nejednakost trougla

  • 23. 
    Tezina jedne kodne reci jednaka je:
    • A. 

      Broju ne nultih simbola u toj reci

    • B. 

      Broju nultih pozicija u toj reci

  • 24. 
    Tezina reci 0001000 je
    • A. 

      6

    • B. 

      1

    • C. 

      3

    • D. 

      7

  • 25. 
    Hemingovo rastojanje dve kodne reci jednako je tezini njihove razlike
    • A. 

      Tacno

    • B. 

      Netacno

Back to Top Back to top