Elektronske Poslovne Komunikacija - II Kolokvijum

127 Pitanja

Settings
Please wait...
Elektronske Poslovne Komunikacija - II Kolokvijum

Pitanja i odgovori za kolokvijum


Questions and Answers
  • 1. 
    Aplikacioni Web Serveri su:
    • A. 

      Web sreveri koji služe isključivo za razvoj poslovnih Web aplikacija

    • B. 

      Web serveri koji se koriste za pristup distribuiranim bazama podataka prema zahtevu korisnika

    • C. 

      Softveri koji pružaju specifičnu poslovnu funkcionalnost koja je potrebna web sajtu

  • 2. 
    Hardverska platforma:
    • A. 

      Predstavlja čvrstu platformu na kojoj je smešten hardver

    • B. 

      Tiče se kompjuterske opreme koju koristi sistem da bi postigao svoju funkcionalnost u e- trgovini

    • C. 

      Predstavlja objekte u kojima je smešten hardver

  • 3. 
    Stateless znači:
    • A. 

      Da server ne mora da održava tekuću interakciju sa klijenotm

    • B. 

      Da server mora da održava tekuću unterakciju sa klijentom

    • C. 

      Da se serveri koji podržavaju sajt nalaze u različitim državama

  • 4. 
    Intenzivne I/O:
    • A. 

      Zhteva više perica u komunikacionim kablovima

    • B. 

      Zahteva više input/output operacija nego kod klasičnog računarskog procesinga

    • C. 

      Zahteva veći poprečni presek komunikacionih kablova

  • 5. 
    Intenzivni CPU:
    • A. 

      Podrazumeva intenzivno korišćenje samo jednog procesora

    • B. 

      Podrazumeva operacije koje traže veliku procesnu moc

    • C. 

      Podrazumeva procesor nove generacije sa više procesorskih jezgara

  • 6. 
    Skaliranost:
    • A. 

      Je način programiranja sajta korišćenjem skaliranih resursa

    • B. 

      Označava sposobnost sajta da se uveća po potrebi

    • C. 

      Označava broj Webservera koji se mogu koristiti prema potrebi

  • 7. 
    Da bi se postigla osnovna poslovna funkcionalnost Web sajta, neophodno je:
    • A. 

      Biti svestan uputstava za dizajn i softverskih alata za izgradnju aktivnih sadržaja i funkcionalnosti sajta

    • B. 

      Imati u vidu kupovnu moć stanovništva i dtepen korišćenja Interneta u zemlji

    • C. 

      Neophodno je imati vrhunski obučene Web dizajnere i originale kreacije

  • 8. 
    Loše dizajniran Web sajt:
    • A. 

      Privlači kupce

    • B. 

      Intrigira kupce

    • C. 

      Odbija kupce

  • 9. 
    Personalizacija je:
    • A. 

      Sposobnost da se kupac tretira po svojim ličnim osobinama i istoriji interakcije sa datim sajtom

    • B. 

      Proces prilagoĎavanja sajta posetiocu i njegovim potrebama

    • C. 

      Proces u kome se kompletan dizajn i funkcionalnost Web sajta projektuju prema želji potencijalnih kupaca

  • 10. 
    Privatnost je:
    • A. 

      Nedostupnost privatnih podataka o korisniku sajta drugim korisnicima sajta

    • B. 

      Mogućnost da korisnik pristupa svim delovima sajta baz identifikacije, odnosno dostavljanja svojih ličnih podataka

    • C. 

      Skup stavova kojima se korisnik obaveštava o tome šta se dešava sa ličnim podacima koje korisnik ostavlja na datom sajtu

  • 11. 
    Pravila pristupa su:
    • A. 

      Postupci koji se moraju poštovati prilikom identifikacije korisnika na sajtu

    • B. 

      Skup svojstava koji olakšava pristup datom Web sajtu hendikepiranih korisnika

    • C. 

      Pravila koja mora da poštuje programer prilikom izrade sigurnosnih procedura pristupa sajtu

  • 12. 
    Politika finansijskog izveštavanja:
    • A. 

      Prestavlja pravila na osnovu kojih ćete obračunati prihode i troškove na vašem sajtu

    • B. 

      Definiše dostavljanje računovodstvenih izveštaja o poslovanju vašeg sajta

    • C. 

      UsklaĎivanje finansijskog poslovanja vašeg sajta sa lokalnim zakonodavstvom zemlje u kojoj je sajt lociran

  • 13. 
    Integritet je:
    • A. 

      Mogućnost da se informacije koje se nalaze na Web stranici ili koje se prenose i primaju preko interneta ne mogu menjati na bilo koji način od neovlašćenih lica

    • B. 

      Zaštita pojedinca, njegovih aktivnosti na Internetu i mogućnot pristupa bilo kom sajtu

    • C. 

      Zaštita informacija od neovlašćenog pristupa putem otvaranja Web stranice

  • 14. 
    Neporecivost je:
    • A. 

      Mogućnost da učesnici u E-trgovini ne mogu da potvrde svoju transakciju

    • B. 

      Mogućnost da učesnici E-trgovinene odbiju (tj.ne priznaju) svoje postupke na mreži

    • C. 

      Mogućnost da učesnici u E-trgovini mogu da opozovu svoju transakciju

  • 15. 
    Autentifikacija je:
    • A. 

      Identifikacija isključivo osobe da kojom komunicirate preko Interneta

    • B. 

      Identifikacija IP adrese Web servera sa kojim komuniciramo

    • C. 

      Identifikaciju identiteta osobe ili entiteta sa kojom ste stupili u poslovne odnose preko Interneta

  • 16. 
    Tajnost je:
    • A. 

      Proces šifrovanja podataka radi onemogućavanja pristupa poverljivim podacima

    • B. 

      Mogućnost obezbedjivanja dostupnosti poruka i podataka samo onima koji su ovlašćeni da ih koriste

    • C. 

      Način prikazivanja informacija odreĎenoj grupaciji Web servera

  • 17. 
    Dostupnost je
    • A. 

      Sposobnost da neki sajt e-trgovine normalno funkcioniše shodno svojoj nameni

    • B. 

      Upravo srazmeran brzini otvaranja sajta e-trgovine a obrnuto srazmeran njegovoj veličini

    • C. 

      Mogućnost otvaranja sajta e-trgovine u roku kraćem od 10 sekundi

  • 18. 
    UvoĎenjem više sigurnosnih mera:
    • A. 

      Sajt postaje teži i sporiji za upotrebu

    • B. 

      Sajt se brže otvara i brže reaguje na zahteve korisnika

    • C. 

      Procesorska snaga se manje angažuje u transakciji

  • 19. 
    Virus je:
    • A. 

      Organizam koji napada računarske sisteme putem direktnog kontakta

    • B. 

      Kompjuterski program koji može da pravi kopije samog sebe i da se širi po drugim fajlovima

    • C. 

      Kompjuterski program koji skenira napadnuti disk u cilju prikupljanja podataka

  • 20. 
    Crv (warm) je:
    • A. 

      Kreiran tako da se širi sa kompjutera na kompjuter

    • B. 

      Organizam koji se nastanjuje u hardveru i izaziva štetu

    • C. 

      Kompjuterski program koji uništva podatke na računaru kao i sam hardver

  • 21. 
    Haker je:
    • A. 

      Osoba koja pretražuje sadržaj sajta

    • B. 

      Softver koji prekida komunikaciju izmeĎu Web servera

    • C. 

      Osoba koja pokušava da neovlašćeno uĎe u kompjuterski sistem

  • 22. 
    Sajber vandalizam je:
    • A. 

      Ispisivanje nepristojnih poruka na sajtu

    • B. 

      Namerno ometanje, brisanje ili čak uništavanje sajta

    • C. 

      Uništavanje hardverska opreme

  • 23. 
    White hats (beli šeširi) su:
    • A. 

      “Dobri” hakeri koji pomažu organizacijama da identifikuju i otkolone bezbednosne propuste

    • B. 

      Hakeri koji nose bele šešire kao znak pripadnosti pokretu

    • C. 

      Hakeri koji onemogućavaju dostupnost sajta tako što čitave Web stranice boje u belo

  • 24. 
    Black hats (crni šeširi) su:
    • A. 

      Hakeri koji nose crne šešire kao znak pripadnosti pokretu

    • B. 

      Hakeri koji deluju s namerom da nekom naude

    • C. 

      Hakeri koji onemogućavaju dostupnost sajta tako što čitave Web stranice boje u crno

  • 25. 
    Gray hats (sivi šeširi) su:
    • A. 

      Hakeri koji su ubeĎeni u to da slede neki viši cilj i opšte dobro, pa u to ime provaljuju u sisteme razotkrivajući njihovu ranjivost

    • B. 

      Hakeri koji onemogućavaju dostupnost sajta tako što čitave Web stranice boje u sivo

    • C. 

      Hakeri koji nose sive šešire kao znak pripadnosti pokretu

  • 26. 
    Obmana (spoofing) je:
    • A. 

      Lažno predstavljanje tako što se uzme lažna email adresa ili tako što se osoba identifikuje kao neko drugi

    • B. 

      Pravljenje o objavljivnaje lažnog Web sajta identičnog dizajna kao i originalni sajt koji se kompromituje

    • C. 

      Objavljivanje tuĎe IP adres kao svoje

  • 27. 
    Denial of Service Attacks (Napad odbijanja usluga) se izvodi:
    • A. 

      Korišćenjem isključivo PING komande

    • B. 

      Zasipanjem Web sajta beskorisnim prometom da bi se mreža opteretila i zagušila

    • C. 

      Skeniranjem portova ciljnog sajta i ulaskom kroz bespotrebno otvorene virutelane portove računara

  • 28. 
    Sniffing je:
    • A. 

      OdreĎivanje važnosti zahteva i njegovo sortiranje po prioritetu

    • B. 

      Provera pošaljioca dolaznog signala na sajt

    • C. 

      Tip programa za nadgledanje koji prati sve informacije koje putuju preko mreže

  • 29. 
    Insajderi su:
    • A. 

      Zaposleni koji imaju pristup osetljivim informacijama

    • B. 

      Ljudi koji mogu ući u prostoriju sa sa Web serverima

    • C. 

      Programeri koji programiraju Web aplikacije

  • 30. 
    Obezbedjenje komunikacionih kanala se može vršiti primenom:
    • A. 

      SQL-a

    • B. 

      SSL-a

    • C. 

      ATM-a

  • 31. 
    Zaštita mreže se može vršiti primenom
    • A. 

      Brickwall-a

    • B. 

      Firewall-a

    • C. 

      Firestone-a

  • 32. 
    Šifrovanje (encryption) je:
    • A. 

      Proces transformacije otvorenog teksta u šifrovani tekst koji ne može pročitati niko sem pošiljaoca i primaoca.

    • B. 

      Proces generisanja šifre upotrebom specijalnih hardverskih ureĎaja HSM (Hardware Security Module)

    • C. 

      Proces generisanja šifre upotrebom specijalnih kriptoloških algoritama

  • 33. 
    Šifrat je:
    • A. 

      Specijalan kod koji se generiše kod primaoca a namenjen je dešifrovanju bio kod primaoca bilo kod pošiljaoca

    • B. 

      Tekst dobijen šifrovanjem i koji ne može niko drugi da pročita sem pošiljaoca i primaoca

    • C. 

      Kriptografski ključ koji se koristi za šifrovanje

  • 34. 
    Šifra zamene je:
    • A. 

      Naizmeniča zamena uloga pošiljaoca i primaoca šifrata

    • B. 

      Zamena šifrovanog teksta ključem korišćenjem specifičnog kriptografskog algoritma

    • C. 

      Sitemsatska zamena znakova otvorenog teksta nekim drugim znakovima zadatog alfabeta

  • 35. 
    Šifra transpozicije:
    • A. 

      Se odreĎuje transponovanom matricom šifrovanog teksta

    • B. 

      Na sistematičan način zamenjuje prirodni redosled znakova u rešima nekim drugim redosledom

    • C. 

      Izmena pozicija znakova u šifratu slučajnim redosledom bez korišćenja pavila

  • 36. 
    Simetrični šifarski sistemi obezbeĎuje:
    • A. 

      ObezbeĎuju da pošiljaoc i primaoc koriste isti ključ za šifrovanje i dešifrovanje poruka

    • B. 

      ObezbeĎuje da su primaoc i pošiljaoc podjednako udaljeni od servera za šifrovanje

    • C. 

      Šifruje tekst na taj način što ga piše u obrnutom redosledu

  • 37. 
    DES je:
    • A. 

      Digital Encryption System

    • B. 

      Data Encryption Standard

    • C. 

      Dual Encryption Software

  • 38. 
    Asimetrični šifarski sistemi koristi:
    • A. 

      Osobinu da je dužina šifrata obavezno duža od dužine otvorenog teksta

    • B. 

      Osobinu da je dužina otvorenog teksta obavezno duža od dužine šifrata

    • C. 

      Dva matematički povezana ključa

  • 39. 
    Kod asimetičnog šifarskog sistema:
    • A. 

      Javni ključ se koristi za šifrovanje a tajni za dešifrovanje

    • B. 

      Tajni ključ se koristi za šifrovanje a javni za dešifrovanje

    • C. 

      Oba ključa se mogu koristiti i za šifrovanje i za dešifrovanje poruka

  • 40. 
    Digitalni potpis je:
    • A. 

      Skenirani svojeručni potpis koji se može poslati preko Interneta

    • B. 

      “Potpisani” šifrovani tekst koji se može poslati preko Interneta

    • C. 

      Skenirani svojeručni potpis u pdf formatu i odštampan na ličnoj karti

  • 41. 
    Hash funkcija:
    • A. 

      Koristi algoritam koji proizvodi broj ograničene dužine nazvan hash

    • B. 

      Produkuje kriptografkse ključeve definisane dužine nazvana hash

    • C. 

      Dešifruje šifrate nastale korišćenjem asimetričnog šifarskog sistema

  • 42. 
    Digital envelop je
    • A. 

      Štampanje šifrovanih podataka i njihovo pakovanje u koverte

    • B. 

      Tehnika koja koristi simetričko šifrovanje za velika dokumenta

    • C. 

      Tehnika koja koristi simetričko šifrovanje isključivo u hitnim situacijama zbog niske pouzdanosti sistema

  • 43. 
    Digital certificate (digitalni sertifikat) je:
    • A. 

      Dozvola za javno digitalizovanje službenih dokumenata

    • B. 

      Dokument izdat od strane autoriteta zaduženog za izdavanje sertifikata

    • C. 

      Potvrda da se službena isprava može prevesti u digitalni oblik bez prethode saglasnosti

  • 44. 
    Certification Authority (CA) je:
    • A. 

      Treća strana od poverenja koja izdaje digitalne sertifikate

    • B. 

      Odeljenje u vladi neke zemlje koje digitalizuje zvanične dokumente

    • C. 

      Softver koji proverava i oraĎuje identitet osoba koje se obraćaju vladinim institucijama

  • 45. 
    PKI je:
    • A. 

      Private Key Intrusion

    • B. 

      Personal Key Interchange

    • C. 

      Public Key Infrastructure

  • 46. 
    Pretty Good Privacy (PGP) je:
    • A. 

      Metoda korišćenja praktičnih dostignuća u procesu generisanja javnog ključa

    • B. 

      Softverski program za šifrovanje email-a metodom javnog ključa

    • C. 

      Metoda šifrovanja podataka bez korišćenja kriptografskih ključeva

  • 47. 
    SSL je:
    • A. 

      Secure Sockets Layer

    • B. 

      Software Secure Layer

    • C. 

      Software Socket Lab

  • 48. 
    Secure negotiated session je:
    • A. 

      Procedura pregovaranja oko sigurnosnih procedura

    • B. 

      Klijent-server sesija

    • C. 

      VoĎenje pregovora izmeĎu dve zemlje oko sigurnosti razmene podataka

  • 49. 
    Session key je:
    • A. 

      Jedinstveni asimetrički ključ za šifrovanje koji je izabran za jednu sesiju bezbednog komuniciranja

    • B. 

      Kriptografski ključ koji se koristi za svaku sesiju bezbedog komuniciranja i koji se ne sme menjati

    • C. 

      Jedinstveni simetrički ključ za šifrovanje koji je izabran za jednu sesiju bezbednog komuniciranja

  • 50. 
    S-HTTP je:
    • A. 

      Software Hypertext Transfer Protocol

    • B. 

      Secure Hypertext Transfer Protocol

    • C. 

      Software Hypothetic Transmission Procedures

  • 51. 
    VPN je:
    • A. 

      Virtual Private Networks

    • B. 

      Very Private Networks

    • C. 

      Veryfied Protected Networks

  • 52. 
    Proxy server je:
    • A. 

      Web server koji preko rutera prati zahteve prema sistemu koje dolaze sa Iterneta

    • B. 

      Softverski server koji se stara o svim komunikacijama bilo da su sa Interneta ili se šalju na isti

    • C. 

      Fizički server koji se stara o svim komunikacijama bilo da su sa Interneta ili se šalju na isti

  • 53. 
    Implementacioni plan bezbednosti
    • A. 

      Proces pregledanja administratora prilikom dolaska na radno mesto

    • B. 

      Su koraci koje treba preduzeti da bi postigli bezbednosne ciljeve

    • C. 

      Proces pregledanja administratora prilikomodlaska sa radnog mesta

  • 54. 
    Kontrola pristupa
    • A. 

      Definiše ko ima legitiman pristup mreži

    • B. 

      Se vrši od strane zaposlenog koji kontroliše pristup ormaru sa serverima i ruterima

    • C. 

      Se vrši isključivo putem kontrole fizičkog pristupa prostorijama sa serverima

  • 55. 
    Biometrika je:
    • A. 

      Studija o mernim biološkim i fizičkim karakteristikama koje se mogu koristiti za kontrolu pristupa

    • B. 

      Uzimanje otisaka prstiju svim zaposlenima koji imaju pritup mreži i njihvo arhiviranje u bazi podataka

    • C. 

      Skeniranje zenice oka svih zaposlenih koji imaju pritup mreži i njihvo arhiviranje u bazi podataka

  • 56. 
    Politika autorizacije
    • A. 

      Je propisana od strane vlade jedne države i mor se strogo poštovati prilikom projektovanja informacionih sistema

    • B. 

      Se donosi na nivou regije, i obavezujuća je za sve informacione sisteme koji na toj teritoriji funkcionišu

    • C. 

      Determiniše različite nivoe pristupa informacionim vrednostima za različite nivoe korisnika

  • 57. 
    CESEA je:
    • A. 

      Organization for Economic Cooperation and Development

    • B. 

      Organization for Electronic Computer Development

    • C. 

      Organization for European Computer Digitalization

  • 58. 
    VeriSign je:
    • A. 

      ProizvoĎač sigurnosnih kompnenti u elektronici

    • B. 

      Web bezbednosni prekrivač

    • C. 

      Web provajder koji dodeljuje specifični znak svakom korisniku

  • 59. 
    PayPal je:
    • A. 

      Novac u E-mailu

    • B. 

      Firma za plaćanje knjiga naručenih preko Interneta

    • C. 

      Slanje novca korišćenjem PTT usluga

  • 60. 
    Kreditna kartica je:
    • A. 

      Račun pomoću kojeg potrošač plaća na odloženo

    • B. 

      Račun pomoću kojeg potrošač plaća trenutnim skidanjem novca sa računa

    • C. 

      Račun pomoću kojeg potrošač može platiti samo jednom

  • 61. 
    Udruženja za kreditne kartice su:
    • A. 

      Profitabilne organizacije

    • B. 

      Neprofitabilne organizacije

    • C. 

      Visokoprofitabilne organizacije

  • 62. 
    Procesni centri se bave
    • A. 

      Procesima u bankarstvu

    • B. 

      Procesima izdavanja kreditnih kartica

    • C. 

      Proverom računa i bilansa

  • 63. 
    Pomoću debitnih kartica se
    • A. 

      Odmah naplaćuju dugovanja ili se realizuju druge potražnje sa depozitnih računa

    • B. 

      Vlasnici računa po prvi put pojavljuju na tržištu - debituju

    • C. 

      Novčana sredstva mogu transformisati sa jednog računa na drugi u roku od 30 dana

  • 64. 
    Digitalni Cash predstavlja
    • A. 

      Formu novca koji ne može biti potrošen na sajtovima e-trgovine

    • B. 

      Privatnu formu novca koji može biti potrošen na sajtovima e-trgovine

    • C. 

      Fiktivni novac koji se izdaje u digitalnom obliku potpisan ličnim digitalnim potpisom

  • 65. 
    SET je:
    • A. 

      Secure Electronic Transaction Protocol

    • B. 

      Safety Electronic Transfer

    • C. 

      Security of External Transaction

  • 66. 
    EMV je
    • A. 

      Europay MasterCard Visa

    • B. 

      European Money Vocation

    • C. 

      Eastern MeadleEast Virtual money

  • 67. 
    SET (Secure Electronic Transaction Protocol) za identifikaciju pošiljaoca koristi
    • A. 

      Otisak prsta

    • B. 

      PIN

    • C. 

      Digitalni sertifikat

  • 68. 
    B2C je:
    • A. 

      Business to Business

    • B. 

      Business to Customer

    • C. 

      Customer to Customer

  • 69. 
    Digital Wallets
    • A. 

      Identifikuje potrošača preko digitalnog sertifikata ili drugih metoda šifrovanja

    • B. 

      Identifikuje potrošača preko digitalnog potpisa

    • C. 

      Identifikuje potrošača preko digitalnog otiska prsta

  • 70. 
    Standard za digitalne wallets-e je:
    • A. 

      S-HTTP

    • B. 

      Electronic Commerce Modeling Language

    • C. 

      PHP

  • 71. 
    Digitalni Cash se naziva još i:
    • A. 

      C-cash

    • B. 

      I-cash

    • C. 

      E-cash

  • 72. 
    Smart kartice:
    • A. 

      Poseduju RF predajnike/prijemnike

    • B. 

      Poseduju čipove

    • C. 

      Poseduju optičku memoriju

  • 73. 
    Sistem Ecount je osnovan:
    • A. 

      1956

    • B. 

      1998

    • C. 

      2002

  • 74. 
    Sistem American Express Blue kombinuje
    • A. 

      Kreditnu i Debitni karticu

    • B. 

      Kreditnu i Smart karticu

    • C. 

      Smart i RF karticu

  • 75. 
    B2B je:
    • A. 

      Business to Business

    • B. 

      Business to Customer

    • C. 

      Customer to Customer

  • 76. 
    Electronic Billing Presentation and Payment je:
    • A. 

      Način plaćanja prilikom kupovine u supermarketima

    • B. 

      Način plaćanja prilikom kućne dostave robe

    • C. 

      Novi načini onlajn platnih sistema za mesečne račune

  • 77. 
    Najpoznatija e-commerce kompanija je:
    • A. 

      Yahoo

    • B. 

      Amazon

    • C. 

      Microsoft

    • D. 

      Google

  • 78. 
    E-commerce obuhvata:
    • A. 

      Digitalno omogućene komercijalne transakcije izmeĎu organizacija i pojedinaca

    • B. 

      Pretraživanje interneta

    • C. 

      Analogno-digitalne veze izmeĎu korporacija

  • 79. 
    E-commerce obuhvata
    • A. 

      Obavezno refundiranje finansijskih sredstava klijentima pod bilo kojim uslovima

    • B. 

      Digitalno omogućene transakcije i procese u okviru jedne organizacije uz pomoć i pod kotrolom njenog informacionog sistema

    • C. 

      Plaćanje isključivo platnom karticom

  • 80. 
    Period koji bi se mogao označiti kao začetak razvoja e-commerc-a je
    • A. 

      ‟30 godine XX veka

    • B. 

      ‟70 godine XX veka

    • C. 

      ‟90 godine XX veka

  • 81. 
    Jedinstvene i značajne osobine e-commerc-a su
    • A. 

      Sveprisutnost, globalna dostupnost, interaktivnost

    • B. 

      Zaštita životne sredine, borba protiv siromaštva

    • C. 

      Niže cene, manji porezi, besplatan transport

  • 82. 
    Najvažniji oblici e-commerc-a, prema odnosu na tržištu su:
    • A. 

      Business-to-consumers (B2C)

    • B. 

      Business-to-business (B2B)

    • C. 

      One-to-many (O2M)

    • D. 

      Consumer-to-Consumer (C2C)

    • E. 

      Business-to-Consumer-to-Consumer (B2C2C)

  • 83. 
    Najvažniji oblici e-commerc-a, prema tehnologiji su:
    • A. 

      Deer-to-Deer (D2D)

    • B. 

      Mobilni komerc (M-commerce)

    • C. 

      Peer-to-Peer (P2P)

    • D. 

      Personalizovani komerc

  • 84. 
    Business-to-Business obuhvata:
    • A. 

      Razmenu izmeĎu klijenata

    • B. 

      Razmenu izmeĎu preduzeća i klijenata

    • C. 

      Razmenu izmeću preduzeća

  • 85. 
    Consumer-to-Consumer:
    • A. 

      Omogućava potrošačima direktnu meĎusobnu trgovinu

    • B. 

      Omogućava preduzećima siguran protok informacija

    • C. 

      ObezbeĎuje klijentima bezbedno komuniciranje sa preduzećima

  • 86. 
    Peer-to-Peer:
    • A. 

      Omogućava korisnicima besplatno preuzimanje licenciranog softvera preko Interneta

    • B. 

      Omogućava korisnicima plaćanje jeftinije tarife prema željenom korisniku

    • C. 

      Omogućava korisnicima Internet razmenu fajlova i drugih računarskih resursa

  • 87. 
    Electronic Data Interchange (EDI) je:
    • A. 

      Protokol za elektronsko modifikovanje podataka

    • B. 

      Standard razvijen sa ciljem razmene komercijalnih dokumenata i obavljanje transakcija preko privatnih mreža

    • C. 

      Interno okruženje za razmenu podataka u inženjerskim kompanijama

  • 88. 
    E-commerce biznis:
    • A. 

      Koristi jedinstvene kvalitete i prednosti interneta i World Wide Weba

    • B. 

      Počiva na merkantilističkim stavovima

    • C. 

      Izbegava korišćenje modernih tehnologija u svrhu ostvarivanja kapitala

  • 89. 
    Biznis plan je:
    • A. 

      Završni izveštaj preduzeća na kraju poslovne godine

    • B. 

      Dokument koji opisuje biznis model

    • C. 

      Procena koju sastavlja nezavisna komisija odreĎenom preduzeću

  • 90. 
    Value Proposition, kao jedan od ključnih biznis modela
    • A. 

      Definiše kako bi klijenti trebalo da vrše odabir proizvoda

    • B. 

      Predlaže upotrebe modernih informacionih tehnologija u svrhu pospešenja učinka preduzeća

    • C. 

      Definiše kako proizvodi ili servisi jedne kompanije zadovoljavaju potrebe portošača

  • 91. 
    Model prihoda, kao jedan od ključnih biznis modela:
    • A. 

      Opisuje na koji način će kompanija ostvarivati prihod, profit i superioran povraćaj investiranog kapitala

    • B. 

      Definiše kako kompanija treba da usmeri proizvodne linije

    • C. 

      Služe za sumiranje godišnjih prihoda jedne kompanije

  • 92. 
    Primer modela za reklamiranje, u kome kompanija pruža forum za reklamiranje i za to naplaćuje proviziju je:
    • A. 

      Yahoo

    • B. 

      Microsoft Office

    • C. 

      E-Trade

  • 93. 
    Očekivano tržište, kao jedan od ključnih biznis modela
    • A. 

      Odnosi se na tržište na koje se računa kao i na ukupne potencijalne finansijske resurse ostvarljive na datom tržištu

    • B. 

      Odnosi se na tržište na koje se računa i na minimalnu ostvarljivu dobit na datom tržištu

    • C. 

      Odnosi se na odrĎene ciljne grupe i potencijalne nedostatke konkurentskih kompanija

  • 94. 
    Koja od navedenih rečenica je potpuna u objašnjavanju šta je Internet ?
    • A. 

      Povezana mreža mnogih mreža i racunara, koji povezuju preduzeca, edukacione institucije, državne agencije i pojedince

    • B. 

      Povezuje računare

    • C. 

      Kreira platformu za e-komerc

  • 95. 
    Prva faza u razvoju Interneta je:
    • A. 

      Inovacija

    • B. 

      Institucionalizacija

    • C. 

      Komercijalizacija

  • 96. 
    Druga faza u razvoju Interneta je:
    • A. 

      Inovacija

    • B. 

      Institucionalizacija

    • C. 

      Komercijalizacija

  • 97. 
    Treća faza u razvoju Interneta je:
    • A. 

      Inovacija

    • B. 

      Institucionalizacija

    • C. 

      Komercijalizacija

  • 98. 
    Federal Networking Council definicija Interneta ističe tri važna koncepta koja predstavljaju osnovu za razumevanje Interneta:
    • A. 

      Komutacija paketa

    • B. 

      TCP/IP komunikacioni protokol

    • C. 

      Klijent/serve racunarstvo

    • D. 

      WAP/Mobilnu prisutnost

    • E. 

      Digitalni potpis

    • F. 

      E-kartice

  • 99. 
    Komutacija paketa je:
    • A. 

      Metod podele digitalnih poruka u pakete, šaljuci ih razlicitim komunikacionim putevima prema tome da li su slobodni ili ne, a zatim reasembliranje paketa na prijemnoj strani u cilju dobijanja poslate transakcije

    • B. 

      Metod podele digitalnih poruka u pakete, šaljuci ih razlicitim komunikacionim putevima prema tome da li su slobodni ili ne, a zatim reasembliranje paketa na prijemnoj strani u cilju dobijanja originalne poruke

    • C. 

      Metod podele digitalnih poruka u pakete, šaljuci ih razlicitim komunikacionim putevima prema tome da li su slobodni ili ne, a zatim reasembliranje paketa na prijemnoj strani u cilju dobijanja poruke

  • 100. 
    Slanje paketa je najbolje opisano u kojoj rečenici
    • A. 

      Delovi na koje se deli digitalna/analogna poruka u cilju prenosa preko Interneta

    • B. 

      Delovi na koje se deli analogna poruka u cilju prenosa preko Interneta

    • C. 

      Delovi na koje se deli digitalna poruka u cilju prenosa preko Interneta

  • 101. 
    TCP (Transmission Control Protocol):
    • A. 

      Protokol kojim se uspostavlja konekcija izmeĎu predajnog i prijemnog Web računara, podržava formiranje paketa u tački predaje i njihovo ponovno spajanje na predajničkoj strani

    • B. 

      Protokol kojim se uspostavlja konekcija izmedju predajnog i prijemnog Web racunara, podržava formiranje paketau tacki predaje i njihovo ponovno spajanje na prijemnoj strani

  • 102. 
    Uniform Resource Locator (URL) je:
    • A. 

      Link ka sajtu

    • B. 

      Adrese koje koristi Web browser za identifikaciju lokacije sadržaja na Web-u

    • C. 

      Putanja do stranice

  • 103. 
    Za slanje e-maila koristi se sledeći protokol
    • A. 

      POP3

    • B. 

      SMTP

    • C. 

      IMAP

    • D. 

      SENDMAIL

  • 104. 
    Za primanje/čitanje e-maila koriste se sledeći protokoli
    • A. 

      POP3

    • B. 

      SMTP

    • C. 

      IMAP

    • D. 

      SENDMAIL

  • 105. 
    Četvoroslojna arhitektura peščanog sata obuhvata
    • A. 

      Mrežnu tehnološku osnovu

    • B. 

      Transportne servise i reprezentacione standarde

    • C. 

      Middleware Servise

    • D. 

      Aplikacije

  • 106. 
    Kičma (backbone) je:
    • A. 

      Pozadinska veza sa serverima

    • B. 

      Širokopojasni fiber optički kabl za prenos podataka po Internetu

    • C. 

      Provajder aplikativnih usluga (Network Application Provider -NAP)

    • D. 

      Provajder mrežnih usluga (Network Service Provider -NSP)

  • 107. 
    ISP je:
    • A. 

      Internet Server Provider

    • B. 

      Internet Service Provider

    • C. 

      Internet Source Provider

  • 108. 
    Brzina T1 je:
    • A. 

      1.54 Mbps

    • B. 

      2.54 Mbps

    • C. 

      3.54 Mbps

  • 109. 
    Brzina T3 je
    • A. 

      42 Mbps

    • B. 

      43 Mbps

    • C. 

      44 Mbps

  • 110. 
    Ekstranet je:
    • A. 

      Spoljašnji pristup internetu

    • B. 

      Spoljašnji pristup organizaciji

    • C. 

      Spoljašnji pristup preko eksternog wifi modema

  • 111. 
    Internetom upravlja
    • A. 

      Internet Architecture Board (IAB)

    • B. 

      Internet Corporation for Assigned Names and Numbers (ICANN)

    • C. 

      Internet Engineering Steering Group (IESG)

    • D. 

      Internet Engineering Task Force (IETF)

    • E. 

      Internet Society (ISOC)

    • F. 

      World Wide Web Consortium (W3C)

  • 112. 
    Internet II je:
    • A. 

      Uvodjenje bržeg interneta

    • B. 

      Internet na mobilnim uredajima

    • C. 

      Kreiranje najmodernije racunarske mreže za potrebe nacionalneih istraživackih krugova

    • D. 

      Obezbedjuje brz transfer mrežnih servisa i aplikacija na širu populaciju korisnika Interneta

    • E. 

      Omogucava revolucionarne primene Interneta

  • 113. 
    Internet II j menja srednji sloj tako da:
    • A. 

      Ukida ga i time čini internet bezbednim

    • B. 

      Standardandizuje i inkorporira identifikaciju, autentikaciju, autorizaciju, direktorijumske i bezbednosne servise

    • C. 

      Kreira standardni mehanizam za kreiranje bezbednosti

  • 114. 
    RSS je:
    • A. 

      Really Simple Syndication

    • B. 

      Really Simple Signal

    • C. 

      Real Server Service

  • 115. 
    XML je:
    • A. 

      Extensible Maret Language

    • B. 

      Extensible Markup Language

    • C. 

      Extendet Markup Language

  • 116. 
    API je:
    • A. 

      Application progress interface

    • B. 

      Application proces interface

    • C. 

      Application programming interface

  • 117. 
    SMS je:
    • A. 

      Short Message Service

    • B. 

      Server Message Service

    • C. 

      Short Message Server

  • 118. 
    PHP je:
    • A. 

      Hypertext Preprocessor

    • B. 

      Hypertext Prepreprocessor

    • C. 

      Hypertext proces

  • 119. 
    Apache je:
    • A. 

      Mail server

    • B. 

      HTTP server

    • C. 

      File Server

  • 120. 
    Apache je moguce pokrenuti samo na linux-u:
    • A. 

      Da

    • B. 

      Ne

  • 121. 
    Apache je modularan
    • A. 

      True

    • B. 

      False

  • 122. 
    GPL je:
    • A. 

      General Public License

    • B. 

      General Program License

    • C. 

      General Private License

  • 123. 
    Da li je rad u GPL-u jeftiniji?
    • A. 

      Da

    • B. 

      Ne

    • C. 

      Zavisi od konkretnog projekta

  • 124. 
    Standardi omogućavaju
    • A. 

      Veću dostupnost

    • B. 

      Veću brzinu

  • 125. 
    E-trgovina uvek ima prednost nad tradicionalnom trgovinom:
    • A. 

      Da

    • B. 

      Ne

  • 126. 
    E-trgovina uvek pojeftinjuje troškove?
    • A. 

      Da

    • B. 

      Ne

    • C. 

      Zavisi od konkretne implementacije

  • 127. 
    E-trgovina je uvek vezana za internet?
    • A. 

      Ne, ona obuhvata bilo koji mehanizam elektronske komunikacije

    • B. 

      Da, jer samo korišcenjem racunara je moguce poruciti robu