Kraftova Nejednakost

166 Questions

Settings
Please wait...
Kraftova Nejednakost

Questions and Answers
  • 1. 
    Koristeci dosadasnje rezultate, u stanju smo da odredimo fundamentalnu donju granicu ocekivane vrednosti:
    • A. 

      Prefiksnih kodova datog informacionog izvora

    • B. 

      Sufiksnih kodova datog informacionog izvora

    • C. 

      Prefiksnih kodova datog komunikacionog kanala

    • D. 

      Option 4

  • 2. 
    Kraftova nejednakost potvrduje postojanje:
    • A. 

      Ocekivane duzine koda

    • B. 

      Šenon – Fanoovog prefiksnog koda

    • C. 

      Prefiksnih kodova datog komunikacionog kanala

    • D. 

      Option 4

  • 3. 
    Senon Fanov kod:
    • A. 

      Bolji je sto je entropija izvora veca

    • B. 

      Losiji je sto je entropija izvora manja

    • C. 

      Ne zavisi od entropije

    • D. 

      Option 4

  • 4. 
    Ako je entropija izvora veca:
    • A. 

      Senon Fanoov kod je bolji

    • B. 

      Senon Fanoov kod je losiji

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 5. 
    Ocekivana duzina kod nih reci E[L] Šenon Fanoovog koda data je izrazom:
    • A. 

      Tacno

    • B. 

      Netacno

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 6. 
    Za bilo koji diskretni izvor informacija bez memorije, cija je entropija H(U):
    • A. 

      Postoji log D, D-arni prefiks kod

    • B. 

      Postoji barem jedan D-arni prefiks kod

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 7. 
    Hafmanov algoritam kodovanja izvora informacija bez memorije, pomocu D-arnog prefiksnog koda, daje:
    • A. 

      Optimalan kod minimalne moguce ocekivane vrednosti kodnih reci

    • B. 

      Optimalan kod maksimalne moguce ocekivane vrednosti kodnih reci

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 8. 
    Hafmanov kod pripada grupi:
    • A. 

      Optimalnih kodova

    • B. 

      Neoptimalnih kodova

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 9. 
    Najoptimalniji kod predstavlja kod:
    • A. 

      Cija je ocekivana duzina kodnih reci manja od ocekivane duzine kodnih reci drugog koda

    • B. 

      Cija je ocekivana duzina kodnih reci veca od ocekivane duzine kodnih reci drugog koda

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 10. 
    Hafmanov algoritam konstruiše:
    • A. 

      Jedan optimalni kod

    • B. 

      Vise optimalnih kodova

    • C. 

      Kodne reci

    • D. 

      Option 4

  • 11. 
    Kod Hafmanovog koda broj neiskorišcenih listova u kodnom stablu koje odgovara optimalnom D-arnom prefiksnom kodu izvora U sa n simbola je jednak:
    • A. 

      Negativnom ostatku deljenja n-1 sa D-1

    • B. 

      Pozitivnom ostatku deljenja n-1 sa D-1

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 12. 
    Kod Hafmanovog koda za dati izvor informacija U, u kodnom stablu koje odgovara optimalnom D-arnom prefiksnom kodu za U, postoji najviše:
    • A. 

      D-3 neiskoriscenih listova i svi se oni nalaze na maksimalnoj dubini kodnog stabla.

    • B. 

      D-2 neiskoriscenih listova i svi se oni nalaze na maksimalnoj dubini kodnog stabla.

    • C. 

      D-2 iskoriscenih listova i svi se oni nalaze na maksimalnoj dubini kodnog stabla.

    • D. 

      Option 4

  • 13. 
    Hafmanovo kodovanje je optimalno, što znaci da ako je Z jedan Hafmanov kod informacionog izvora U, a X drugi jednoznacni kod istog izvora, tada je:
    • A. 

      E[Lx]>=E[Lz]

    • B. 

      E[Lx]

    • C. 

      E[Lx]==E[Lz]

    • D. 

      Option 4

  • 14. 
    Kod Hafmanovog koda broj listova u D-arnom stablu je:
    • A. 

      1+k (D-1), gde je k broj unutrasnjih cvorova, ne ukljucujuci koren

    • B. 

      1+2 (D-2), gde je k broj unutrasnjih cvorova, ukljucujuci koren

    • C. 

      1+k (D-1), gde je k broj unutrasnjih cvorova, ukljucujuci koren

    • D. 

      Option 4

  • 15. 
    Prenos informacija podrazumeva:
    • A. 

      Njihovo prenosenje iz jedne tacke u drugu

    • B. 

      Njihovo prenosenje kroz vreme

    • C. 

      Jednu od tehnika kodovanja

    • D. 

      Option4

  • 16. 
    Primer prenošenja informacijeod jedne tacke do druge je:
    • A. 

      Komuniciranje izmedu dva mobilna telefona u jednoj mrezi

    • B. 

      Memorisanje nekog sadrzaja na nekom memorijskom mediju

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 17. 
    Primer prenosenja informacije kroz vreme je:
    • A. 

      Komuniciranje izmedu dva mobilna telefona u jednoj mrezi

    • B. 

      Memorisanje nekog sadrzaja na nekom memorijskom mediju

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 18. 
    U uslovima izuzetno visokog suma nije uopste moguce obaviti pouzdan prenos poruka.
    • A. 

      Tacno

    • B. 

      Netacno

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 19. 
    Nivo suma je takav:
    • A. 

      Da nije moguce preneti poruke sa prihvatljivim nivoom gresaka u prenosu

    • B. 

      Da je moguce preneti poruke sa prihvatljivim nivoom gresaka u prenosu

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 20. 
    Osnovna ideja zastitnog kodovanja je:
    • A. 

      Izbacivanje redundanse u kodirane poruke

    • B. 

      Dodavanje redundanse u kodirane poruke

    • C. 

      Konstruisanje optimalno kodirane poruke

    • D. 

      Option 4

  • 21. 
    Na slici je prikazan:
    • A. 

      Model komunikacionog kanala

    • B. 

      Prenos informacije sa kodom za ispravljanje greske

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 22. 
    Simbol je element skupa koga nazivamo:
    • A. 

      Alfabet

    • B. 

      Poruka

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 23. 
    Ulazna sekvenca X1,X2,… (sekvenca koju treba preneti) u potpunosti :
    • A. 

      Zavisi od dekodovanja informacionog izvora

    • B. 

      Je odredena informacionim izvorom

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 24. 
    Izlazna sekvenca Y1,Y2,….(primljena sekvenca) je određena uslovnom:
    • A. 

      Verovatnocom izlaza za poznati ulaz

    • B. 

      Verovatnocom ulaza za poznati izlaz

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 25. 
    Diskretni kanal bez memorije je najjednostavniji komunikacioni kanal formalno je odreden sa:
    • A. 

      Tri velicine

    • B. 

      Cetri velicine

    • C. 

      Dve velicine

    • D. 

      Option 4

  • 26. 
    DMC komunikacioni kanal je vremenski
    • A. 

      Promenljiv

    • B. 

      Nepromenljiv

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 27. 
    Najprostiji DMC kom. kanal je:
    • A. 

      LSC

    • B. 

      BSC

    • C. 

      TSC

    • D. 

      Option 4

  • 28. 
    Sledeca slika predstavlja:
    • A. 

      BSC dijagram

    • B. 

      Hafmanovo stablo

    • C. 

      1 i 0

    • D. 

      Option 4

  • 29. 
    Ukoliko prenosimo 8 poruka po 3 bita preko BSC dobijamo verovatnocu korektnog prenosa (1-p)^3 = 0.9^3 = 0.729, sto znaci da je BSC sa parametrom p:
    • A. 

      0.02

    • B. 

      0.01

    • C. 

      0.1

    • D. 

      0.2

  • 30. 
    Ukoliko je verovatnoca korektnog prenosa poruke 0.729, odgovarajuca verovatnoca greske je:
    • A. 

      1+0.271

    • B. 

      1-0.729

    • C. 

      3-0,729

    • D. 

      Option 4

  • 31. 
    Za kanal kazemo da je bez povratne sprege ukoliko raspodela verovatnoce:
    • A. 

      Ulaza ne zavisi od izlaza

    • B. 

      Ulaza zavisi od izlaza

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 32. 
    Kapacitet kanala:
    • A. 

      Meri sposobnost jednog kanala da prenosi informacije

    • B. 

      Odreduje deo kanala u kom sum ne deluje na informacije

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 33. 
    Kapacitet kanala je:
    • A. 

      Maksimalna kolicina informacija koje ulaz kanala moze preneti na izlaz

    • B. 

      Maksimalna prosecna kolicina informacija koje ulaz kanala, moze preneti na izlaz

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 34. 
    Sledeci izraz odreduje:
    • A. 

      Kapacitet C diskretnog kanala sa memorijom

    • B. 

      Kapacitet C diskretnog kanala bez memorije

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 35. 
    Na slici je predstavljen kanal sa:
    • A. 

      Simetricnim ulazom i nesimetricnim izlazom

    • B. 

      Nesimetricnim ulazom i simetricnim izlazom

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 36. 
    Na slici je predstavljen kanal sa:
    • A. 

      Simetricnim ulazom i nesimetricnim izlazom

    • B. 

      Nesimetricnim ulazom i simetricnim izlazom

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 37. 
    Stoga je nalazenje raspodele verovatnoce ulaza za koju se dostize kapacitet simetricnog DMC kanala:
    • A. 

      Ekvivalentno nalazenju ulaza koji maksimizuje odredenost izlaza

    • B. 

      Ekvivalentno nalazenju ulaza koji maksimizuje neodredenost izlaza

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 38. 
    DMC je simetrican ako je istovremeno sa simetricnim ulazom i sa nesimetricnim izlazom.
    • A. 

      Tacno

    • B. 

      Netacno

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 39. 
    DMC je simetrican ako je istovremeno sa simetricnim ulazom i sa simetricnim izlazom.
    • A. 

      Tacno

    • B. 

      Netacno

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 40. 
    Sledeci izraz predstavlja:
    • A. 

      Brzinu prenosa (za osnovu b) koda kojim se koduje diskretan izvor U sa |Yu| poruka, cije su kodne reci fiksne duzine n

    • B. 

      Brzinu prenosa (za osnovu b) koda kojim se koduje diskretan izvor U sa |Yu| poruka, cije su kodne reci razlicite duzine

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 41. 
    Binarni kod sa 8 kodnih reci i duzinom kodnih reci 6, brzina prenosa je:
    • A. 

      1/5

    • B. 

      1/2

    • C. 

      1/3

    • D. 

      Option 4

  • 42. 
    Kod koda ponavljanja verovatnoca pogresnog dekodovanja tezi nuli, kada
    • A. 

      Povecavamo broj ponavljanja (a samim tim i duzine kodnih reci)

    • B. 

      Smanjujemo broj ponavljanja (a samim tim i duzine kodnih reci)

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 43. 
    Ukoliko primenimo kod ponavljanja, dovoljno velik broj ponavljanja:
    • A. 

      U stanju smo da kompenzujemo gubitke usled sumova na kanalu do mere koja je definisana kapacitetom kanala

    • B. 

      U stanju smo da kompenzujemo gubitke usled sumova na kanalu do proizvoljne mere

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 44. 
    Brzina koda sa ponavljanjem je (n- broj ponavljanja):
    • A. 

      1/n

    • B. 

      2^n

    • C. 

      1*n

    • D. 

      Option 4

  • 45. 
    Ukoliko kod koda ponavljanja, konstantno uvecavamo n:
    • A. 

      Brzina prenosa ostaje prihvatljiva

    • B. 

      Brzina prenosa postaje neprihvatljiva

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 46. 
    Ako je kapacitet jednog DMC, C=0.25 bita za prenos poruka BSS izvora. Ako se prenos vrsi brzinom R=0.5, tada dobijamo gresku najmanje 11%, sto znaci:
    • A. 

      Da ce najmanje 11% bita biti pogresno dekodovano bez obzira kakav kod za ispravljanje gresaka primenili

    • B. 

      Ce najmanje 11% bita biti pogresno dekodovano ako ne koristimo kod za ispravljanje gresaka

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 47. 
    Povratna sprega ima znacenje kada je:
    • A. 

      R

    • B. 

      R>C

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 48. 
    Upotrebom povratne spege, u slucaju kada je R manje od C:
    • A. 

      Pojednostavljujemo kodovanje, dekodovanje i lakse kontrolisemo gresku

    • B. 

      Ne pomaze kodovanju i dekodovanju samim tim nemamo kontrolu nad greskom

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 49. 
    Sledeci izrazom definisana je verovatnoca greške na izlazu kanala:
    • A. 

      Bez upotrebe povratne sprege

    • B. 

      Sa upotrebom povratne sprege

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 50. 
    Ako je R<C sigurni smo da postoji kod:
    • A. 

      Cija je greska dekodovanja bita Pb po zelji mala

    • B. 

      Cija je greska dekodovanja bita Pb uvek ista

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 51. 
    Šenon je svojim radom „A mathematical theory of communication“ iz 1948 objasnio ako je brzina ispod kapaciteta kanala:
    • A. 

      Povecanje pouzdanosti prenosa se ne moze u potpunosti ostvariti konstrukcijom kompleksniji sistema kodovanja i dekodovanja, bez promene odnos signal/sum

    • B. 

      Povecanje pouzdanosti prenosa se moze u potpunosti ostvariti konstrukcijom kompleksniji sistema kodovanja i dekodovanja, bez potrebe da se menja odnos signal/sum

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 52. 
    Cilj teorije kodovanja je dizajniranje:
    • A. 

      Kodova sto vece brzine i sto manje greske dekodovanja

    • B. 

      Efikasnih zastitnih kodova

    • C. 

      Kodova sto manje brzine da bi se smanjio procenat gresaka i pojednostavilo dekodovanje

    • D. 

      Option 4

  • 53. 
    Kada se jedna kodna reč Zi prenosi po nekom kanalu sa šumovima i na izlazu kanala primi Z’, tada se odgovarajuća greška u prenosu dobija kao:
    • A. 

      Razlika e = Z’ - Zi

    • B. 

      Zbir e = Z’ + Zi

    • C. 

      Razlika e = Zi - Z’

    • D. 

      Option 4

  • 54. 
    Kljucna ideja algebarskog kodovanja je dodavanje:
    • A. 

      Redudansne strukture u skupu kodnih reci tako da se greska moze lako izraziti pomocu operacija koje definisu kolicinu redudanse

    • B. 

      Algebarske strukture u skupu kodnih reci tako da se greska moze lako izraziti pomocu operacija koje definisu tu algebarsku strukturu

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 55. 
    Razlike binarnih sekvenci definisu se preko:
    • A. 

      AND

    • B. 

      XOR

    • C. 

      AND-XOR

    • D. 

      Option 4

  • 56. 
    Rezultat je 11011-01101
    • A. 

      10110

    • B. 

      10001

    • C. 

      01101

    • D. 

      Option 4

  • 57. 
    D-arni blok kod duzine n je:
    • A. 

      Prazan skup vektorskog prostora n-torki GF(D)^n

    • B. 

      Pun podskup vektorskog prostora n-torki GF(D)^n

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 58. 
    Koji od navedenih skupova pripada blok kodu:
    • A. 

      {1000,1011,1010,111}

    • B. 

      {101,010,011}

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 59. 
    Ukoliko kodne reci nisu iste duzine:
    • A. 

      Ne radi se o blok kodu

    • B. 

      Radi se o blok kodu

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 60. 
    Hemingovo rastojanje izmedu dve kodne reci predstavlja:
    • A. 

      Broj pozicija na kojima se razlikuju te dve kodne reci

    • B. 

      Broj pozicija oznacene sa nulom

    • C. 

      Nijedan od odgovora

    • D. 

      Option 4

  • 61. 
    Hemingovo rastojanje izmedu 1010 i 0101:
    • A. 

      6

    • B. 

      4

    • C. 

      0

    • D. 

      Option 4

  • 62. 
    Hemingovo rastojanje izmedu 1010 i 11101:
    • A. 

      3

    • B. 

      Nije definisano

    • C. 

      0

    • D. 

      Option 4

  • 63. 
    Hemingovo rastojanje zadovoljava tri aksioma metrickog rastojanja
    • A. 

      Simetrija

    • B. 

      Geometrija

    • C. 

      Nulto rastojanje

    • D. 

      Nejednakost trougla

    • E. 

      Jednakost trougla

    • F. 

      Jedinicno rastojanje

  • 64. 
    Tezina jedne kodne reci jednaka ja:
    • A. 

      Broju nenultnih pozicija u toj reci

    • B. 

      Broju nultih pozicija u toj reci

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 65. 
    Tezina reci 0001000 je:
    • A. 

      6

    • B. 

      1

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 66. 
    Hemingovo rastojanje dve kodne reci jednako je tezini njihove razlike.
    • A. 

      Tacno

    • B. 

      Netacno

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 67. 
    Hemingovo rastojanje dve kodne reci jednako je broju nultih pozicija njihove razlike:
    • A. 

      Tacno

    • B. 

      Netacno

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 68. 
    Tezina kodnih reci je uvek:
    • A. 

      Negativna ili razlicita od nule

    • B. 

      Pozitivna ili jednaka nuli

    • C. 

      Pozitivna ili razlicita od nule

    • D. 

      Option 4

  • 69. 
    Detektovanje greske ekvivalentno je sa detektovanjem ne nulte tezine kodne reci.
    • A. 

      Tacno

    • B. 

      Netacno

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 70. 
    Kod dekodovanja minimalnog rastojanja i maksimalne verodostojnosti, minimizacija je ekvivalentna nalazenju najblize kodne reci u odnosu na:
    • A. 

      Primljenu

    • B. 

      Poslatu

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 71. 
    Na osnovu minimalnog rastojanja postoji nacin da se unapred za zadati kod:
    • A. 

      Moze reci koliko gresaka moze detektovati, a koliko ispraviti

    • B. 

      Ne moze reci koliko gresaka moze detektovati, a koliko ispraviti

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 72. 
    Sledeci izraz na slici:
    • A. 

      Potvrduje da je minimalno rastojanje koda C minimalno Hemingovo rastojanje dmin (C) izmedu bilo koje dve iste kodne reci

    • B. 

      Potvrduje da je minimalno rastojanje koda C minimalno Hemingovo rastojanje dmin (C) izmedu bilo koje dve razlicite kodne reci

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 73. 
    Blok kod duzine n i dekodovanjem minimalnog rastojanja, moze za bilo koja dva broja t i s, da ispravi sve oblike nizova gresaka sa ukupno t ili manje gresaka i da detektuje sve oblike nizova gresaka sa t+1,...,t+s gresaka, ako i samo ako je minimalno rastojanje koda striktno:
    • A. 

      Vece od 2t + s

    • B. 

      Manje od 2t + s

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 74. 
    Maksimalni kapacitet ispravljanja gresaka definisan je izrazom:
    • A. 

      (d min (C)+1)/2

    • B. 

      (d min (C)-1)/2

    • C. 

      (d min (C)-1)-1

    • D. 

      Option 4

  • 75. 
    Blok kod sa minimalnim rastojanjem 8, t-3 i s-1:
    • A. 

      Ispravljanje 3 greske i detektovanje 5 greske

    • B. 

      Ispravljanje 3 greske i detektovanje 4 greske

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 76. 
    Da bi blok kod mogao da ispravlja 1 gresku, njegovo minimalno rastojanje mora biti barem :
    • A. 

      2

    • B. 

      1

    • C. 

      3

    • D. 

      Option 4

  • 77. 
    Linearni kodovi predstavljaju jednu od najznacajnijih klasa kodova zbog njihove:
    • A. 

      Jednostavnosti

    • B. 

      Lake implementacije

    • C. 

      Kompleksnosti

    • D. 

      Duzine

  • 78. 
    Linearni kodovi su blok kodovi koji predstavljaju:
    • A. 

      Vektorski prostor

    • B. 

      Generator matrice

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 79. 
    Svaki linearni kod
    • A. 

      Ne sadrzi nula kodnu rec

    • B. 

      Sadrzi nula kodnu rec

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 80. 
    Jedan (n,m) D-arni linearni kod sadrzi Dm razlicitih kodnih reci:
    • A. 

      Ne ukljucujuci i nula kodnu rec

    • B. 

      Ukljucujuci i nula kodnu rec

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 81. 
    Brzina prenosa linearnog (n,m) koda je
    • A. 

      R = m / n

    • B. 

      R = n / m

    • C. 

      R = log n / m

    • D. 

      Option 4

  • 82. 
    Na slici je prikazana generator matrica:
    • A. 

      Sistemske forme

    • B. 

      Nesistemske forme

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 83. 
    Kada (n,m) linearni kod koristi sistematsku formu generator matrice, tada je prvih m simbola od ukupno n simbola kodne reci egzaktno
    • A. 

      Razlicit simbolima poruke

    • B. 

      Jednak simbolima poruke

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 84. 
    Binarna suma bita poruke za poruku 01101 je:
    • A. 

      0

    • B. 

      1

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 85. 
    Binarna suma bita poruke za poruku 00101 je:
    • A. 

      0

    • B. 

      1

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 86. 
    Matrica H dimenzije (n-m) x n je verifikaciona matrica za:
    • A. 

      (n,m) D-arni linearni kod C

    • B. 

      Generator matricu

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 87. 
    Dualni kod dualnog koda C je:
    • A. 

      Kod C

    • B. 

      Generator matrica

    • C. 

      Verifikaciona matrica

    • D. 

      Option 4

  • 88. 
    Generator matrica jednog koda je generator matrica njegovog dualnog koda i obrnuto.
    • A. 

      Tacno

    • B. 

      Netacno

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 89. 
    Generator matrica jednog koda je verifikaciona matrica njegovog dualnog koda i obrnuto.
    • A. 

      Tacno

    • B. 

      Netacno

    • C. 

      Option3

    • D. 

      Option4

  • 90. 
    Ako je z kodna rec koja se prenosi, a e greska prilikom prenosa, primljena rec je:
    • A. 

      Z = z + H

    • B. 

      Z = z + e

    • C. 

      Z = z + G

    • D. 

      Option 4

  • 91. 
    Stoga je velicina z x Ht od posebne vaznosti kod dekodovanja i naziva se:
    • A. 

      Sindrom

    • B. 

      Kodovana poruka

    • C. 

      Verifikaciona matrica

    • D. 

      Option 4

  • 92. 
    Opsta procedura dekodovanja primljene poruke je sledeca:
    • A. 

      Izracunati sindrom, Izracunati korektor, Izvrsiti dekodovanje

    • B. 

      Izracunati korektor, Izvrsiti dekodovanje, Izracunati sindrom

    • C. 

      Izvrsiti dekodovanje, Izracunati sindrom, Izracunati korektor

    • D. 

      Option 4

  • 93. 
    Kod linearnih kodova:
    • A. 

      Nije moguce izracunati minimalno rastojanje na osnovu verifikacione matrice

    • B. 

      Moguce je izracunati minimalno rastojanje na osnovu verifikacione matrice

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 94. 
    Verifikaciona matrica binarnog linearnog koda:
    • A. 

      Ima nula kolonu

    • B. 

      Nema nula kolonu

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 95. 
    Binarani Hemingov kod pripada grupi:
    • A. 

      Ciklicnih kodova

    • B. 

      Lineranih kodova

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 96. 
    Da li Hemingov kod moze da ispravi sve oblike vektora gresaka sa ukupno jednom greskom:
    • A. 

      Da

    • B. 

      Ne

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 97. 
    Da li Hemingov kod moze da ispravi sve oblike vektora gresaka sa ukupno dve greske:
    • A. 

      Da

    • B. 

      Ne

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 98. 
    Verifikaciona matrica kod Hemingovog koda imace uvek nula kolonu i dve iste kolone:
    • A. 

      Tacno

    • B. 

      Netacno

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 99. 
    Kod Hemingovog koda verifikaciona matrica:
    • A. 

      Ima dve iste kolone

    • B. 

      Nema dve iste kolone

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 100. 
    Kod binarnog Hemingovog koda minimalno rastojanje je uvek:
    • A. 

      1

    • B. 

      3

    • C. 

      2

    • D. 

      Option 4

  • 101. 
    Na slici je prikazana H matrica Hemingovog koda za r= :
    • A. 

      3

    • B. 

      2

    • C. 

      4

    • D. 

      Option 4

  • 102. 
    Ciklicna permutacija kodne reci kod ciklicnih kodova je:
    • A. 

      Kodna rec

    • B. 

      Sindrom rec

    • C. 

      Generator matrica

    • D. 

      Option 4

  • 103. 
    Ciklicni kodovi su vazna klasa:
    • A. 

      Linearnih kodova

    • B. 

      Konvolucionih kodova

    • C. 

      Interliver kodova

    • D. 

      Nelinearnih kodova

  • 104. 
    Ciklicni kodovi su u pogledu algebarske strukture kompletnije od:
    • A. 

      Verifikacionih prostora

    • B. 

      Vektorskih prostora

    • C. 

      Rasterskih prostora

    • D. 

      Velikih prostora

  • 105. 
    Ciklicni kodovi za svoju reprezentaciju koriste:
    • A. 

      Ciklone

    • B. 

      Polinome

    • C. 

      Ortogonalne matrice

    • D. 

      Option 4

  • 106. 
    Šta je polinomska reprezentacija reci 10001:
    • A. 

      X^4+1

    • B. 

      X^3+X^2

    • C. 

      X^4+0

    • D. 

      X/4+1

  • 107. 
    Ako je z(X) polinom koji odgovara kodnoj reci z ciklicnog koda duzine n, tada svaki polinom p(x),p(x)*z(x) mod (Xn-1) odgovara polinomu cija odgovarajuca kodna rec pripada:
    • A. 

      Drugom ciklicnom kodu (ciklicni pomeraj u levo plus linearne kombinacije)

    • B. 

      Istom ciklicnom kodu (ciklicni pomeraj u levo plus linearne kombinacije)

    • C. 

      Istom ciklicnom kodu (ciklicni pomeraj u desno plus linearne kombinacije)

    • D. 

      Option 4

  • 108. 
    Generator ciklicnog koda duzine n je faktor polinoma:
    • A. 

      X^n-1

    • B. 

      X^n+1

    • C. 

      X^n-2

    • D. 

      Option 4

  • 109. 
    Kod Ciklicnih kodova:
    • A. 

      Nula kodna rec se koduje u nula kodnu rec

    • B. 

      Nula kodna rec se nekoduje u nula kodnu rec

    • C. 

      Nula kodna rec se koduje jedinice kodnu rec

    • D. 

      Option 4

  • 110. 
    Sindrom kodna reč zavisi samo od greske, a ne i od emitovane kodne reci:
    • A. 

      Ovo važi kod cikličnih kodova

    • B. 

      Ovo važi kod konvolucionih kodova

    • C. 

      Ovo važi kod šifarskih kodova

    • D. 

      Option 4

  • 111. 
    U procesu dekodovanja kod ciklicnih kodova prvo izracunavamo:
    • A. 

      Korektor

    • B. 

      Sindrom

    • C. 

      Lektor

    • D. 

      Generatorm matricu

    • E. 

      Hemingovu matricu

  • 112. 
    [quot,remd] = gfdeconv(b,a,p), navedena funkcija iz matlab-a, predstavlja funkciju za:
    • A. 

      Deljenje dva polinoma

    • B. 

      Deljenje tri polinoma

    • C. 

      Deljenje četri polinoma

    • D. 

      Deljenje jednog polinoma

  • 113. 
    Na slici je prikazan proces kodovanja:
    • A. 

      Ciklicnim kodom

    • B. 

      Linearnim kodom

    • C. 

      Konvolucionim kodom

    • D. 

      Turbo kodom

  • 114. 
    Kod konvolucionog koda svaki simbol poruke se koduje u:
    • A. 

      Dva simbola

    • B. 

      Tri simbola

    • C. 

      Jedan simbol

    • D. 

      Dva polinoma

  • 115. 
    Brzina konvolucionog koda je:
    • A. 

      1 / 6

    • B. 

      1 / 2

    • C. 

      1 / 4

    • D. 

      Option 4

  • 116. 
    Kod konvolucionih kodova bilo koja linearna kombinacija kodnih reci je :
    • A. 

      Polinom

    • B. 

      Kodna rec

    • C. 

      Konvolucija

    • D. 

      Option 4

  • 117. 
    Kod konvolucionih kodova krace kodne reci se izjednacavaju prema duzoj:
    • A. 

      Dodavanjem jednica

    • B. 

      Dodavanjem nula

    • C. 

      Dodavanjem nula i jedinica

    • D. 

      Option 4

  • 118. 
    Konvolucioni koder je masina stanja (state machine). Rad takvih sistema je odreden:
    • A. 

      Dijagramom stanja

    • B. 

      Polinomom stanja

    • C. 

      Polinomnom konvoluciom

    • D. 

      Option 4

  • 119. 
    Graf ciji su cvorovi sva moguca unutrasnja stanja kodera konvolucionog koda je:
    • A. 

      Dijagram stanja kodera

    • B. 

      Konvolucija unutrasnjeg stanja

    • C. 

      Trigram stanja kodera

    • D. 

      Option 4

  • 120. 
    Na slici je prikazan dijagram:
    • A. 

      Stanja Hemingovog algoritam

    • B. 

      Stanja Ciklicnog koda

    • C. 

      Stanja konvolucionog koda

    • D. 

      Option 4

  • 121. 
    Resetka dimenzije m konvolucionog koda (n,k,r) predstavljaju:
    • A. 

      Putanje u dijagramu stanja iste duzine razvijene u vremenu

    • B. 

      Putanje u dijagramu stanja razlicite duzine razvijene u vremenu

    • C. 

      Putanje u dijagramu stanja iste duzine razvijene u prostoru

    • D. 

      Putanje u dijagramu stanja iste duzine razvijene u vremenu i prostoru

  • 122. 
    Dekodovanje kodne reci sa minimalnim brojem gresaka kod konvolucionog koda je:
    • A. 

      Najpogodnija putanja se definise kao putanja sa minimalnim Senonovim rastojanjem u odnosu na poruku koja se dekoduje

    • B. 

      Najpogodnija putanja se definise kao putanja sa minimalnim Hemingovim rastojanjem u odnosu na poruku koja se dekoduje

    • C. 

      Najpogodnija putanja se definise kao putanja sa minimalnim Hemingovim rastojanjem u odnosu na poruku koja se koduje

    • D. 

      Option 4

  • 123. 
    Viterbijev algoritam predstavlja:
    • A. 

      Nalazenje najblize putanje koja se moze obaviti dinamickim programiranjem

    • B. 

      Nalazenje najduze putanje koja se moze dinamicki programirati

    • C. 

      Nalazenje najblize putanje koja se moze obaviti dinamickim dekodiranjem

    • D. 

      Nalazenje najblize putanje koja se moze obaviti dinamickim reprogramiranjem

  • 124. 
    Viterbijev algoritam dekoduje jedan za drugim blokove kodnih reci:
    • A. 

      Pamteci u svakom koraku samo lokalno optimalna resenja

    • B. 

      Pamteci u svakom koraku samo globalno moguca resenja

    • C. 

      Pamteci u svakom koraku samo lokalno neoptimalna resenja

    • D. 

      Option 4

  • 125. 
    Korisno za Viterbijev algoritam, je svojstvo da je broj najboljih putanja za svaki vremenski korak:
    • A. 

      Uvek veci ili razlicit od broja stanja kodera

    • B. 

      Uvek manji ili jednak broju stanja kodera

    • C. 

      Uvek manji ili jednak broju stanja dekodera

    • D. 

      Option 4

  • 126. 
    Viterbijev algoritam:
    • A. 

      Linearne kompleksnosti

    • B. 

      Eksponencijalne kompleksnosti

    • C. 

      Nelinearne kompleksnosti

    • D. 

      Option 4

  • 127. 
    Na slici je prikazan proces dekodovanja sa:
    • A. 

      Viterbi algoritmom

    • B. 

      Biterbi algoritmom

    • C. 

      Viterbi algoritmom sa mreznom strukturom

    • D. 

      Option 4

  • 128. 
    Na slici plava linija predstavlja:
    • A. 

      Dekodovanu poruku

    • B. 

      Kodovanu poruku

    • C. 

      Programiranu poruku

    • D. 

      Kompresovanu poruku

  • 129. 
    Minimalna tezina jednog konvolucionog koda jednaka je:
    • A. 

      Minimalnom broju nultih simbola na putanji koja polazi i zavrsava se u nenultnom stanju

    • B. 

      Minimalnom broju nenultnih simbola na putanji koja polazi i zavrsava se u nultom stanju

    • C. 

      Minimalnom broju nenultnih simbola na putanji koja nepolazi i nezavrsava se u nultom stanju

    • D. 

      Minimalnom broju nenultnih simbola na putanji koja polazi i nezavrsava se u nultom stanju

  • 130. 
    Na slici je prikazan:
    • A. 

      Digitalni komunikacioni sistem

    • B. 

      Digitalni konvolucioni koder da modulatorom

    • C. 

      Analogni komunikacioni sistem

    • D. 

      Option 4

  • 131. 
    ARQ:
    • A. 

      Automatsko izdavanje zahteva za slanje nove poruke

    • B. 

      Automatsko izdavanje zahteva za ponavljanjem poruke

    • C. 

      Automatsko izdavanje zahteva za kraj komunikacije

    • D. 

      Option 4

  • 132. 
    FEC
    • A. 

      Dekodovanje primljene sekvence kao najblize kodne reci

    • B. 

      Automatsko izdavanje zahteva za slanje nove poruke

    • C. 

      Dekodovanje primljene sekvence kao najdalje kodne reci

    • D. 

      Automatsko izdavanje zahteva za slanje stare poruke

  • 133. 
    Kada se dogode detekcije greske, salje se zahtev za ponavljanjem poruke.
    • A. 

      FEC

    • B. 

      ARQ

    • C. 

      AQR

    • D. 

      QRC

  • 134. 
    ARQ:
    • A. 

      Snizava brzinu prenosa

    • B. 

      Povecava brzinu prenosa

    • C. 

      Ne menja brzinu prenosa

    • D. 

      Option 4

  • 135. 
    Koja tvrdnja je istinita?
    • A. 

      FEC je daleko jednostavnije dekodovanje u poredenju sa ARQ

    • B. 

      ARQ je daleko jednostavnije dekodovanje u poredjenju sa FEC

    • C. 

      HARQ je daleko jednostavnije dekodovanje u poredjenju sa ARQ

    • D. 

      ARQI je daleko jednostavnije dekodovanje u poredjenju sa FEC

  • 136. 
    Koja tvrdnja je istinita?
    • A. 

      ARQ zahteva dodatni povratni kanal, koji zavisno od primene i scenarija komuniciranja nije uvek na raspolaganju

    • B. 

      ARQ ne zahteva dodatni povratni kanal, koji zavisno od primene i scenarija komuniciranja je uvek na raspolaganju

    • C. 

      FEC zahteva dodatni povratni kanal, koji zavisno od primene i scenarija komuniciranja nije uvek na raspolaganju

    • D. 

      Option 4

  • 137. 
    Postoje dva tipa ARQ:
    • A. 

      Stani i cekaj

    • B. 

      Stani i idi

    • C. 

      Prekidani

    • D. 

      Neprekidan

  • 138. 
    Kod ARQ, NAK predstavlja:
    • A. 

      Negativnu potvrdu

    • B. 

      Pozitivnu potvrdu

    • C. 

      Lažnu potvrdu

    • D. 

      FAC potvrdu

    • E. 

      HMAC potvrdu

  • 139. 
    Selektivni ARQ:
    • A. 

      Prenosi ponovo sve kodne reci

    • B. 

      Prenosi ponovo samo kodne reci koje sadrze gresku

    • C. 

      Prenosi ponovo samo sindrom reci koje sadrze gresku

    • D. 

      Prenosi ponovo pojedine kodne reci

  • 140. 
    RS kodovi pogodni su za ispravljanje:
    • A. 

      Koncentrisanih, paketnih gresaka

    • B. 

      Nekoncentrisanih, pojedinacnih gresaka

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 141. 
    Moze se reci da konvolucioni kodovi:
    • A. 

      Daju bolje rezultate od blok kodova

    • B. 

      Daju losiji rezultat od blok kodova

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 142. 
    Hibridni ARQ:
    • A. 

      Detektuje i ispravlja gresku

    • B. 

      Detektuje ali ne ispravlja gresku

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 143. 
    Nacin za korigovanje paketskih gresaka je:
    • A. 

      Interliving

    • B. 

      Interdivide

    • C. 

      Intermove

    • D. 

      Option 4

  • 144. 
    Dva tipa interlivinga su:
    • A. 

      Blok interliving

    • B. 

      Konvolucioni interliving

    • C. 

      FEC interliving

    • D. 

      Option4

  • 145. 
    Posle interlivera, na prijemu se:
    • A. 

      Kodne reci deinterlivinguju pre dekodovanja

    • B. 

      Kodne reci interlivinguju pre dekodovanja

    • C. 

      Kodne reci interlivinguju pre kodovanja

    • D. 

      Option 4

  • 146. 
    Na prijemu kodne reci se:
    • A. 

      Deinterlivinguju pre dekodovanja

    • B. 

      Interlivinguju pre dekodovanja

    • C. 

      Interlivinguju pre kodovanja

    • D. 

      Option 4

  • 147. 
    Konkatenacija je:
    • A. 

      Kombinovanje dva ili vise kodova za ispravljanje gresaka

    • B. 

      Kombinovanje dve kodne reci ili vise kodnih reci zbog boljeg interlivinga

    • C. 

      Kovolucija dva ili vise kodova za ispravljanje gresaka

    • D. 

      Kombinovanje tri kodne reci ili vise kodnih reci zbog boljeg interlivinga

  • 148. 
    CIRC koder koristi:
    • A. 

      Dva nivoa interlivinga i dva konkatenirana Rid Solomonova koda

    • B. 

      Tri nivoa interlivinga i dva konkatenirana Rid Solomonova koda

    • C. 

      Tri nivoa interlivinga i tri konkatenirana Rid Solomonova koda

    • D. 

      Option 4

  • 149. 
    Cilj kriptografije je :
    • A. 

      Kodovanje poruka u cilju obezbedjenja tacnosti

    • B. 

      Kodovanje poruka u cilju obezbedjenja tajnosti i autenticnosti

    • C. 

      Kodovanje poruka u cilju efikasnijeg prenosa

    • D. 

      Kodovanje poruka u cilju obezbedjenja integriteta poruke

  • 150. 
    Proces dešifrovanja je:
    • A. 

      Deterministićki

    • B. 

      Nedeteriministički

    • C. 

      Linearan, ukoliko se koristi pravi ključ

    • D. 

      Option 4

  • 151. 
    Sifrat C je jednoznacno odrden ako se zna:
    • A. 

      M i K

    • B. 

      C i K

    • C. 

      C i M

    • D. 

      Option 4

  • 152. 
    Kriptoanaliticar ima za cilj da:
    • A. 

      Razvije metod za razbijanje sifre

    • B. 

      Razvije metod za tajno pisanje

    • C. 

      Obezbedi siguran prenos poruke

    • D. 

      Option 4

  • 153. 
    Autorizovani korisnici:
    • A. 

      Znaju kljuc K

    • B. 

      Ne znaju kljuc K

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 154. 
    Sifrat može biti svima dostupan, ali
    • A. 

      Kriptološki ključ nije svima poznat

    • B. 

      Kriptološki ključ može da se izračuna iz šifrata

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 155. 
    Sistem je perfektan ukoliko je uzajamna informacija izmedu siftata i poruke:
    • A. 

      Jednaka nuli

    • B. 

      Razlicita od nule

    • C. 

      Jednaka jedinici

    • D. 

      Option 4

  • 156. 
    I(C;M) = 0; oznacava da je:
    • A. 

      Sifarski sistem jednoznacan

    • B. 

      Sifarski sistem perfektan

    • C. 

      Sifarski sistem diskretan

    • D. 

      Option 4

  • 157. 
    Kod perfektnog sifarskog sistema:
    • A. 

      Broj mogucih kljuceva je jednak broju poruka

    • B. 

      Broj mogucih poruka je jednak broju sifrata

    • C. 

      Broj mogucih kljuceva je jednak broju šifrata

    • D. 

      Option 4

  • 158. 
    Kod One-Time-Pad za kljuc se koristi slucajni binarni niz:
    • A. 

      Cija je duzina jednaka duzini poruke

    • B. 

      Cija je duzina duplo veca od poruke

    • C. 

      Option 3

    • D. 

      Option 4

  • 159. 
    Kod One-Time-Pad:
    • A. 

      Isti kljuc se sme koristiti samo dva puta

    • B. 

      Isti kljuc se sme koristiti samo jednom

    • C. 

      Isti kljuc se uvek koristi zbog jednoznacnosti

    • D. 

      Option 4

  • 160. 
    Ukoliko koristimo isti kljuc kod One-Time-Pad:
    • A. 

      Kompromitujemo poruku

    • B. 

      Olaksavamo razmenu kljuca

    • C. 

      Jacamo kriptografski system

    • D. 

      Option 4

  • 161. 
    Kod perfektne sifre:
    • A. 

      Postoji kljuc koji preslikava svaku poruku u svaki sifrat sa nejednakom verovatnocom

    • B. 

      Postoji kljuc koji preslikava svaku poruku u svaki sifrat sa jednakom verovatnocom

    • C. 

      Nepostoji kljuc koji preslikava svaku poruku u svaki sifrat sa jednakom verovatnocom

    • D. 

      Option 4

  • 162. 
    Tacka jedinstvenosti je najmanja kolicina sifrata kojom mora raspolagati kriptoanaliticar:
    • A. 

      Da bi mogao da odredi kljuc K jednoznacno

    • B. 

      Da bi mogao da odredi sifrat C jednoznacno

    • C. 

      Da bi mogao da odredi poruku M jednoznacno

    • D. 

      Option 4

  • 163. 
    Najmanja kolicina sifrata koja omogucava da sistem bude razbijen naziva se:
    • A. 

      Tacka jedinstvenosti

    • B. 

      Kriticna tacka šifre

    • C. 

      Tacka nejedinstvenosti

    • D. 

      Tacka podudarnosti

  • 164. 
    Kolika je tacka jedinstvenosti kriptosistema kojim se sifruju poruke iz alfabeta od 96 znakova, pri cemu je entropija poruka 3 bita/po znaku, dok je entropija kljuca 33 bita.
    • A. 

      9.9

    • B. 

      9.2

    • C. 

      58

    • D. 

      Option 4

  • 165. 
    Kolika je ztacka jedinstvenosti kriptosistema kojim se sifruju binarne pruke, redundanse 25%, dok su kljucevi duzine 16 bita i uniformno su raspodeljeni.
    • A. 

      74

    • B. 

      89

    • C. 

      64

    • D. 

      Option 4

  • 166. 
    Autentifikacija obezbedjuje mehanizam kojim se mozemo uveriti da je
    • A. 

      Primljena poruka poslata od autorizovane osobe

    • B. 

      Primljena poruka poslata od neautorizovane osobe

    • C. 

      Da nije pokusan napad na poruku od strane kriptoanaliticara

    • D. 

      Option 4