Razvoj Aplikativnog Softvera 2

115 Questions

Settings
Please wait...
Razvoj Aplikativnog Softvera 2

.


Questions and Answers
  • 1. 
    Faza implementacije ili kodiranje u procesu razvoja softvera predstavlja:
    • A. 

      Proveru ispravnosti napisanih programa

    • B. 

      Softversku realizaciju rešenja problema

    • C. 

      Modelovanje rešenja problema

    • D. 

      Održavanje sistema

  • 2. 
    Prednosti poštovanja standarda u fazi implementacije su:
    • A. 

      Efikasnija komunikacija sa korisnikom

    • B. 

      Lakše pronalaženje grešaka

    • C. 

      Lakše modifikovanje sistema

    • D. 

      Pojednostavljena isporuka

  • 3. 
    Prilikom pisanja programa, programmer prevodi:
    • A. 

      Zahteve korisnika u programski kod

    • B. 

      Dokumentaciju u programski kod

    • C. 

      Opise iz projekata u programski kod

    • D. 

      Testove u programski kod

  • 4. 
    U fazi implementacije, lokalizacija ulaza i izlaza podrazumeva:
    • A. 

      Izdvajanje delova koji se odnose na ulaze i izlaze u specijalizovanim komponentama sistema

    • B. 

      Ispitivanje različitih ulaza i izlaza pomoću pseudo koda

    • C. 

      Formiranje ulaznih i izlaznih testova

    • D. 

      Prikupljanje ulaznih podataka

  • 5. 
    Označiti tačna tvrđenja koja se odnose na pseudokod:
    • A. 

      Pseudo kod služi za brzo ispitivanje različitih alternativa implementacije

    • B. 

      Pseudo kod služi za brzo testiranje napisanih programa

    • C. 

      Pseudo kod se piše na običnom jeziku uz korišćenje sintaksnih elemenata iz postojećih programskih jezika

    • D. 

      Pseudo kod je teško razumljiv onima koji ne poznaju njegovu sintaksu

  • 6. 
    Višekratno upotrebljive komponente koje se koriste u fazi implementacije softvera:
    • A. 

      Ubrzavaju pisanje programskog koda

    • B. 

      Usporavaju pisanje programskog koda

    • C. 

      Smanjuju mogućnost greške

    • D. 

      Povećavaju mogućnost greške

  • 7. 
    Realizacija programske komponente podrazumeva utvrđivanje:
    • A. 

      Struktura podataka i algoritama koji će biti korišćeni

    • B. 

      Način dokumentovanja komponente

    • C. 

      Kontrolnih struktura koje će biti primenjene

    • D. 

      Ulaznih vrednosti za fazu testiranja

  • 8. 
    Izbor struktura za čuvanje podataka pri realizaciji neke programske komponente:
    • A. 

      Utiče na efikasnost programa

    • B. 

      Ne utiče na složenost programa

    • C. 

      Može da utiče na izbor programskog jezika

    • D. 

      Ne može se preuzeti iz dizajna, već se obavlja nezavisno

  • 9. 
    Pri realizaciji neke komponente, programeri često teže da se primenjeni algoritmi izvršavaju što brže, što usložnjava programski kod. Moguće posledice ovoga su:
    • A. 

      Duže vreme generisanja koda

    • B. 

      Potrebno je manje test primera

    • C. 

      Teže je razumeti napisani kod

    • D. 

      Buduće izmene se lakše sprovode

  • 10. 
    Pri realizaciji neke programske komponente, kontrolne strukture su:
    • A. 

      Treba u što većoj meri da budu preuzete iz dizajna sistema

    • B. 

      Treba da budu takve da omoguće što više skokova u programu

    • C. 

      Treba da budu što uniformnije

    • D. 

      Treba da omoguće lako čitanje koda odozgo na dole

  • 11. 
    Postoje sledeće vrste programske dokumentacije:
    • A. 

      Osnovna

    • B. 

      Unutašnja

    • C. 

      Spoljašnja

    • D. 

      Sistemska

  • 12. 
    Unutrašnja programska dokumentacija:
    • A. 

      Se nalazi u datotekama sa izvornim kodom

    • B. 

      Sadrži opšti opis sistema

    • C. 

      Predstavlja poseban tekstualni dokument koji se isporučuje korisniku

    • D. 

      Sadrži opise navedene u komentarima

  • 13. 
    Pri dokumentovanju programske komponente, zaglavalje obično sadrži sledeće informacije:
    • A. 

      Ulazne podatke za testiranje komponente

    • B. 

      Opis uloge komponenata u sistemu

    • C. 

      Način na koji se pristupa komponenti

    • D. 

      Spisak sličnih komponenata u sistemu

  • 14. 
    Označiti tačna tvrđenja koja se odnose na pisanje komentara u programskom kodu:
    • A. 

      Komentari se obično pišu levo od linija koda

    • B. 

      Komentari se pišu nakon pisanja koda

    • C. 

      Ilustrativna imena promenljivih smanjuju broj komentara

    • D. 

      Komentari treba da sadrže samo informacije koje nisu vidljive iz koda

  • 15. 
    Spoljašnja programska dokumentacija:
    • A. 

      Sadrži manje detaljne opise od unutrašnje dokumentacije

    • B. 

      Opisuje sistem sa opšteg aspekta

    • C. 

      Je namenjena i programerima i projektantima

    • D. 

      Se nalazi u datotekama sa izvornim kodom

  • 16. 
    Spoljašnja dokumentacija komponente sadrži:
    • A. 

      Opis problema koji komponenta rešava sa mogućim rešenjima

    • B. 

      Detaljan opis postupka testiranja komponente

    • C. 

      Detaljni opis struktura podataka, algoritama i kontrola kako je korišćena komponenta

    • D. 

      Komentari pridruženi izvornom kodu koje realizuje komponenta

  • 17. 
    Faza testiranja u procesu razvoja softvera ima veliki značaj zato što:
    • A. 

      Se nakon nje sofver isporučuje naručiocu

    • B. 

      Kvalitet softvera direktno utiče na ugled i buduće poslove izvođača

    • C. 

      Služi kao osnova za prijektovanje sistema

    • D. 

      Omogućava korisniku da bolje razume sistem

  • 18. 
    Označiti tačna tvrđenja u vezi sa greškama i otkazima softvera:
    • A. 

      Greška je uzrok pojave neželjenog efekta a otkaz je sam taj efekat

    • B. 

      Otkaz je uzrok pojave neželjenog efekta a greška je sam taj efekat

    • C. 

      Otkazi se moraju ispraviti dok otklanjanje grešaka nije uvek izvodljivo

    • D. 

      Greške se moraju ispraviti dok otklanjanje otkaza nije uvek izvodljivo

  • 19. 
    Sintaksne greške u softveru su:
    • A. 

      Se teško identifikuju i ispravljaju

    • B. 

      Obično ih otkriva kompajler prilikom prevođenja programa

    • C. 

      Nastaju usled loše implementacije načina obrade ulaznih podataka

    • D. 

      Nastaju zbog pogrešne upotrebe iskaza programskog jezika

  • 20. 
    Softverske greške u postupku obrade:
    • A. 

      Nastaju zbog loše implementacije načina obrade ulaznih podataka

    • B. 

      Otklanjaju se detaljnim čitanjem programa ili testiranjem za ulaze za koje su poznati izlazi

    • C. 

      Otkalnjaju se promenom primenjenih struktura podataka

    • D. 

      Nastaju zbog pogrešne upotrebe iskaza programskog jezika

  • 21. 
    Softverske greške u preciznosti:
    • A. 

      Otklanjaju se testiranjem programa u ekstremnim uslovima

    • B. 

      Nastaju zbog prepunjavanja korišćenih struktura podataka

    • C. 

      Nastaju zato što primenjene formule ne mogu da daju rezultate sa potrebnom preciznošću

    • D. 

      Zato što ulazni podaci nisu odgovarajućeg tipa pa dolazi do odsecanja

  • 22. 
    Softverske greške zbog prekoračenja:
    • A. 

      Nastaju usled loše implementacije načina obrade ulaznih podataka

    • B. 

      Oslanjaju se detaljnim čitanjem programa ili testiranjem za ulaze i izlaze

    • C. 

      Nastaju zbog prepunjavanja korišćenih stuktura podataka

    • D. 

      Otklanjaju se promenom primenjene strukture podataka

  • 23. 
    Softverske greške zbog performansi:
    • A. 

      Nastaju zbog nepoštovanja standardnih procedura

    • B. 

      Otklanjaju se testiranjem programa u ekstremnim uslovima

    • C. 

      Kada sistem ne postiže zahtevane performanse

    • D. 

      Otklanjaju se promenom primenjene strukture podataka

  • 24. 
    Greške u dokumentaciji:
    • A. 

      Nastaju zbog loše implementacije i načina obrade ulaznih podataka

    • B. 

      Prouzrokuju izradu neodgovarajućeg programskog koda

    • C. 

      Nastaju zbog nepoštovanja standardnih procedura

    • D. 

      Otklanjaju se promenom dokumentacije i prilagođenjem koda toj promeni

  • 25. 
    Softverske greške u vremenskoj koordinaciji:
    • A. 

      Teško se identifikuju i ispravljaju

    • B. 

      Prouzrokuju izradu neodgovarajućeg programskog koda

    • C. 

      Nastaju kada sistem ne postiže zahtevane performanse

    • D. 

      Nastaju u sistemima koji rade u realnom vremenu

  • 26. 
    Softverske greške zbog nepoštovanja standarda:
    • A. 

      Nastaju zbog nepoštovanja standardnih procedura

    • B. 

      Nastaju zbog pogrešne upotrebe iskaza programskog jezika

    • C. 

      Otklanjaju se detaljnim čitanjem programa ili testiranjem za ulaze za koje su poznati izlazi

    • D. 

      Ne moraju da utiču na rad programa ali prave probleme pri testiranju i održavanju

  • 27. 
    Pri izradi softvera, posebna pažnja se mora posvetiti oporavku sistema nakon otkaza. Mogući načini oporavka pri nestanku napajanja su:
    • A. 

      Pamćenje grešaka nastalih usled otkaza

    • B. 

      Brisanje nekoliko transakcija koje su prethodile otkazu

    • C. 

      Nastavak rada uz uključivanje strujnih agregata

    • D. 

      Pamćenje važnih datoteka i njihova kasnija rekonstrukcija

  • 28. 
    Svrha testiranja softvera u procesu razvoja softvera je u:
    • A. 

      Pronalaženju grešaka

    • B. 

      Dokazivanju da program ispravno radi

    • C. 

      Smanjuju troškove razvoja

    • D. 

      Potvrđivanju kvaliteta i sposobnosti programera

  • 29. 
    Prednosti uvođenja posebnog tima za testiranje softvera:
    • A. 

      Tim za testiranje subjektivniji od programera

    • B. 

      Tim za testiranje omogućava paralelizam u programiranju i testiranju

    • C. 

      Veća je verovatnoća da tim za testiranje nađe grešku u dizajnu nego programer

    • D. 

      Tim za testiranje usporava proces razvoja pa se greške ređe događaju

  • 30. 
    Postoje sledeće vrste testiranja softvera:
    • A. 

      Primarno i sekundarno

    • B. 

      Jedinično, integrisano, sistemsko

    • C. 

      Objektivno i subjektivno

    • D. 

      Spoljašnje i unutrašnje

  • 31. 
    Jedinično testiranje podrazumeva:
    • A. 

      Testiranje funkcionalnosti svake pojedinačne komponente nezavisno od ostatka sistema

    • B. 

      Testiranje saradnje i komunikacije između komponenata sa ciljem dobijanja komletnog sistema

    • C. 

      Testiranje da li sistem u potpunosti ispunjava sve zahteve korisnika tako da može da bude isporučen

    • D. 

      Testiranje najvažnijih komponenata

  • 32. 
    Integraciono testiranje podrazumeva:
    • A. 

      Testiranje svake pojedinačne komponente nezavisno od ostatka sistema

    • B. 

      Testiranje saradnje i komunikacije između komponenata sa ciljem dobijanja komletnog sistema

    • C. 

      Testiranje da li sistemu potpunosti ispunjava sve zahteve korisnika tako da može da bude isporučen

    • D. 

      Testiranje komunikacije sistema sa okruženjem

  • 33. 
    Sistemsko testiranje podrazumeva:
    • A. 

      Testiranje funkcionalnosti svake pojedinačne komponente nezavisno od ostatka sistema

    • B. 

      Testiranje saradnje i komunikacije između komponenata sa ciljem dobijanja komletnog sistema

    • C. 

      Testiranje da li sistemu potpunosti ispunjava sve zahteve korisnika tako da može da bude isporučen

    • D. 

      Testiranje najvažnijih komponenata

  • 34. 
    Verifikacija sistema:
    • A. 

      Jediničnog i sistemskog testiranja

    • B. 

      Integracionog i sistemskog testiranja

    • C. 

      Sistemskog testiranja

    • D. 

      Jediničnog i integracionog

  • 35. 
    Validacija sistema:
    • A. 

      Jediničnog testiranja

    • B. 

      Integracionog testiranja

    • C. 

      Sistemskog testiranja

    • D. 

      Jediničnog i intergracionog testiranja

  • 36. 
    Proces testiranja softvera : 1-test prihvatljivosti, 2-jedinično testiranje,3-sistemsko testiranje, 4- integraciono testiranje, 5-instalaciono testiranje
    • A. 

      2-4-3-5-1

    • B. 

      2-5-3-1-4

    • C. 

      2-4-3-1-5

    • D. 

      4-2-3-1-5

  • 37. 
    Programsko okruženje za jedinično testiranje čine:
    • A. 

      Grananje i spajanje

    • B. 

      Moduli i testovi

    • C. 

      Drajveri i stabovi

    • D. 

      Objekti i relacije

  • 38. 
    Drajver:
    • A. 

      Prihvata ulazne podatke iz test primera, prosleđuje ih modulu koji se testira i generiše rezultate testa

    • B. 

      Simulira module koje poziva modul koji se testira

    • C. 

      Simuliranje komponenata koja poziva modul koji se testira

    • D. 

      Koristi interfejse pozivajućih modula, izvršava minimalnu obradu podataka, daje rezultat i vraća kontrolu modula koji se testira

  • 39. 
    Stab:
    • A. 

      Prihvata ulazne podatke iz test primera, prosleđuje ih modulu koji se testira i generiše rezultate testa

    • B. 

      Simulira module koje poziva modul koji se testira

    • C. 

      Simuliranje komponenata koja poziva modul koji se testira

    • D. 

      Koristi interfejse pozivajućih modula, izvršava minimalnu obradu podataka, daje rezultat i vraća kontrolu modulu koji se testira

  • 40. 
    Metode pregleda programskog koda su:
    • A. 

      Letimičan pogled

    • B. 

      Inspekcija koda

    • C. 

      Objektivni pregled

    • D. 

      Tehnička kontrola koda

  • 41. 
    Letimični pregled koda:
    • A. 

      Se odvija tako što programer prezentuje kod a zatim se vodi diskusija o tome sa ciljem nalaženja grešaka

    • B. 

      Ne ocenjuje sposobnosti autora koda

    • C. 

      Ocenjuje sposobnosti autora koda

    • D. 

      Se odvija u zvaničnoj atmosferi

  • 42. 
    Inspekcija programskog koda:
    • A. 

      Se odvija tako što programer prezentuje kod a zatim se vodi diskusija o tome sa ciljem nalaženja grešaka

    • B. 

      Proverava programski kod i dokumentaciju prema prethodno pripremljenoj listi pitanja

    • C. 

      Ocenjuje sposobnosti autora koda

    • D. 

      Se odvija u zvaničnoj atmosferi

  • 43. 
    Metode jediničnog testiranja modula su:
    • A. 

      Metod bele kutije

    • B. 

      Metod providne kutije

    • C. 

      Metod crne kutije

    • D. 

      Metod crvene kutije

  • 44. 
    Po metodi "crne kutije":
    • A. 

      Program se testira kao otvorena kutija čija je unutrašnjost poznata

    • B. 

      Program se testira kao zatvorena kutija nepoznatog sadržaja, vide se samo ulazi i izlazi

    • C. 

      Detaljno testiranje svih kombinacija ulaznih podataka za većinu programa je praktično neizvodljivo

    • D. 

      Testira se i analizira izvorni programski kod

  • 45. 
    Po metodi "bele kutije":
    • A. 

      Program se testira kao otvorena kutija čija je unutrašnjost poznata

    • B. 

      Program se testira kao zatvorena kutija nepoznatog sadržaja, vide se samo ulazi i izlazi

    • C. 

      Testiranje je uvek izvodljivo

    • D. 

      Testira se i analizira izvorni programski kod

  • 46. 
    Tehnike funkcionalnog testiranja, nastale na osnovu metoda "crne kutije" su:
    • A. 

      Inspekcija koda

    • B. 

      Podela na klase ekvivalencije

    • C. 

      Pokrivanje iskaza

    • D. 

      Uzročno-posledični grafovi

  • 47. 
    Označiti tačna tvrđenja u vezi sa metodom podele na klase ekvivalencije:
    • A. 

      Metod se zasniva na razvrstavanju ulaznih podataka u reprezentativne klase ekvivalencije

    • B. 

      Klase ekvivalencije nisu međusobno disjunktne

    • C. 

      Testiranje se vrši za sve vrednosti ulaza iz svake klase ekvivalencije

    • D. 

      Testiranje se vrši samo za jednu vrednost ulaza iz svake klase ekvivalencije

  • 48. 
    U metodi podele na klase ekvivalencije, generišu se sledeće klase:
    • A. 

      Potpune klase

    • B. 

      Legalne klase

    • C. 

      Nepotpune klase

    • D. 

      Nelegalne klase

  • 49. 
    Majersove preporuke za obavljanje analize graničnih vrednosti pri funkcionalnom testiranju su:
    • A. 

      Ako ulazni (izlazni) uslov predstavlja opseg vrednosti, testove treba napisati za krajeve opsega i za vrednosti odmah do krajeva

    • B. 

      Ako ulazni uslov precizira broj mogućih vrednosti testove treba napisati za sve vrednosti

    • C. 

      Ako je ulaz (ili izlaz) programa uređen skup podataka, testove treba napisati za prvi i poslednji element u skupu

    • D. 

      Ako je ulaz (ili izlaz) programa uređen skup podataka, testove treba napisati samo za prvi element u skupu

  • 50. 
    Tehnika funkcionalnog testiranja primenom uzročno-posledičnih grafova:
    • A. 

      Omogućava testiranje sa granicama klasa ekvivalencije

    • B. 

      Primenjuje se u sistemima koji rade u realnom vremenu

    • C. 

      Omogućava automatsko generisanje test primera na osnovu zahteva

    • D. 

      Ne može se primeniti u sistemima sa vremenskim ograničenjem i konkurentnim procesima

  • 51. 
    Tehnika funkcionalnog testiranja primenom uzročno-posledičnih grafova: 1- generisanje tabela odlučivanja, 2-identifikovanje uzroka i posledica, 3-formiranje test primera, 4- generisanje uzročno posledičnog grafa:
    • A. 

      2-1-4-3

    • B. 

      2-4-1-3

    • C. 

      3-2-4-1

    • D. 

      4-2-3-1

  • 52. 
    Tehnike strukturnog testiranja, nastale na osnovu metoda "bele kutije":
    • A. 

      Pokrivanje odluka

    • B. 

      Podela na klase ekvivalencije

    • C. 

      Pokrivanje iskaza

    • D. 

      Uzročno-posledični grafovi

  • 53. 
    Pokrivanje iskaza, kao tehnika strukturnog testiranja:
    • A. 

      Svaki iskaz u programu izvrši se bar jednom kako bi se znalo da li u njemu postoji greška

    • B. 

      Svaka grana uslovnog iskaza izvrši bar jednom

    • C. 

      Svaka elementarna komponenta nekog složenog uslova ulazne vrednosti iz dozvoljenog i nedozvoljenog skupa

    • D. 

      Se ispita najmanje 50 % iskaza u programu

  • 54. 
    Pokrivanje odluka, kao tehnika strukturnog testiranja:
    • A. 

      Svaki iskaz u programu izvrši se bar jednom kako bi se znalo da li u njemu postoji greška

    • B. 

      Svaka grana uslovnog iskaza izvrši bar jednom

    • C. 

      Svaka elementarna komponenta nekog složenog uslova ulazne vrednosti iz dozvoljenog i nedozvoljenog skupa

    • D. 

      Se ispita najmanje 50 % iskaza u programu

  • 55. 
    Pokrivanje uslova, kao tehnika strukturnog testiranja:
    • A. 

      Svaki iskaz u programu izvrši se bar jednom kako bi se znalo da li u njemu postoji greška

    • B. 

      Svaka grana uslovnog iskaza izvrši bar jednom

    • C. 

      Svaka elementarna komponenta nekog složenog uslova uzme vrednost dozvoljenog i nedozvoljenog skupa

    • D. 

      Se ispita najmanje 50 % iskaza u programu

  • 56. 
    Strategije integracionog testiranja su:
    • A. 

      Integracija po principu ''velikog praska''

    • B. 

      Postepena integracija

    • C. 

      Integracija od dna ka vrhu

    • D. 

      Integracija odozgo na dole

  • 57. 
    Strategije integracionog testiranja su:
    • A. 

      Sendvič integracija

    • B. 

      Integracija po širini

    • C. 

      Integracija od vrha ka dnu

    • D. 

      Otvorena integracija

  • 58. 
    Integraciono testiranje po metdu "velikog praska" obavlja se tako što se:
    • A. 

      Sistem povezuje celinu uključivanjem svih komponenata odjednom a zatim se kao celina testira

    • B. 

      Sistem organizuje hijerarhiju na čijem vrhu se nalazi glavni program a zatim se testiranje obavlja po nivoima počevši od najnižeg

    • C. 

      Sistem organizuje hijerarhiju na čijem vrhu se nalazi glavni program a zatim se testiranje obavlja po nivoima počevši od glavnog programa

    • D. 

      Sistem se organizuje u tri sloja a zatim se testiranje obavlja tako da se konvergira ka srednjem sloju

  • 59. 
    Integraciono testiranje po metodu "od dna ka vrhu" obavlja se tako što se:
    • A. 

      Sistem povezuje celinu uključivanjem svih komponenata odjednom a zatim se kao celina testira

    • B. 

      Sistem organizuje hijerarhiju na čijem vrhu se nalazi glavni program a zatim se testiranje obavlja po nivoima počevši od najnižeg

    • C. 

      Sistem organizuje hijerarhiju na čijem vrhu se nalazi glavni program a zatim se testiranje obavlja po nivoima počevši od glavnog programa

    • D. 

      Sistem se organizuje u tri sloja a zatim se testiranje obavlja tako da se konvergira ka srednjem sloju

  • 60. 
    Integraciono testiranje po metdu "od vrha ka dnu" obavlja se tako što se:
    • A. 

      Sistem povezuje celinu uključivanjem svih komponenata odjednom a zatim se kao celina testira

    • B. 

      Sistem organizuje hijerarhiju na čijem vrhu se nalazi glavni program a zatim se testiranje obavlja po nivoima počevši od najnižeg

    • C. 

      Sistem organizuje hijerarhiju na čijem vrhu se nalazi glavni program a zatim se testiranje obavlja po nivoima počevši od glavnog programa

    • D. 

      Sistem se organizuje u tri sloja a zatim se testiranje obavlja tako da se konvergira ka srednjem sloju

  • 61. 
    Integraciono testiranje po metdu "sendvič integracija" obavlja se tako što se:
    • A. 

      Sistem povezuje celinu uključivanjem svih komponenata odjednom a zatim se kao celina testira

    • B. 

      Sistem organizuje hijerarhiju na čijem vrhu se nalazi glavni program a zatim se testiranje obavlja po nivoima počevši od najnižeg

    • C. 

      Sistem organizuje hijerarhiju na čijem vrhu se nalazi glavni program a zatim se testiranje obavlja po nivoima počevši od glavnog programa

    • D. 

      Sistem se organizuje u tri sloja a zatim se testiranje obavlja tako da se konvergira ka srednjem sloju

  • 62. 
    Označiti osobine metoda integracionog testiranja "veliki prasak":
    • A. 

      Najčešće korišćen metod

    • B. 

      Izuzetno mala verovatnoća da sistem odmah proradi

    • C. 

      Najvažnije komponente se testiraju poslednje

    • D. 

      Teško je pronaći uzrok greške

  • 63. 
    Označiti osobine metoda integracionog testiranja "od dna ka vrhu":
    • A. 

      Najvažnije komponente se testiraju poslednje

    • B. 

      Koristi se u sistemima sa velikim brojem komponenti sa višekratnom upotrebom

    • C. 

      Značajne greške se otkrivaju na početku

    • D. 

      Teško je pronaći uzrok greške

  • 64. 
    Označiti osobine metoda integracionog testiranja "od vrha ka dnu":
    • A. 

      Najvažnije komponente se testiraju poslednje

    • B. 

      Najvažnije funkcije se proveravaju u ranoj fazi testiranja

    • C. 

      Primena metoda nije jednostavna zbog potreba generisanja velikog broja stabova

    • D. 

      Značajne greške se otkrivaju u kasnoj fazi testiranja

  • 65. 
    Označiti osobine metoda integracionog testiranja "sendvič integracija":
    • A. 

      Sistem se organizuje u tri sloja gornji, srednji i donji

    • B. 

      Sistem se organizuje u prvoj, drugoj, trećoj

    • C. 

      Teško je pronaći uzrok greške

    • D. 

      Metod kombinuje strategije od dna ka vrhu i od vrha ka dnu

  • 66. 
    Proces sistemskog testiranja softvera u vise faza, 1-testiranje performansi, 2-funkcionalno testiranje, 3-instalaciono testiranje, 4-testiranje prihvatljivosti:
    • A. 

      1-2-3-4

    • B. 

      4-1-2-3

    • C. 

      3-4-2-1

    • D. 

      2-1-4-3

  • 67. 
    Označiti tačna tvrđenja u vezi sa fazama sistemskog testiranja:
    • A. 

      Provera funkcionalnosti integrisanog sistema prema zahtevima koje je postavio kupac je testiranje prihvatljivosti

    • B. 

      Provera nefunkcionalnih zahteva se obavlja u fazi testiranja performansi

    • C. 

      Kupci testiraju sistem i proveravaju da li odgovara njihovom shvatanju zahteva u fazi testiranja prihvatljivosti

    • D. 

      Testiranje sistema u operativnom okruženju naziva se testiranje prihvatljivosti

  • 68. 
    Funkcionalno testiranje u okviru sistemskog testiranja:
    • A. 

      Ima malu verovatnoću otkrivanja grešaka

    • B. 

      Izvode programeri koji su pisali programski kod

    • C. 

      Koristi test primere na osnovu specifikacije zahteva

    • D. 

      Izvodi se po principu crne kutije, tj proverava se d ali sistem obavlja neku funkciju

  • 69. 
    Testovi performansi koji se ispituje ponašanje softvera u različitim hardversko/softverskim okruženjima navedenim u zahtevima:
    • A. 

      Testovi okruženja

    • B. 

      Testovi konfiguracije

    • C. 

      Konfiguracije

    • D. 

      Testovi opterećenja

  • 70. 
    Testovi performansi koji ocenjuju rad sistema (njegove performanse) kada se opterete:
    • A. 

      Testovi kompaktibilnosti

    • B. 

      Testovi konfiguracije

    • C. 

      Testovi opterećenja

  • 71. 
    Testovi performansi koji proveravaju kako sistem obrađuje velike količine podataka, čak i kada skupovi podataka dostignu maksimalne vrednosti:
    • A. 

      Testovi kapaciteta

    • B. 

      Testovi opterećenja

    • C. 

      Testovi kompatibilnosti

    • D. 

      Regresivni testovi

  • 72. 
    Testovi performansi koji se koriste kada sistem ostvaruje spregu sa drugim sistemima iz okruženja, proverava da li je realizacija interfejsa u skladu sa zahtevima:
    • A. 

      Testovi konfiguracije

    • B. 

      Testovi kompatibilnosti

    • C. 

      Testovi bezbednosti

    • D. 

      Testovi okruženja

  • 73. 
    Testovi performansi koji ispituju da li su funkcije dostupne onim korisnicima kojima su namenjene kao i dostupnost, integritet i poverljivost podataka:
    • A. 

      Testovi upotrebljivosti

    • B. 

      Vremenski testovi

    • C. 

      Testovi bezbednosti

    • D. 

      Testovi opterećenja

  • 74. 
    Testovi performansi koji podrazumevaju da se jednom razvijen test primer primeni više puta za testiranje istog softvera:
    • A. 

      Vremenski testovi

    • B. 

      Testovi okruženja

    • C. 

      Testovi upotrebljivosti

    • D. 

      Regresivni testovi

  • 75. 
    Testovi performansi koji proveravaju zahteve koji se odnose na vremena izvršenja pojedinih funkcija i vremena odziva:
    • A. 

      Vremenski testovi

    • B. 

      Testovi održavanja

    • C. 

      Regresivni testovi

    • D. 

      Testovi opterećenja

  • 76. 
    Testovi performansi koji analiziraju sposobnost sistema da radi na lokaciji na kojoj je instaliran:
    • A. 

      Testovi upotrebljivosti

    • B. 

      Testovi okruženja

    • C. 

      Testovi održavanja

    • D. 

      Testovi kompatibilnosti

  • 77. 
    Testovi performansi koji ispituju kako sistem reaguje na gubitak određenog resursa:
    • A. 

      Testovi okruženja

    • B. 

      Testovi upotrebljivosti

    • C. 

      Testovi oporavka

    • D. 

      Testovi održavanja

  • 78. 
    Testovi performansi koji analiziraju zahteve vezane za interakciju korisnika sa sistemom:
    • A. 

      Testovi kompatibilnosti

    • B. 

      Testovi okruženja

    • C. 

      Testovi opterećenja

    • D. 

      Testovi upotrebljivosti

  • 79. 
    Testovi performansi koji proveravaju da li su svi dokumenti konzistentno i precizno napisani:
    • A. 

      Testovi dokumentacije

    • B. 

      Vremenski testovi

    • C. 

      Testovi održavanja

    • D. 

      Testovi kapaciteta

  • 80. 
    Testovi performansi koji obezbeđuju ispravan rad logičke šeme, dijagnostičkih programa, snimanje memorije, praćenje transakcija:
    • A. 

      Testovi oporavka

    • B. 

      Testovi održavanja

    • C. 

      Testovi upotrebljivosti

    • D. 

      Testovi okruženja

  • 81. 
    Testiranje prihvatljivosti u okviru sistemskog testiranja , kupac može da izvede:
    • A. 

      Referentnim testiranjem

    • B. 

      Jediničnim testiranjem

    • C. 

      Pilot testiranjem

    • D. 

      Modularnim testiranjem

  • 82. 
    Referentno testiranje u okviru testiranja prihvatljivosti:
    • A. 

      Sprovodi se simulacijom svakodnevnog rada na sistemu

    • B. 

      Pomaže kupcu da odabere sistem koji će koristiti

    • C. 

      Izvode kupci tako što generišu referentne testove koji odgovaraju svakodnevnom radu

    • D. 

      Istovremeni rad dva sistema, starog i novog

  • 83. 
    Pilot testiranje u okviru testiranja prihvatljivosti:
    • A. 

      Sprovodi se simulacijom svakodnevnog rada na sistemu

    • B. 

      Pomaže kupcu da odabere sistem koji će koristiti

    • C. 

      Izvode kupci tako što generišu referentne testove koji prethode uobičajenim

    • D. 

      Istovremeni rad dva sistema, starog i novogi

  • 84. 
    Paralelno testiranje u okviru testiranja prihvatljivosti:
    • A. 

      Sprovodi se simulacijom svakodnevnog rada na sistemu

    • B. 

      Pomaže kupcu da odabere sistem koji će koristiti

    • C. 

      Istovremeni rad dva sistema, starog i novog

    • D. 

      Omogućava kupcu prelazak na novi sistem

  • 85. 
    Instalaciono testiranje:
    • A. 

      Izradu dokumentacije

    • B. 

      Alokaciju potrebnih datoteka i postavljanje kontrole pristupa pojedinim funkcijama

    • C. 

      Proveru da li softver ispunjava funkcionalne zahteve

    • D. 

      Konfiguraciju sistema u skladu sa okruženjem

  • 86. 
    Proces testiranja sofvera u 4 faze - 1-specifikacija testova, 2-realizacija testiranja, 3-evaluacija rezultata, 4-izrada plana testiranja:
    • A. 

      4-3-1-2

    • B. 

      4-1-2-3

    • C. 

      3-4-1-2

    • D. 

      1-4-2-3

  • 87. 
    Plan testiranja softvera:
    • A. 

      Ne ukazuje na redosled u kome će se komponente biti testirane

    • B. 

      Je dokument u kome je opisana organizacija procesa testiranja

    • C. 

      Obuhvata jedinično, integraciono i sistemsko testiranje

    • D. 

      Pravi se na osnovu projektnih zahteva

  • 88. 
    Za određivanje trenutka u kome treba završiti testiranja softera može se koristi metoda:
    • A. 

      Podela na klase ekvivalencije

    • B. 

      Sendvič

    • C. 

      Sejanje grešaka

    • D. 

      Velikog praska

  • 89. 
    Označiti tačna tvrđenja u vezi metoda sejanja grešaka:
    • A. 

      Metod je vrlo složen za izvođenje

    • B. 

      Teško je generisati reprezentativne greške

    • C. 

      Metod se izvodi tako što jedan član tima za testiranje namerno ubaci poznati broj grešaka u program, a zatim ostali članovi tima za testiranje pokušavaju da ih pronađu

    • D. 

      Metod se izvodi tako što se greške pronađene u programu evidentiraju kako bi se mogle koristiti u kasnijim projektima

  • 90. 
    Specifikacija testova podrazumeva izradu:
    • A. 

      Tabele istinitosti

    • B. 

      Tabela povezanosti testova i zahteva

    • C. 

      Uzročno-posledičnih grafova

    • D. 

      Legalnih klasa za testiranje

  • 91. 
    Realizacija testiranja podrazumeva razvoj:
    • A. 

      Test skriptova

    • B. 

      Tabela povezanosti testova i zahteva

    • C. 

      Izveštaja testiranja

    • D. 

      Specifikacije testova

  • 92. 
    Postupci evaluacije rezultata testiranja kroz analiziranje procene uspešnosti:
    • A. 

      Merenje učinka ili delotvornosti testa

    • B. 

      Sejanje grešaka

    • C. 

      Izrada test skriptova

    • D. 

      Analiza pronađenih grešaka

  • 93. 
    Učinak testa nakon testiranja računa se kao:
    • A. 

      Odnos broja grešaka koje su nađene tim testom i ukupnog broja grešaka koji je nađen u svim testovima

    • B. 

      Odnos posejanih i pronadjenih gresaka

    • C. 

      Odnos pronađenih i nepronađenih grešaka

    • D. 

      Odnos broja grešaka pronađenih pri testiranju i rada koji je uložen

  • 94. 
    Efikasnot testiranja:
    • A. 

      Odnos broja grešaka koje su pronađene u datom testu i ukupnog broja otkrivenih grešaka

    • B. 

      Odnos broja grešaka koje su nađene tim testom i rada koji je uložen u to testiranje 

    • C. 

      Odnos posejanih i pronađenih grešaka

    • D. 

      Odnos grešaka pronađenih pri razvoju i tokom održavanja

  • 95. 
    Isporuka softvera podrazumeva:
    • A. 

      Pomoć korisnicima da bolje razumeju kako softver funkcioniše u radnom okruženju

    • B. 

      Instalaciju softvera

    • C. 

      Otklanjanje grešaka

    • D. 

      Uočavanje potrebnih izmena

  • 96. 
    U zavisnosti od namene, postoje sledeće vrste obuke za korišćenje softvera:
    • A. 

      Obuka programera

    • B. 

      Obuka krajnjeg korisnika

    • C. 

      Obuka operatera (administratora)

    • D. 

      Obuka izvođača projekta

  • 97. 
    Cilj obuke krajnjeg korisnika softvera je da polaznika obuke:
    • A. 

      Upozna sa korisničkim interfejsom i rasporedom opcija, izgledima ekrana, značenjem pojedinih oznaka itd

    • B. 

      Da uči da koristi funkcije za podršku koje su bitne za rad sistema

    • C. 

      Upoznavanje sa načinom pokretanja i izvođenja osnovnih funkcionalnosti

    • D. 

      Upoznavanje sa organizacijom sistema a ne sa funkcijama za rešavanje problema

  • 98. 
    Cilj obuke operatera (administratora) softvera je da polaznik obuke:
    • A. 

      Upozna sa korisničkim interfejsom i rasporedom opcija

    • B. 

      Da uči da koristi funkcije za podršku koje su bitne za rad sistema

    • C. 

      Upoznavanje sa načinom pokretanja i izvođenja osnovnih funkcionalnosti

    • D. 

      Upoznavanje sa organizacijom sistema a ne sa funkcijama za rešavanje problema

  • 99. 
    Obuka operatera (administratora) obuhvata sledeće aspekte:
    • A. 

      Praćenje izmena u poslovanju, okruženje u kome se softver koristi

    • B. 

      Doradu softvera prema novom zahtevu

    • C. 

      Podrška korisnicima u slučaju neregularnih situacija

    • D. 

      Uspostavljanje uslova za normalan rad sistema

  • 100. 
    U izvođenju obuke tokom isporuke softvera, mogu se koristiti sledeća sredstva:
    • A. 

      Dokumentacija

    • B. 

      Programiranje modula

    • C. 

      Lekcije i demonstracije

    • D. 

      Letimičan pregled

  • 101. 
    Lekcije i demonstracije omogućuju efikasniju obuku zato što se:
    • A. 

      Korisnici nemaju interakciju sa sistemom pa nema mogućnosti greške

    • B. 

      Su dinamičnije i fleksibilnije od čitanja dokumentacije

    • C. 

      Odmah se dobijaju povratne informacije od polaznika obuke

    • D. 

      Nisu potrebne računarske učionice

  • 102. 
    Pri izvođenju obuke stručni korisnici su obično dobro prihvaćeni od strane polaznika:
    • A. 

      Su vrlo zahtevni po pitanju discipline pa može mnogo da se nauči

    • B. 

      Stvaraju opušteniju atmosferu i podižu samopouzdanje

    • C. 

      Ne zahtevaju veću aktivnost korisnika, sami pokazuju lekcije

    • D. 

      Mogu da ukažu na mesta gde su oni imali najviše problema i kako su ih rešili

  • 103. 
    Tehnike koje se koriste pri izradi dokumentacije softvera:
    • A. 

      Indeksiranje

    • B. 

      Numeracija

    • C. 

      Inkrementiranje

    • D. 

      Modeliranje

  • 104. 
    Prateću dokumentaciju softvera čine:
    • A. 

      Uputstvo za projektanta

    • B. 

      Uputstvo za korisnika

    • C. 

      Uputstvo za implementaciju

    • D. 

      Uputstvo za instalaciju

  • 105. 
    Održavanje softvera obuhvata aktivnosti vezane za:
    • A. 

      Proces projektovanja

    • B. 

      Praćenje rada softvera i tehničkih izmena u fazi eksploatacije

    • C. 

      Instaliranje i isporuka

    • D. 

      Testiranje i otklanjanje grešaka

  • 106. 
    Neke od aktivnosti tima za održavanje su:
    • A. 

      Ocenjivanje sposobnosti krajnjeg korisnika

    • B. 

      Ažuriranje dokumentacije prema potrebama

    • C. 

      Modelovanje ponašanja softvera

    • D. 

      Pronalaženje uzorka otkaza i otklanjanja

  • 107. 
    Postoje sledeće vrste održavanja softverskog sistema:
    • A. 

      Funkcionalno održavanje

    • B. 

      Korektivno održavanje

    • C. 

      Adaptivno održavanje

    • D. 

      Finalno održavanje

  • 108. 
    Postoje sledeće vrste održavanja:
    • A. 

      Sistemsko održavanje

    • B. 

      Instalaciono održavanje

    • C. 

      Preventivno održavanje

    • D. 

      U cilju unapređenja sistema

  • 109. 
    Korektivno održavanje softverskog sistema se bavi:
    • A. 

      Kontrola svakodnevnog rada sistema i otlkanjanje problema nastalih zbog pojave grešaka u softveru

    • B. 

      Inplementacijom sekundarnih izmena u softveru

    • C. 

      Sprovođenjem izmena radi poboljšanja nekog dela sistema

    • D. 

      Modifikovanje softvera u cilju detekcije i korekcije prikrivenih grešaka pre nego što se ispolje

  • 110. 
    Adaptivno održavanje softverskog sistema se bavi:
    • A. 

      Kontrola svakodnevnog rada sistema i otlkanjanje problema nastalih zbog pojave grešaka u softveru

    • B. 

      Inplementacijom sekundarnih izmena u softveru

    • C. 

      Sprovođenjem izmena radi poboljšanja nekog dela sistema

    • D. 

      Modifikovanje softvera u cilju detekcije i korekcije prikrivenih grešaka pre nego što se ispolje

  • 111. 
    Održavanje radi unapređenja softverskog sistema se bavi:
    • A. 

      Kontrola svakodnevnog rada sistema i otlkanjanje problema nastalih zbog pojave grešaka u softveru

    • B. 

      Inplementacijom sekundarnih izmena u softveru

    • C. 

      Sprovođenjem izmena radi poboljšanja nekog dela sistema

    • D. 

      Modifikovanje softvera u cilju detekcije i korekcije prikrivenih grešaka pre nego što se ispolje

  • 112. 
    Preventivno održavanje softverskog sistema:
    • A. 

      Kontrola svakodnevnog rada sistema i otlkanjanje problema nastalih zbog pojave grešaka u softveru

    • B. 

      Inplementacijom sekundarnih izmena u softveru

    • C. 

      Sprovođenjem izmena radi poboljšanja nekog dela sistema

    • D. 

      Modifikovanje softvera u cilju detekcije i korekcije prikrivenih grešaka pre nego što se ispolje

  • 113. 
    Problemi u održavanju softvera mogu da nastanu iz sledećih razloga:
    • A. 

      Visoke cene razvoja softvera

    • B. 

      Visoke cene razvoja softvera

    • C. 

      Neodgovarajućeg načina projektovanja ili implementacije sistema

    • D. 

      Nedovoljnog razumevanja funkcionalnosti sistema i nedostataka veština korisnika

  • 114. 
    Karakteristike softverskog proivoda koje utiču na troškove održavanja:
    • A. 

      Količina programskog koda

    • B. 

      Programski jezik

    • C. 

      Metode testiranja

    • D. 

      Vrsta aplikacije

  • 115. 
    Karakteristike softvera proivoda koje utiču na troškove održavanja:
    • A. 

      Metode modelovanja

    • B. 

      Veličina sistema

    • C. 

      Broj članova razvojnog tima

    • D. 

      Strukturiranost sistema