Ras 2. Kolokvijum

30

Settings
Please wait...
Ras 2. Kolokvijum

Questions and Answers
  • 1. 
    Faza implementacije ili kodiranje u procesu razvoja softvera predstavlja:
    • A. 

      Proveru ispravnosti napisanih programa

    • B. 

      Softversku realizaciju rešenja problema

    • C. 

      Modelovanje rešenja problema

    • D. 

      Održavanje sistema

  • 2. 
    Prednosti poštovanja standarda u fazi implementacije su:
    • A. 

      Efikasnija komunikacija sa korisnikom

    • B. 

      Lakše pronalaženje grešaka

    • C. 

      Lakše modifikovanje sistema

    • D. 

      Pojednostavljena isporuka

  • 3. 
    Prilikom pisanja programa, programmer prevodi:
    • A. 

      Zahteve korisnika u programski kod

    • B. 

      Dokumentaciju u programski kod

    • C. 

      Opise iz projekata u programski kod

    • D. 

      Testove u programski kod

  • 4. 
    U fazi implementacije, lokalizacija ulaza i izlaza podrazumeva:
    • A. 

      Izdvajanje delova koji se odnose na ulaze i izlaze u specijalizovanim komponentama sistema

    • B. 

      Ispitivanje različitih ulaza i izlaza pomoću pseudo koda

    • C. 

      Formiranje ulaznih i izlaznih testova

    • D. 

      Prikupljanje ulaznih podataka

  • 5. 
    Označiti tačna tvrđenja koja se odnose na pseudokod:
    • A. 

      Pseudo kod služi za brzo ispitivanje različitih alternativa implementacije

    • B. 

      Pseudo kod služi za brzo testiranje napisanih programa

    • C. 

      Pseudo kod se piše na običnom jeziku uz korišćenje sintaksnih elemenata iz postojećih programskih jezika

    • D. 

      Pseudo kod je teško razumljiv onima koji ne poznaju njegovu sintaksu

  • 6. 
    Višekratno upotrebljive komponente koje se koriste u fazi implementacije softvera:
    • A. 

      Ubrzavaju pisanje programskog koda

    • B. 

      Usporavaju pisanje programskog koda

    • C. 

      Smanjuju mogućnost greške

    • D. 

      Povećavaju mogućnost greške

  • 7. 
    Realizacija programske komponente podrazumeva utvrđivanje:
    • A. 

      Struktura podataka i algoritama koji će biti korišćeni

    • B. 

      Način dokumentovanja komponente

    • C. 

      Kontrolnih struktura koje će biti primenjene

    • D. 

      Ulaznih vrednosti za fazu testiranja

  • 8. 
    Izbor struktura za čuvanje podataka pri realizaciji neke programske komponente:
    • A. 

      Utiče na efikasnost programa

    • B. 

      Ne utiče na složenost programa

    • C. 

      Može da utiče na izbor programskog jezika

    • D. 

      Ne može se preuzeti iz dizajna, već se obavlja nezavisno

  • 9. 
    Pri realizaciji neke komponente, programeri često teže da se primenjeni algoritmi izvršavaju što brže, što usložnjava programski kod. Moguće posledice ovoga su:
    • A. 

      Duže vreme generisanja koda

    • B. 

      Potrebno je manje test primera

    • C. 

      Teže je razumeti napisani kod

    • D. 

      Buduće izmene se lakše sprovode

  • 10. 
    Pri realizaciji neke programske komponente, kontrolne strukture su:
    • A. 

      Treba u što većoj meri da budu preuzete iz dizajna sistema

    • B. 

      Treba da budu takve da omoguće što više skokova u programu

    • C. 

      Treba da budu što uniformnije

    • D. 

      Treba da omoguće lako čitanje koda odozgo na dole

  • 11. 
    Postoje sledeće vrste programske dokumentacije:
    • A. 

      Osnovna

    • B. 

      Unutašnja

    • C. 

      Spoljašnja

    • D. 

      Sistemska

  • 12. 
    Unutrašnja programska dokumentacija:
    • A. 

      Se nalazi u datotekama sa izvornim kodom

    • B. 

      Sadrži opšti opis sistema

    • C. 

      Predstavlja poseban tekstualni dokument koji se isporučuje korisniku

    • D. 

      Sadrži opise navedene u komentarima

  • 13. 
    Pri dokumentovanju programske komponente, zaglavalje obično sadrži sledeće informacije:
    • A. 

      Ulazne podatke za testiranje komponente

    • B. 

      Opis uloge komponenata u sistemu

    • C. 

      Način na koji se pristupa komponenti

    • D. 

      Spisak sličnih komponenata u sistemu

  • 14. 
    Označiti tačna tvrđenja koja se odnose na pisanje komentara u programskom kodu:
    • A. 

      Komentari se obično pišu levo od linija koda

    • B. 

      Komentari se pišu nakon pisanja koda

    • C. 

      Ilustrativna imena promenljivih smanjuju broj komentara

    • D. 

      Komentari treba da sadrže samo informacije koje nisu vidljive iz koda

  • 15. 
    Spoljašnja programska dokumentacija:
    • A. 

      Sadrži manje detaljne opise od unutrašnje dokumentacije

    • B. 

      Opisuje sistem sa opšteg aspekta

    • C. 

      Je namenjena i programerima i projektantima

    • D. 

      Se nalazi u datotekama sa izvornim kodom

  • 16. 
    Spoljašnja dokumentacija komponente sadrži:
    • A. 

      Opis problema koji komponenta rešava sa mogućim rešenjima

    • B. 

      Detaljan opis postupka testiranja komponente

    • C. 

      Detaljni opis struktura podataka, algoritama i kontrola kako je korišćena komponenta

    • D. 

      Komentari pridruženi izvornom kodu koje realizuje komponenta

  • 17. 
    Faza testiranja u procesu razvoja softvera ima veliki značaj zato što:
    • A. 

      Se nakon nje sofver isporučuje naručiocu

    • B. 

      Kvalitet softvera direktno utiče na ugled i buduće poslove izvođača

    • C. 

      Služi kao osnova za prijektovanje sistema

    • D. 

      Omogućava korisniku da bolje razume sistem

  • 18. 
    Označiti tačna tvrđenja u vezi sa greškama i otkazima softvera:
    • A. 

      Greška je uzrok pojave neželjenog efekta a otkaz je sam taj efekat

    • B. 

      Otkaz je uzrok pojave neželjenog efekta a greška je sam taj efekat

    • C. 

      Otkazi se moraju ispraviti dok otklanjanje grešaka nije uvek izvodljivo

    • D. 

      Greške se moraju ispraviti dok otklanjanje otkaza nije uvek izvodljivo

  • 19. 
    Sintaksne greške u softveru su:
    • A. 

      Se teško identifikuju i ispravljaju

    • B. 

      Obično ih otkriva kompajler prilikom prevođenja programa

    • C. 

      Nastaju usled loše implementacije načina obrade ulaznih podataka

    • D. 

      Nastaju zbog pogrešne upotrebe iskaza programskog jezika

  • 20. 
    Softverske greške u postupku obrade:
    • A. 

      Nastaju zbog loše implementacije načina obrade ulaznih podataka

    • B. 

      Otklanjaju se detaljnim čitanjem programa ili testiranjem za ulaze za koje su poznati izlazi

    • C. 

      Otkalnjaju se promenom primenjenih struktura podataka

    • D. 

      Nastaju zbog pogrešne upotrebe iskaza programskog jezika

  • 21. 
    Softverske greške u preciznosti:
    • A. 

      Otklanjaju se testiranjem programa u ekstremnim uslovima

    • B. 

      Nastaju zbog prepunjavanja korišćenih struktura podataka

    • C. 

      Nastaju zato što primenjene formule ne mogu da daju rezultate sa potrebnom preciznošću

    • D. 

      Zato što ulazni podaci nisu odgovarajućeg tipa pa dolazi do odsecanja

  • 22. 
    Softverske greške zbog prekoračenja:
    • A. 

      Nastaju usled loše implementacije načina obrade ulaznih podataka

    • B. 

      Oslanjaju se detaljnim čitanjem programa ili testiranjem za ulaze i izlaze

    • C. 

      Nastaju zbog prepunjavanja korišćenih stuktura podataka

    • D. 

      Otklanjaju se promenom primenjene strukture podataka

  • 23. 
    Softverske greške zbog performansi:
    • A. 

      Nastaju zbog nepoštovanja standardnih procedura

    • B. 

      Otklanjaju se testiranjem programa u ekstremnim uslovima

    • C. 

      Kada sistem ne postiže zahtevane performanse

    • D. 

      Otklanjaju se promenom primenjene strukture podataka

  • 24. 
    Greške u dokumentaciji:
    • A. 

      Nastaju zbog loše implementacije i načina obrade ulaznih podataka

    • B. 

      Prouzrokuju izradu neodgovarajućeg programskog koda

    • C. 

      Nastaju zbog nepoštovanja standardnih procedura

    • D. 

      Otklanjaju se promenom dokumentacije i prilagođenjem koda toj promeni

  • 25. 
    Softverske greške u vremenskoj koordinaciji:
    • A. 

      Teško se identifikuju i ispravljaju

    • B. 

      Prouzrokuju izradu neodgovarajućeg programskog koda

    • C. 

      Nastaju kada sistem ne postiže zahtevane performanse

    • D. 

      Nastaju u sistemima koji rade u realnom vremenu

  • 26. 
    Softverske greške zbog nepoštovanja standarda:
    • A. 

      Nastaju zbog nepoštovanja standardnih procedura

    • B. 

      Nastaju zbog pogrešne upotrebe iskaza programskog jezika

    • C. 

      Otklanjaju se detaljnim čitanjem programa ili testiranjem za ulaze za koje su poznati izlazi

    • D. 

      Ne moraju da utiču na rad programa ali prave probleme pri testiranju i održavanju

  • 27. 
    Pri izradi softvera, posebna pažnja se mora posvetiti oporavku sistema nakon otkaza. Mogući načini oporavka pri nestanku napajanja su:
    • A. 

      Pamćenje grešaka nastalih usled otkaza

    • B. 

      Brisanje nekoliko transakcija koje su prethodile otkazu

    • C. 

      Nastavak rada uz uključivanje strujnih agregata

    • D. 

      Pamćenje važnih datoteka i njihova kasnija rekonstrukcija

  • 28. 
    Svrha testiranja softvera u procesu razvoja softvera je u:
    • A. 

      Pronalaženju grešaka

    • B. 

      Dokazivanju da program ispravno radi

    • C. 

      Smanjuju troškove razvoja

    • D. 

      Potvrđivanju kvaliteta i sposobnosti programera

  • 29. 
    Prednosti uvođenja posebnog tima za testiranje softvera:
    • A. 

      Tim za testiranje subjektivniji od programera

    • B. 

      Tim za testiranje omogućava paralelizam u programiranju i testiranju

    • C. 

      Veća je verovatnoća da tim za testiranje nađe grešku u dizajnu nego programer

    • D. 

      Tim za testiranje usporava proces razvoja pa se greške ređe događaju

  • 30. 
    Postoje sledeće vrste testiranja softvera:
    • A. 

      Primarno i sekundarno

    • B. 

      Jedinično, integrisano, sistemsko

    • C. 

      Objektivno i subjektivno

    • D. 

      Spoljašnje i unutrašnje