Baze 1

50 Questions

Settings
Please wait...
Baze 1

.


Questions and Answers
  • 1. 
    Baze podataka su:
    • A. 

      Skup osnovnih (bazičnih) tipova podataka, kojima se pristupa iz viših programskih jezika (C, C++, JAVA, PHP, JSC, JSP)

    • B. 

      Organizovani skup logički povezanih podataka, koji se održava i koje koristi više korisnika ili programa

    • C. 

      Skup podataka koji se skladište na sigurnom mestu, a pristupaju im isključivo administratori sistema

    • D. 

      Osnovni skup podataka iz koga se definišu novi podaci pomoću Data Base Management Sistema (sistema za upravljanje bazama podataka)

  • 2. 
    Šta je podatak?
    • A. 

      Činjenica o nekom predmetu i/ili događaju koja se može zabeležiti i sačuvati na računaru

    • B. 

      Rezultat obrade više različitih informacija

    • C. 

      Činjenica koja se ne može promeniti (konstanta), a može da poprimi NULL vrednost

    • D. 

      Numerički izražena vrednost atributa, može biti različitog tipa

  • 3. 
    Šta je informacija?
    • A. 

      Skup struktuiranih i nestruktuiranih podataka

    • B. 

      Skup podataka, koji može da se ažurira i nad kojima se mogu postavljati upiti

    • C. 

      Zapisani podataka u bazi podataka na disku

    • D. 

      Obrađeni podatak nakon čega se znanje osobe koja koristi podatak povećalo

  • 4. 
    U nestruktuirane podatke se svrstavaju:
    • A. 

      Dokumenti, mape, fotografije, zvuk, video zapisi

    • B. 

      Brojevi, karakteri, datumi, novčani podaci

    • C. 

      Realni brojevi, decimalni brojevi, imaginarni brojevi

    • D. 

      Realni brojevi sa promenljivom dužinom za decimalna mesta

  • 5. 
    Šta su metapodaci
    • A. 

      Podaci koji mogu poprimiti NULL vrednost, do trenutka unošenja konkretnih podataka

    • B. 

      Podaci koji imaju ograničen vek trajanja i često se menjaju od strane aplikativnih programa

    • C. 

      Podaci koji opisuju svojstva ili karakteristike podataka krajnjih korisnika i kontekst tih podataka

    • D. 

      Popularni naziv za različite tipove podataka krajnjih korisnika

  • 6. 
    Šta je sistem za upravljanje bazama podataka
    • A. 

      Softverski sistem koji se koristi za kreiranje, održavanje i manipulisanje podacima, kao i za kontrolu prava pristupa bazi podataka

    • B. 

      Softverski sistem za upravljanje metapodacima

    • C. 

      Softverski sistem za pristup datotekama, podacima i informacijama, koji obezbeđuje apsolutna prava pristupa pojedinim korisnicima baze podataka

    • D. 

      Softverski sistem za on-line i off-line pristup bazi podataka i koji omogućava kopiranje podataka između različitih aplikacija nad bazom podataka

  • 7. 
    Sistem za upravljanje bazama podataka je:
    • A. 

      Softverski sistem koji upravlja memorijom, baferima, indeksima, pointerima i time omogućava efikasno upravljanje podacima u bazi podataka

    • B. 

      Softverski paket za normalizaciju baza podataka koje imaju nedozvoljene funkcionalne funkcionalne zavisnosti

    • C. 

      Interfejs između korisnika (korisničkih programa, aplikacija) i zapisa baze podataka na disku

    • D. 

      Softversko okruženje za pisanje korisničkih aplikacija kojima se obraća bazi podataka

  • 8. 
    Registar korisnika određuje
    • A. 

      Ko može da pristupi podacima, kojim podacima i šta može sa njima da radi

    • B. 

      Redosled prijavljivanja korisnika za rad nad jedinstvenom bazom podataka

    • C. 

      Broj korisnika koji mogu da unose metapodatke za definisanje rada baze podataka

    • D. 

      Username i password za definisanje objekata baze podataka

  • 9. 
    Ako se jedan podatak pojavljuje dva ili više puta u bazi podataka
    • A. 

      To predstavlja nepoželjnu redudansu, što može dovesti do gubitka podataka i do nekonzistentnosti baze podataka

    • B. 

      To predstavlja poželjnu redudansu, jer se višestruko zapisani podaci ne mogu lako izgubiti

    • C. 

      To olakšava kreiranje algoritama na aplikativnom nivou za pristup željenim podacima

    • D. 

      To dovodi do sporijeg pristupa (neefikasnost) željenim podacima u bazi podataka

  • 10. 
    Pogledi (views) na bazu podataka predstavljaju:
    • A. 

      Različite pristupe modelovanju baza podataka (hijerarhijski, mrežni, relacioni, objektni model podatak)

    • B. 

      Deo aplikativnog programa koji predstavlja celinu (definisanje, menjanje ili prava pristupa bazi podataka)

    • C. 

      Izbor programskog paketa (C, C++, JAVA, JSP, PHP i sl ) za pristup bazi podataka.

    • D. 

      Način ograničavanja prava korisnika. Nad jedinstvenim podacima ograničava se pravo pristupa korisnicima samo željenim podacima

  • 11. 
    Fizički dizajn baze podataka je bitan zbog:
    • A. 

      Efikasnog izvršavanja upita

    • B. 

      Struktuirane organizacije podataka u memoriji

    • C. 

      Preglednosti softvera (lake naknadne izmene)

    • D. 

      Hijerarhijske organizacije podataka u memoriji

  • 12. 
    Karakteristično za klasičan sistem baza, zasnovan na datotekama i programskim jezicima je:
    • A. 

      Programi moraju precizno da poznaju definiciju i zapis podataka na disku

    • B. 

      Omogućava efikasno pisanje softvera za baze, zato što je na raspolaganju veliki broj programera za različite programske jezike

    • C. 

      Predstavlja efikasno rešenje u kome se maksimalno štede memorijski resursi

    • D. 

      Omogućava najbrži pristup podacima u bazi podataka

  • 13. 
    Karakteristično za klasičan sistem baza, zasnovan na datotekama i programskim jezicima je:
    • A. 

      Mala redudansa podataka

    • B. 

      Nema redudanse podataka

    • C. 

      Velika redudansa podataka

    • D. 

      Kontrolisana redudansa podataka

  • 14. 
    Karakteristično za klasičan sistem baza, zasnovan na datotekama i programskim jezicima je:
    • A. 

      Lako se mogu deliti podaci između nezavisnih procesa (odeljenja)

    • B. 

      Postoji uvek jedna aplikacija koja pokriva sva odeljenja i omogućava deljenje podataka

    • C. 

      Ograničena mogućnost deljenja podataka između nezavisnh procesa

    • D. 

      Lako se mogu generisati izveštaji na nivou cele organizacije

  • 15. 
    Karakteristično za klasičan sistem baza, zasnovan na datotekama i programskim jezicima je:
    • A. 

      Nakon promene programera lako se može nastaviti razvoj aplikacija

    • B. 

      Teško se mogu koristiti prethodna razvojna dostignuća, razvoj je uvek od početka

    • C. 

      Nastavak razvoja aplikacija je jednostavan jer postoji veliki broj programera

    • D. 

      Lako je nastaviti razvoj aplikacija, ako se ne menja programski jezik

  • 16. 
    Karakteristika pristupa zasnovanog na bazama podataka
    • A. 

      Nezavisnost između podataka i metapodataka

    • B. 

      Zavisnost između aplikacija i podataka

    • C. 

      Zavisnost između aplikacija, podataka i metapodataka

    • D. 

      Nezavisnost između aplikacija i podataka

  • 17. 
    Kod baza podataka, u odnosu na klasične sisteme
    • A. 

      Postoji mala (ili je minimalna) redudansa metapodataka

    • B. 

      Ne postoji (ili je minimalna) redudansa podataka u bazi

    • C. 

      Postoji velika (ali kontrolisana) redudansa metapodataka

    • D. 

      Postoji velika redudansa podataka u bazi

  • 18. 
    Kod baza podataka, u odnosu na klasične sisteme
    • A. 

      Povećana je potreba za održavanjem aplikacija

    • B. 

      Ne postoji potreba za održavanjem aplikacija

    • C. 

      Održavanje aplikacija se vrši samo pri unosu podataka

    • D. 

      Smanjena je potreba za održavanjem aplikacija

  • 19. 
    Karakteristika ličnih baza podataka
    • A. 

      Podaci se lako dele sa drugim korisnicima

    • B. 

      Mogu da unaprede produktivnost pojedinca

    • C. 

      Iz njih se lako prenose podaci do baze cele organizacije

    • D. 

      Lako prerastaju u baze podataka cele organizacije

  • 20. 
    Baza podataka cele organizacije
    • A. 

      Podržava sve procese organizacije i proces donošenja odluka

    • B. 

      Mora da bude na jednom računaru

    • C. 

      Veličine je petabajta (1 PB = 215 B) podataka

    • D. 

      Koristi sistem datoteka, kako bi se sprečio gubitak važnih podataka

  • 21. 
    Baza podataka se putem Interneta može otvoriti ka kupcima. U tom slučaju:
    • A. 

      Važno je obratiti pažnju na sigurnost i integritet podataka

    • B. 

      Jednostavno se može trgovati i plaćati roba

    • C. 

      Bezbednost podataka u Internetu onemogućava zloupotrebu baze

    • D. 

      Mora se dozvoliti samo pregled podataka, a izmene se moraju zabraniti

  • 22. 
    Nastanak baza podataka – patent za automatsku obradu podataka, vezuje se za:
    • A. 

      Charles Babbage

    • B. 

      Howard Aiken

    • C. 

      Herman Holerith

    • D. 

      Alan Turing

  • 23. 
    Modelovanje procesa iz realnog sveta:
    • A. 

      Vrši se potpuno u računaru bez uticaja čoveka. Takav model je maksimalno precizan jer se računarom obuhvataju svi detalji procesa iz realnog sveta.

    • B. 

      Svodi se na izbor broja, veličine i tipa datoteka i softverskih aplikacija potrebnih za njihovo održavanje.

    • C. 

      Predstavlja pojednostavljivanje problema iz realnog sveta i njegovo posmatranje samo sa stanovišta bitnih za ciljeve analize

    • D. 

      Obuhvata sve probleme koji postoje u realnom svetu

  • 24. 
    Šta je ENTITET u procesu modelovanja
    • A. 

      Entitet je osobina uočenog objekta, koja se konkretno može izraziti jednim atributom

    • B. 

      Pod entitetom se podrazumeva sve što se može jednoznačno odrediti, identifikovati i razlikovati

    • C. 

      Entitet je vrednost atributa kojim se opisuje konkretno svojstvo

    • D. 

      Predstavlja softversko ili hardversko okruženje u kome se vrši modelovanje

  • 25. 
    ENTITET po svojoj prirodi predstavlja:
    • A. 

      Deo okruženja, konkretan objekat, veza između objekata, apstraktni pojam, događaj, asocijacija

    • B. 

      Isključivo objekat iz realnog sveta koji se može opipati (sto, stolica, automobil, zgrada, fakultet, student i sl.)

    • C. 

      Softverski alat koji se koristi za održavanje baza podataka

    • D. 

      Hardver (PC računar, mainframe, notebook, PDA i sl) na kome se realizuje baza podataka

  • 26. 
    1. Šta je ATRIBUT
    • A. 

      Atribut je skup entiteta koji imaju isto ponašanje

    • B. 

      Atribut je zajednička osobina (svojstvo) koju poseduju svi entiteti jedne klase

    • C. 

      Atribut je vrednost jednog entiteta

    • D. 

      Atribut predstavlja vrstu (red, slog, rekord) u jednoj tabeli koja se na disk zapisuje kao datoteka.

  • 27. 
    1. U procesu modelovanja, objekat iz realnog sveta minimalno ima:
    • A. 

      0 (nula) atributa

    • B. 

      1 (jedan) atribut

    • C. 

      2 (dva) atributa

    • D. 

      3 (tri) atributa

  • 28. 
    U procesu modelovanja, veza između objekata iz realnog sveta minimalno ima:
    • A. 

      0 (nula) atributa

    • B. 

      1 (jedan) atribut

    • C. 

      2 (dva) atributa

    • D. 

      3 (tri) atributa

  • 29. 
    DOMEN atributa predstavlja:
    • A. 

      Broj atributa kojima se opisuje konkretan entitet

    • B. 

      Prostor u tabeli (datoteci) u koji se upisuju vrednosti atributa

    • C. 

      Dužinu karaktera ili dužinu za numerčki tip podataka koji se upisuje u bazu podataka

    • D. 

      Skup dozvoljenih vrednosti koje može da poprimi jedan atribut

  • 30. 
    Ako se u procesu modelovanja uoči PREMALO atributa, to znači da je:
    • A. 

      Model jednostavan, njegova verodostojnost mala, ograničena je upotrebljivost informacija

    • B. 

      Model je jednostavan, njegova verodostojnost je velika i omogućava dobijanje efikasnih informacija

    • C. 

      Model je komplikovan, njegova verodstojnost je velika i dobijene informacije su upotrebljive

    • D. 

      Model je komplikovan zato što zbog malo atributa postoji puno međusobnih veza, a dobijene informacije su veoma upotrebljive

  • 31. 
    Ako se u procesu modelovanja uoči PREVIŠE atributa, to znači da je:
    • A. 

      Verodostojnost modela je mala, model nije kompleksan, manipulacije su teške, ali su dobijene informacije veoma upotrebljive

    • B. 

      Model je jednostavan zato što zbog velikog broja atributa postoji minimalan broj veza među objektima, a dobijene informacije su veoma upotrebljive

    • C. 

      Verodostojnost modela je odlična, kompleksnost je velika, manipulacije su teške, dobijene informacije su konfuzne

    • D. 

      Verodostojnost modela je mala, kompleksnost je velika, manipulacije su jednostavne, a dobijene informacije su upotrebljive

  • 32. 
    Obeležiti složen atribut:
    • A. 

      Ocena

    • B. 

      DatumRođenja

    • C. 

      Fakultet

    • D. 

      JMBG

  • 33. 
    Veza između entiteta STUDENT i PROFESOR je:
    • A. 

      1 : 1 (jedan prema jedan)

    • B. 

      1 : N (jedan prema više)

    • C. 

      M : 1 (više prema jedan)

    • D. 

      M : N (više prema više)

  • 34. 
    Veza između entiteta DEKAN i FAKULTET je:
    • A. 

      1 : 1 (jedan prema jedan)

    • B. 

      1 : N (jedan prema više)

    • C. 

      M : 1 (više prema jedan)

    • D. 

      M : N (više prema više)

  • 35. 
    Eksterni sloj u troslojnoj arhitekturi baze podataka je:
    • A. 

      Sloj kome se obraćaju aplikacije, tj. odgovarajući korisnički model baze

    • B. 

      Sloj koji obuhvata šeme modela podataka, sve relacije i ograničenja nad bazom

    • C. 

      Sloj baze koji se odnosi na zapisivanje konceptualnog sloja na nekom medijumu za čuvanje podataka.

    • D. 

      Sloj koji povezuje konceptualni i interni sloj baze podataka

  • 36. 
    1. Konceptualni sloj u troslojnoj arhitekturi baze podataka je:
    • A. 

      Sloj kome se obraćaju aplikacije, tj. odgovarajući korisnički model baze

    • B. 

      Sloj koji obuhvata šeme modela podataka, sve relacije i ograničenja nad bazom

    • C. 

      Sloj baze koji se odnosi na zapisivanje konceptualnog sloja na nekom medijumu za čuvanje podataka.

    • D. 

      Sloj koji je iznad eksternog i internog sloja baze podataka

  • 37. 
    Interni sloj u troslojnoj arhitekturi baze podataka je:
    • A. 

      Sloj kome se obraćaju aplikacije, tj. odgovarajući korisnički model baze

    • B. 

      Sloj koji obuhvata šeme modela podataka, sve relacije i ograničenja nad bazom

    • C. 

      Sloj baze koji se odnosi na zapisivanje konceptualnog sloja na nekom medijumu za čuvanje podataka.

    • D. 

      Sloj koji povezuje konceptualni i interni sloj baze podataka

  • 38. 
    Ako se baza podataka realizuje kao jedna tabela:
    • A. 

      Model je komplikovan, podaci se javljaju samo jednom (ne ponavljaju se kao kad ima više tabela), jednostavno je održavanje

    • B. 

      Model je komplikovan, minimalna je redudansa, održavanje je komplikovano, ali ne postoji mogućnost greške

    • C. 

      Model je jednostavan, nema redudanse, jednostavno je održavanje i minimalna je mogućnost greške

    • D. 

      Jednostvan je model, postoji visoka redudansa podataka, javljaju se anomalije kod ažuriranja

  • 39. 
    U hijerarhijskom modelu podataka:
    • A. 

      Jedan roditelj može da ima više naslednika

    • B. 

      Jedan naslednik može da ima više roditelja

    • C. 

      Jedan naslednik može da ima dva roditelja

    • D. 

      Jedan roditelj može da ima jednog naslednika

  • 40. 
    U hijerarhijskom modelu podataka ne mogu se predstaviti veze tipa:
    • A. 

      1 : 1 (jedan prema jedan)

    • B. 

      1 : N (jedan prema više)

    • C. 

      1 : 2 (jedan prema dva)

    • D. 

      M : N (više prema više)

  • 41. 
    U hijerarhijskom modelu podataka:
    • A. 

      Ne može obrisati slog u tabeli naslednika ako se ne obriše u roditeljskoj tabeli

    • B. 

      Ne može se obrisati slog u tabeli naslednika ako se ne obriše slog kod svih naslednika

    • C. 

      Ne može se dodati slog u tabelu naslednika dok se ne uključi u roditeljsku tabelu

    • D. 

      Ne može se dodati slog u tabelu roditelja ako ne postoje naslednici

  • 42. 
    Osnovna karakteristika mrežnog modela podataka je:
    • A. 

      Visoka kompleksnost i težina upotrebe

    • B. 

      Ne može se predstaviti veza između objekata tipa M:N

    • C. 

      Lako se može razviti u linearne liste kod programiranja

    • D. 

      Sve se predstavlja tabelama

  • 43. 
    U relacionom modelu podataka:
    • A. 

      Osnovna mana je što se ne zasniva na nekoj strogoj matematičkoj teoriji, pa se ne može efikasno vršiti programiranje

    • B. 

      Minimalna je redudansa, i objekti i veze se predstavljaju tabelama, nema anomalija ažuriranja, u jednoj tabeli ne postoje dva identična reda

    • C. 

      Maksimalna je redudansa podataka, efikasno se predstavljaju veze tipa M:N, ne postoje anomalije ažuriranja, ali se mogu javiti anomalije kod brisanja podataka

    • D. 

      Tabele su povezane pokazivačima (pointerima), koji ukazuju na početak druge tabele

  • 44. 
    Najefikasniji način za dobijanje podataka iz relacionih baza podataka je:
    • A. 

      Postavljanje upita

    • B. 

      Pregledanje rekorda u bazi podataka

    • C. 

      Obavezno sortiranje podataka pri unosu

    • D. 

      Primena algoritma polovljenja intervala pri pregledanju sortiranih rekorda

  • 45. 
    Primarni ključ jedne relacije je:
    • A. 

      Jedinstven identifikator svakog zapisa u tabeli

    • B. 

      Atribut koji se javlja na prvom mestu u spisku atributa i najvise opisuje dati entitet

    • C. 

      Ključ koji pokazuje na drugu relaciju i povezuje je sa njom

    • D. 

      Jedinstven identifikator osnovne kolone u jednoj tabeli

  • 46. 
    Strani ključ jedne relacije je:
    • A. 

      Jedinstven identifikator svakog zapisa u tabeli

    • B. 

      Vrednost atributa koja se upisuje iz aplikacije (spolja) i kojom se ukazuje na željeni atribut

    • C. 

      Ključ koji pokazuje na drugu relaciju i povezuje je sa njom

    • D. 

      Ključ koji je vaze sa drugim atributom u istoj relaciji

  • 47. 
    1. Primarni ključ jedne relacije:
    • A. 

      Može da se sastoji iz više atributa

    • B. 

      Predstavlja se isključivo jednim atributom

    • C. 

      Obavezno je na prvom mestu liste atributa koji opisuju dati entitet

    • D. 

      Obavezno je redni broj unosa podataka u tabelu

  • 48. 
    Da bi tabela bila relacija mora da važi sledeće:
    • A. 

      Bitan je redosled unosa redova (zapisa) u tabelu

    • B. 

      Bitan je redosled atributa pri definisanju tabele

    • C. 

      Ne mogu se pojaviti dva ista reda u tabeli

    • D. 

      Ne mogu se pojaviti dve iste kolone u tabeli

  • 49. 
    Šta je strukturna sistemska analiza (SSA):
    • A. 

      Pristup u razvoju poslovnih informacionih sistema u kome se analiziraju tokovi podataka u sistemu, određuju ključni entiteti i njihovi atributi, kao i entiteti izvan sistema s kojima on komunicira

    • B. 

      Sistematski pristup izboru najpogodnijeg sistema za upravljanje bazama podataka (SUBP)

    • C. 

      Sistematski pristup za analizu i definisanje hardverskih potreba za implementaciju konkretnog informacionog sistema

    • D. 

      Predstavlja sistemsku analizu hardverskih potreba i softverskih alata za implementaciju poslovnog informacionog sistema

  • 50. 
    Šta ne spada u strukturnu sistemsku analizu (SSA):
    • A. 

      Funkcionalna dekompozicija sistema

    • B. 

      Dijagrami tokova podataka

    • C. 

      Rečnik podataka

    • D. 

      Izbor odgovarajućeg SUBP