Otk Pitanja Ispit 2018

78 Questions

Settings
Please wait...
Otk Pitanja Ispit 2018


Questions and Answers
  • 1. 
    Analogni signali imaju sledeće karakteristike
    • A. 

      Menjaju se kontinualno u vremenu i vrednost ovakvog signala (amplituda) može imati bilo koju vrednosti iz nekog opsega

    • B. 

      Su diskretni i po amplitudi i po vremenu

    • C. 

      Mogu se promeniti samo u diskretnim ternucima vremena i amplitude signala mogu imati vrednosti iz ograničenog skupa diskretnih vrednosti

  • 2. 
    Digitalni signali imaju sledeće karakteristike
    • A. 

      Menjaju se kontinualno u vremenu i vrednost ovakvog signala (amplituda) može imati bilo koju vrednosti iz nekog opsega

    • B. 

      Su diskretni i po amplitudi i po vremenu

    • C. 

      su diskretni po vremenu i vrednost ovkvog signala (amplituda) može imati beskonačno mnogo vrednosti

  • 3. 
    Slučajni signali imaju sledeće karakteristike
    • A. 

      vrednost ovih signala se može tačno predvideti u bilo kom trenutka vremena

    • B. 

      Opis ovog signala je u matematičkom ili grafičkom obliku u potpunosti poznat

    • C. 

      vrednosti signala se ne mogu tačno predvideti pa se ovi signali opisuju preko svojih statističkih parametara kao što su srednja vrednost, funkcija gustine verovatnoće...

  • 4. 
    Periodični signali imaju sledeće osobine:
    • A. 

      Predstvaljaju podklasu slučajnih signala

    • B. 

      uvek su sinusnog oblika

    • C. 

      Periodično se ponavljaju posle vremenskog intervala koji se naziva period

  • 5. 
    Za signale prikazane na slici možemo reći
    • A. 

      Plavi signal ima veću učestanost od crvenog signala

    • B. 

      crveni signal ima veću učestanost od plavog signala

    • C. 

      Ovi signali imaju istu učestanost a razlikuju se po faznom pomaku

  • 6. 
    Za sinusne signale prikazane na slici važi
    • A. 

      Plavi signal ima veću učestanost od crvenog signala

    • B. 

      crveni signal ima veću učestanost od plavog signala

    • C. 

      Ovi signali imaju istu učestanost a razlikuju se po faznom pomaku

  • 7. 
    Učestanost signala prikazanih na slici je
    • A. 

      Učestanost plavog signala je 50 Hz a drugog je 100 Hz

    • B. 

      Učestanost crvenog signala je 50 Hz a drugog je 100 Hz

    • C. 

      Učestanost i plavog i crvenog signala je 50 Hz

  • 8. 
    Perioda signala prikazanih na slici je
    • A. 

      Plavog signala je 20 ms a drugog je 10 ms

    • B. 

      Crvenog signala je 20 ms a drugog je 10 ms

    • C. 

      Periode i plavog i crvenog signala su iste i iznose 20 ms

  • 9. 
    Ako je perioda sinusnog signala 10 ns, onda je učestanost:
    • A. 

      100 MHz

    • B. 

      1 GHz

    • C. 

      10 GHz

  • 10. 
    Talasna dužina je:
    • A. 

      Razdaljina koju talas pređe u toku periode prilikom prostiranja kroz medijum za prenos

    • B. 

      razdaljnina koju talas pređe u torku periode podeljena sa brzinom prostiranja talasa kroz medijum za prenos

    • C. 

      Jednaka proizvodu učestanosti i brzine prostiranja talasa kroz medijum za prenos

  • 11. 
    Jedinica za talasnu dužinu je:
    • A. 

      Metar

    • B. 

      Sekund

    • C. 

      Herc

  • 12. 
    Za funkciju sinc(x)=sin(pi*x)/(pi*x) prva nula je u
    • A. 

      X=±1

    • B. 

      X=±π

    • C. 

      X=0

  • 13. 
    Impulsni odziv sistema je
    • A. 

      Odziv sistema na idealizovanu pobudu u vidu Dirakovog (delta) impulsa

    • B. 

      Delta impuls

    • C. 

      Odziv sistema na sinusnu pobudu

  • 14. 
     Ako znamo impulsni odziv LTI sistema onda odziv sistema na proizvoljnu pobudu možemo da nađemo
    • A. 

      Preko proizvoda impulsnog odziva sistema i pobude

    • B. 

      Preko konvolucije impulsnog odziva sistema i signala pobude

    • C. 

      Sabiranjem impulsnog odziva sistema i pobude

  • 15. 
    LTI sistem se opisuje u vremenskom domenu preko:
    • A. 

      Impulsnog odziva sistema

    • B. 

      Prenosne funkcije sistema

    • C. 

      Delta impulsa (Dirakovog impulsa)

  • 16. 
    Za spektralnu analizu kontinualnih i periodičnih signala se koristi:
    • A. 

      Furijeov red

    • B. 

      Furijeova transformacija

    • C. 

      Diskretna Furijeova transformacija

  • 17. 
    U prikazu amplitudskog spektra signala:
    • A. 

      Na x-osi je vreme, a na y-osi je prikazana amplituda signala

    • B. 

      Na x-osi je učestanost a na y-osi je prikazana amplituda signala

    • C. 

      Na x-osi je prikazana amplituda a na y-osi vreme

  • 18. 
     U prikazu faznog spektra signala je
    • A. 

      Na x-osi je učestanost a na y-osi je prikazano vreme

    • B. 

      Na x-osi je faza a na y-osi je prikazano vreme

    • C. 

      Na x-osi je učestanost a na y-osi je prikazana faza signala

  • 19. 
    Amplitudski spektar periodičnog signala je
    • A. 

      Linijski spektar kod koga su moguće učestanosti spektralnih komponenti celobrojni umnožak osnovne učestanosti periodičnog signala

    • B. 

      Kontinualna funkcija učestnanosti kod koga je maximalna učestanost u spektru signala jednaka osnovnoj učestanosti periodičnog signala

    • C. 

      diskretan spektar sa spektralnim komponentama čije učestanosti ne zavise od osnovne učestanosti u spektru signala

  • 20. 
    Osnovna učestanost periodičnog signala je
    • A. 

      Wo=2π/T , gde je T perioda periodičnog signala

    • B. 

      srednja vrednost signala

    • C. 

      2πT

  • 21. 
    Jedinica za kružnu učestnost je
    • A. 

      Rad/s

    • B. 

      Hz

    • C. 

      S

  • 22. 
    Za signal čiji je dvostrani amplitudski spektar prikazan na slici, vremenski oblik signala je dat sa
    • A. 

      1/4 cos (2pi*100*t) 1/6cos (2*pi*300*t) 

    • B. 

      1/8 cos (100 t)+ 1/12cos (300 t)

    • C. 

      1/8cos (2pi*100 t)+ 1/12cos (2pi*300 t)

  • 23. 
    Za signal čiji je jednostrani amplitudski spektar prikazan na slici, vremenski oblik signala je dat sa:
    • A. 

      1/2cos (2pi 200 t) 1/5cos (2pi 600 t)

    • B. 

      1/4cos (2pi 200 t) 1/10cos (2pi 600 t)

    • C. 

      1/2cos (200 t) 1/5cos ( 600 t)

  • 24. 
    Treći harmonik signala sa slike ima frekvenciju:
    • A. 

      3/(2π) Hz

    • B. 

      1/(2π) Hz

    • C. 

      3 Hz

  • 25. 
    Jednosmerna komponenta signala sa slike je
    • A. 

      1/2

    • B. 

      1

    • C. 

      π

  • 26. 
    Za spektralnu analizu kontinulanih i aperiodičnih signala se koristi:
    • A. 

      Furijeov red

    • B. 

      Furijeova transformacija

    • C. 

      Diskretna Furijeova transformacija

  • 27. 
    U frekvencisjkom domenu LTI sistem se opisuje preko:
    • A. 

      Impulsnog odziva sistema

    • B. 

      Prenosne (transfer) funkcije sistema

    • C. 

      Spektra ulaznog signala

  • 28. 
    Furijeova transformacija impulsnog odziva sistema predstavlja
    • A. 

      Prenosnu (transfer) funkciju sistema

    • B. 

      Faznu karakteristiku sistema

    • C. 

      Furijeovu transformaciju jediničnog impulsa (Dirakovog impulsa)

  • 29. 
    Na osnovu slike odrediti praktičnu širini potrebnu za prenos ovog signala po kriterijumu prve nule. Dati vrednosti su izražene u Hz.
    • A. 

      200 Hz

    • B. 

      300 Hz

    • C. 

      400 Hz

  • 30. 
    Na osnovu slike odrediti praktičnu širini potrebnu za prenos ovog signala po kriterijumu 3 dB slabljenja. Dati vrednosti su izražene u Hz.
    • A. 

      200 Hz

    • B. 

      300 Hz

    • C. 

      400 Hz

  • 31. 
    Ako je snaga predajnika 100 W. Izraziti datu snagu u dBm
    • A. 

      50 dBm

    • B. 

      20 dBm

    • C. 

      60 dBm

  • 32. 
    Ako je snaga predajnika 100 W. Izraziti datu snagu u dBW
    • A. 

      20 dBW

    • B. 

      50 dBW

    • C. 

      100 dBW

  • 33. 
    Signali prikazani na slici imaju:
    • A. 

      Isti amplitudski spektar a različiti fazni spektar

    • B. 

      Isti fazni a različiti amplitudski spektar

    • C. 

      Isti i amplitudski i fazni spektar

  • 34. 
    Prenos će biti idealan ako je amplitudska karakteristika prenosne funkcije
    • A. 

      Konstantna

    • B. 

      Linearna

    • C. 

      Kvadratna funkcija učestanosti

  • 35. 
    Prenos će biti idealan ako je fazna karakteristika prenosne funkcije
    • A. 

      Konstantna

    • B. 

      Linearna

    • C. 

      Kvadratna fukcija učestanosti

  • 36. 
    Linearni sistem za prenos ne unosi fazna izobličenja ako je grupno kašnjenje:
    • A. 

      Linearna funkicja učestanosti

    • B. 

      Konstantno

    • C. 

      Kvadratna funkcija učestanosti

  • 37. 
    Ako je sa h(t) označen impulsni odziv lineanog sistema onda je odziv na proizvoljnu pobudu x(t) dat:
    • A. 

       konvolucijom pobudnog signala i impulsnog odziva sistema

    • B. 

      Proizvodom pobudnog signala i impulsnog odziva sistema

    • C. 

      Korelacijom pobudnog signala i impulsnog odziva sistema

  • 38. 
    Ako je poznata prenosna funkicja LTI sistema H(jw) i ako je poznat spektar pobudnog signala X(jw) onda je spektar izlaznog sisgnala (odziva na pobudu) dat 
    • A. 

      Konvolucijom prenosne funkicje sistema i Furijeove transformacije pobudnog signala

    • B. 

      Proizvodom prenosne funkicje sistema i Furijeove transformacije pobudnog signala

    • C. 

      Zbirom prenosne funkicje sistema i Furijeove transformacije pobudnog signala

  • 39. 
    Sistem čija je amplitudska karakteristika i karakteristika faznog kašnjenja prikazana na slici:
    • A. 

      Ne unosi izobličenja

    • B. 

      Unosi amplitudska izobličenja

    • C. 

      Unosi fazna izobličenja

  • 40. 
    Sistem čija su amplitudska karakteristika i krarakteristika faznog kašnjenja prikazane na slici predstavlja:
    • A. 

      Idealan sistem, propusnik niskih učestanosti

    • B. 

      Sistem propunsik niskih učestanosti koji unosi fazna izobličenja

    • C. 

      Sistem propusnik visokih učestanosti koji unosi fazna izobličenja

  • 41. 
    Odziv sistema idealnog NF sistema na pobudu u obliku pravougaonog impulsa:
    • A. 

      Ne zavisi od širine propunsog opsega sistema i isti je kao pobuda

    • B. 

      Ne zavisi od širine propusnog opsega sitema, ali nije isti kao pobuda

    • C. 

      Zavisi od širine propusnog sistema

  • 42. 
    U nelinearnim sistemima:
    • A. 

      Važi princip superpozicije

    • B. 

      Na izlazu se javljaju komponente novih učestanosti u odnosu na spektar ulaznog signala

    • C. 

      Mogu se opisati linearnim diferencijalnim jednačinama

  • 43. 
    Na slici je prikazana amplitudska karakteristika idealnog filtra:
    • A. 

      Propusnika niskih učestanosti

    • B. 

      propusnika visokih učestanosti

    • C. 

      propusnika opsega učestanosti

  • 44. 
    Na slici je prikazana amplitudska frekvencijska karakteristika RC filtra ; Ako je na uzalu u RC filtar prisutan sinusni signal učestanosti 1000Hz i amplitude 1V kolika je amplituda signala na izlazu iz filtra
    • A. 

      0.707 V

    • B. 

      2 V

    • C. 

      1 V

  • 45. 
    Na slici je prikazana amplitudska frekvencijska karakteristika RC filtra; Sa slike pročitati koliko približno slabljenje na učestanosti 1000Hz
    • A. 

      0dB

    • B. 

      1dB

    • C. 

      3dB

  • 46. 
    Dekada je
    • A. 

      opseg frekvencija za koje je odnos najveće i najmanje frekvencije 10.

    • B. 

      opseg frekvencija za koje je odnos najveće i najmanje frekvencije 2.

    • C. 

      opseg frekvencija za koje je odnos najveće i najmanje frekvencije 3.

  • 47. 
    Ako je modulišući signal u osnovnom opsegu učestanosti zauzima spektar B=fm , onda posle amplitudske modulacije sa dva bočna opsega (AM-DSB), modulisani signal zauzima opseg:
    • A. 

      Fm/4

    • B. 

      Fm/2

    • C. 

      2fm

  • 48. 
    Amplitudska modulacija sa potisutim jednim bočnim opsegom (SSB) se koristi da bi se
    • A. 

      Smanjio opseg koji zauzima modulisan signal

    • B. 

      Povećala imunost na smetnje

    • C. 

      Olakšala demodulacija

  • 49. 
    Prilikom modulacije, signal poruke se označava kao
    • A. 

      Modulišući signal

    • B. 

      Nosilac

    • C. 

      Modulisani signal

  • 50. 
    U slučaju konvencionalne amplitudske modulacije, gde je nosilac amplitude 2 V i frekvencije 10 Hz, a modulišući signal sinusna funkcija amplitude 1 V i frekvencije 1 Hz, a indeks modulacije 0.5, odrediti amplitudu gornjeg bočnog opsega.
    • A. 

      2 V

    • B. 

      1/2 V

    • C. 

      1/4 V

  • 51. 
    U slučaju konvencionalne amplitudske modulacije, gde je nosilac amplitude 2 V i frekvencije 10 Hz, a modulišući signal sinusna funkcija amplitude 1 V i frekvencije 1 Hz, a indeks modulacije 0.5, odrediti frekvenciju gornjeg bočnog opsega.
    • A. 

      11 Hz

    • B. 

      2 Hz

    • C. 

      9 Hz

  • 52. 
    Prednost konvencionalne amplitudske modulacije (CAM) je:
    • A. 

      Veliki stepen iskorišćenja (dobar energetski bilans)

    • B. 

      Mali opseg koji zauzima CAM signal

    • C. 

      Jednostavna demodulacija

  • 53. 
    Kod konvencionalno amplitudski modulisanog signala (CAM) prenosi se
    • A. 

      Gornji bočni opseg

    • B. 

      Gornji i donji bočni opseg

    • C. 

      Gornji bočni opseg, donji bočni opseg i nosilac

  • 54. 
    Frekvencijska modulacija u odnosu na amplitudsku modulaciju
    • A. 

      Ima bolju imunost na šum i smetnje

    • B. 

      Ima jednostavniju demodulaciju

    • C. 

      Zauzima manji frekvencijski opseg

  • 55. 
    Prostoperiodičan signal m(t)=4·cos(2π·2·103t) se dovodi na ulaz frekvencijskog modulatora sa konstantom proporcionalnosti kf=10 kHz/V. Kolika je maksimalnu devijaciju frekvencije?
    • A. 

      20 kHz

    • B. 

      40 kHz

    • C. 

      5 kHz

  • 56. 
    Prostoperiodičan signal m(t)=2·cos(2π·2·103t) se dovodi na ulaz frekvencijskog modulatora sa konstantom proporcionalnosti kf=10 kHz/V. Koliki je indeks modulacije?
    • A. 

      10

    • B. 

      5

    • C. 

      1

  • 57. 
    Nosilac učestanosti 880 MHz je modulisan sinusnim signalom učestanosti učestanosti 100 kHz. Maksimalna devijacija učestanosti je 500 kHz. Koliki opseg zauzima FM modulisan signal:
    • A. 

      1200 kHz

    • B. 

      200 kHz

    • C. 

      600 kHz

  • 58. 
    Impulsno kodna modulacija spada u:
    • A. 

      Digitalne postupke modulacije

    • B. 

      Analogne postupke modulacije

    • C. 

      Ugaone modulacije

  • 59. 
    Prilikom impulsne kodne modulacije vrši se:
    • A. 

      Diskretizacija po vremenu

    • B. 

      Diskretizacija po amplitudi

    • C. 

      Diskretizacija po vremenu i amplitudi

  • 60. 
    Za predstavljanje svake vrednosti diskretizovane amplitude za impulsno kodno modulisani signal potrebno je
    • A. 

      N=log2N bita, gde je N broj mogućih vrednosti koje amplitude mogu da imaju posle diskretizacije

    • B. 

      N=log10N bita, gde je N broj mogućih vrednosti koje amplitude mogu da imaju posle diskretizacije

    • C. 

      N bita, gde je N broj mogućih vrednosti koje amplitude mogu da imaju posle diskretizacije

  • 61. 
    Preklapanje spektra (aliasing) nastaje:
    • A. 

      Zbog nedovoljno visoke učestanosti odabiranja signala

    • B. 

      Zbog toga što su impulsi koji se koriste u postupku odabiranja signala konačnog trajanja

    • C. 

      Zbog toga što se u praksi često koristi postupak odabiranja u kojem odbirci imaju konstantnu amplitudu.

  • 62. 
    Procesom kvantizacije signal se:
    • A. 

      Diskretizuje po vremenu

    • B. 

      Diskretizuje po amplitudi

    • C. 

      Diskretizuje po frekvenciji

  • 63. 
    U slučaju uniformne kvantizacije korak kvantizacije
    • A. 

      Je uvek isti

    • B. 

      ima različite vrednosti

    • C. 

      Zavisi od raspodele amplitude signala koji se kvantizuje

  • 64. 
    Ukoliko se uniformna kvantizacija linearne funkcije obavlja sa korakom 0,5; 0,2 i 0,1. Koja od tri kvantizacije ima najmanji šum?
    • A. 

      0,1

    • B. 

      0,2

    • C. 

      0,5

  • 65. 
    Da li kvantizacija unosi šum?
    • A. 

      Da, uvek

    • B. 

      Zavisi od amplitude signala

    • C. 

      Ne, nikada

  • 66. 
    Za realne signale (govor, slika) najmanji šum kvantizacije se dobija vršenjem:
    • A. 

      Linearne kvantizacije

    • B. 

      Uniformne kvantizacije

    • C. 

      Neuniformne kvantizacije

  • 67. 
    Karakteristike kompresije u i A se koriste:
    • A. 

      Prilikom uniformne kvantizacije

    • B. 

      Pri prenosu signala govora

    • C. 

      Pri prenosu signala konstantne amplitude

  • 68. 
    Vrši se uniformna kvantizacija harmonijskog signala amplitude Umax=256V. Korak kvantizacije je delta=1V. Sa koliko nivoa se vrši kvantizacija?
    • A. 

      N=128

    • B. 

      N=256

    • C. 

      N=512

  • 69. 
    Vrši se uniformna kvantizacija signala čije se amplitude nalaze u opsegu od Umax 10V  do Umax 30V. Kvantovanje se vrši sa N=20 nivoa. Koliki je korak kvantizacije?
    • A. 

      Delta=2V

    • B. 

      Delta=2,5V

    • C. 

      Delta=3V

  • 70. 
    Ako se odabiranje govornog signala vrši sa 8kHz i ako se koristi kvantizacija sa 128 nivoa , protok dobijenog binarnog signala je:
    • A. 

      33 kb/s

    • B. 

      56 kb/s

    • C. 

      64 kb/s

  • 71. 
    Ako se odabiranje govornog signala vrši sa 4kHz i ako se koristi kvantizacija sa 128 nivoa , protok dobijenog binarnog signala je:
    • A. 

      28 kb/s

    • B. 

      33 kb/s

    • C. 

      64 kb/s

  • 72. 
    Ako se odabiranje govornog signala vrši sa 8kHz i ako se koristi kvantizacija sa 256 nivoa , protok dobijenog binarnog signala je:
    • A. 

      33 kb/s

    • B. 

      56 kb/s

    • C. 

      64 kb/s

  • 73. 
    Binarni protok se izražava u jedinicama:
    • A. 

      Bit/s

    • B. 

      Bit/s/Hz

    • C. 

      Bit

  • 74. 
     Prenos u osnovnom opsegu podrazumeva:
    • A. 

      Korišćenje pomoćnog nosioca koji premešta signal u opseg viših učestanosti

    • B. 

      Prenos bez pomoćnog nosioca

    • C. 

      radio prenos

  • 75. 
    Na slici je prikazan:
    • A. 

      Unipolarni binarni signal bez povratka na nulu (UNRZ)

    • B. 

      Unipolarni binarni signal sa povratkom na nulu (URZ)

    • C. 

      Polarni binarni signal bez povratka na nulu (PNRZ)

  • 76. 
    Na slici je prikazan
    • A. 

      Unipolarni binarni signal bez povratka na nulu (UNRZ)

    • B. 

      Manchester enkodirani signal

    • C. 

      Polarni binarni signal bez povratka na nulu (PNRZ)

  • 77. 
    Ako se koristi M-arni signal (M-arno digitalno amplitudski modulisani signal MPAM) sa 32 različita nivoa amplituda, koliko bita predstavlja svaki impuls.
    • A. 

      5

    • B. 

      6

    • C. 

      4

  • 78. 
    Korišćenjem M-arnog prenosa se:
    • A. 

      Povećava spektralna efikasnost

    • B. 

      Povećava energetska efikasnost

    • C. 

      Omogućava korekcija i detekcija grešaka